садржај број 84 јун 2008

sadràj 

 

 

 

 

 

 

 

 

broj 84 

jun 2008 

esej 

2 Ilija Mari} 

23 Mihail Ep{tejn 

poezija 

6 Nenad Milo{evi} 

14 Sa{a Jelenkovi} 

54 Henrih Sabgir 

proza 

8 Vladislav Bajac 

27 Alek Popov 

pisma 

18 Fridrih Ni~e 

notes 

30 Slavko Lebedinski 

tribina skd 

33 Ana Ristovi} 

Marija Kneèvi} 

40 Mirjana Stefanovi} 

Predrag ûdi} 

 

 

 

 

Naslovna strana 

i prilozi u broju: 

Vojo Stani} 

tuma~ewa 

38 Mileta A}imovi} Ivkov 

godina metamorfoza 

43 Publije Ovidije Nazon 

prepiska 

46 Vuk.St. Karaxi} 

~itawe 

50 Bogdan A. Popovi} 

Vojislav Karanovi} 

51 Milan \or|evi} 

Radmila Lazi} 

52 Mileta A}imovi} Ivkov 

Dragan Hamovi} 

naslovna strana 

55 Jasmina Petkovi} 

to~ak 

56 Slobodan Zubanovi} 

kwièvni magazin Mese~nik Srpskog kwièvnog dru{tva 

Osniva~ i izdava~: Srpsko kwièvno dru{tvo, tel/faks: (011)328-85-35 www.skd.org.yu 

Redakcija: Francuska 7, utorkom od 13-15, (011)262-88-92 e-mail: kmagazin@beotel.yu 

Za izdava~a: Qiqana [op Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Zubanovi} 

Uredni{tvo: Gojko Boòvi}, Nikola Vuj~i}, Dejan Mihailovi} 

Likovna oprema: Mirjana @ivkovi} Lektura i korektura: Olgica Raji} Prelom: Dragan Ninkovi} 

[tampa: îgoja {tampa, Beograd, Studentski trg 13 

@iro ra~un: 255-0012950102000-15 

IZLA@EWE „KWI@EVNOG MAGAZINA“ POMA@E MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE

kwièvni magazin 2 

esej 

Ilija Mari} 

ETERI^KI SVET 

MILO[A CRWANSKOG 

1. 

Eterizam je re~ koja, bar jednim delom, vaqano 

opisuje pesni~ko vi|ewe sveta ranog Milo{a 

Crwanskog, iz vremena nastajawa Lirike Itake. 

Eteri~no je ne{to {to je svojstveno etru, a etar je 

jo{ kod Aristotela peti elemenat od koga su sa~iweni 

nebo i nebeska tela. U fizici XIX veka etar 

je sredina koja ispuwava ~itav prostor svemira i 

sluì kao prenosnik svetlosti (elektromagnetnog 

zra~ewa). U svom prenesenom zna~ewu, pak, eteri~no 

je ne{to {to je lako, ne`no, tanano, prozra~no, 

fluidno, uzvi{eno, ali kod na{eg pesnika ono zadobija 

osobena zna~ewa poetskog programa koji potom 

prerasta u takozvani sumatraizam. 

U komentaru uz „Prolog”, pesmu kojom zapo~iwe 

vidovdanski ciklus, ali i ~itava Lirika Itake, 

Crwanski }e ~etiri decenije kasnije re}i: „Taj 

prolog je bio neka vrsta literarnog, pa i politi~kog 

programa pesnikovog.” I doista, u ~itavoj 

zbirci izdvajaju se dva glasa. Jedan, koji iznosi politi~ki 

program, ~uje se naro~ito u prvom ciklusu 

naslovqenom „Vidovdanske pesme”. Drugi, koji 

je prepoznatqiv ponajpre u preostala dva ciklusa 

– „Nove senke” i „Stihovi ulica” – iznosi literarni 

program koji }e sam autor nazvati eterizam. 

U prve tri strofe „Prologa” pesnik se vi{e 

zadràva na politi~koj strani stvari. One nagove- 

{tavaju osobenu „rodoqubivu” liriku, kako ju je 

razumevao sam autor, a re~ je zapravo o jednom ru- 

{ila~kom, anarhisti~kom konceptu, leve politi~ke 

provenijencije. Pesme ispevane u tom duhu svedo~e 

o pobuni protiv nekih segmenata vlastite 

tradicije, izraàvaju nezadovoqstvo svetom kojim 

vladaju mo}, nasiqe, napadaju se tradicionalne institucije 

vlasti i crkve, osu|uju se zlo, patwa. 

Isto tako napadaju se i stare poetike, stari poetski 

programi, koji odgovaraju starom svetu. 

Primera radi, u „Vojni~koj pesmi” se kaè: 

„Nisam ja za srebro ni za zlato plako, 

Niti za Du{anov sjaj. 

Ne bih ja rukom za carske dvore mako, 

Za onaj bludnica raj.” 

Ili, u pesmi „Ve~ni sluga”: 

„Otaxbina je pijana ulica, 

a o~instvo prqava strast.” 

A u pesmi „Spomen Principu”: 

„O Bal{i, i Du{anu Silnom, da umukne 

krik. 

Vlastela, vojvode, despoti, behu sram.” 

Crwanski tada napada i crkvu: 

„Ba{ ni{ta me za crkve du{a ne boli, 

Za silnoga cara dom. 

Za gr~ke ikone polegu{a golih 

U robovskom hramu mom.” 

Pesnik Lirike Itake ne nastupa kao hri{}anin, 

{to se i vidi u pesmi „Himna”: 

„Nemamo ni~eg. Ni Boga ni gospodara. 

Na{ Bog je krv.” 

On }e u jednom eseju iz 1919. napisati: „... ja 

znam da je gordost majka svih vrlina, mada je Sveto 

pismo naziva majkom svih grehova” 1 {to svedo~i o 

wegovom distancirawu od vrednosnog sistema pravoslavqa 

(hri{}anske crkve). 

Nasuprot ovom starom svetu prepunom zla, pesnik 

koncipira novi eteri~ki svet uz koji ide i 

novi poetski program – eterizam. Da je eterizam 

kao poetski stav prisutan u ~itavoj zbirci Lirika 

Itake svedo~e i stihovi zavr{ne strofe programske 

pesme „Prolog”: 

„Ali: ili nam ìvot ne{to novo nosi, 

a du{a nam zna~i jedan stepen vi{e, 

nebu, {to visoko, zvezdano, miri{e, 

il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, 

|avo nosi.” 

Drugi i tre}i stih ove zavr{ne strofe „Prologa” 

odnose se na eterizam: dakle, ili eterizam 

ili neka sve ide do |avola. Tu se pesnik zalaè za 

jedan svet visine, neba i zvezda, za jednu vertikalu 

koja }e ga voditi {to daqe od zemaqske prqav{tine 

i zla. 2 

Ali pomenuta dva glasa nisu uvek usagla{ena. 

Ima stihova me|u „Vidovdanskim pesmama” koji 

pori~u ovu vertikalu, opredequju}i se za potpuni 

nihilizam, smrt. Za wega je u pesmi „Zdravica” jedino 

grobqe „lepo, ~isto i verno”: 

„Prokleto {to cveta u visine.” 

Pa ipak, novi poetski program trebalo bi da je 

vaè}i za ~itavu zbirku, ukqu~uju}i dakle i ciklus 

politi~ke, „rodoqubive” poezije. Onaj deo nove 

poetike, koji se odnosi na slobodni stih, doista 

se ose}a u ~itavoj zbirci, bez razlike. Ali novi, 

eteri~ki doìvqaj sveta, vizija jedne druga~ije, 

eteri~ke stvarnosti, sasvim razli~ite od qudske 

kaquge koju je pesnik upoznao tokom ratnih godina 

kada pi{e pesme iz Lirike Itake, te{ko je nazreti 

me|u „Vidovdanskim pesmama”. Ostavqamo po 

strani prisustvo eterizma u wima na negativan na- 

~in, u smislu negirawa postoje}eg qudskog sveta, i 

tragamo za pozitivnim naznakama onog eteri~nog. 

Ispostavqa se da posledwe dve pesme ciklusa – 

„Zamorenoj omladini” i „Pozdrav”, objavqene prvi 

put 1919. – nagove{tavaju nove (eteri~ke) tonove 

koji }e preovladavati u potowim ciklusima. 

U prvoj strofi pesme „Zamorenoj omladini” 

kaè se: 

„Da li zna{ jo{ na{e no}i budne 

kad su u jorgovana rumene senke, 

kad je tavan kao ùdne 

nebu uperene o~i?” 

Nebo kome su uperene ùdne o~i i rumene senke 

tavnog jorgovana naznake su eteri~nog sveta. 

Ili, u zavr{noj pesmi vidovdanskog ciklusa, 

„Pozdrav”, pesnik se obra}a Slobodi i kaè: 

„Tebi, {to si mi u telo 

zasadila vetrovito biqe {uma, 

i{~upala stid i strah. 

Tebi, {to si mi o~i pomra~ila 

tugom zveri, a koù osvetlila 

veselo{}u oblaka, 

slava, Slobodo!” 

Ve} prepoznajemo da su navedeni entiteti – 

„vetrovito biqe {uma”, „tuga zveri” i „veselost 

oblaka” – pripadnici eteri~kog sveta. 

2. 

Neke od najranijih nagove{taja eterizma sre}emo 

u pesmi „Serenata”, nastaloj 1915. na frontu 

u Potkamienu, u Galiciji. 

U drugoj strofi pesme javqa se glasnik eteri~nog 

fluida – vetar. Ovaj glasnik ne donosi samo 

vesti o postojawu onog znatno trajnijeg od krhkog 

qudskog postojawa, toliko trajnijeg da se wegova 

pojava na prvi pogled moè doimati kao ravnodu- 

{nost ili surova neumitnost – indiferentnost 

prirode prema na{im patwama. On boqe od qudskih 

re~i prenosi i ose}awa pesni~kog subjekta 

koji svoju dragu upu}uje: 

„Slu{aj vetar sa li{}a svelog, ùtog.” 

Ne}emo ovde o trajnoj reminiscenciji na „lisje 

ùto” Branka Radi~evi}a, ina~e va`nog, kao 

{to je poznato, za Crwanskog. Pesniku eteri~kog 

va`no je li{}e jer je iz carstva biqa, dela priro- 

de za koju }e kasnije govoriti da je i boqa i sre}nija 

i smislenija od ~oveka. Pa i u starewu (postajawu 

ùtim) i umirawu (vewewu) li{}a, nad ~im se 

jo{ stari Homer rastuìvao, Crwanski vidi vi{e 

smisla nego u qudskom ìvotu i smrti. 

Usredsredimo se na sliku ùtog, uvelog li{}a 

preko kog duva vetar i zadiè a pokatkad i prevrne 

pokoji list. I ~ujmo zvuk vetra kako izvodi svoju 

serenatu, qubavnu podoknicu. Nad ovom zvukovnom 

slikom moèmo daqe da meditiramo sa raznolikim 

asocijacijama, ali je pri tome va`no imati 

na umu da bi pomenuto iskustvo vetrove (eteri~ne) 

serenate trebalo da i u dragoj proizvede qubavna 

ose}awa prema prirodi ili nekom wenom delu u jesen, 

kao i kod pesni~kog subjekta (jer pesnik veruje 

da ono {to qudi ne mogu da ostvare, to moè mo- 

`da ostvariti jesen): 

„Peva}e ti: da sam ja qubio jesen...” 

Pesni~ki subjekt sluti vlastitu smrt (na 

frontu) i poru~uje dragoj da poslu{a serenatu vetra 

koji }e joj svojim nemu{tim jezikom pevati kako 

je pesnik qubio ne gole ~lanke i strasti svoje 

drage nego „stisak grawa rumenog uvenulog”. Ovakva 

qubavna preferencija, ako se gleda na uobi~ajen 

na~in, za~u|uje. Ali, u svetu eteri~kog priroda 

ima prvenstvo nad qudskim svetom, koji je svojim 

nasiqem i svakojakim drugim zlom i odvratio pesnika 

od sebe, usmeriv{i ga ka biqu. Prava qubav, 

me|utim, uvek je uzajamna: 

„Ah niko nema ~asti ni strasti, 

ni plamena dosta da mene voli: 

No samo jablanovi viti 

i borovi pusti ponositi. 

No samo jablanovi viti 

i borovi pusti ponositi.” 

Oslu{nimo ritam eteri~ne serenate koju u li- 

{}u i granama jablanova i borova izvodi vetar – 

stihovi u posledwoj strofi se niù kao {to se jablanovi 

i borovi wi{u i {ume. 3 

Ovi uzajamni qubavni zagrqaji pesni~kog subjekta 

i uvelih grana posredno nagove{tavaju eterizam 

kao oznaku za jedan trajniji odnos nego {to 

je to odnos nepostojanih qudskih veza. 

3. 

Naredne 1916. u bolnici u Opatiji Crwanski 

pi{e pesmu „Vetri” u kojoj razvija svoju temu 

vetra iz „Serenate” i produbquje program eterizma. 

Druga strofa po~iwe dvosmislenim stihovima: 

„Daleko je ono, daleko, 

{to moje zdravqe pije.” 

Nije odmah jasno da li se ono {to pije 

(uni{tava) zdravqe pesni~kog subjekta na- 

esej 

kwièvni magazin 3


esej 

lazi daleko ili se zdravqe hrani (pije) ne- 

~im {to se nalazi daleko, ali se u oba slu- 

~aja sugeri{u neke veze izme|u veoma udaqenih 

stvari. Priroda tih veza je tajnovita i nejasna, 

neo~ekivana. Kako su, na primer, povezane 

smrt i pevawe ptica? A upravo ova veza se izri~ito 

nazna~uje u prvom stihu tre}e strofe: 

„Smrt moja zavisi od pevawa tica...” 

Ili, kako je povezano po{tewe majke sa sne- 

`nim vitim jelama negde u daqini: 

„Daleko negde stoje vite jele, sne`na lica, 

radi wih mi je, majko, drago da si po{tena.” 

Odre|eniji odgovor na ova pitawa pesnik }e 

dati u razvijenijem pesni~kom programu koji je 

sledio iz eterizma – u sumatraizmu. 

Ali se vratimo eteri~koj temi vetra, zapo~etoj 

u „Serenati”, a produbqenoj u pesmi „Vetri”: 

„Vetri }e mesto mene kli~u}i da jezde. 

U vrtlogu kamewa i neba pa{}e, krikom, 

u zavejane, mlade jele, i posu}e im krila, 

dahom na{im, {to }e se slediti u zvezde, 

negde... gde nisam bio... i gde nisi bila.” 

Dok je u „Serenati” vetar, umesto mrtvog pesnika, 

pevao podoknicu dragoj, ovde }e vetri, umesto 

pesni~kog subjekta, „kli~u}i da jezde”. Pored 

biqa (mladih jela), me|utim, ovde su na sceni i 

drugi elementi eteri~nog univerzuma – kamewe i 

nebo i na nebu zvezde – sa kojima op{ti vetar. Eteri~ni 

glasnik se ne obra}a vi{e dragoj, on glas 

(dah na{) rasipa po mladim jelama i ledi ga u zvezde, 

„negde... gde nisam bio... i gde nisi bila”. Tako 

}e ono {to smo izgovarali biti sa~uvano (sledi}e 

se u zvezde) na dalekim i od qudi bezbednim mestima 

i onda kada nas ne bude bilo. Ova neznana mesta, 

gde nisu bili ni pesni~ki subjekt ni ona kojoj se on 

u pesmi sve vreme obra}a (verovatno, opet draga), 

nagove{taj su hiperborejskih predela koji }e kod 

Crwanskog biti u sredi{tu zavr{nih sen~ewa sumatraizma 

– u hiperborejstvu. 

Hiperborejski predeli, kako }e ih pesnik mnogo 

kasnije imenovati, koji su sme{teni iza severnih 

vetrova, u carstvu leda, odre|enije su oslikani 

u zavr{noj strofi pesme: 

„Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi, 

disa}e jele {to disasmo 

i sti{a}e zvezde osmehom i snagom, 

{to ih je vetrova talas, 

odneo sa nas, odneo sa nas.” 

Tamo, u hiperborejskom ledu, disa}e jele dahom 

pesni~kog subjekta i wegove drage, a zvezde }e se 

opet „sti{ati” wihovim „osmehom i snagom”. Sve 

ovo – dah, osmeh i snagu pesnika i wegove drage – u 

Hiperboreju prenose vetrovi, nama ve} znani eteri~ni 

glasnici, i tako ih ovekove~uju. 

4. 

U 

Salcburgu }e naredne 1917, opet u bolnici, 

Crwanski napisati qubavnu pesmu „Trag” u kojoj 

je uspeo da, sa minimumom nama ve} znanih elemenata 

wegovog eteri~nog univezuma, izgradi atmosferu 

eteri~nog, da iskaè eteri~nost samu. 

„@elim: 

da posle snova 

ne ostane trag moj na tvom telu.” 

Ovde re~ san („snovi”) moèmo ~itati na razli~ite 

na~ine. Na primer, san u doslovnom zna~ewu 

spavawa sugerisao bi jednu naturalisti~ku i 

umnogome banalnu sliku. San u smislu qubavne 

pri~e boqe odgovara atmosferi ~itave pesme, ali 

ne poga|a wenu skrivenu, samo nagove{tenu dramatiku. 

