ÐÑÐ¾Ñ 42

More documents

Recommendations

Info

kwièvni magazin otkrivawe ard, koje je, kao {efove nadrealista, oboàvao pre rata. Breton je postao trockista a Eliar, u to vreme staqinista, bio je protiv Tita. Tako se desilo da je Marko, za vreme ambasade u Parizu, odràvao veze nièg ranga nego {to ih je imao Boìdar Puri} kao opunomo}eni ministar kraqevine Jugoslavije u Parizu. – Pa vi to niste ranije znali; Marko je sitna du{a – dodade Crwanski. „Ja sam, na primer, znao“, nastavih, „da je M. Crwanski na obali Temze Marko kao ambasador, kao administrator bio vrlo lo{ tako da su, posle wega, poslali Pricu koji, iako jo{ nije govorio francuski, znao je bar da uredi normalne poslove u ku}i. Marka su dr- àli jer su, u Beogradu, partizanski xovani mislili da je on pravi Parizlija, da }e ih u Parizu pretstavqati jedan babadudi}. U stvari, kao {to rekoh, najboqe Markove veze od pre rata bile su protiv Tita, a ostale bez zna~aja“. – Interesantno je to {to kaète – zakqu~i Crwanski. Milan Bogdanovi} bio je drugi veliki neprijateq Crwanskog. Me|utim, u po~etku, odmah posle Prvog svetskog rata, bili su bliski. Posva- |ali su se oko Milanove, kaè Crwanski, ‘sviwarije sa Selenom Duki}“. Selena Duki} bila je mlada pesnikiwa a ìvela od novinarstva, radila u „Politici“. Bila je ne`na, mnogo mla|a od Milana, ali ga je ludo volela. Milan je ostavio svoju ènu, jednu Ruskiwu, i ìveo sa Selenom. „Sve se to dâ razumeti, kaè Crwanski, ali Milan je bio jedna izelica i samoìvac. Tro{io je Selenine pare, i nije je ~uvao. Poznato je bilo kako je Milan ’udovit’ i seksualno naprasan. Poremetio je matericu Selene Duki}, bilo je poba~aja. Jadna devojka nije mogla sve to da izdrì i umrla je...“ Crwanski nije mogao mirno da gleda {ta se de{ava. Kad je Milan poveo spor sa svojom suprugom, Crwanski se javio kao svedok protiv muà. Tu po~iwe, kasnije, zbrka sa „Nolitom“. Kao ~lan ure|iva~kog odbora Milan je spre~io objavqivawe ne znam koje Crwanskove kwige za koju je Gustav Krklec, tako|e ~lan odbora, ve} bio sklon. Zatim dolazi Crwanskog napad, u „Vremenu“, protiv „Nolita“, itd. O Vinaveru Crwanski govori nekako s visine. Jo{ uvek ga smatra „Sviwaverom“, ali kaè da su ipak bili dobri drugovi. Nije voleo kod Vinavera {to je bio aqkav, gotovo prqav, {to se nije kontrolisao {ta je govorio. Sli~no ga prikazuje Rebecca West u kwizi „Black Lamb & Grey Falcon“. Ja se se}am Vinavera iz redakcije „Vremena“. Briqantan novinar, izvanredan poznavalac srpskog jezika, ali, odista, kao {to kaè Crwanski, nije pazio {ta je govorio, nikad se nije znalo {ta je u tome ozbiqno a {ta neozbiqno. Ja ka- èm Crwanskom da sam kod Vinavera cenio wegov srpski patriotizam, iako je poreklom bio Jevrejin. „Nesumwivo“, odgovori Crwanski, „Vinaver“ je bio srpski nacionalista“. – A Ivo Andri}? – upitah. Gospo|a Crwanski usko~i: „Iva sam ja prva upoznala. Do{ao u Beograd, posle rata, mlad i tuberkulozan, bez veza. Na{la sam mu stan i prijateqe...