Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
kwi`evni magazin<br />
esej<br />
znatih i nepoznatih, wima pune svoje ku}e i stanove,<br />
a tako|e ih koriste i kao grobqanske spomenike,<br />
koji u punoj meri zamewuju pokojnike,<br />
preuzimaju}i sve wihove funkcije. Osim ovakve<br />
opsednutosti sopstvenim precima, stanovnici<br />
Nabisala opsednuti su i smr}u, te nepregledna<br />
serija ubistava i samoubistava preti da desetkuje<br />
populaciju. Predstavqenom svetu problemi,<br />
osim iznutra, sti`u i spoqa, u obli~ju bombi;<br />
budu}i da se ponosi duboko autohtonim vrednostima,<br />
samosvojnim do granice idiotizma, svet<br />
Nabisala je u sukobu sa ~itavim okolnim svetom,<br />
koji, posle bezuspe{nog ube|ivawa i neispuwenih<br />
zahteva, pribegava radikalnim merama. Te<br />
mere razaraju „fizi~ko“ ustrojstvo ovog sveta,<br />
ali ne i idejno. Ono istrajava, a vajar Sebehlepski<br />
mo`e jedino da poku{a da iz tog sveta umakne,<br />
{to mu ne polazi za rukom – beg je nemogu},<br />
jer na granicama postoji zid koji je nevidqiv,<br />
ali zato potpuno neprobojan.<br />
Vajar Sebehlepski svojim delima samo odgovara<br />
na zahteve koje mu okru`ewe upu}uje, ne poku{avaju}i<br />
ni na trenutak da preuzme odgovornost<br />
za tuma~ewe svog sveta, a kamoli za poku{aj<br />
nekakvog anga`ovawa, aktivnijeg delovawa u wemu<br />
svojom umetno{}u. Kreativnost je sasvim iskqu~ena<br />
iz wegovog posla – on ma{inski opslu-<br />
`uje bolesnu potrebu svog dru{tva, wegovu opsednutost<br />
smr}u i sopstvenom pro{lo{}u, koja<br />
je sva ista i beskrajno banalna, ali to nikom ne<br />
smeta da joj se bezrezervno podre|uje. Budu}i neaktivan<br />
na takav na~in, Sebehlepski se nalazi u<br />
egzistencijalno–filozofskoj, pa i `ivotnoj<br />
slepoj ulici, odakle }e mu pomo}i da iza|e tek<br />
wegova druga supruga. Ta druga `ena zapravo i<br />
nije `ena u pravom smislu re~i, ve} je barem<br />
isto toliko tvorevina samoga vajara, koji wenu<br />
li~nost stvara skoro od nule, {to jeste i prvi<br />
zaista kreativan ~in tog umetnika.<br />
Najre~itiji izraz novog usmerewa i novog<br />
razumevawa sveta koje s tom `enom Sebehlepski<br />
zadobija jeste jezik kojim ona govori – nepravilan,<br />
naoko polurazumqiv, ali sve`, ipak jasan,<br />
pronicqiv i na svoj na~in lep. Tim jezikom ona<br />
daje nov opis sveta Nabisala, opis koji se vajaru<br />
otkriva kao istinit i prodoran, dijametralno<br />
razli~it od wegove dotada{we percepcije sopstvenog<br />
na~ina postojawa; on mu poma`e da promeni<br />
svoju ukorewenost u tom svetu, i da poku{a<br />
da svojoj ukorewenosti ipak izmakne, makar i<br />
begom preko granice, ako ve} nije mogu}e druga-<br />
~ije. Ukorewenost u taj svet egzistencijalno defini{e<br />
likove u tolikoj meri da nisu sposobni<br />
da iz wega istupe ~ak ni kad ih u tome naoko ni-<br />
{ta ne spre~ava. Mentalni sklop, du{evna nastrojenost,<br />
istorijska utemeqenost ne dozvoqavaju<br />
junacima ove kwige da iskora~e iz svog sveta:<br />
oni uzaludno glavom udaraju u nevidqiv zid<br />
koji ih opasuje, a u ~ijem su podizawu i sami<br />
u~estvovali. Preko granice uspeva da pre|e jedino<br />
dete, {to je o~igledan i upadqiv simbol.<br />
Umetnik „tradicionalisti~kog“ usmerewa,<br />
dakle, onaj koji se prema sopstvenom neposrednom<br />
okru`ewu i istorijskom trenutku odnosi<br />
bezrezervno afirmativno, tako|e ostaje zarobqen<br />
u tom trenutku i wime beznade`no i do kraja<br />
odre|en, nesposoban da iz wega iskora~i ~ak i<br />
kada shvati po`eqnost takvog pravca delovawa.<br />
Promene u {irem okru`ewu, promene koje ga i<br />
~ine svesnim nedostataka sopstvenog polo`aja,<br />
nemaju mo}i da i wega samog preobraze. I on pripada<br />
jednom starom, pretrajalom istorijskom<br />
trenutku, wime je definisan i wime onemogu}en<br />
da stupi u drugi, naredni, mo`da boqi.<br />
***<br />
Na kraju, mo`emo ovako sa`eti zakqu~ke o<br />
odno{ewu istorijskog toka i umetni~kog delovawa<br />
u posledwa tri romana Vojislava Despotova: u<br />
trenutku nestanka onog sveta na koji je negativno<br />
reagovala avangardna umetnost, umetnici – weni<br />
nosioci ~ine seriju samoubistava, jer su ostali<br />
bez umetni~ki delatnog upori{ta, a nesposobni<br />
su da na|u, shvate i prihvate neko novo, opet nu-<br />
`no zasnovano na novom stvarnosnom okru`ewu<br />
koje je nastalo. U trenutku kad po`eli da istupi<br />
iz sveta koji je do tada bezrezervno prihvatala i<br />
samim tim ja~ala, „tradicionalisti~ka“, uklopqena,<br />
ne–kriti~ka, afirmativna umetnost, spozna}e<br />
da je takav iskorak nemogu}: weni protagonisti<br />
zauvek ostaju zatvoreni u svemiru dotada-<br />
{weg postojawa, jer je izlaz mogu} samo onima<br />
koji su ~isti, nekorumpirani saradwom s lo{om<br />
stvarno{}u, poput dece; ~ak i sama spoznaja, razumevawe<br />
situacije na osnovu kojeg se `eqa za iskorakom<br />
uop{te javqa, nemogu}i su bez aktivnog<br />
u~e{}a ~istih (lik Austrije). Prepu{tena sama<br />
sebi, umetnost je nemo}na.<br />
Treba li uop{te nagla{avati koliko je jedno<br />
ovoliko pesimisti~ko gledawe na umetnost, wenu<br />
ulogu, funkciju i mogu}nosti naspram istorije u<br />
koliziji sa umetni~kim delovawem samog Despotova,<br />
i sa wegovim ostvarewima? Eto despotovqevske<br />
ironije na delu: sámo trokwi`je u kojem<br />
se pobija i odbacuje vera u univerzalnost umetni~kog<br />
pozvawa najboqi je dokaz te vere; pro`eti<br />
hipertrofiranom kriti~no{}u usmerenom ka<br />
umetnosti, ~ak, na paradoksalan na~in, i zahvaquju}i<br />
woj, ovi romani ostaju nam kao dokaz trajnosti<br />
i neumawive relevantnosti istinski vrednih<br />
umetni~kih ostvarewa. Umetnost koja ima<br />
hrabrosti i snage da preispituje sopstvene temeqe<br />
ima}e {ta da ka`e i qudima naredne epohe.<br />
9
Change language