Lepota ove pesme i jeste u tome {to je sva u 

majstorski izvedenim nagove{tajima. îni nam se 

da bi ovde san vaqalo tuma~iti onako kako je to pesnik 

kasnije u svojim drugim ostvarewima, ponajvi{e 

onim hiperborejskim, ~esto ~inio, govore}i 

da je ìvot san. On u bolnici opet razmi{qa o 

smrti, predose}a je, i u prvoj strofi zapravo iskazuje 

{ta èli da posle ìvota („posle snova”) dragoj 

(ne) ostane od wega. 

Naredna zagonetna re~ je trag. Ako ostavimo 

po strani doslovna zna~ewa, jer naru{avaju sugerisanu 

atmosferu pesme, ostaje prenosno zna~ewe 

potomstva (deteta). Pesnik za za~eto dete bira re~ 

trag po svoj prilici stoga {to je to na~in na koji 

ve}ina qudi obeleàva svoje prolazno postojawe u 

telu, na Zemqi. Jedini trag wihovog postojawa je 

telesno potomstvo. Pesnik ne èli to, nego: 

„Da ponese{ od mene samo 

tugu i svilu belu 

i miris blag...” 

Navedena druga strofa je kqu~na za doìvqaj 

eteri~nog u smislu ne`nog, laganog, tananog, prozra~nog. 

Pesnik to postiè sre}nim uvo|ewem re- 

~i tuga, svila i miris sa odgovaraju}im atributima 

(svila je bela, a miris je blag). Sve ono {to ~ini 

ìvot, telesno postojawe na Zemqi, izostavqeno 

je, i to s razlogom. U komentaru uz pesmu „Trag”, 

pisanom znatno kasnije, u hiperborejskoj fazi, pesnik 

}e zapisati i ovo: „Tada sam (u bolnici, I. 

M.) prvi put osetio i naslutio da mi ìvot ne}e 

biti onakav kakav sam ja, da bude, èleo, nego da me 

nosi neki vetar sudbine, koji ima neku mra~nu snagu.” 

4 

@ivot je ionako prolaznost i varka. @ivot je 

san. Iza tog izostavqawa konteksta telesnog postojawa 

stoji i odre|eni vrednosni stav. Pesnik 

svojoj dragoj (iz pomenutog komentara saznajemo da 

su bili vereni) namewuje ono {to u qudskom postojawu 

smatra najvrednijim, a izostavqa ono {to je 

maqe vredno. Razume se, ono {to je najvrednije jeste 

i najlep{e. Najvredniji i najlep{i jeste upravo 

svet eteri~nog. Da tu ne bi bilo nikakve sumwe, 

on u drugoj strofi zapo~etu (a nedovr{enu) misao 

poentira u zavr{noj, najkra}oj strofi: 

„puteva zasutih li{}em svelim 

sa jablanova.” 

„Miris blag” iz druge strofe poti~e, dakle, od 

„puteva zasutih li{}em svelim sa jablanova”. Izdvajawe 

drugog dela misli, zapo~ete u drugoj strofi, 

u zasebnu tre}u strofu nije slu~ajno. Pesnik 

èli da tom delu misli dâ posebnu teìnu: biqe 

(posebno jablanovi) i uvelo li{}e ve} su nam znani 

va`ni elementi eteri~kog univerzuma. 

5. 

Opredeqewe za svet eteri~kog, zapo~eto ratne 

1915, osve{tano je kod Crwanskog najkasnije 

1918. U romanti~noj komediji u stihovima Maska, 

~ije je pisawe zapo~eto 1913. a dovr{ena je i 

{tampana 1918. godine, pesnik u usta svojih likova 

stavqa re~ eterizam. 

Glavna junakiwa komedije Glumica (alias Generalica) 

na samom po~etku govori: „Ja sam ùdna / 

ne~eg eteri~nog, platonskog...”. Generalica }e kasnije, 

u duhu eteri~kog preferirawa sveta biqa 

nad qudskim svetom, kazati: 

„blago onom, ko ima vrt pun ruà... 

pa se zaigra time... sve je ni{ta.” 

Ili }e eteristi~ki dati prednost prirodi 

uop{te, posebno nebu, nad qudskim stvarima, prolaznim 

ìvotom (mladosti) i istorijsko-politi~kim 

pitawima qudskog sveta (slovenstvom): 

„Do|ite jednom svi, k meni, na more. 

Le{kati i gledati u nebo, gore, 

slu{ati kako val za valom 

dopuzi iz neba do nogu na{ih i ode. 

Da vidite kako su u zoru nesretni 

ti razgovori o mladosti i Slavenstvu ... 

Tamo sve do|e iz neba i no}i i vode, 

nestanu, u zoru, uspomene,” 

A Branko Radi~evi}, koji se tako|e javqa 

kao lik u ovoj komediji, imenuje vlastito uverewe 

kao eterizam: 

„Ja vijam oblake... 

Jedni vi~u: idealizam, drugi komunizam, 

a ja: eterizam...” 

Na drugom mestu Branko kaè: 

„Vidite, ipak, ja verujem, nejasno, 

kada ho}u, negde daleko 

iz moje du{e, iz moga zdravqa, 

sve {to ja èlim, to se ra|a – 

to je moja hemija, moj eterizam.” 

A ne{to kasnije: 

„I sad mi vi{e ni{ta nije drago, ni{ta ne volim, 

èqan sam {uma...” 

Ili: 

„Ja opet kaèm: dobro je samo vetar i zore 

i svi su lude, koji se mu~e, u~e i bore.” 

Ne ulaze}i u raspravu o umetni~kim vrednostima 

ove prve objavqene kwige mladog pesnika, za 

na{u temu je va`no primetiti da je u woj prvi put 

izri~ito imenovan novi pesni~ki program – eterizam. 

(nastavi}e se) 

1 Crwanski, M., Eseji i ~lanci, I, Zadu`bina Milo{a Crwanskog, 

Beograd, 1999, str. 441. 

2 U stihovima „a du{a nam zna~i jedan stepen vi{e, / nebu, 

{to visoko, zvezdano, miri{e” Zoran Glu{~evi} vidi kod nas 

tada novu definiciju du{e – ezoterijsko-eteri~nu, prema savremenom 

ezoterijskom konceptu jedne Blavacke ili [tajnera: 

tu se du{e razumeva kao stepenica u duhovnom usponu (Glu- 

{~evi}, Z., „Magijsko-utopijska horizontala i zvezdano-eteri~na 

vertikala u novoj slici sveta Milo{a Crwanskog”, u: 

Milo{ Crwanski, Institut za kwièvnost i umetnost, Beograd, 

1996, str. 24). îni nam se da se ovim tuma~ewem Crwanskog 

kao adepta ezoterizma ide predaleko, u najmawu ruku se 

tu mora biti oprezniji. U vi{e svojih eseja o slikarstvu, pisanih 

1919. godine, pesnik Lirike Itake, naime, koristi sintagmu 

„stepen vi{e” u uobi~ajenom smislu vrednovawa, rangirawa 

umetni~kog dela i zna~i naprosto boqe, uspelije stvarala{tvo 

u celini ili pojedino delo nekog autora (videti 

eseje: „O izlo`bi Pa{ka Vu~eti}a”, „O izlo`bi slikara 

’grupe umetnika’”, „Pred izlo`bom Petra Dobrovi}a” u: Crwanski, 

M., Eseji i ~lanci, I, Zadu`bina Milo{a Crwanskog, 

Beograd, 1999, str. 425, 434, 443. itd.) Nama izgleda da pesnik 

svoju tada ~esto kori{}enu frazu „stepen vi{e” u uobi~ajenom 

zna~ewu rangirawa naprosto prenosi u jedan od svojih 

stihova, {to je ~inio ina~e i sa drugim sintagmama iz proznih 

tekstova. 

3 Danilo Ki{ je inventivno protuma~io da Crwanski atributima 

„viti” i „ponositi”, koji se ponavqaju u posledwoj strofi, 

na skriven na~in kazuje kako zapravo ~asti, strasti i plamena 

dosta da ga vole imaju ne samo jablanovi i borovi nego i 

ona kojoj se on obra}a, a ~ije ime je invokacijom iskazano preko 

zamenice Ti (v-i-Ti, ponos-i-Ti, {to }e re}i: vole me jablanovi, 

borovi i Ti). Videti: Ki{, D., Skladi{te, Prosveta, 

2006, str. 123-135. Iz perspektive razvijenijeg eteristi~kog 

programa ovakvo ~itawe, i pored velike privla~nosti, ne bi 

bilo ispravno, ali je ono ipak mogu}e ako imamo u vidu da je ova 

pesma ispevana na samim wegovim po~ecima, dok je pesnik 

jo{ uvek na neki na~in bio vezan za stari, neeteri~ki 

svet. 

4 Crwanski, M., Lirika, Beograd, 1993, str. 202. 

esej 

kwièvni magazin 5


poezija 

Nenad Milo{evi} 

FANTAZIJE GODI[WIH DOBA 

STOGODI[WA VODA* 

Ki{a preti danima a skoro }e leto. 

Voda se sporo povla~i u korita reka. 

Rumuni nam ne daju da je ispustimo. 

Dunav gura Savu. 

Zabrana plovidbe je na snazi. 

Jo{ orkani nisu do{li da nam presude. 

Jun se sa zapada, iz pravca Obrenovca, 

pribliàva lakiran, 

kao da ne zna za ovoliku vodu, 

{to mir u~vr{}uje kasnoprole}ni 

i plavet nebesku uve}ava. 

U inat tranziciji mladenci se ven~avaju. 

„Ven~a{e se“, starice ponavqaju. 

Izme|u kanadskih topola, 

preko travwaka i {etali{ta, na sajlu 

vu~emo ~amac ka brodu 

da bi seli za stolove i opijali se. 

Kose nam zapiwu za grane. 

Bele i roze latice ququ{kaju se na talasima, 

na vanila oblacima, i izme|u wih. 

Ko bi poèleo mogao bi da promeni 

pregorelu sijalicu na kandelabru. 

Na~as oslu{kujem, u vratima, 

dok se vezujemo, huk ìvota, 

ovog i pro{log, bez re~i {to nestaje 

i graju iza brodskih prozora 

{to ùdi da ga oìvi. 

Ne mogu tu dugo da ostanem. 

Sumrak i te{ka plavet nadolaze. 

Preko ruba ~a{e posledwi pogled bacam 

na tamne obrise kro{wi i obalu negda{wu. 

Voleo bih da pamtimo ove vode, 

da pri~am o wima u spasenoj budu}nosti 

zasnovanoj na pro{losti, 

na zdravicama iz pro{losti. 

* Nivo vode na reci Savi u Beogradu u prole}e 2006. 

godine za koji je re~eno da se javqa jednom u sto godina 

KAKVA JE VODA 

Moè{ da rola{ koliko ima trave 

doviknuo je de~ak i zaronio. 

Plavokosi se raspitivao o trijatlonu 

kod dremqivog spasioca. 

Pobegli smo s plaè Marta i ja, 

zaobilazili igrali{ta. 

Prvi put je pokisla u vodi. 

Kada }e sazreti kupine 

ako je rani avgust ki{an 

ne kaè pesnik. 

U dubinu godi{wih odmora 

tonu zimski fantazmi: 

lahor, zrikavci i erotika. 

A èleo sam da ~itam i pi{em 

i letwi samozaborav, 

put zasut jasminom 

na nebu zvezde Vinsentove... 

Spektakli muzi~kih festivala 

zasewuju svoje `rtve. 

Izvukli su rusku podmornicu 

sa dna mora, mornari su salutirali. 

Samo sam prvu scenu pogledao 

Pazolinijeve Medeje 

i video to svetlo 

koje sam èleo tamo da na|em; 

Pod kojim se stvaraju mitovi 

i neko u sumrak u pra{ini umire za nas, 

zbog strasti i mr`we i gre{ne qubavi. 

IZMIREWE 

Heroji se odri~u herojstva, 

nevini nevinosti. 

Brat ispla}uje brata. 

Konac iz lavirinta je povu~en. 

Misao ne moè da pronikne 

u nove veze gospodara i podanika. 

Ako se prepustim struji 

da li }u se probuditi 

na pe{~anom àlu, lebdeti, 

ako se prepustim padawu. 

Ho}e li se mora stvarno podi}i. 

[ta }e ostati od mene 

ako se sa svima izmirim. 

Pra{tam sebi i drugima 

prestupe detiwstva 

ali za ovo {to sada radim, re~i nemam. 

Nikad ne bih pomislio da }u 

u novembru 2005. ~itati 

[alamuna i slu{ati Dilana. 

Ali ba{ u tom ~asu 

kao {to bi rekao Borhes 

on je ~itao [alamuna i 

Slu{ao Dilana. 

KASNO NO]U BLI@WI 

TRA@E PODR[KU 

Tata, ne mogu da verujem, 

ponavqala je Marta 

kada je ugledala prvi sneg. 

Puste su ulice uve~e, 

na Svetog Nikolu. 

Institucije uzdi{u, umreène, 

gube stari sjaj. 

Provejava. Tajne vere 

otkrivaju se drugima 

dok ~ekam {ezdesetpeticu 

ispred Politike. 

Crkveni i svetovni praznici 

premreàvaju godi{wa doba. 

Mislim na Jozefa Ka 

u virtuelnom svetu, 

a zatim o svom mestu 

posle pregrupisavawa snaga 

me|u zaposlenima 

u dràvnim slu`bama 

Kasno no}u bli`wi traè podr{ku 

koja je i meni potrebna 

Sistem je slep 

u nasumi~nom udarawu, 

porodice zbijaju redove pred wim 

i ako se dovoqno vole 

ve}ina bude spasena. 

poezija 

kwièvni magazin 7


proza 

Vladislav Bajac 

HAMAM 

BALKANIJA 

Novi roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija, 

koji uskoro objavquje Izdava~ka ku}a „Arhipelag“, 

predstavqa uzbudqivu i promi{qenu 

pri~u o dva istorijska vremena i o junacima razapetim 

izme|u dva identiteta. Istorijska 

vremena romana jesu XVI vek i na{e vreme, dok su 

junaci ove sna`ne proze u kojoj se li~ne drame 

pretapaju sa dramati~nim istorijskim doga|ajima 

Mehmed-pa{a Sokolovi} i koxa Mimar Sinan, 

Sulejman Veli~anstveni i veliki vezir Rustem-pa{a, 

ali i u na{em vremenu slavni turski 

pisac Orhan Pamuk i Vladislav Bajac, Alberto 

Mangel i Alen Ginzberg, Lenard Koen i Sjon, 

Alan Stivel i vo|a ETA Raul T., êdomil Veqa- 

~i} i Geri Snajder... U romanu Vladislava Bajca 

naizmeni~no se smewuju XVI vek i na{e vreme, }irili~na 

i latini~na poglavqa o identitetu i 

o dvojstvima koji se otvaraju u istorijskim junacima 

i u izmi{qenim junacima sa stvarnim 

imenima. „Kwièvni magazin“ ekskluzivno objavquje 

iz rukopisa romana Hamam Balkanija jedno 

}irili~no i jedno latini~no poglavqe. 

POSLE KRAJA (VODA) 

Vremenom, odnos ime|u Sinana i Mehmeda dobio 

je novu, pomalo i ~udnu dimenziju. Kako 

su im se, zbog visokih poloàja, obaveze umnoàvale, 

tako su sve mawe vremena mogli da provode 

zajedno. S druge strane, po{to su se dobro razumeli, 

a prijateqstvo su{tinski nisu oslabili, 

morali su da se pomire s neminovno{}u. Ali nisu 

joj se i predali: smislili su na~in da budu vi- 

{e zajedno i kada to nisu bili. Kako? Pa, rade}i 

svako svoj posao u okviru planova i dogovora koje 

su napravili: Bajica }e da bude zadu`binar, a 

Josif neimar. Najzad je sada, kako je Sinan i 

predvi|ao, Mehmed mogao sebi da priu{ti pla}awe 

svojih zamisli. Nekako su shvatili da }e ih u 

najve}em broju slu~ajeva vezivati voda. Osim {to 

je bila izvor ìvota i {to je taj ìvot odràvala, 

voda je imala i tu veli~anstvenu sposobnost 

da uti~e na ~ovekovo telesno i duhovno pro~i- 

{}ewe. Zato im se ~inila kao savr{eno vezivno 

tkivo (Sinan bi rekao „vezivni materijal“) za 

wihov me|usobni ìvot, ali i za ìvot koji su 

pojedina~no nekada imali i za onaj koji su sada 

vodili. 

U vreme kad je u Velikoj ~ar{iji Beograda 

Mehmed-pa{a uz Sinanovu pomo} izgradio sebil- 

Vladislav Bajac 

HAMAM 

BALKANIJA 

hanu, bio je gotov i potpuno novi (uz jedan ve} postoje}i) 

Bajicin hamam kojem su dali ime Jeni hamami. 

Nepunih stotinak godina kasnije, 1658. godine, 

vrlo zanimqivu pohvalu vodi, ali i beogradskim 

stanovnicima, sa~inio je francuski putopisac 

A. Pule poku{avaju}i da objasni dubqi 

smisao javnih kupatila, na primeru Beograda: 

„Bawe u Levantu, koje su, pravo govore}i, parna 

kupatila, jer se ~ovek u wima ne kupa, premda se 

pere, pokazuju da svi qudi uspevaju u stvarima za 

koje imaju najvi{e sklonosti i da je duh ovih qudi... 

tako tanan u pogledu kupatila da bi nam bilo 

te{ko da ih podraàvamo.“ (kurziv V. B.) 