“ –Ivo je sre}an ~ovek – nastavi Crwanski. – Uvek ga je pratila sre}a. Imao je lepu karijeru, lepe ène, uvek dobre prihode. Sad, kad se oènio Milicom Babi}, imao je tu sre}u da wegova ta{ta poseduje divan stan usred Beograda, usred nesta{ice apartmana... Sre}an ~ovek na|e i dobru ta{tu!... Bio je ovde, u ovoj sobi, tu je sedeo gde vi sada sedite; razgledao sobu, pitao nas sva- {ta, malo govorio o zemqi i qudima, vi{e o literaturi, a onda pogledao u sat: treba da ide. Neko ga ~eka, re~e, u Ambasadi. Ustvari, pazio je na protokol. Uvek je takav bio: red, pa`wa, ceremonije, pravi diplomata od karijere... Takvi qudi uspevaju, dragi moj A}imovi}u, zato pazite {ta, gde i kako govorite, kako se pona{ate. Za mene je sve to kasno... Rekoh: – Izlazi da je Andri} po svom pona{awu i pisawu bio predodre|en za Nobelovca. „To mu iz Beograda pripremaju ve} dve–tri godine. Prvo je propao pred Kvazimodom, pa onda pred Sen–Xon Persom. Ovoga puta pomogao je li~no Hamarskjold. To {to ste vi pisali o Andri}u kao Nobelovcu u ’Na{oj re~i’“ (a ja sam rekao da je Crwanski originalniji i zna~ajniji pisac od Andri}a) „done}e vam neprijatnosti. Andri} ima puno prijateqa, ne samo politi~kih. Kako obja{wavate da je ’Iskra’ tako lepo pisala o Andri}u. Pa Pareànin je, kao Andri}, kao Milica Babi} – Bosanac“. Zanimqivo da Crwanski nikad nije spomenuo Drainca, niti se se}am da je to ~inio u Parizu, 1954. Uvek ga je nekako preskakao. Za{to? Tako|e, na sva moja navaqivawa da znam ne{to o wegovom poznavawu italijanskih pesnika, zvanih „crepuscolari“, a oni su mu po godinama imediatni prethodnici i kao student ve} 13
otkrivawe 14 kwièvni magazin je govorio italijanski, nikad mi ni{ta nije rekao. Za{to? Ne znam povodom ~ega i kako, ali ja „lanuh“ ne{to protiv Engleza, kad me Crwanski zna~ajno pogleda, uozbiqi se, pokaza prstom prema tavanu, pa re~e: – Pazite, oni slu{aju. Tajac. Roksanda me pogleda uzbu|eno. Ko nas to slu{a? Gospo|a Crwanski tako|e zna~ajno potvrdi svojim krupnim o~ima, kao da ima ne{to gore. Misterija. Naravno, pomislih, ima gore neki stan u ovom kazamatu, kao i dole, ispod nas. U tom Crwanski, po{to je sa`vakao zalogaj, pokaza kaìprstom nadole i re~e: – I tamo slu{aju. Nema tu {ta, ~ita misli! Ali ko slu{a? – Gore, iznad nas, stanuje jedan {to ima veze s titovcima, a dole, ispod nas, jedan drugi koji radi za Engleze. Ovog drugog poznajete, onaj {to je sreo amalina... Tako nas slu{aju. Bio ovde jednom jedan ~ovek iz Ambasade pa se raspri~ao. Ja mu kaèm: „Budite obazrivi, mladi ~ove~e, slu{aju vas!“ On to nije shvatio... Posle, kad smo se jednom na{li, upita me: „Kako to da u Ambasadi znaju od re~i do re~i {ta sam s Vama razgovarao?“ Crwanski se misteriozno nasmeja kao da veli: Nema tajni, sve se zna, svet je jedna velika {pijunska {piqa! U ovom redu ideja: ko treba i zbog ~ega da prislu{kuje Crwanskog? Kakav je on politi~ar ili pak neka éminence grise? [ta se u wegovom stanu moè re}i da to pretstavqa politi~ku subverziju za Britance ili opasnost po reìm u zemqi? Literarni razgovori, eventualne jake doze cijankalija koje Crwanski prosipa na neprijateqe, to ne interesuje doma}e, ni titovce. Uostalom, Sterèvi} ga moè pokrivati kod Engleza zbog wegovih poseta Ambasadi, a Crwanski govori o komunistima dosta otvoreno, u o~i, ako ne pred qudima iz zemqe a ono pred emigrantima, me|u kojima tako|e mo- è biti Titovih {pijuna... Za{to bi se onda prislu{kivao wegov stan? Ja mislim da je to jedan od Crwanskovih kompleksa koji vu~e iz vremena kad je radio za vladu i kad je imao prilike da ~ita poverqive raporte, podmetawa svake vrste. Jednom mi je rekao da mu je general Simovi} otkrivao najve}e tajne. Me|u wima i da je zaqubqen, izvan braka. îni mi se da mu je ~ak jednom pisao jedno qubavno pismo. U tom slu~aju Crwanski je bio ~inovnik i treba ga razumeti, ali general je bio operetski. No, Crwanski, sve jedu}i, pokaza opet prstom dole i gore: „A ja vam kaèm da slu{aju... mo`da ne ba{ sada, ali kad ho}e... pazite se...