Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
kwi`evni magazin<br />
Radmila Lazi}<br />
MOJ DIS<br />
esej<br />
ored Disa, svima znanog, prepoznatqivog<br />
i neponovqivog, iz pesama<br />
P<br />
„Tamnica“, „Nirvana“ „Jutarwa<br />
idila“ ili „Mo`da spava“ i Disa<br />
anga`ovanog iz „Na{ih dana“ i<br />
„Mi ~ekamo cara“, postoji i tre}i<br />
Dis. Onaj ~ije nam je tuma~ewe<br />
neophodno zbog nas samih. Taj Dis nosio je u sebi<br />
ne samo klicu druk~ijeg, nego klicu Novog. Onog<br />
Novog koje naj~e{}e prepoznaju tek kasnija pokolewa.<br />
Takve pesnike nazivamo prete~ama. A oni<br />
koji u takvom pesniku prepoznaju makar deli}<br />
svog poetskog bi}a smatraju ga pretkom.<br />
Dis je moj predak ne po poetskim dostignu}ima<br />
u svojim ~uvenim pesmama ve} po onom Novom,<br />
nazna~enom ili ostvarenom u pesmama koje<br />
se ne smatraju antologijskim. Imati dovoqno drskosti<br />
i hrabrosti, ne dr`ati do konvencija,<br />
dru{tvenih, kwi`evnih, jezi~kih – biti protiv<br />
struje, ~ini mi se da je dalekose`nije i bitnije<br />
nego uga|ati vladaju}em ukusu, dru{tvenom ili<br />
kwi`evnom sporazumu.<br />
Novo u dru{tvenoj i kulturnoj klimi svakog<br />
doba izaziva negodovawe i otpor. Nekada je to<br />
otvorena kritika a u novije doba koristi se suptilniji<br />
metod – ignorisawe. Disovo objaviqivawe<br />
„Razumqive pesme“ izazvalo je ne samo nesimpatije<br />
i negodovawe ve} i kritiku. Disa su o{tro<br />
napali, pre svega Skerli}, spo~itavaju}i mu odsustvo<br />
moralne i nacionalne solidarnosti. ^uvarima<br />
kwi`evnih i nacionalnih zabrana u tom<br />
smislu nikada ne mawka revnosti. Dis nije napadnut<br />
samo zbog „jaukawa“ i „dosadnog stewawa“,<br />
jer u to doba to nije bila naro~ita mana u poeziji<br />
drugih pesnika, ve} zbog navodnog odsustva empatije<br />
za tu|e nesre}e. Zapravo, napadnut je zbog<br />
druga~ijeg, krajwe individualizovanog ose}awa<br />
sveta, zbog ~ega se i postaje pesnik. Zbog ose}awa<br />
koje ne slavi, niti pak uznosi, ve} osporava, negira,<br />
provocira. Dis se dvostruko ogre{io, o pesni~ku<br />
temu i o moralne vrednosti, zato je morao<br />
otrpeti sankcije. Re}i „Ne marim ina~e za `ivot<br />
i brige/ Naroda i qudi, za principe razne“ i<br />
„ Mene tu|i jadi nimalo ne bole“– bila je tada ne<br />
samo kwi`evna jeres. A za Disa to su bile samo<br />
re~i revolta na svaku vrstu po`eqnog ili dirigovanog<br />
pevawa i mi{qewa. No, pritvornost i<br />
moralno licemerje kojim su filovane pesni~ke<br />
oblande oduvek su bile omiqenije kriti~arske<br />
poslastice i vi{e od toga, glavno jelo duhovnoj<br />
jalovosti. Ova Disova pesma je mnogo vi{e od kr-<br />
{ewa normi. Ona je prva objava negativne estetike<br />
u na{oj poeziji. Koju }e ba{tiniti tek modernisti<br />
ali ne ni oni odvi{e. [ta bi bilo da se<br />
Dis odva`io i nastavio tako daqe, da nije ustuknuo<br />
i povinovao se iznu|enom patriotizmu, ne<br />
mo`emo sa izvesno{}u tvrditi. Ali mo`da bismo<br />
pored na{eg Edgara Alana Poa dobili i na-<br />
{eg Lotreamona. I mo`da na Novicu Tadi}a ne<br />
bismo ~ekali tako dugo. I mo`da ja ne bih „ Dobrotu“<br />
i neke druge pesme napisala skoro vek kasnije.<br />
„Nedovr{ene pesme“ predstavqaju tako|e iznimku<br />
u Disovom stvarala{tvu. Neki stihovi iz<br />
ovih pesama mogu danas delovati krajwe trivijalno,<br />
gotovo novokomponovano, kao recimo refren<br />
„Ne javqa mi se. A ima kad.“, ali mi to govorimo<br />
iz jezi~ke perspektive svoga doba. No, ne<br />
grantujem da ne bih na ovaj ipak, neodoqiv refren<br />
mogla i ja napisati pesmu, ali pesmu – rugalicu,<br />
parodiju, kako i dolikuje ovom veku.<br />
„Nedovr{ene pesme“ predstavqaju najavu moderniteta<br />
u srpskoj poeziji, najpre, jer su uvele<br />
govorni jezik u pesmu ( {to }e Rastko Petrovi}<br />
ne{to kasnije u~initi jo{ smelije) i vodile<br />
~vrstu metriku ka slobodnom stihu. A ako je verovati<br />
Eliotu, svaka revolucija u poeziji po~iwe<br />
promenom jezika, odnosno uvo|ewem govornog jezika<br />
u poeziju. Poezija kao simulacija prirodnog<br />
govora zakonitost je modernog u poeziji, wen<br />
kvalitet. Pesni~ki jezik ne sme isuvi{e da odluta<br />
od svakodnevnog jezika kojim govorimo i koji<br />
slu{amo jer poezija onda gubi neka od svojih<br />
najbitnijih svojstava. Svojstvo komunikacije i<br />
svojstvo vitalnosti. Za kojima ina~e poezija vapi<br />
ispod velova apstrakcija, op{tosti i nemu-<br />
{tosti.<br />
Zna~aj ove pesme je ne samo zbog govornog, pa<br />
~ak i kolokvijalnog, idioma koji Dis koristi i<br />
proro~kih najava zla koje }e se vrlo brzo i objaviti,<br />
ve} i zbog prvog konkretizovawa `enskog<br />
lika u poeziji. To vi{e nije dematerijalizovana,<br />
spiritualna, ili mrtva draga, kakvih je u na{oj<br />
poeziji (pa i kod Disa) tu{ta i tma, i danas, nego<br />
stvarna draga, imenovana sa „moja `eno“, {to<br />
}e tek mnogo decenija kasnije preuzeti jedan redak<br />
pesnik kakav je bio Aleksandar Ristovi}. Iako<br />
je ova sintagma odraz patrijarhalnog miqea,<br />
pa iako se na wu mo`e gledati kao na izraz posesivnih<br />
ose}awa jednog patrijarhata, ona predstavqa<br />
veliki pomak od jedne kako bi Francuzi<br />
rekli fantome d’ amour (qubavna utvara) do<br />
stvarne `ene.<br />
Zbog ovakvih trenutaka smelosti , zbog odva-<br />
`nosti da se ne robuje konvencijama i kanonima,<br />
ja sam i Disova potomka.<br />
17
Change language