Ova Puleova gotovo pa definicija, u filozofskom 

sazvu~ju, zapravo predo~ava jednu zajedni~ku 

crtu Srba i Osmanlija toga (i ne samo toga) 

doba: ovakva voda i wena upotreba imala je 

uìvala~aku ulogu. Bila je deo vrlo va`ne sklonosti 

balkanskog sveta prema hedonizmu koja se 

sastojala od izuzetno suptilnih varijacija na temu 

(samo)zadovoqstva pa sve do mazohisti~kog ispuwavawa 

sopstvenih èqa (od hrane pa nadaqe). 

Kako bi Evlija êlebi oko 1660. godine rekao: 

„Sve su to qudi od uìvawa i veseqa, koji su prijateqi 

stranaca. Trpeze su im gostoqubivo postavqene 

i vrata otvorena.“ 

I Sinan i Mehmed imali su dug i bogat ìvot. 

Ali u vreme kada su pretpostavili da }e im 

ìvot tek biti dug i bogat, to ih nije moglo odgovoriti 

od ideje da budu povezani koliko god je 

to mogu}e. Kao {to su se vezivali za prethodne 

ìvote. Me|usobna veza bi im samo jo{ poja~ala 

mogu}nosti u~estalijeg „uvezivawa“. 

Svoje pretpostavke i uslovna otkri}a morao 

sam da proverim sa Orhanom Pamukom. On mi je 

bio dobra mera objektivnosti; poznavao je dovoqno 

i Istok i Zapad i nije zapadao u gre{ke 

krajnosti ni jedne ni druge „strane“. 

Kad smo kod vode, Pamuk me je podsetio na podatak 

da je Sinana angaòvao sultan Sulejman da 

sredi stawe vodovoda u Istanbulu. Koliko god to 

pragmati~no zvu~alo, jer nijedan veliki grad nije 

mogao da ìvi bez trajno re{enog vodosnabdevawa, 

i sultanov pogled na vodu nije bio obi~an. 

Sinanu, i narodu, u jednom proglasu je rekao: 

„@elim da voda stigne u svaki deo grada. Fontane 

neka se izgrade gde god to bilo prikladno. Bunari 

neka se iskopaju gde god to ne bilo prikladno. 

Neka sveà voda stigne svuda. Svi moji podanici 

neka je koriste i neka se mole za trajnost 

moje dràve.“ U svakom slu~aju, zahvaquju}i obojici, 

prestonica je dobila akvadukte Kagitane 

(1557) i Kirk~e{me (1564), Magloba i Uzun. Dodu{e, 

zahvaquju}i i gra|anima srpskog Beograda 

koji su od wegovog pada u ta doba preseqivani u 

Stambol da bi gradili prethodne vodovode i ove 

akvadukte, a ve} posle prvog dovo|ewa osnovali 

usred Istanbula svoj novi Beograd. Doma}ini su, 

vaqda wima u ~ast, pridodali jo{ neke sli~ne nazive 

lokalnoj sredini: Beogradska kapija, Beogradska 

{uma... 

„Voda se ume{ala i u posao sa Aja Sofijom“, 

nastavio je moju pri~u Pamuk. „Osim {to je Sinan 

poja~ao potporne stubove tog sna od gra|evine 

svakog arhitekte onoga doba i tako uspeo da 

ume{a i svoje prste u ovu hri{}ansku, potom 

islamsku bogomoqu, a danas samo gra|evinu izmiruju}e 

institucije – muzeja, u celinu wenog kompleksa 

uneo je i ne{to novo. Naime, Sulejmanova 

qubav i èna Haseki Husrem zaèlela je mnogo 

pre toga, 1557. godine da joj, od svih mesta, ba{ 

pored Aja Sofije Sinan izgradi hamam, s odvojenim 

delovima i za ène i za mu{karce. I uspela 

je! [ta misli{ za{to?“ 

„Pa, mislim da znam. Iskoristila je priliku 

da joj to uradi jedan (biv{i) hri{}anin kao {to 

je i ona donedavno, ,u svom pre|a{wem ìvotu’, 

bila Rokselana, }erka ruskog sve{tenika. Blizina 

biv{e vizantijske crkve odràvala ju je u jednoj 

vrsti ravnoteè s novim ìvotom. Uostalom, 

zar misli{ da je tako|e slu~ajnost {to je 1573/74. 

upravo Sinan/Jusuf/Josif bio taj kojem je nalo- 

èno ili boqe re}i dozvoqeno da radi ozbiqne 

restauratorske radove na Aja Sofiji? Pored poja~avawa 

stubova, dozidao je i dva minareta, a ~ak 

tu napravio i grob sultanu Selimu. Sve to samo 

zato {to je bio najboqi?“ 

„Dodu{e, gradio je on hamame diqem carstva. 

Mada je meni drag onaj napravqen Sulejmanovoj 

}erki Mihrimah 1565. uz medresu na Edirnekapiji“. 

„Zna{“, dodao sam, „meni se kod wega dopada 

to neposustajawe u gradwi. Ne toliko po energiji 

koja se i te kako prepoznaje u gra|evinama, ve} 

wegova leèrnost po pitawu gde zida – u prestonici 

ili u provinciji. Kompleks koji sam posetio 

u Luleburgasu, na pola puta izme|u Jedrena i 

Istanbula, izgleda tako ~arobno i nepretenciozno, 

a opet se savr{eno uklapa u ambijent zgusnutog 

provincijskog grada. Mislim da je Sinanova 

tajna bila u tome {to je znao da neimarstvo nije 

samo izgraditi pojedina~nu gra|evinu, ve} da je 

woj posao i da na najboqi na~in popuni prostor 

koji zauzima i time postane autenti~na celina sa 

okolinom. Ja tako ranije nisam gledao na gra|ewe, 

a od wega sam nau~io da ovo i vidim. Kao kada 

sam jednom davno shvatio da vajarstvo ne mora biti 

stvarawe dela dodavawem materijala ve}, zapravo, 

wegovim oduzimawem!“ 

„Ima ne{to i u tome {to je ìveo skoro stotinu 

godina. Ta~no se vidi kako mu je vreme dozvolilo 

da komotno izu~ava ono {to èli onoliko 

koliko mu se prohte. Mislim da je to o kori{}e- 

proza 

wu vremena shvatio jo{ onda dok je na pohodima 

po Ugarskoj sebi i drugima dokazivao kako ume da 

popravi ne{to poru{eno. Kad je kao gra|evinski 

oficir uspe{no i brzo obnovio neko utvr|ewe u 

Banatu (~uveni metod pohoda: uni{ti da bi zauzeo, 

a kada si zauzeo – odmah popravi), a komandant 

èleo da ga pri povla~ewu vojske tu i ostavi 

za komandira postaje, on se èstoko usprotivio 

rizikuju}i i ìvot zbog odbijawa nare|ewa. 

Ali, toliko je bio odlu~an u vi|ewu svoje budu}nosti 

da je nekako stigao na rati{tu i do velikog 

vezira i od wega izdejstvovao povla~ewe naredbe. 

Mnogo decenija kasnije, isto tako je, posmatrawem 

i uporno{}u, uspeo da sa ~etrnaest hiqada 

radnika u celih {est godina izgradi svoju najlep{u 

xamiju Selimiju (elegantniju ~ak i od Sulejmanije). 

Gradwa je bila samo izvr{avawe tog 

posmatrawa.“ 

Ja sam imao dodatak. 

„Ona je po mom mi{qewu najlep{a od svih xamija 

na svetu. A tek weni minareti! Ideja da u 

svakom napravi po tri stepeni{ta i da se tako 

tri osobe wima pewu, a da se ne sretnu! No, pre no 

{to te u vezi s tom lepotom na ne{to podsetim, 

ho}u da ti kaèm da je Sinan kad je re~ o Aja Sofiji 

gajio izvestan takmi~arski duh. Dugo je 

skrivao svoju opsesiju da na nekoj od svojih xamija 

izgradi ve}u kupolu od wene. Kad je to najzad 

uspeo 1575. godine na Selimiji, vi{e mu je zna~ila 

ta ,pobeda’ koja se sastojala od nekoliko desetina 

centimetara no ~iwenica da Osmansko carstvo, 

a verovatno i celi islamski svet, do tada 

nije video lep{e Alahove ku}e.“ 

A Pamuk je imao svoj dodatak. 

„Mislim da je postigao najvi{e {to se moglo. 

Aja Sofija je bila prete{ko breme i za hri{}anska 

i za islamska le|a svim potowim arhitektama; 

te{ko je i{ta dovesti u poziciju da wu nadma- 

{i. Sinanu istorija nije mogla dati ve}i kompliment 

od ove, u Turskoj ve} duboko uvreène, 

re~enice, koja, zapravo, ne pretenduje da poredi: 

Aja Sofija je sunce, a Selimija – mesec.“ 

„Ali, ne{to si èleo da mi kaè{ u vezi s 

tom lepotom?“ raspitivao se Pamuk. 

„Pa, da. Neki Selimiju porede sa Tax Mahalom 

u Agri. Ali ja ti je sada ne pomiwem zbog na- 

{e teme o upore|ivawu, ve} zbog toga {to sam se 

setio da je i taj biser persijske arhitekture u 

Indiji zapravo nasle|e – Mimara Sinana! Me|u 

nekoliko glavnih tvoraca, tog ~uda me|u sedam 

~uda sveta, Tax Mahala (1632–1648), nalaze se 

osmanska i persijska imena: Mehmet Isaxeri, 

Isa Muhamed Efendi, Ustad Isa – koji su svi bili 

Josifovi/Sinanovi u~enici!“ 

Sad smo se Pamuk i ja takmi~ili. On je dodao 

kona~ni udarac. 

„Pa, i tvorac ~uvene Sultanahmet xamije, ili 

jo{ poznatije – Plave xamije na At Mejdaniju, 

tik uz Aja Sofiju, Mehmed-aga, bio je Sinanov, 

posledwi, u~enik!“ 

Taman kada je mislio da me je pobedio, 

ja sam fini{irao jo{ jednim podatkom. 

„Ne bi ni we bilo, makar ne na tom 

kwièvni magazin 9

10 

kwièvni magazin 

proza 

mestu – Hipodromu (a zna se da je sultan 

traìo da se iskqu~ivo na tom mestu sazida), 

da se u to nije ume{alo i prezime 

Sokolovi}!“ 

Pamuk je bio iznena|en. To nije znao. 

„Kako to?“ 

„Pa, tako {to je na tom mestu bio saraj porodice 

Sokolovi} koji je od Sulejmana li~no svojevremeno 

stekao Mehmed-pa{a Sokolu kada je stupio 

na mesto velikog vezira. Po{tuju}i odnos 

svoga pretka i najve}eg me|u sultanima prema jednom 

od najve}ih velikih vezira svih vremena, 

sultan Ahmet je morao da trguje sa Mehmed-pa{inim 

sinom oko cene za koju je morao da otkupi 

ovaj saraj. Kad je najzad otkupio saraj (za ogroman 

novac i bez ikakve privilegovane cene) – odmah 

ga je sru{io kako bi se na wegovim temeqima izgradila 

xamija Sultanahmet, a uz wegovo i Mehmed-agino 

priznawe – po modelu Sinanove Sulejmanije.“ 

„Nego da se vratimo vodi“, sugerisao sam. 

„Zna{ li kako su se jo{ ’u vodi’ susrela na{a dva 

prijateqa? Tako {to je Bajica, kada se onoliko 

puta iskupqivao onim pregrejanim i sumwi~avim 

muslimanima odlaze}i na haxiluke, poru~io 

Josifu da mu i u svetom gradu Medini izgradi – 

hamam! Ne xamiju, nego hamam! To isto je naru~io 

i u Kowi i Karapinaru.“ 

Rastali smo se. Pamuk je oti{ao na Prin~evska 

ostrva, a ja ostao da na istanbulskoj jari dovr{im 

svoje tragawe za Sinanovim testamentom. 

On u blizinu vode, a ja da je dobijam – samo 

ako prona|em ono {to traìm – kao nagradu. 

Na tom putu sam po ko zna koji put pre{ao 

most Galata (na wegovom severnom kraju, gde su 

\enovqani oduvek imali svoj kvart-utvrdu, uvek 

bih od prodavca sa pokretnom tezgom kupio sok 

od preda mnom ru~no ce|ene pomoranxe, najboqeg 

ukusa na svetu). Ovoga puta sam se setio kako je 

lako taj most mogao biti napravqen rukom Leonarda 

da Vin~ija kada je sultan Bajazit Drugi 

razglasio kako planira da izgradi most na Zlatnom 

rogu. Tada su mu Mle~ani predloìli Da 

Vin~ija koji mu je 1502. napravio projekat mosta, 

po wemu tada najve}eg na svetu – dugog izme|u 240 

i 350 metara, a {irokog 24 metra. Sultan je projekat 

odbio, a ponudu potom prosledio drugom 

umetniku – Mikelan|elu. Ovaj ga je, nezainteresovan, 

odbio. Tako je lanac ovog odbijawa odgodio 

gradwu mosta za ~itava tri veka. 

Elem, testamentom „mog“ neimara nazivao 

sam mesxid, malu xamiju, koju je poru~ilac Sinan 

naru~io od neimara Sinana. Ili, kao {to }e se 

videti, mo`da je boqe re}i – klijent Josif od neimara 

Sinana. Ili naru~ilac Sinan od tajnog 

arhitekte Josifa. Svejedno. 

Kad sam je najzad prona{ao me|u stambenim 

zgradama gusto naseqenog {ireg centra, shvatio 

sam za{to nije ni bilo lako da je otkrijem: bila 

je vi{e nego skromna i malena. Jedan od dva najvidqivija 

simbola svake xamije u ovom slu~aju nije 

postojao, a drugi jedva da je postojao. Naime, 

krovnog kubeta nigde nije bilo: umesto wega – 

proza 

krov na ~etiri svoda kakav ima svaka porodi~na 

ku}a bilo gde. Xamija bez kupole! Kako god bila 

mala, bilo mi je ~udno. A minaret! Jedva da ga je 

i bilo. Bio je toliko nizak da u prvom ~asu nisam 

ni prepoznao {ta je. Naravno, nisam ja bio èqan 

velikih dimenzija. Samo sam bio zate~en. U 

dvori{nom delu dugi niz ~esmi za prawe, a uz 

wih malo dodatno dvori{te u prijatnoj senci drve}a. 

Na zidu pred ulazom ispis Mimar Sinan 

Mescidi Serifi 1573. Kraj ulaza drveni cipelarnik. 

Unutra – sve po qudskoj meri. I zapravo 

onako kako treba da bude. Monumentalnost sluì 

drugim svrhama. Ovde je poruku slao jedan ~ovek 

drugim qudima, a ne sultan celome svetu. Ovaj 

„moj“ je odabrao na~in za tuma~ewe. Tek kada sam 

gra|evinu fotografisao pred polazak, shvatio 

sam da je zidana ciglama u dve boje, horizontalno 

naizmeni~no re|anim. Kao u Vizantiji. 

Da li su ovo bile poruke dvojstva kojeg se nije 

moglo odre}i? Jednoga – da, Drugoga – da. Ali 

Oba – ne. 

Naknadno sam, vrlo nedavno, video dokumentarni 

film snimqen u Anadoliji, u Sinanovom, 

preciznije – Josifovom selu Agirnas, tada nastawenom 

gr~kim stanovni{tvom. Film, zapravo, 

nije snimqen u selu ve} pod selom! Slike su 

prikazivale beskrajne tunele i mnogobrojne podzemne 

prostorije povr{ine od ~etiri hiqade 

kvadratnih metara (!) koji su otkriveni tokom renovirawa 

jedne obi~ne a istoriji va`ne ku}e, u 

toku 2003. i 2004. godine. To malo zdawe ispod koga 

je prona|eno ~itavo paralelno naseqe, bila je 

Josifova rodna ku}a. Dom iz kojeg je oti{ao u Jusufa 

Mimara Sinana! 

Sve mi se ~ini da je ovaj podzemni svet pod 

wegovim nogama (kojem nije otkrivena namena) 

odredio Josifu i sudbinu i profesiju. 

Kao {to su meni odredili temu kwige temeqi 

Bajicinog/Mehmed-pa{inog karavan-saraja ispod 

temeqa moje sopstvene ku}e na Dor}olu, takore- 

}i pod mojim nogama. 

KRAJ KRAJA 

Uvreme kada je Sinan po~eo da se zidanjem skromno 

oduùje svom rodnom kraju i biv{oj mladosti, naj~e- 

{}e pravljenjem ~esmi u Kajseriji i u oblastima Haslar i 

Vize (jer su ~esme imale dnevnu, upotrebnu vrednost za 

obi~an svet), sli~na vrsta nostalgije uhvatila je i Mehmeda. 

I on je po~eo od skromnog i sazidao kao dobrotvor 

~esmu na beogradskom Gornjem gradu, uz skute Sulejmanove 

dàmije. Tako|e i jednu u selu Sokolovi}ima 

odakle je potekao. Za krupnije planove, koje je za Beograd 

pripremao u mislima ve} duè vremena, savetovao 

se sa Sinanom. Uostalom, obojica su onoliko puta obilazili 

i premeravali grad zajedno. 

Izneo mu je svoju ideju. 

„Vrlo sam mnogo razmi{ljao o pri~i koju si mi odavno 

ispri~ao: o ~udnovatoj sli~nosti poloàja i oblika istanbulskog 

Zlatnog roga i beogradskog Kalemegdana sa 

okolinom. Da budem jo{ precizniji: istanbulski 

saraj Topkapi zajedno sa zidinama koje ga okru- 

ùju na identi~nom je mestu kao i beogradski 

kwièvni magazin 11

12 


proza 

Gornji grad sa svojim zidinama! I do{ao sam do 

ideje koja daje smisao ovoj sli~nosti, a meni, uz 

tvoju saglasnost i ~uvanje tajne, mogu}nost da 

za sobom ostavim li~nije i prisnije poruke.“ 

Sinan se obradovao. 