“ – Je m’en fiche, cher Maître... Crwanski veruje tako|e da mu otvaraju po{tu. Mogu}e. To rade sve policije na svetu. U Parizu po{tu „inspeciraju“ prvo hauz–majstori, svi od reda policiski {pijuni jer od policije dobijaju dozvolu za rad; od vremena Napoleonovog ministra Fu{ea. – Imam ja va{a pisma – re~e mi jednom – ima u wima interesantnih podataka. Ne brinite, sve je pohraweno na sigurnom mestu. Crwanski sve ~uva. Rukopise u nekim naro~itim kutijama koje sakriva izme|u name{taja, bilo {to se boji da se ne izgube u neredu, bilo da ih neko ukrade. Pisci ~uvaju svoje rukopise kao decu. Crwanski drì blizu sebe ceo komplet „Ideja“, sva izdawa, sem Lirike Itake, puno svojih fotografija na kojima figurira kao mlad atleta, negde na Jadranu u kostimu za kupawe, ili na Bledu, u skija{kom kostimu. Zabeleàka ima puno, ja mislim da je to materijal za Ambahade. Posle sam razumeo za{to gospo|a i gospodin Crwanski nikad ne izlaze zajedno iz ku}e. Uvek je neko u sobi. Dok posluìteqi ~iste jedno od wih se muva okolo, bilo u kupatilu, ili kujni, bajagi. Najzad, po~iwem da se interesujem za ovo i Crwanski mi re~e: – Ova ku}a pripada jednoj ameri~koj kompaniji i u woj stanuju mnogi tajni agenti... Ja sam siguran da, kad im treba, ulaze u na{ stan. Probali smo. Iza{li smo bili, Vida i ja, a pre izlaska ostavili smo neke stvari na odre- |ena mesta. Kad smo se vratili, te stvari imale su promewene poloàje. Dakle, preturali su... Ovo posledwe re~e zna~ajno, podvla~e}i kaìprstom. Uzmimo da je tako. Onda su verovatno ulazili samo doma- }i agenti, jer administracija, ku}epaziteq, sluge, svi su Britanci. Crwanski nastavi da jede, ali s vremena na vreme pogleda me zna~ajno pa onda poka- è obrvama nagore i nadole: – Yes, Sir. Ja }utim.
Page 1 and 2: kwièvni magazi broj 42 godina IV d
Page 3 and 4: esej Vasa Pavkovi} NEOÊKIVANI ÔVE
Page 5 and 6: esej 4 kwièvni magazin Despotovqev
Page 7 and 8: esej 6 kwièvni magazin plu, ve} na
Page 9 and 10: esej 8 kwièvni magazin ime glasi -
Page 11 and 12: proza Milan \or|evi} E K R A N Pogl
Page 13: otkrivawe Dragan R. A}imovi} DANI S
Page 17 and 18: tribina skd 16 kwièvni magazin Rev
Page 19 and 20: poezija Dejan Ili} DVE MERE I Ne zn
Page 21 and 22: poezija Mario Luci @IVOTU Prijateqi
Page 23 and 24: pisma Paul Celan PREPISKA SA @IZELO
Page 25 and 26: pisma 24 kwièvni magazin Svratila
Page 27 and 28: ~itawe Dragan Hamovi} GUSTI, MALI O
Page 29 and 30: ~itawe Mileta A}imovi} Ivkov DVOJNI
Page 31 and 32: ~itawe Svetlana [eatovi} - Dimitrij
Page 33 and 34: filozofija Novica Mili} EKSKURS O Q
Page 35 and 36: filozofija 34 kwièvni magazin kaè
Page 37 and 38: poezija Igor Hoqin DR[KA BEZ ÊKI]A
Page 39 and 40: putopis Smiqa Stefanovi} Pregel SEN
Page 41 and 42: putopis 40 kwièvni magazin de Avil
Page 43 and 44: proza Miroqub Todorovi} DO[ETALO MI
Page 45 and 46: g bluz Marko Vidojkovi} [TA JE BEOG
Page 47 and 48: naslovna strana Dragan Jovanovi} Da
Page 49 and 50: ibliografija KWI@EVNI MAGAZIN U 200
Page 51 and 52: ibliografija 50 kwièvni magazin Ma
Page 53 and 54: ibliografija 52 kwièvni magazin jo
Page 55 and 56: ibliografija Mihailovi} Dejan, 31-3
Page 57: to~ak O SVETLOSTI, O NE@NOSTI, O MR

ÐÑÐ¾Ñ 42

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

ÐÑÐ¾Ñ 42