„Dobro je {to si o tome razmi{ljao. Neki tragovi koje 

ostavljamo za sobom moraju imati dublji smisao ili 

ozbiljniju poruku od ve}ine drugih. Ja sam te onomad na 

to i izazvao. Da te ~ujem.“ 

I ~uo ga je, slu{aju}i razroga~enih o~iju. 

„Prona{ao sam jedno neveliko prazno mesto na Kadirgi 

za podizanje moje dàmije. Po{to je mesto brdovito, 

ima}e{ muku s kosinama, ali ra~unam da }e ti to upravo 

biti izazov. Jer, koliko god da se teren izravna, osta}e 

jedan prili~no strm deo koji mora da se upotrebi. Ali, kada 

bude{ odatle video pogled na Mramorno more, ne}e{ 

odustati. Iako je plac neveliki, hteo bih da uz dàmiju izgradi{ 

i {kolu. I, naravno, fontanu u dvori{tu. Prepu{tam 

ti sve ideje jer znam da me ne vidi{ kao rasipnika i samoljubivu 

veli~inu te }e{ u skladu s tim pokazati i svoju i 

moju meru. Jedino bih voleo da mi mozaici od plo~ica 

budu plave boje – ne{to izme|u Mramorne i dunavskosavske.“ 

Sinan se nasmejao. 

„A, pa ti onda jo{ toga krije{ u rukavu! Hajde, poka- 

ì.“ 

„Pamti{ li beogradski Donji Dor}ol, onaj deo u blizini 

Latinskog kvarta? E, tu, na delu koji izlazi na Dugu 

~ar{iju ho}u da izgradim karavan-saraj i bezistan. Video 

sam da onoliki putnici i trgovci tamo dolaze, a bi}e ih sve 

vi{e jer Beograd postaje jedna va`na varo{...“ 

Sinan ga prekide pitanjem. 

„A za{to i tu, kao i ovde, ne podigne{ Alahovu ku- 

}u?“ 

Bajica ga je pogledao malo prekorno. 

„Ti to mene za~ikava{? Pa, zar nije dovoljno {to sam 

se ja odmetnuo u islam, nego sada treba da otvoreno pozivam 

i druge? Ne, Srbi }e tamo i dalje ìveti i verovati u 

svoga boga. Ja im ga ne}u menjati. Pa, obesmislio bih 

sav svoj trud oko pomaganja Srpskoj crkvi! I jo{ ne{to: 

zar ne misli{ da bi to bilo kao da Srbima i svim drugim 

hri{}anima guram prst u oko? Ne, neka oni od ovoga 

imaju neku vidljivu korist.“ 

„Ali, ja sam to rekao zato {to sam primetio da su mesta 

koja predlaè{ za gradnju i u Stambolu i u Beogradu 

sli~na!“ 

„Ne da su sli~na nego su ista! Identi~na! Pa to zato i 

radim. Izmerio sam precizno sve razdaljine i u tome video 

smisao: da po svome mestu, u oba grada, moje zadu- 

`bine budu kao preslikane jedna na drugu! Ju`ne strane 

su im na identi~noj razdaljini od Mramornog mora odnosno 

od Dunava. Sa Istoka jednoj je zaliv uz bok, a drugoj 

Sava... i tako dalje. Sve mere su jednake. Ali imam jo{ jedan 

zahtev u tom duhu!“ 

Sinan mu se divio. Kakva ideja! 

„Prema meni? Koji?“ 

„Da projekte i sve ostale pripreme izvr{i{ tako da obe 

gra|evine izgradi{ u isto vreme! 

Sinan je ostao bez re~i. Pa, Bajica je zaista njegovu 

po~etnu ideju pretvorio u remek-delo! 

„Fantasti~no! I da ne mogu, pristao bih. Kakva je to 

poruka!“ 

Neimar je prionuo na posao i, bivaju}i izuzetno po- 

nukan, velikom brzinom sve pripremio i u samo dve godine 

rada, istovremeno, sazidao dve gra|evine. Jedna je 

bila prekrasna omanja, ali ne mala, dàmija. Imala je strmi, 

lu~ni ulaz nagore u dvori{te, preko stepeni{ta iznad 

kojeg je bila {kola. Re{enje te{kog problema velikog nagiba 

terena sada je izgledalo tako jednostavno! Plava boja 

plo~ica pobedila je sve druge postoje}e! U~ionice, 

dvori{te, sedam omalenih kupola na krovu dàmije, unutra{njost 

za klanjanje – sve je izgledalo skromno, ali kao 

sa~injeno od ljubavi a ne od materijala. 

U isto vreme Sinanovi arhitekti su, po njegovom projektu, 

zavr{ili karavan-saraj i bezistan podno beogradskog 

Brda za razmi{ljanje. Iako manje sve~ane, ove gra- 

|evine su se u varo{i pojavile kao dve nove lepotice sa 

kojih niko nije mogao pogled da skine. A mnogi su oti{li 

i dalje od toga. Stanovnici Beograda po~eli su da se lep- 

{e nose kada bi po{li u obilazak ovih novina: one su ih 

oslobodile dugotrajne navike da se kod svojih ku}a lep{e 

obla~e no kada bi iz njih izlazili. Uz pomo} ove zidane 

lepote, pobedili su svoju dotada{nju gordost da svoju lepotu 

ne prikazuju Osmanlijama. Sada su èleli i da se po- 

kaù. Gra|evine su se zdu{no koristile i postale poznate 

diljem Evrope: nije bilo stranog putnika koji ih nije opisao 

u svojim bele{kama, izve{tajima ili putopisima (u zavisnosti 

od toga kakav je putnik bio i kome je i ~emu slu- 

ìo). 

Sinan je Mehmedu doneo na poklon identi~nu plo~u 

kakva je postavljena iznad ulaza u beogradski saraj, a ~iji 

je tekst osmislio njegov prijatelj i pesnik Mustafa Sai 

êlebi. Na njoj je pisalo: „Oti{li su svi koji su kona~ili u 

ovom karavan-saraju.“ 

Tada je Bajica za Beograd po~eo da koristi re~ grad, 

time zadirkuju}i Sinana koji je voleo da sa njim raspravlja 

na teme razlika izme|u, recimo, {ehera, ~ar{ije, mahale, 

varo{i i kasabe. A sada mu je doneo jo{ i taj „grad“! 

Sinan ga je, po zavr{etku radova, pitao: „A {ta to misli{ 

da si jo{ postigao ovim preklapanjem zadu`bina u 

dva grada?“ 

Bajica je imao spreman odgovor. 

„Sada mogu kad god ho}u da pogledam na tvoje delo 

ovde i da pomislim da sam tamo. I obrnuto. Zar to nije 

veli~anstveno?“ 

„Tako je. Da je samo ute{no, ne bi bilo dobro.“ 

Posle pet godina ovaj razgovor su ponovili. 

Bajica je zatraìo da mu Sinan sazida jo{ jednu dàmiju, 

ne{to ve}u od prethodne, na istanbulskom Azapkapiju. 

I da mu istovremeno izgradi velelepni kameni most 

u Bosni, na reci Drini, kod Vi{egrada. 

Pripreme i radovi su trajali dovoljno dugo da bi svet 

video jo{ dve prekrasne gra|evine sa~injene od ideja, 

emocija i ruku dvojice prijatelja. 

Sinan ga je, ne videv{i ga nikada ranije toliko zadovoljnog, 

upitao da li mu se to ~ini da mu Bajica izgleda 

kao neko ko je ispunio svoje intimne èlje. 

Mehmed mu je potvrdno odgovorio imaju}i jo{ jednu 

molbu. 

„Najve}u sre}u u ukupnom ìvotu, osim moje dece, 

doneo si mi ti. Zbog toga si kriv {to }u ti otkriti jo{ jednu 

svoju tajnu za koju }e{ ostati zaduèn kao njen ~uvar.“ 

„Da li to iz tebe progovara neka slutnja kada ovo saop{tava{?“ 

„Upravo tako. Ve} nemam sre}e {to se nisam rodio 

ranije, kada i ti, pa je ne}u imati ni da te nadìvim. Mada, 

morao bih biti zadovoljan i ovim svojim godinama 

kada ih uporedim sa tvojim koje }e nadìveti sve druge. 

Ti ve} sada ima{ ~itavih devedeset, sa izgledima da ìvi{ 

ve~no! Zato si mi i najpouzdaniji za moju tajnu. Dakle, ti 

zna{ za moju onoliko mla|u suprugu Esmahan, ja je zovem 

Esma, }erku sultana Selima, unuku sultana Sulejmana 

Veli~anstvenog, ja ga zovem Gospodar veka, i sultanije 

Haseki Hurem, ja je zovem Rokselana. E, ona }e uskoro 

ostati sama i koliko god bila posle mog odlaska najobezbe|enija 

od svih mogu}ih èna jer su joj u rodu sve 

sami sultani, voleo bih da znam da nju neko ko mi je prijatelj 

ponekad gleda. Ona i dalje ne sme da ima mu{ke 

dece jer je sultanska }erka, jer da ih ima, bili bi opasnost 

po presto. Ali, ja je onako mladu nisam mogao li{iti materinstva 

kada nam je tajno rodila sina. Da, ve} je dugo 

ìv i zdrav! Ostavio sam ga sa nama, eno ga, glumi nam 

poslugu. Ime mu je Ibrahim, ja ga zovem Jovan. Eto, samo 

sam to hteo da zna{. Ne}e ga vi{e niko dirati i kada 

bi se saznalo ~iji je, ali za svaki slu~aj ti ga ponekad pogledaj. 

Ne}e ti biti te{ko. Pa ti si se pored onolikog buljuka 

svoje dece, pet }erki i dva sina, sa dve ène, sasvim iz- 

proza 

ve{tio u tome. Kurd i Hasan su ve} uveliko svoji ljudi i 

za njih nemam briga. Ah, da, i njih zovem drugim imenima.“ 

Sinan je samo izgledao zate~eno. A zapravo nije bio. 

„Dakle, potrudio si se izgleda na vreme jer jo{ si, koliko 

vidim, ìv, da iza sebe obezbedi{ nekakvu zaostav- 

{tinu – u deci, u gra|evinama, u pobedama, u dobro~instvu... 

Posle ovoga o~ekujem od tebe i neko zave{tanje. 

Mada, moram priznati, nekako je ~udno da to sve ja tebi 

ne ostavljam.“ 

„Ti bi da se {ali{, a ja ti jesam ostavio nekoliko re~i 

koje bi valjalo da pro~ita{ kada me vi{e ovde ne bude bilo. 

Znam da sa Sai êlebijem i ti sprema{ svoju knjigu sa 

popisom tvoje zaostav{tine, a mo`da i neko zave{tanje. 

Ima{ i tu sre}e {to ti je prijatelj ~ovek od pera, pa }e ti pone{to 

i od tvojih lo{ih osobina ulep{ati. Ja }u sebe ostaviti 

tuma~ima.“ 

„Dobro. Razumeo sam. I ti se sa mojim osobinama 

{ali{. Ali, za{to ne bismo u{tedeli vreme pa mi ti sada 

prepri~ao {ta ima u ovom pismu? Na samrti sigurno ne- 

}e{ imati vremena, ili ja ne}u biti u blizini. A i ne volim 

da ~itam poruke mrtvih prijatelja.“ 

Bajica je promislio i odlu~io. 

„U redu. Ali samo ako ove re~enice shvati{ kao deo 

jo{ jednog od na{ih razgovora. Kloni}u se bilo kakvih 

krupnih re~i, mada bih voleo da one budu mudre. Re}i }u 

ti neke od misli koje su me ili morile dugi niz godina ili 

one koje su bile zaklju~ak takvih razmi{ljanja. 

Recimo, znam da sam se trudio da izbegnem suvi{nu 

ratni~ku slavu jer se s nasilnom smr}u nikada nisam izmirio. 

Vi{e volim da sebe vidim kao mudru osobu koja vodi 

ra~una {ta }e da kaè nego kao visokog dràvnika koji 

pazi {ta ne}e da kaè. 

Znam da sam stalno u sebi ose}ao neku vrstu borbe 

za opstanak. Verujem da je to zbog prisilnog napu{tanja 

doma. Ali ta osobina me je na~inila ve{tim u upravljanjun 

sobom i drugima. Stalno sam bio na oprezu i u sebi ose- 

}ao dva na~ina upravljanja sobom: onaj unutra{nji i neki 

potajni koji nisam razumeo. 

Iz iskustva vladanja svih sultana i mnogih naredbodavaca 

iz svoje blizine, uklju~iv i samoga sebe, shvatio 

sam da se gospodari dele na dve vrste: na one koji vladaju 

ma~em, kojih je neizmerno najvi{e, i na one malobrojne 

koji vladaju {titom. Takav vladar – {titono{a, bio je 

srpski kralj Uro{ Nemanji}. On skoro da mi je bio uzor. 

Mo`da je bio takvog kova, mo`da su mu okolnosti bile 

naklonjene, mo`da ne{to tre}e... Mada, sklon sam da poverujem 

da to ima neke veze sa njegovom suprugom, 

kraljicom Jelenom Anùjskom. Onom koja se svojevoljno 

preobratila iz katoli~anstva u pravoslavlje. Iz ljubavi 

prema veri i prema ~oveku. Jer izgleda mi da je iznad 

svih razloga za njegov izbor {tita a ne ma~a stajala tako- 

|e – ljubav.“ 

„A {ta si saèto, izgovoreno u jednoj re~enici, shvatio 

kao su{tinu ovih koji isklju~ivo vladaju ma~em?“ Sinan 

nije posustajao u zahtevu za potpunim odgovorom. 

Odgovor je bio rezak. 

„Skoro svima bi se vladanje, a ~esto i ìvot, zavr{avali 

jednom neizgovorenom re~enicom namenjenom podanicima, 

a koja je bila znak su{tinske slabosti 

takvog vladanja, a mo`da ~ak i nemo}i: ’Nare- 

|ujem vam da me volite’“. 

kwièvni magazin 13

14 


poezija 

Sa{a Jelenkovi} 

GOLA MOLITVA 

gnosti~ka poema 

„Isus re~e: Pokaìte mi kamen koji su graditeqi 

odbacili; to je kamen – temeqac“ 

(Jevan|eqe po Tomi, 66) 

Isus je imao {e{ir i Isus je imao 

drvo i imao je globus i sve}u 

i herbarijum je imao Isus ki{ni mantil 

i ilustrovani ~asopis Isus je imao psa 

nije imao horoskop niti klompe 

ni baterijsku lampu Isus je traìo sneg 

i izlazio iz kolone i probu{ene je imao 

xepove nije mogao da sazida ku}u 

iznutra Isus je imao pismo u torbi 

jedno pismo za ~itav svet tamo gde se 

drugima doga|a sve a Isusu ni{ta 

Isus je sabqa obja{wewe zagonetka 

Isus slepa ulica Isus duga re~enica 

maslina u ke~apu straàr ispred karantina 

Isus om~a i stolica rana na nozi 

loma~a nagwe~en zglob Isus 

divqa èna zvezdano grlo samba i gnoza 

krqu{t pa mrak Isus streqa~ki vod 

kako da kaèm namamim odvratim 

sve je u jednom {to nedostaje zaokruèno 

i svod nad vodom rastati se od vetra i snega 

Isus pe~urka a {ta ako smo poklekli 

Isus je slepa pobeda ima takvih sine 

koji èle da nau~e mnoge stvari 

uqudno zapostavqawe prera~unavawe 

podela ako je ~isto u{lo kako je uprqano 

iza{lo ko je progutao smrt Isus je tvoje 

a nije u tebi igra~ka seme {ta bi ti 

da raspravi{ preuredi{ izabere{ 

{ta bi da proda{ kako da otkqu~a{ prodre{ 

preuredi{ Isus je uqana lampica ledena 

ki{a 

u danima kada smo bili siro~ad Isus 

je prona{ao telo izgubio vinograd svet li~i 

na onoga o kome razmi{qa{ Isus je prequba 

Lekovito biqe mirisne trave Isus je ~aj 

ribqe uqe o wemu ne govori nikada nikome 

u beloj ko{uqi zaprepa{}en ako je otkri}e 

onda je opsesija izgubqeni koraci u~i 

usavr{avaj se umri i budi ne pla{i se tela 

da te ne pot~ini Isus je kora i mleko 

ako voli{ telo ono te proguta i uni{ti 

sve je na svom mestu ali se i udaqava 

Isus Isus Isus zaborav no} i magla 

mahovina ako je bunar onda je lanac 

prekinut udaqena lava dugo }e ovi zidovi 

dugo }e ovi stubovi ma~ i tri svetla 

Isus je mekan jastuk tvrda re~ teàk 

oblak Isus sekira pustiwa i pe}ina 

koliko }u podneti rekao je rastanak 

i rekao razdvoj se ovde }e{ pasti 

rasipao ulivao svuda stigao ni ~amcem 

ni kowem ovo je zlatnik ovde nikog nema 

kako da po|em kome da podelim 

i obogatim se Isus je ponuda 

tuma~ewe i zavist ko je otkrio sebe 

propustio je sve ostalo ono {to vidite 

to }ete postati i neka ovoliko bude dovoqno 

Isus je izvestilac i mera~ sigurna ruka 

izdvojen stanovnik Isus je larva i palmin 

list i raspukli nar laneno platno 

ta~an raspored odlazak na rad Isus je 

sun~ani sat alatka nepoznate namene 

oguqena koà zastava na pramcu 

zajedni~ki obrok Isus ne dolazi niti 

odlazi otkud mu kopqe i ma~ otkud 

mistrija i visak Isus tr~i u mestu 

praporcima najavquje carstvo 

i{~upaj i prepoznaj moli za izviwewe 

ako izostane{ uklopi se ako stigne{ 

prepoznaj udaqi se {to pre zausti 

kako da sakrijemo sve {to znamo 

Isus je iznutra uvek iznutra nikada 

ne izlazi davno je to ~inio dok mu nisu 

oprostili preuzeli u~ewe usporili skratili 

progutali ga i ponovo rodili Isus pla~e 

dok poklawa Isus je {lem Isus pancir 

nagazna mina kome se predaje kome 

raportira dok ~eka u koje nebo gleda 

koji jezik u~i kojim napastima odoleva 

koja se planeta okre}e zbog wega 

Isus je Hotel Strepwa sa milion zvezdica 

Izrezbaren stomak Isus je zmija 

oslobo|ena 

krv mra~ni kutak mesto za ku}u duga~ak 

hodnik gnezdo na krovu ostrvo i most 

korak prema vatri ravnodu{na huqa zuri 

u ~iniju supe Isus je zaboravqen nov~i} 

u praznom stanu kola~ od maka {oqa 

toplog ~aja pisak lokomotive horska pesma 

Isus je navika Isus je nered Isus mraviwak 

Vreme se nudi svakome ko odustaje 

mnogo je dana bride obrazi Isus je trn 

pod noktom koliko boli koliko odzvawa 

{ta je dim {ta su magle a {ta mraz 

prilika da se pre|e iz {atora u kolibu 

sa obale u pe}inu prora~unati putawu 

Sunca tokove reka padavine mese~eve mene 

Isus konac i igla Isus kalem bo~ica mastila 

po{tanska marka komad ugqena kutija baruta 

Trgovac radosna senka grumen soli Isus 

Om~a i prsten ko je dobitnik ko rudar 

prepiska upornih uve`ban pas Isus radar 

detektor laì misa i liturgija kaquga 

i mo~vara Isus sonata i opera upisan 

u kalendar plamte}a lobawa ma~ja kanxa 

ko ubrzava ko se podaje ko poverava 

kome je poklowen stakleni globus 

providna majka tajno vo}e nadgrobni kamen 

Isus je buka mleveno meso apsint Isus 

Sedam puta prevaren pe{~ani sat sun~ani sat 

klepsidra to~ak za mu~ewe porcija gula{a 

nedostaje limun nedostaju ~etinari 

borove iglice mirisna smola Isus beli {tap 

nedostaje bezdu{ni otac Isus je dugme 

kwiga za slepe dirigentska palica vuneni {al 

kako da kaèm pesak u cipeli kako da opi{em 

ako nije kro~io u pustiwu ako se nije pomolio 

u magli nije dovoqan stub nije dovoqan ekser 

Obnovi ili pre}uti ne dogovaraj se Isus luduje 

Nije testera ni paket niti razuzdana kowica 

niotkud udarac numeri~ka zver krvna veza 

ni~emu da nau~i dok ne otkrije u sebi 

Isus odbacuje dok ne potvrdi eksperiment 

rasporeno telo xungla u jedwaku 

kazna i kolonija nedovr{ena setva ukradena 

bele`nica razlog protiv povratka razlog 

za sumwi~ewe razlog protiv razloga 

Sledi zauzdaj preuzmi Isus odoleva 

Kakav je to izvor gladno srce Isus usna 

poezija 

harmonika èna ~ita da ne bi zaspala niko 

ne moè da zaspi odaberi ne}e{ odabrati 

unedogled u beskraj sve zamrznuto 

sve odgonetnuto a gde je tajna Isus 

razdra`qiv preduzimqiv nepomirqiv 

zapla~i ne}e{ zaplakati pro~itaj Isus tone 

ne}e{ pro~itati niti je mogu}e popeti se 

Ne prekidaj bitku Isus zasmejava 

Izaberi potom odbaci okre~i oguli unutra{we 

zidove nema ~e`we nema prednosti Isus je 

nezapaèn dok ne izroni ne}e ga razumeti 

Isus je muzika Isus jedan jedini dan 

mehanika turbina bezna~ajni blagoslov 

zvoni u prazno raskid je Isus zakrpa 

osvesti se nije lako ovo nije svet oholost 

sveta ku}a je izigrana ispod je Isus i izme|u 

Isus ~itava {kola surov i veli~anstven 

okuj i probudi ako ne moè druga~ije 

razvrstaj olo{ kakav je to bio pogled 

kakva razra|ena budala{tina neprikosnoven 

Isus obra}enici i posve}enici netanan svet 

urnebesna ekvilibristika uzdasi i 

prenemagawa 

nedostojni udaraca neuhraweni Isus 

Hoda unatrag sakrijte kqu~eve 

Jo{ jedan izgovor podeqena publika 

putovawe neura~unqivi pristaje na sve 

Isus ma{ina ostatak sveta neproveren 

ako te ulove izbavi}e{ se {ta si Isus ogledalo 

{pil karata potraga pedeset druga nedeqa 

dvanaesti ~as zato~enik {tetna i troma sila 

ozbiqna la` Isus daleko od granice oprezan 

i zlurad Isus ìlet Isus pohotna sestra 

zajedni~ka trpeza pohabane kwige 

~itaj dok jede{ gutaj lagano Isus je zalogaj 

preusmeren poziv raskovano bure 

{i{awe svakog ponedeqka odgovornost 

i zauzimawe tako je odlu~eno potop 

ili kometa skaredni pokreti pogled ispod 

stola Isus prepuwen tawir korak do zla 

o{tra podela nikakva odbrana suprotstavqawe 

zlo privla~i Isus osveta ne moè{ vratiti 

ne sme{ odustati neka bude i neka preostane 

neka se sazna ako je od kamena sazdano 

na pepelu je utemeqeno raspori ga izgazi 

upali rastereti zup~anike u sunovrat 

Isus nije patuqak raste i kad kopni 

U sunovrat u raskorak u svejedinstvo 

nespreman Isus zlokobna ètva sastavqawe 

pa rastavqawe Isus zemunica ~eli~ni 

ìvci 

budalasti zakqu~ak Isus vrelo testo 

kwièvni magazin 15

16 


poezija 

Isus svitac Isus pepeqara Isus pe~at 

Isus tesna ko{uqa Isus mese~eva mena 

Nikada nikada sam Isus tajni majstor 

Isus visoka moda borovnica raàni hleb 

vrte{ka Isus tango na vodi vatra i krv 

pisma iz zatvora infekcija mutanti 

u svadbenoj povorci ustala je probudila se 

Isus koncert za violinu i belu zavesu 

podijum duboka nesvestica nije mi stalo 

nije moja nije mi potrebna Isus po~etak 

pohoda ponavqawe kvari duh ìveti 

za qubav i divqewe nakon toga se vratiti 

Prou~i zakqu~aj odbaci zaboravi 

Svega je ve} previ{e ve} se i glina steè 

histeri~ni propagator preobra}enik bela pena 

ve} vi|eno strasni progoniteq strasni 

prognanik 

mrzovoqni putnik Isus zaboravio da zaspi 

ni `rtva ni pokajnik raskol me|u u~enicima 

pisma crkvama falsifikati razlaz na sve 

~etiri 

strane Isus suton novi ìvot pismo glava 

Dobro ti ide nastavi mi }emo do}i 

iskristalisani 

raspusni prisni odani neuhvatqivi Isus 

srodnik 

Dobro ti ide ne predaj se pohod sunovrat 

pe{~ana staza i kolona kamila ìvo pismo 

mrtav jezik utrnula noga kobra u korpi 

satelit Isus mo`dani udar opaka govorkawa 

dou{ni~ka teorema dobro ti ide ne 

zaustavqaj se 

Isus gor~ina i uvreda ve`baj satirawe 

uni{tavaj 

dodaj svoje zlo razjasni proceni spusti 

zastor 

Pripovedawe zamara Isuse odveì se 

Dobro ti ide bez sumwe izvesna misao 

poga|a kao metak napu{ta{ tajnu devicu 

ru{evinu do kraja sveta hrabro svanulo je 

veruje se u privi|ewe u lestve oblak 

dokaz o ìvotu Isus je raspadawe dràvni udar 

oìqak autopsija sledi rukopis trag 

hagiografa 

uzorak fikcije veruj i nisi pristao priznaj 

do}i }e{ pre vremena odrekni se razmeni 

ugao za vrata stepeni{te za ta~ku 

Odseci izgubi se Isus ironija i nasiqe 

Govori{ govori{ govori{ a dokaza nema 

bezakowe pijanstvo incest dosada 

~ipkana zavesa Isus ambiciozna majka 

re~i ne vrede umor i predaja Isus bojno 

poqe opsada i pqa~ka potkupqeni ukro}eni 

izvitopereni raskala{ni ta~ka i ponovo ta~ka 

razbludwa pijana cigla na ciglu bez krova 

temeq od kostiju kosturnica u kuhiwi 

lonac i tigaw mast i med mleko na cipeli 

proveri ima li koga pre nego {to u|e{ 

napadni izjedna~i ne moè{ razlikovati 

dok su ìvi razvrstavawe dolazi kasnije 

Isus ne vra}a pamti razuverava 

ko prihvati sna{ao se 

Isus opsadna kula pra}ka i strela 

Povedi povedi povedi ih sve lagumxije 

oklopnike ~arka{e razvaqiva~e strelce 

kowanike ~eki}are sekira{e pra}ka{e 

kopqanike streqa~ke parove stegono{e 

{titono{e juri{ne kopqanike kowi~ke 

kopqanike bratiju zaludnu i razmetnu 

Povedi povedi povedi ih zaboravi ih 

osvrni se za sobom izuj se ne ide stopalo 

ne ide zglob usta na usta podavi ih 

pre nego ogreznu ali ne uzdigni se 

ne dodaj niti oduzimaj {ta da ti ponude 

~ime da te odobrovoqe umorni bezidejni 

nezreli ali siti spasi ih 

Video sam puzavca video slugu na{minkanog 

nadmenog nesposobnog a oholog slugu 

zmijskog lica zajapurenog prome{am karte 

zavrtim rulet video sam puzavca iz sna sam ga 

prenuo predao mu pribor bi~ i mamuze 

dugo je trajalo sasvim iznemogao 

puzavca sam razuverio darovao brod od papira 

Novo poglavqe podzemna biblioteka 

uhode vesela koraka ni tango ni poloneza 

oguqeno koleno poderan rukav za{to se 

vra}a{ nema svedoka ni mene nema 

tvoja qubav po~etak u~ewa pesak 

nad prazninom kapija otrov ~udesna 

pokora razbij razbij razbij oklop ti si ime 

{to ga izgovara{ ja zakopan ~itanka azbuka 

gde mi je bio kraj sada je po~etak navaqujem 

saznajem divim se otvaram i sabiram 

jedno je ni{ta polomi me sagledaj 

preuzmi slike potpi{i se da mirno sklopim o~i 

Ubedi me vatra je slepa ustani iz mog sna 

prihvati pore|ewa stegni smrvi rukuj se 

Ne traje dugo previ{e zauzima rasprostire se 

duboko prihvata a ne daje ozbiqna gre{ka 

luta razmenio bih pristao nije mi do poricawa 

predao bih zavo|ewe posedovawe gubitak 

ponekad mi nedostaje{ ponekad samoj sebi 

nedostajem kofer i kqu~i} na lancu 

pesma o sili pe{~ana obala crni kaputi 

poveqa pe~at kolonija odseci glavu belom 

majmunu eksperiment vrisak divqi de~ak 

lutalica krijum~ar odseci zeleni vrtlog 

ne traje dugo bespomo}na dodaj malo soli 

bdewa i ~arke crni alat sneg u u{ima 

Zlatna zora bulevarska isku{ewa 

izdaja opkoqena pojela si ~aroliju 

Poveruj stavi pe~at odlu~i se novo poglavqe 

mra~na narav raspleti odveì nacrtao sam 

na pesku da bih lak{e zaboravio tebi na poklon 

vaseqena na dlanovima meni ~eki} i smrznuta 

kost tebi uqana lampa meni povez preko o~iju 

Krenimo redom lan~ani sudar poàr tajfun 

Krenimo redom lokomotiva cisterna vaqak 

Krenimo redom pra{ina blato ìvi pesak 

Krenimo redom pa kud nas odvede 

Zavezan u}utkan oguqeno drvo nikada 

dovoqno poverewa pogodi u kojoj ruci 

na kom spratu mirisi kuhiwe talasi ludila 

neprikladna ode}a crna limuzina prasak 

betonska ograda bodqikava ìca zvi`duk 

zagrebi izra~unaj prodaj spali obri{i usta 

{apu}i u sunovrat u bezdan u rapsodiju 

Poqubi ogledalo ~elo na mermer 

stomak na travu kolena u trwe 

Godina pla~a decenija trovawa stole}e 

seoba milenijum napetosti ~vor ve~nosti 

Drhtim nisam oti{ao pewem se ponovo 

skrivena zvezda ~uvaj me platno za tebe 

sakupqa~ gladijator ta~ka kqu~awa 

razdor prqava simetrija mo} govora 

rasuti teret drhtim pocepan pokrov 

asfaltna baza pokaìte mi kamen 

obri{ite penu sa usana pridruìte se 

vesla~ima isplatite harmonika{e violiniste 

cimbaliste ukrcajte se na parobrod 

pro|ite kroz moreuze plemeniti siroma{ni 

Krenimo redom zatvor slu|enost nemilost 

Krenimo redom mete` epidemija siroma{tvo 

Krenimo redom topografski detaqi uspomene 

Krenimo redom pa kud nas odvede 

Isuse {koqko 

Zatvori o~i susret zakletva obja{wewa 

Zatvori o~i tamnica rastrojstvo crvena stolica 

Zatvori o~i virusi obrnuta gravitacija 

Zatvori o~i crna }elija slobodna dràva 

Isuse zavero 

poezija 

U ovoj predstavi igram sebe zave`qaj 

~vorovi xakovi prvi ~in ki{a zavesa 

u predstavi ovoj nije mi stalo okre}em se 

pamtim horde su pro{le navike ostale 

{ampawac kola~i ~aj otisak prsta vodopad 

obrisano traje zapisano se izgubi drugi ~in 

ne umirem iznose me govore moje re~i 

hodaju mojim nogama predugo traje 

duboko zahvata tre}i ~in posledwa zavera 

uspravqen zakuvalo se nova vrsta parole 

transparenti modrice u ovoj predstavi 

Isuse skretni~aru 

Tropska tuga razdor novo u~ewe 

ne{to pada uspomene siroma{tvo 

govorio sam mo} i bogatstvo su bolni 

otapawe uìvawe prestupna godina 

napregni se okreni obraz otkaì 

nasloni se zaboravi povorka prekini 

raste{ ulaè{ otkupquje{ otkucava 

Iznajmi podmornicu okupi muzi~are 

Ti si pravi ~ovek okupqa{ poni{tava{ 

la`ne glasove treperi{ u gluvo doba 

pitawa u podne odgovori bez jela 

samo gorka voda de~ija usta ti si pravi 

~ovek sauna {tafelaj u svetlarniku 

podeli nas pobedi nas pozovi nas 

okreni zavrtaw pritegni pisalo je 

nismo opazili do{ao je nismo pitali 

Snobizam paradigma sveop{ta pizma 

Sveti harem zrno kukuruza razumno 

nerazumno Isus ofanziva nespretna dadiqa 

okupana beba monokl razbijena vaza 

ustanak ìvi{ ili se predaje{ razmotri 

sve mogu}nosti zaplivaj u pepelu 

usavr{i detaqe razgovor gradova 

istan~ana perverzija saop{tewe 

Isus samleven digresija odstrawena 

mre`wa~a zemqa pod noktima 

Isus lavirint Isus 

kwièvni magazin 17

18 


pisma 

Fridrih Ni~e 

PISMA MAJCI 

Draga majko, 

(Porta, 16. april 1863. godine) 

êtvrtak rano ujutro 

Dana{we pismo mi je jedno od najneprijatnijih 

i najtu`nijih poslova koje sam ikada uradio. 

Naime, veoma sam se ogre{io i ne znam ho}e{ li 

mo}i da mi oprosti{ i ho}e{ li to èleti. Te- 

{ka srca i vrlo nevoqno sam uzeo pero, posebno 

zbog toga, jer mi je sve` u se}awu na{ prijatan, 

nikakvom lo{om ve{}u pomu}en, zajedni~ki ìvot 

tokom Uskr{wih praznika. Dakle, ja sam se 

prethodne nedeqe napio i nemam opravdawa za to, 

osim da ne znam koliko mogu da podnesem, a tog popodneva 

sam bio pomalo uznemiren. Kada sam se 

vratio uhvatio me je glavni u~iteq Kern, koji me 

je potom, u utorak, u sinodu citirao i tada mi je 

smawen poloàj i oduzet mi je jedan ~as nedeqne 

{etwe. Bio sam veoma ponièn i uznemiren, {to 

moè{ da zamisli{ i to najvi{e zbog toga {to 

sam Ti priredio takvu brigu, kakva se jo{ uvek 

nije dogodila u mom ìvotu. A koliko mi je bilo 

ào zbog propovednika Kle~kea, koji mi je poklonio 

neo~ekivano poverewe! Tim jednim jedinim 

doga|ajem potpuno sam pokvario svoj razuman poloàj, 

koji sam stekao u prethodnom kvartalu. Toliko 

sam qut na sebe da moj rad uop{te ne napre- 

DRAGA MOJA MAJKO 

Me|u mnogobrojnim, naj~e{}e prisnim, retko 

ogor~enim, besnim, sva|ala~kim pismima, koje 

su filozofi i pesnici pisali svojim majkama, 

pisma Fridriha Ni~ea zauzimaju posebno mesto. 

Samo mali broj sinova je tako ~esto i u tako kontinuirano 

pisao svojim majkama. Prepiska po~iwe 

od pisma petogodi{waka Ni~ea koji pi{e svojoj 

„dragoj majci“ ~ak „veoma dragoj“ i koji èli biti 

wen „poslu{ni Fric“, obuhvata pisma kada je on 

bio {ti}enik {kole u Porti, kao i dok je bio student 

u Bonu i Lajpcigu, profesor u Bazelu, godine 

koje je proveo u [vajcarskoj, Francuskoj i u Italiji, 

sve do posledweg pisma koje je napisao pre pojave 

ludila, u kome on za Boì} pi{e, kao i svih 

prethodnih godina, „staroj majci“ potpisuju}i se 

kao weno „staro stvorewe“ èle}i da joj saop{ti 

da je postao „veoma poznata ìvotiwa“, posve kao 

„mali princ“, {to je ve} bio kao „mali sve{tenik“. 

Ni~e, odrastao ~ovek, ali pohlepni mali 

princ, postao je obele`je svetske istorije, pre no 

duje, a ja jo{ uvek ne mogu da se smirim. Pi{i mi 

uskoro i to veoma strogo, jer ja to zasluùjem i 

niko ne zna boqe od mene koliko ja to zasluùjem. 

Ne treba daqe da Ti obe}avam koliko }u se uozbiqiti, 

po{to }e sada dosta zavisiti od toga. 

Ponovo sam bio suvi{e siguran, svakako je veoma 

neprijatno biti probu|en iz te sigurnosti. 

Danas }u oti}i do propovednika Kle~kea i 

razgovara}u sa wim. – Molim Te, nemoj pri~ati o 

toj stvari daqe, ukoliko ona ve} nije poznata. 

Po{aqi mi uskoro moj {al, stalno sada patim 

od promuklosti i bolova u grudima. Tako|e i odgovaraju}i 

~e{aq. 

No, ostaj zdravo i pi{i mi uskoro i nemoj biti 

quta na mene, draga majko. 

Veoma àlostan 

Fric 

Za 2. februar 1871. godine 

(Bazel, verovatno 27. januara 1871. god.) 

Koliko si godina napunila, po{tovana ro|endanska 

slavqenice? Koliko mogu da se setim, svoj 

ìvot si otpo~ela po~etkom ovog veka, a ja se radujem 

{to mogu da Ti ~estitam sedamdesetprvi 

ro|endan. To je ìvotna starost u kojoj je ve} do- 

{to je po~eo da ìvi poput neumorne nomadske ìvotiwe, 

pod za{titom i negom svoje majke u svakom 

smislu „stacionirano“. 

Ova pisma su puna qubavi, ~esto su dirqiva, 

kao {to to dokumentuje priloèni izbor i to nisu 

samo ro|endanska i boì}na pisma. Ona nisu ni 

u kom slu~aju dominantna refleksija „crne pedagogike“ 

u kojoj se ne bi mogla razdvojiti prinudna qubav 

od qubavi. Mnogobrojna pisma, u kojima Ni~e 

pi{e o ishrani (ukqu~uju}i slatki{e), o ode}i 

(ukqu~uju}e prqavo rubqe) i o kwigama, govore 

bezazlenim jezikom. 

U dubqim slojevima, ~ak i u tim punim qubavi 

pismima, kao {to pokazuje ovaj izbor, moè se osetiti 

ne{to poput ambivalentnog odnosa prema 

majci. U nekim nacrtima pisama ta ambivalencija 

postaje manifestna. Ona odmerava blizinu i daqinu, 

zahvalnost i gnev, koja postaje bes, po{tovawe, 

ali i prezir, potom qubav i mr`wu i u tome se ova 

pisma mogu uporediti sa Prustovim, Rilkeovim i 

Heseovim pismima majci. Pa, ipak ta pisma Ni~e 

nije poslao, ne ra~unaju}i neke male izuzetke. Svo- 

joj, tako|e, voqenoj sestri Ni~e je izgovorio bezobzirno 

jasne tekstove, dok je prema majci ~inio 

to veoma retko, naj~e{}e to nije radio. Tako su ta 

pisma iritiraju}e svedo~anstvo dvostruke veze, od 

koje nijedno dete ne moè pobe}i potpuno, ali retko 

kod kog deteta je u toj ekstremnoj meri ta veza 

izraèna. Ovo je istorija jedne qubavi izme|u majke 

i sina, izme|u sina i majke, qubavi koja postaje 

preoptere}ewe. 

Rana smrt qubqenog muà i Ni~eovog oca, za 

Francisku Ni~e, ro|enu Eler (1826–1897) koja je 

rano postala udovica i wenog, osamnaest godina 

mla|eg, sina Fridriha, bila je velika trauma. 

Oboje su morali vi{e da traè jedno od drugog i 

mnogo vi{e da o~ekuju me|usobno, nego u jednoj slobodnoj 

qubavi koja nije iznu|ena. Iz toga je rezultirao 

opis uloge uzornog de~aka i „malog sve{tenika“ 

Ni~ea. Dok je sazrevao i kada je odrastao on 

se rado identifikovao sa wom. Povremeno se izra- 

àva kao da je on wen vr{wak, ~ak, stariji brat 

svoje majke i imaginarno o~ev naslednik. Tokom godina, 

u kojima se pojavilo wegovo ludilo, pred na- 

pisma 

sta postignuto. 

Kada razmi{qa{ o svojih posledwih ~etrdeset 

godina ìvota, mora da ima{ prili~no smelosti, 

jer one su veoma brzo pro{le, {to je dokaz za 

to da su sre}no proìvqene. 

Neko od nas ne èli ni{ta vi{e nego da 

istom, mo`da jo{ ve}om brzinom tr~i iza Tebe i 

da Te pretekne; ipak, re~eno mi je da je to teè nego 

{to se misli i da se to doga|a samo onima koji 

su ro|eni 2. februara. 

Brzo starewe majke treba da izazove suprotnost 

kod dece, a mi imamo primer da na{a k}i ne 

moè da iza|e iz sedamnaeste, iako se veoma trudi 

ve} osam godina. Moramo se zato me|usobno te{iti: 

ja, jo{ uvek kao i Ti, prili~no lagodno, samo 

mo`da vi{e nego Ti patim od stara~kih te{ko}a, 

slavim ove godine svoj 87. ro|endan i mo`da bih 

mogao da odem u penziju. Oti{ao bih sa ~a{}u i 

ne bez srebrnog pehara, iz koga bi Ti mogla prili~no 

redovno da pijucka{. 

Za slede}ih pedeset godina Tvog postojawa done}u 

Ti danas jedan veliki ki{obran, pored torte, 

~ija trajnost mi nije zagarantovana. Uìvaj u 

tim stvarima po{to je Tvoje zdravqe podno{qivo. 

Srda~no Te pozdravqa 

Tvoj Fridericus 

Draga moja majko, 

(Sils-Marija, ubrzo posle 21. juna 1883) 

Ubrzo po{to sam poslao svoje pismo stigla je 

i Tvoja po{iqka. Moja molba nije mogla biti br- 

è ispuwena! U su{tini, u po{iqci je bilo sve 

ono {to sam èleo – i pone{to vi{e od toga, na 

primer onaj divni med. Ipak, ne èlim po 

drugi put to da probam! Po obi~aju, med je 

isticao usput – o ~emu su mi ispri~ali 

{im o~ima on stoji skoro kao korektno obu~eni 

bra~ni drug pored svoje majke. 

Me|utim, u meri u kojoj je Fridrih Ni~e odstupio 

od pijetetsko protestantske porodi~ne tradicije, 

kao i uop{te od hri{}anske, on svoj duhovni 

ìvot nije mogao vi{e da integri{e u svoje odnose 

sa majkom. Kao slobodni mislilac, kao neko ko je 

ubio Boga, kao negativni evangelista, kao antihrist, 

kao bezobzirni prokletnik hri{}anstva, 

on je potpuno ispao iz porodi~nih okvira. Nijedan 

veliki filozof nije se, kao Ni~e, toliko duhovno 

udaqio od svog porekla, ali nijedan nije toliko 

ostao zarobqen u tom poreklu. Za antihrista ostala 

je samo samoizolacija u nekomunikaciji. „Ostavi 

to, maj~ice, to je napisano sa druge ta~ke gledi- 

{ta“, govorio je sin majci o svojim sve radikalnijim 

kwigama. A, majka je priznavala: „Toliko me 

diraju te stvari, u kojima su osnove na{eg verovawa 

toliko uzdrmane, a na kraju bi i samoj qubavi 

prema jednom toliko plemenitom i voqenom 

detetu mogli nauditi.“ Ukoliko bi ih 

nekada i ~itala, radije ih je pogre{no 

kwièvni magazin 19

20 


pisma 

grozne pri~e. Me|utim, toliko je hladno! 

Ovde je veoma surova zima i uz to veoma sumorna 

ukoliko ne pada sneg ili ki{a. Odvratna 

zima! 

Uprkos tome nekako }e i}i i bi}e boqe. 

Kobasica je bila izuzetna, kao i slatki{i. 

(...) 

Nalazim da su svi bolesnici ovde ozdravili, 

a starci su mla|i nego {to su bili pre dve godine. 

Tako, stari sve{tenik, koji ima 81 godinu, nije 

ove godine prekinuo svoje funkcije i nedeqom 

ide u najdubqu planinu satima, da bi krstio neko 

dete. 

Od srca sam vam zahvalan 

F. 

Draga moja dobra majko, 

(Venecija, kraj maja 1885. god.) 

Nije mi bilo potrebno mawe hrabrosti nego 

Tebi tokom ~itavog ovog vremena; ~itava stvar 

potpuno je pro{la. A, po{to je zdravqe Tvog sina 

lo{e, on je, shodno tome, bio stalno bolestan. 

Ovo prole}e je jedno od najmelanholi~nijih prole}a 

u mom ìvotu. Nedostaje mi ovde apstrahovawe 

i qudsko u~e{}e: gospodin K. 1 toplo u~estvuje, 

ali on nije stvoren za razgovore sa mnom, a jo{ 

mawe za to da brine o nekome ko je poluslep. Na 

dan svadbe imao sam tu sre}u da je jedna porodica 

iz Bazela, koju poznajem iz Nice, bila na izletu u 

Lidu sa mnom; obaveza da razgovaram sa polunepoznatim 

ali dobrim qudima, bila je za mene istinsko 

olak{awe. 

Mo`da je sve tako kao {to izgleda da jeste, u 

redu: i nas dvoje smo se (mislim na doktora Ferstera 

i sebe) do sada pona{ali uqudno i uz puno 

dobre voqe. Ta stvar je me|utim opasna, a mi è- 

shvatala. Tako je od „Sumraka idola“ postao 

„Sumrak duha“. @elela je rado da veruje 

da wen sin „sigurno nije èleo“ publikovawe 

svojih bogohulnih tekstova. 

Veoma veliku teìnu ima i moralna, pre svega 

seksualno-moralna, razlika. Podrazumeva se da, 

ve} shodno tabuima hri{}ansko-gra|anskog seksualnog 

morala, te razlike nisu mogle biti izgovorene. 

Ni~eova majka je mogla da pi{e svom sinu o 

tome da mu samoubistvo nije strano, ali o wegovom 

qubavnom ìvotu ona to nije mogla. U ovom segmentu 

pisma postaju dokumenti potiskivawa. A, 

kada se wenom sinu pribliìla Lu fon Salome, 

jedan jedini put kao mogu}nost smisaone i intelektualne 

veze, majka ga je ekskomunicirala kao „bruku 

za grob wegovog oca“ i „uvredu porodice“, dok 

wen sin „ ni na trenutak to nije zaboravio“ o ~emu 

je godinu dana kasnije, u prole}e 1883. godine, pisao 

svojim prijateqima Francu Overbeku i Hajnrihu 

Kezelicu (Peter Gast). To je bio najgori prekor 

koji je mogao da dobije. U skladu s tim on je na 

to i odgovorio – sam kao `rtva morala, o kome je 

limo da budemo iznad we; za moj li~ni ukus jedan 

takav agitator za bliè odnose nemogu} je. I on 

sam ima taj isti ose}aj: pisao mi je nedavno „ho}e 

li bliì odnos, pre na{eg odlaska, trajno prijati 

usu|ujem se da sumwam.“ Ti to razume{. 

Ja ne razumem viziju wegove budu}nosti, a moja 

li~nost je previ{e aristokratski nastrojena 

da bih bio na istom nivou sa dvadeset seoskih porodica, 

zakonski i dru{tveno, kao {to on to ima 

u svom programu. U takvim odnosima neko ko ima 

najja~u voqu i ko je najpametniji ste}i }e nadmo}nost 

i upravno zbog ta dva kvaliteta nema~ki nau~nici 

su lo{e preparirani. Ishrana biqem, kao 

{to doktor F. èli, takve prirode ~ini jo{ osetqivijim 

i razdra`qivijim. Mogu se videti Englezi 

koji „`deru meso“: to je do sada bila rasa koja 

je stvorila najboqe kolonije. Biti flegmati- 

~an do sada je bio recept za takve „poduhvate“. 

Jo{ uvek ne znam {ta }e biti ovog leta. Verovatno 

boravak u Sils-Mariji: iako imam jeziva 

se}awa na svoj tamo{wi boravak. Uvek sam bio 

bolestan, nisam imao hranu, koja mi je bila potrebna, 

dosa|ivao sam se neprestano, zbog nedostatka 

svetlosti i qudi, uvek sam postajao o~ajan 

u septembru. Ovog puta sam pozvao jednu stariju 

damu da po|e tamo sa mnom i jo{ uvek nisam dobio 

odgovor. Mlade dame, koje okruùju Malvidu fon 

Majsenburg, nisu po mom ukusu. 

Sa o~ima je svakog dana sve lo{ije; a po{to 

mi pri tome niko ne pomaè, na kraju godine }u 

biti slep, verovatno. @elim da zakqu~im da ne 

bi trebalo uop{te da ~itam, ni da pi{em; ali to 

se ne moè izdràti, kada je ~ovek sasvim sam. 

Sa starom qubavqu 

Tvoj sin 

Uvek me quti to {to moje zdravqe i tvoj Naumburg 

i ku}a ne mogu me|usobno da se podnesu. Ne 

bi bila mala pomo} kada bi ti mogla da bude{ kod 

mene. 

kao „slobodan mislilac“ mogao samo filozofki 

da transcendira. 

Postupawa majke i sestre prema wemu – majke o 

kojoj on sada kaè da je „nije voleo“, „po~ev od svog 

ro|ewa“ – on je tuma~io kao neskriveni poku{aj 

ubistva. Pa ipak, to se nalazi samo u wegovim pismima 

prijateqima ili u nacrtima za pisma, koja 

nije poslao. 

U surovom obra~unu, koji je zabeleìo u Ecce 

Homo i uputio ~itala~koj javnosti, on za sva vremena 

èli da uni{ti svoju sestru, {to je sa~uvano 

u jednoj kopiji: 

„Ukoliko traìm najdubqu suprotnost u sebi, 

nerazvratni~ku niskost instinkta, tada uvek nalazim 

svoju majku i sestru – sa takvim prostacima biti 

u srodstvu predstavqalo bi huqewe mog boànstva. 

Odnos prema meni, koji imaju moja majka i sestra, 

do ovog trenutka pokre}e u meni neizrecivu 

odvratnost: ovde postoji potpuna paklena ma{inerija, 

sa nepogre{ivom sigurno{}u za trenutak, kada 

me mogu do krvi povrediti. (...) Prizajem da su 

najdubqe primedbe prema “ve~noj zahvalnosti„ od- 

Venecija (Italija) (post restante) 

1 Hajnrih Kezelic, u~enik i asistent F. N. 

Draga moja majko, 

(Venecija, 18. oktobar 1887. godine) 

Tvoje pismo, koje sam dobio za ro|endan, zateklo 

me je za vreme jednog posla, koji je Tebi drag: 

upravo sam pisao pisamce Ju`noamerikanki Lami. 

Tvoje pismo i Tvoje ro|endanske èqe bile su 

jedine koje sam dobio, {to mi je pruìlo dobar 

dokaz o mojoj, u me|uvremenu, ste~enoj „nezavisnosti“, 

{to je zahtev prvog reda za jednog filozofa. 

Nadajmo se da u mom posledwem saop{tewu nisi 

zanemarila dobro raspoloèwe sa kojim sam 

Ti izloìo jelovnik nema~kih kriti~kih ocena o 

meni: upoznavawe sa wima me je zaista razvedrilo. 

Dovoqno sam dobar poznavalac qudi da bih 

znao kako se mewalo mi{qewe o meni tokom proteklih 

50 godina i u kakvoj slavi i strahopo- 

{tovawu blista ime Tvog sina, zbog onih istih 

stvari zbog koji su se brutalno odnosili prema 

meni i zbog kojih su me grdili. Po~ev od svog detiwstva 

nikada nisam ~uo neke duboke i pune razumevawa 

re~i – to je gubitak za mene, tako|e se ne 

se}am da sam se zbog toga àlio. Uostalom, uop- 

{te nisam qut na „Nemce“ zbog toga; kao prvo, 

wima nedostaje obrazovawe, ozbiqan odnos za te 

probleme, prema kojima sam ja ozbiqan i potom – 

oni su zaista veoma zauzeti i imaju pune ruke posla 

da bi imali vremena da se bave ne~im potpuno 

stranim. Dodatno, da bih Tebe umirio, re}i 

}u: Ti izgleda veruje{ da ta suprotnost, koju ja nalazim, 

su{tinski ima veza sa mojim odnosom prema 

hri{}anstvu. Ne! Toliko „naivan“ nije Tvoj 

sin, a ni gospoda koji su moji protivnici. Kriti~ka 

mi{qewa, koja sam Ti napisao, poti~u iz one 

nosno, moje istinske paklene misli, uvek moja majka 

i moja sestra. (...) Makar smo sa svojim roditeqima 

u srodstvu.“ 

Posle krize sa Lu u periodu od 1882–1883 naru- 

{ena ravnoteà se ponovo stabilizuje tako da je, 

na {tetu {izoidnog, ìvot ponovo mogao biti nastavqen: 

potpuni nedostatak duhovne komunikacije 

pri daqem nastavku zavisnosti i jo{ ve}e usmene 

regresije za maj~inom brigom. Jo{ u Sils-Mariji, 

gde je Ni~e stvorio svoja najdubqa i najuzvi- 

{enija dela, iz Naumburga je traìo kobasice, pored 

neophodnog toplog rubqa i obaveznih {trikanih 

stvari. Pisma su do samog kraja svedo~anstvo o 

tome da su usmeni odnosi izme|u majke i sina, koji 

se odnose na po{iqke, ostali netaknuti, iako duhovnih 

odnosa nije ve} dugo bilo. 

Tokom prvih dana januara 1889. godine taj {izoidni 

ìvot potpuno je pokidan, sa paradoksalnim 

efektom ponovnog pripajawa majke svom odbeglom 

sinu. U ludilu su bile svakako artikulisane uvrede, 

koje do tada nisu izgovorene. Jo{ tokom transporta 

iz Bazela u Jenu, Ni~e je dobio „u toaletu“ 

pisma 

sfere koja ne pripada hri{}anskoj crkvi, koja sada 

postoji; to nisu bila teolo{ka kriti~ka mi- 

{qewa. Skoro svaka ta kritika (koje delimi~no 

poti~u od inteligentnih kriti~ara i nau~nika) 

bila je usmerena iskqu~ivo prema sumwi, kao da 

su time èleli da me, zbog opasnosti moje kwige, 

„predaju propovedni~kim gavranima i oltarskim 

vranama“. Protivre~nost, u kojoj se ja nalazim, 

stotinu puta je radikalnija nego ona koja postoji 

u religioznim pitawima i u nijansama religiozne 

zajednice. (...) 

Vesti o Paragvaju su zaista veoma osveàvaju- 

}e; pa ipak meni nedostaje ona tiha èqa da budem 

u susedstvu svog antisemitskog zeta. Wegovi i moji 

stavovi su razli~iti stavovi, a ja ne àlim 

zbog toga. 

Uz srda~ne pozdrave i sa srda~nom zahvalno- 

{}u 

Tvoje staro stvorewe 

Nica, 30. januar 1888. godine 

Draga moja majko, ~ini mi se da je danas svetlije 

i boqe. Ju~e sam Ti, ukoliko se dobro se}am, 

napisao jedno tu`no ro|endansko pismo. Bio sam 

polumrtav i umoran od bolova. I nebo je bilo puno 

te{kih sne`nih oblaka. Verujem da bih se ~esto 

tako ose}ao kada bih ìveo tokom zime na severu: 

jer ja sam melanholi~na ìvotiwa i neophodno 

mi je vi{e sunca nego drugima. Oprosti! 


Stara moja majko, 

Torino, via Carlo Alberti 6 III 

21. decembar 1888. godine 

Slede}ih dana bi}e, ukoliko se ne varam, 

Boì}. Mo`da }e moje pismo jo{ sti- 

}i u pravo vreme, mo`da je gospodin Kir- 

jedan „napad besa koji je bilo grozno gledati“ usmeren 

prema majci. Kasnije se Hajnrih Kezelic bojao 

da bi je on „mo`da mogao jednom ubiti ili zadaviti“. 

Imaju}i u vidu te ~este Ni~eove napade, wegova 

draga majka ostala je nepokolebqiva. Ona je negovala 

Ni~ea, koji je bio u ludnici i kona~no se 

vratio ku}i, sa beskrajnom predano{}u, sa hrabro- 

{}u u odnosu prema autoritetima iz oblasti psihijatrije, 

sa mudro{}u i sa samopuzdawem koje se 

nije smawivalo. Majka Fridriha Ni~ea zasluùje 

simpatije, ~ak zasluùje divqewe. Ona je oduvek 

znala da teì onome {to èli. Sada je on kona~no 

bio „poslu{an kao dete“. I pod wenim instrukcijama 

moderni ubica Boga ponovo je postao pobo- 

àn. Kona~no su oboje mogli na svim nivoima da se 

sporazumeju. Kona~no je imala celog wega. 

„Staro dete“ je postalo „staro stvorewe“ svoje 

majke, kako je on rado potpisivao svoja pisma. „Molim 

te, moja draga maj~ice“ {aptao joj je, 

{to je ona odu{evqeno zabeleìla. êsto 

ju je pitao: „da li se mo`da zove{ Franci- 

kwièvni magazin 21

22 


pisma 

bic razumeo moj znak, koji sam mu dao pre 

nekoliko dana. Uz molbu da ne{to smislim 

za Tebe, {to bi ti pri~inilo zadovoqstvo 

i pri ~emu }e{ rado misliti na Tvoje 

staro stvorewe, mole}i za trpeqivost {to toga 

vi{e nema! – I ovde je pomalo zima, ali nije tako 

velika da bih morao da grejem. Sunce i svetlo nebo 

posle nekoliko dana magle postaju uvek iznova 

gospodari. Bila je sve~ana sahrana jednog na{eg 

princa, kraqevog ro|aka, veoma zaslu`nog u Italiji, 

tako|e i u mornarici, gde je on bio admiral 

flote. 

Ja sam u svakom pogledu radostan zbog toga 

{to sam zavr{io sa Nicom – poslali su mi ovde 

tri sanduka kwiga. Tako|e, po prvi put nema ni 

onog dobrog i qubavi vrednog dru{tva, ni izuzetnih 

Kehlinovih; podjednako bogati kao i otmeni, 

naviknuti na najboqe krugove qudi, nisu ove zime 

u Nici. Starom Kehlinu je veoma lo{e, madam Sesil 

mi je o tome iscrpno pisala: stalno ima povi- 

{enu temperaturu. Oni su kod \enove, u Nervima. 

Nasuprot tome, iz @eneve sam dobio dobre i vesele 

vesti od madam Fin i od wene ruske prijateqice. 

Me|utim, najboqe vesti dobio sam od svog 

prijateqa Kezelica, ~ija se ~itava egzistencija 

za~u|uju}e promenila. Ne samo {to se prvi umetnici 

Berlina Joahim 1 i Ana 2 , najzahtevniji i najrazmaèniji 

umetnici, koji postoje u Nema~koj, 

interesuju za wegovo delo: Ti }e{ se, pre svega, 

za~uditi zbog toga jer on kre}e u tim najbogatijim 

i najzauzetijim krugovima Berlina i sa puno uspeha 

se udvara jednoj lepoj i zastra{uju}e bogatoj devojci, 

iako mu je rival mladi grof [liben. Da, 

taj gospodin muzi~ar! On je proveo ve} ~itavo leto 

u dvorcu svoje princeze, u Isto~noj Pomeraniji, 

me|u mnogim plemi}ima i oficirima garde, 

ipak ona ni{ta nije èlela osim da slu{a i peva 

Kezelicovu muziku. 

ska?“ i pri tome ju je gledao „skoro ne`no 

svojim dragim, dobrim o~ima“. 

Kao nova „Maria lactans“ pripremala mu 

je „fla{icu najlep{eg mleka“. Pevala mu 

je u snu. Wena rana pretpostavka da }e jednom „teolo{kog 

kandidata“ sme{tati u krevet, nije bila 

ta~na. Oni su mirno leàli jedno pored drugog, 

spavaju}i na sofi. 

Dok je Fridrih Ni~e jo{ bio pri svesti, wegov 

Zaratustra je ve} objavio: „Spavaju}i je i sam dete 

koje treba ponovo da bude ro|eno i zbog toga on mora 

èleti da bude porodiqa i da doìvi poro|ajne 

bolove.“ Kada vi{e nije bio pri svesti u svojim 

posledwim re~ima, koje je zapisala wegova majka, 

zakleo se na staro-novo jedinstvo. To je wegovo posledwe 

pismo majci, nenapisano, ali ne i neizgovoreno: 

„Mnogo toga sam doìveo u Naumburgu, jer sam 

bio dobar. Plivao sam poput ribe. (...) Bio sam veoma 

fin i svakog dana sam davao kqu~ od ku}e svojoj 

majci... Ja nisam vi{e dete. Nekoga sam veoma 

voleo...(...) Fridriha Ni~ea uop{te nisam voleo. 

Mo`da }e wegova opera doìveti prvu premijeru 

u Berlinu; grof Hohberg 3 blizak je tim krugovima 

u kojima se on kre}e. 

U su{tini, Tvoje staro bi}e je sada izuzetno 

poznata ìvotiwa; ne ba{ u Nema~koj, jer Nemaci 

su suvi{e glupi i zli prema visini mog duha i 

uvek su se prema meni blamirali, ve} svuda drugde. 

Moji po{tovaoci su samo probrane li~nosti; 

to su samo uticajni qudi iz Sankt Petersburga, 

iz Pariza, iz [tokholma, iz Be~a, iz Wujorka. 

Kada bi ti znala kojim re~ima te li~nosti izra- 

àvaju prema meni svoju naklonost, sve te {armantne 

ène, pa ni jadna madam princeza Tenihef 

nije iskqu~ena iz toga. Imam stvarno genijalne 

po{tovaoce – tako da danas nema imena, prema kome 

se odnose sa toliko mnogo divqewa i strahopo- 

{tovawa, kao {to je moje. – Vidi{, to je umetnost: 

bez imena, bez staleà, bez bogatstva ovde se 

pona{aju prema meni kao prema malom princu i 

to svako, sve do moje prodava~ice koja nema mira 

dok za mene ne prona|e najsla|e gro`|e (funta 

sada ko{ta 28 pfeninga). 

Na sre}u sada sam dorastao svemu tome {to 

moje obaveze traè od mene. Moje zdravqe je zaista 

izuzetno dobro. Najteè obaveze, za koje nijedan 

~ovek nije dovoqno jak, lako izvr{avam. Turin 

je moja rezidencija. Zaista; ah, sa kojim po- 

{tovawem se ovde pona{aju prema meni! – 

Stara moja majko, primi za kraj godine moje srda~ne 

èqe i sama mi poèli godinu, koja }e odgovarati 

velikim stvarima, koje }e se tokom we dogoditi. 


1 Johan Joahim (1831–1907) violinista i kompozitor 

2 Hajnrih Ana (1835–1892) violinista 

3 Balko, grof fon Hohberg (1843–1926) kompozitor 

i pozori{ni intendant 

(...) Rado sam oti{ao iz ku}e. Nikoga nikada nisam 

voleo, nijednog ~oveka nisam voleo. (...) Lepo mleko 

sam veoma voleo. (...) [ta to ima sve{tenikova 

gospo|a? Lepe o~i. (...) Ruke ne volim. (...) Lepo 

mleko, dobro mleko. (...) Ja veoma volim svoju majku. 

(...) Gde, u stvari, ìvi moja majka. (...) Elegantnu 

majku veoma volim. (...) Dobre o~i. (...) Veoma 

sam voleo svoju majku, jer je ona dobra. (...) Veoma 

volim majku, jer majku veoma volim.“ 

U pozadini veoma nesigurne qubavi prema sebi 

i prema drugim qudima, u qubav prema majci on se 

upravo magi~no zakliwe: to je kao neka mantra. 

„Veoma volim majku, jer majku veoma volim.“ Kona~no 

je sin bio u simbioti~kom raju sa majkom. 

Ludger Litkehaus 

(Iz kwige: Fridrih Ni~e, Pisma Majci koja uskoro izlazi 

u izdawu „Filipa Vi{wi}a“) 

S nema~kog prevela Jasmina Burojevi} 

Mihail Ep{tejn 

MOJE UNIVERZALIJE. LI^NI 

KOD I OGLED SAMOOPISIVAWA 

...Strogo uzev, postoje samo ideje, dok samo individuumi... 

A. [openhauer 

1. OP[TE KATEGORIJE I LI^NI 

KODOVI. LI^NOST KAO SUBJEKAT 

I PREDIKAT 

Jezik humanisti~kih nauka deli se na dva tipa 

znakova: op{te termine i vlastite imenice. 

Na primer, u nauci o kwièvnosti se govori, s 

jedne strane, o ànrovima, metodama, pravcima, 

kompoziciji, sièu, s druge strane – o [ekspiru, 

Geteu, Pu{kinu, Tolstoju itd. Karakteristi~ni 

su izrazi: „metafora kod [ekspira“, „Danteova 

simbolika“, „Pu{kinova poema“, „roman-epopeja 

L. Tolstoja“, „futurizam Majakovskog“ i sl. 

Me|utim, izme|u vlastitih imena i op{tih 

termina postoji jo{ i me|uprostorna konceptualna 

zona, malo ozna~ena i osmi{qena: kategorije, 

obrazovane od samih imenica. [ekspirovsko, 

geteovsko, pu{kinovsko, tolstojevsko, nabokovqevsko... 

Ti imenski termini, ili terminizovana 

imena ukazuju na li~ne kodove wihovih stvaralaca: 

ne samo na individue na biografskom i 

istorijskom planu, nego i na modele univerzuma, 

koje su oni izgradili. Celokupnost autorskih iskaza 

(dela) sadrì u sebi svoj sopstveni jezik, sistem 

znakova i pravila wihovog spajawa. Za razliku 

od op{teg, prirodnog jezika (ruskog, engleskog 

itd.), ove posebne jezike je umesno nazvati 

kodovima, jer imaju ve{ta~ki karakter, stvara ih 

autor na osnovu onih jezika koje on nasle|uje (nacionalni, 

nau~ni, umetni~ki, jezik epohe, i druge 

jezike). Na primer, pu{kinovsko je li~ni kod Pu- 

{kina, koji je on stvorio na osnovu ruskog jezika, 

jezika poezije s po~etka XIX veka, jezika prosvetiteqstva, 

romantizma itd. 

Treba razlikovati li~ni kod od individualnog 

stila (idiostila) – individualni stil se odnosi 

na svojevrsnost govora, stilsko pona{awe 

datog autora. A li~ni kod je pojava ne individualnog 

govora nego individualnog jezika, odnosno, 

sistema znakova (koncepata, kategorija), koji 

proizvodi svu celokupnost individualnih saop- 

{tewa, ali ostaje skriven u wima. Li~ni kodovi 

igraju ogromnu ulogu u kulturi. U su{tini, u 

kwièvnosti i nema ni~eg osim {ekspirovskog, 

danteovskog, tolstojevskog... a tako|e boborikinskog, 

akuwinskog itd. (u ovaj spisak ulaze 

imena svih pisaca, od velikih do najmawih). Mo- 

èmo ~ak smatrati da su op{te, zajedni~ke kategorije 

i univerzalije – samo pogodne apstrakcije, 

koje nam pomaù da poredimo i ocewujemo individualno. 

Evo bajronovske poeme, evo pu{kinovske, 

evo qermontovqevske... „Poema“ je ovde – na- 

~in da se poredi bajronovsko, pu{kinovsko i 

qermontovqevsko, odnosno, da se na{e predstave 

o li~nim kodovima obogate putem nalaèwa 

wihovih op{tih obele`ja (trojici navedenih pisaca 

zajedni~ki je ànr – poema; pravac – romantizam, 

itd.). 

Op{te kategorije i li~ni kodovi obrazuju 

uzajamno dopunske „ge{talte“ teoretskog poqa, 

ba{ kao {to jedne iste {are na crteìma M. K. 

E{era mogu biti vi|ene kao ptice ili ribe. Pogled 

na kwièvnost moè izdvojiti u woj ànrove, 

postupke i pravce, ispuwene bezbrojnim imenima 

pisaca, koji o~igledno predstavqaju i ilustruju 

te op{te kategorije. I obratno, u kwièvnosti 

moèmo videti mno{tvo li~nih kodova, 

ozna~enih imenima pisaca i – prese~enih op- 

{tim kategorijama, koje sluè za o~igledno pore|ewe 

i dubqu individualizaciju tih kodova. 

Personalisti~ki pristup je jo{ uvek mnogo mawe 

razvijen u humanisti~kim naukama, zato i ima 

potrebu za posebnom pa`wom i teorijskom obradom. 

Ako obi~ni ~itaoci traè u kwièvnosti 

upravo „nabokovqevsko“ ili „pasternakovqevsko“, 

onda su stru~waci, nau~nici ~e{}e zainteresovani 

za op{te kategorije. U jo{ ve}oj meri 

to vaì za li~ne kodove nau~nika-humanista, filologa, 

filosofa, istraìva~a umetnosti, koji 

privla~e pa`wu mnogo re|e nego op{ti koncepti 

i kategorije, o kojima se raspravqa u odgovaraju- 

}im disciplinama. Me|utim, o~igledno je da filosofija 

– dekartovsko, kantovsko, ni~eansko 

nije u mawoj meri od kategorija, kao {to su ideja, 

um, supstanca, beskona~no, identi~nost, istina, 

lepota, itd. A ruska nauka o kwièvnosti je 

tiwanovsko, bahtinovsko, lotmanovsko, averincevqevsko, 

toporovsko... 

Pri ~emu se ti li~ni kodovi – pisaca, teoreti~ara 

kwièvnosti, filosofa – uop{te ne 

ograni~avaju na wihova sopstvena dela. Na primer, 

pu{kinovsko se moè na}i ne samo u delima 

samog Pu{kina nego i kod Qermontova, i kod 

Mandeq{tama, i kod Nabokova – u onoj meri u kojoj 

su se oni sluìli pu{kinovskim kodom za re- 

{avawe svojih umetni~kih zadataka. Pu{kinovsko 

se moè na}i ~ak i kod pisaca pre Pu- 

{kina, na primer, kod Batju{kova ili 

Deràvina, u onoj meri u kojoj wihovi po- 

esej 

kwièvni magazin 23

24 


esej 

jedini stihovi i slike najavquju pu{kinovski 

kod. Ovde je dopustiv predlog za 

terminolo{ko pro{irewe i govorewe ne 

samo o pu{kinovskom nego i pu{kinijanskom, ne 

samo o nabokovqevskom nego i nabokovijanskom, 

a tako|e {ekspirijanskom, geteanskom, kantijanskom, 

hegelijanskom, ni~eanskom, ~ehovijanskom, 

bahtinijanskom, i wihovoj razlici od {ekspirovskog, 

getovskog, ni~eovskog, ~ehovqevskog, 

bahtinovskog itd. Ovaj sufiksni poja~iva~ „an“, 

ve} upotrebqiv u nizu kategorijalnih prideva od 

vlastitih imenica („kantijanski“, „ni~eanski“ 

itd.), ukazuje na transpersonalna svojstva li~nog 

koda, koji prelazi granice kreativnog identiteta 

datog autora i postaje op{ti predikat kulturnih 

pojava, zadràvaju}i istovremeno svoje individualno 

imenovawe i karakteristiku. Kafkovstvo 

je svojstveno samo Francu Kafki, dok se 

kafkijansko moè na}i kod mnogih pisaca, koji 

su ìveli posle Kafke, kao i mnogo pre wega. Na 

primer, H. L. Borhes je na{ao kafkijansko kod 

starog gr~kog filosofa Zenona, kod kineskog autora 

Han Jua iz IX veka, kod danskog mislioca S. 

Kjerkegora i francuskog prozaiste Leona Blua 

(v. Borhesov esej „Kafka i wegovi prethodnici“). 

Ni~eovsko je ono {to je svojstveno Fridrihu Ni- 

~eu i jedino wemu; ni~eansko je Ni~eov li~ni 

kod, kojim se {ifrira politika odre|ene vrste, 

etni~ka teorija, moral, poezija, arhitektura, 

stvorena ve} bez Ni~eovog li~nog u~e{}a. Ni~e 

se moè razmatrati kao subjekat neke delatnosti 

i – kao wen predikat. „Ni~eanstvovati“ zna~i 

misliti, ma{tati, govoriti, raditi u duhu, u maniru 

Ni~ea, i u principu najrazli~itiji subjekti 

– individue, partije, umetni~ke struje – mogu 

se, privremeno ili trajno, karakterisati tim 

obele`jem. 

Takvi li~nosni, imenski predikati, a ne samo 

subjekti, ispuwavaju kulturu i odre|uju wenu nacionalnu 

specifi~nost. Svi u~esnici semiosfere 

pod nazivom „ruska kultura“ u ovoj ili onoj meri 

pu{kinuju, tolstojuju, dostojevskuju, ~ajkovstvuju, 

rjepinstvuju itd, odnosno, u svojoj samorealizaciji 

i samosvesti sluè se li~nim kodovima 

koje su u rusku kulturu unele razli~ite individue. 

Neka imena, na primer, Dostojevskog 

ili âjkovskog, prelaze granice nacionalne kulture 

i postaju predikati svetske kulture. Dostojevskovali 

su – ili dostojevni~ili (u sniènoj 

varijanti imitacije, spoqa{weg reprodukovawa 

ili podraàvawa) i V. Rozanov, i T. Man, i A. 

@id, i A. Kami, i V. Fokner, i L. Leonov, i mno- 

{tvo malo poznatih pisaca u ~itavom svetu. 

Neka imena ostaju predikati samo u granicama 

uskog kruga porodice, poznanika, prijateqa. 

Duboko sam uveren da svaka li~nost, nezavisno od 

stepena svog uticaja, priznatosti i poznatosti, 

jeste ne samo subjekat odre|enog kulturnog koda, 

nego moè biti i predikat mi{qewa i pona{awa 

drugih subjekata. Na primer, u detiwstvu sam 

imao dadiqu, zvala se [ura, pet godina je ìvela 

u na{oj porodici. Voleo sam je, vaspitavala me je 

i, naravno, ja sam „{urovao“, odnosno, pona{ao se 

„kao [ura“, odre|ivao sebe terminima wene li~nosti, 

wenih ukusa i predstava o svetu. I jo{ 

„{urujem“ kada, na primer, sa slatkom nostalgijom 

slu{am popularne lirske pesme iz 1950-ih godina, 

koje je volela moja dadiqa, rodom iz sela. 

Oko svake li~nosti formira se sistem kodova, 

koje na ovaj ili onaj na~in prenose i usvajaju drugi 

– neka je to i na~in spremawa jela, ka~ewa zavesa, 

~e{qawa kose, birawa boje – „kao mama“, 

„kao teta“, „kao Sa{a“, „kao Nikolaj Petrovi~“. 

Svi mi, retko polaù}i ra~una sebi o tome, „sa- 

{ujemo“ ili „nikolajpetovi~ujemo“ a ne samo 

„pu{kinstvujemo“ ili „lewinujemo“. Svi se slu- 

ìmo li~nim kodovima svojih bli`wih, prijateqa, 

poznanika, a ne samo kodovima istaknutih, 

slavnih li~nosti. 

Ta predikatnost svakog imena, sposobnost 

svake li~nosti da bude za druge ne samo konkretan, 

imenovani „ko“ nego i „{ta“, i „kako“, odre- 

|uje svu gra|u kulture: od wenih porodi~nih i doma}ih 

do istorijskih i globalnih nivoa. Svaki 

subjekat postaje predikat nekom drugom – voqenom, 

bliskom, narodu, ~itavom ~ove~anstvu. 

2. UTOPIJSKO, HIPOTETI^KO, 

ZANIMQIVO 

Sada mi predstoji najteì zadatak – da opi{em 

svoj li~ni kod, odnosno, da opredikatim sebe 

kao subjekta, da odredim „ep{tejnovsko“. Zadatak 

mi olak{ava to {to sam gore ve} delimi~no pokazao 

taj kod – u samom razmi{qawu o li~nim kodovima 

i wihovom univerzalnom zna~ewu, o tome 

da svaki subjekat moè da se javqa u svojstvu predikata 

drugih subjekata. 

Ro|en sam na samoj sredini veka (1950), koji 

}e u istoriju milenijuma u}i, mo`da, pod nazivom 

„utopijski“. Sovjetski Savez je predvodio put tog 

veka do blistavih visina, a Zapad je do sada zainteresovan 

za Rusiju, pre svega, zbog besmislene, 

opasne i samorazorne veli~ine wenog biv{eg 

utopijskog projekta. Duh utopije me je okruìvao 

od detiwstva. Moji roditeqi su bili sasvim apoliti~ni 

qudi, na malim poloàjima, u porodi~nim 

i slu`benim brigama – plan, buxet, ra~un. 

Ne se}am se nijednog razgovora u ku}i o politici, 

o istoriji, o Bogu, o ~ove~anstvu. Ali oko mene 

je ìvelo ogromno, svetsko. To se nazivalo: 

preobraàvawe sveta. Rastao sam na granici 

slavne sada{wosti svoje dràve, sa svetlom budu}no{}u 

celog ~ove~anstva, koja je bacala crvena 

svetla na na{e zastave i pionirske marame. 

Svetsko je bilo na sve strane, moj kod je formirala 

ta sovjetska hermeneutika sveobuhvatnih „zakona 

prirode i dru{tva“, koji neumoqivo vode do 

samospasewa ~ove~anstva. Utopijsko – jedna je od 

komponenata moga koda, ono je rodom iz mog sovjetskog 

detiwstva. Ali postepeno, ve} u adolescenciji 

i mladosti, ono se odvojilo od svojih 

marksisti~kih osnova. Ni klasna borba, ni ideologija 

socijalnog determinizma i istorijskog 

materijalizma nisu nalazile potvrdu u mom iskustvu. 

Tako je nastao moj asocijalni, personali- 

sti~ki utopizam: ose}aj sveop{tosti, beskona~nog 

zna~aja upravo tih stvari koje ne ulaze ni u 

kakve dru{tveno zna~ajne kategorije, ispadaju iz 

znawa filosofa i politi~kih stratega, }utke se 

kriju i propadaju na periferiji svih velikih pogleda 

na svet, neprepoznate, semanti~ki gotovo 

prazne, minimalne stvari. Okrenuo me je prema 

Akakiju Akakijevi~u i wegovoj sabra}i me|u qudima 

i pojavama, svim „ovim malim“. @eleo sam 

da mislim i pi{em o zrncima peska, o insektima, 

o svakodnevici, o najfinijim i najskromnijim 

stvarima, a da pri tome razmere wihovih razmatrawa 

odràvam, pa ~ak i uveli~avam do vasionskih. 

U znatnoj meri moja esejistika se sastoji od 

takvih malenkosti, svesno i ponekad groteskno 

preuveli~anih, uba~enih u utopijsku perspektivu 

(dvotomnik Sve je esej, t. 1, U Rusiji, t. 2, Iz Amerike, 

2005). 

Ovaj metod se moè nazvati „mikromegati~ki“ 

(ova re~, koja bukvalno zna~i „maloveliko“, 

poznata je iz Volterove pripovesti „Mikromegas“ 

– tako zovu do{qaka sa Sirijusa, xina koji 

pod mikroskopom gleda maju{ne Zemqane). Za mene 

je va`no da u svakom radu predloìm neko veliko, 

principijelno, ponekad ~ak svetsko-isto- 

rijsko pitawe. Ali da ga pri tome ocrtam – s neo- 

~ekivanom disproporcijom razmera – u granicama 

nekog konkretnog, posebnog predmeta. Na primer, 

u jednom tekstu razmatram metafizi~ki problem 

demonskog na materijalu Pu{kinove „Bajke 

o ribaru i ribici“, koja je komi~na parafraza 

istog sièa – careva borba protiv morske stihije 

i wena uzvratna osveta – koji je A. S. Pu{kin 

tragi~ki razvio u „Bronzanom kowaniku“. Stari- 

~ino „razbijeno korito“ je mikromodel probu{ene 

la|e, koju je zahvatila poplava Peterburga. U 

tekst je upisana velika slika sveta, koju izraàva 

mali, ali neobi~no uve}an detaq (u mojoj kwizi 

Re~ i }utawe. Metafizika ruske kwièvnosti, 

2006). 

Dakle, to nije ~isti nego pre ukro}eni utopizam, 

koji se spaja sa krupnozrnastom fakturom 

neke male ~iwenice, teksta ili kulturne epizode, 

i samim tim svesno isti~e svoju grotesknost, 

zaista stavqaju}i jedno uz drugo „mikro“ i „mega“. 

Drugi na~in za ukro}avawe utopizma je wegov 

prelaz od imperativne u hipoteti~ku modalnost.To 

nije utopizam koji zapoveda svetu, zahteva 

odre|ene preobraàje – pre }e biti da on predlaè 

neke mogu}nosti, hipoteze, koje ne potvr|uju 

svoj status posledwe istine ili neosporne obaveze. 

To je utopizam u kowuktivu – hipotezama. 

Hipoteti~ki diskurs odlikuje se neravnomerno- 

{}u i isprekidano{}u svog poqa. On je luda~ki 

hrabar u svojim premisama, koje zadaju novo, ne~uveno 

vi|ewe sveta. Ali, istovremeno je zapawuju- 

}e blag i krotak u svojim zakqu~cima, koji se odnose 

na istinitost misaonih konstrukcija, na 

wihovo realno ispuwewe i prakti~nu primenu. 

Drskost premisa se spaja sa krotko{}u zakqu~aka, 

{to ovaj tip mi{qewa ~ini najparadoksalnijim, 

najeksplozivnijim u pore|ewu sa ~isto deskriptivnim 

ili ~isto utopijskim mi{qewem, 

koje stremi da se oslobodi od unutra{wih protivre~nosti 

radi najefikasnije interakcije sa 

stvarno{}u: opisivawa ili propisivawa. 

Treba se unapred ograditi da hipoteti~nost 

uop{te nije najlak{i nego, pre }e biti, najteì 

put, koji se nalazi izme|u verodostojnosti i neverodostojnosti, 

izme|u istine i laì. Lako je 

konstatovati da se Volga uliva u Kaspijsko more; 

lako je pogre{iti da se Volga uliva u Aralsko 

more; lako je isfantazirati da se Volga uliva u 

Mrtvo more... Ali, to uop{te nisu hipoteze, jer 

sve ove tvrdwe se lako potvr|uju ili opovrgavaju 

konkretnim ~iwenicama. Hipoteti~ko mi{qewe 

se nalazi s one strane verifikacije i falsifikacije, 

ono je istovremeno i nedokazivo i neosporno, 

ono se kre}e tesnim putem kako bi najmawe 

verovatno postalo najverodostojnije. 

Moj tekst obi~no teì najstroòj utemeqenosti 

najneobi~nijih tvrdwi. Taj spoj neobi~nosti 

zakqu~ka i strogosti izvo|ewa i zadaje, sa 

dve strane, kriterijum hipoteti~nosti. Radi se o 

preispitivawu principa o~iglednosti, koji je 

Dekart poloìo u osnov evropskog mi- 

{qewa. Neobi~ne tvrdwe su one koje su 

najdaqe od o~iglednosti i u tom smislu su 

esej 

kwièvni magazin 25

26 


esej 

suprotne Dekartovom kriterijumu istine 

kao „o~iglednog“ ili „neposredno verodostojnog“ 

znawa. Ali, one su isto tako suprotne 

i onom tipu „teku}ih“ „tradicionalnih“ 

mi{qewa, kojima je Dekart suprotstavqao svoj 

princip o~iglednosti i koja su bila zasnovana na 

vlasti obi~aja, predrasuda. „Neobi~nost“ se, kao 

kategorija su|ewa, razlikuje i od op{teprihva- 

}enog kli{ea, i od logi~ke o~iglednosti, jer i 

jedno i drugo: „tradicionalno-nu`no“ i „racionalno-istinito“ 

– drè se principa najve}e verovatno}e. 

I mada se verovatno}a u jednom slu~aju 

tuma~i kao „najverovatnije mi{qewe ve}ine 

qudi“, a u drugom slu~aju kao „najverovatniji zakqu~ak 

nepristrasnog uma“, wima je zajedni~ki – 

oslonac na maksimalnu verovatno}u, koja se u svojim 

granicama poklapa sa objektivnom istinom i 

sveop{tom nu`no{}u. „Neobi~nost“, naprotiv, 

konstatuje sudove koji su najmawe verovatni kako 

za ve}inu qudi, tako i za sam um – protivre~ni su 

i op{teprihva}enom i o~iglednom sudu. 

Svaki pisac, istraìva~, nastoji da stvori 

ne{to zanimqivo, {to moè da „izbezumi“ ~itaoca, 

da promeni dispoziciju wegovog uma. Smatram 

da upravo prelaz najmawe mogu}nog u najvi- 

{e mogu}no ~ini kriterijum zanimqivog. Tako, 

zanimqivost nau~nog rada ili teorije obrnuto 

je proporcionalna verovatno}i wene teze i direktno 

proporcionalna verodostojnosti argumenta. 

Najzanimqivija je teorija – ona koja najdoslednije 

i najneospornije dokazuje ono {to je 

najmawe verovatno. Najzanimqiviji je siè, oko 

koga se vrti istorija hri{}anskog sveta – siè o 

vaskrsavawu posle smrti: verovatno}a takvog 

vaskrsavawa za ~oveka je izuzetno mala, pa zato 

istorijski i teolo{ki argumenti, navo|eni u 

korist tog doga|aja, ve} dve hiqade godina drè u 

neprekidnoj napetosti ve}inu ~ove~anstva, 

usredsre|uju na sebe wegovo osnovno interesovawe. 

U skladu sa tim kako verovatno}a teze raste a 

verodostojnost argumenta pada, teorija postaje 

mawe zanimqiva. Najnezanimqivije su teorije 

koje: (1) ili dokazuju samoo~iglednu, (2) ili navode 

klimave dokaze za neo~iglednu tezu, (3) ili su, 

{to je najgore, neutemeqene u dokazivawu o~iglednih 

stvari. Na taj na~in, zanimqivost teorije 

zavisi ne samo od wene verodostojnosti nego i 

od male verovatno}e onog {to ona obja{wava ili 

dokazuje. Zanimqivost – korelacija je koja obrazuje 

razlomak, u ~ijem je brojiocu verodostojnost 

dokaza, a u zajedni~kom imeniocu – verovatno}a 

onog {to se dokazuje. Zanimqivost raste 

u skladu sa uve}avawem brojioca i umawivawem 

imenioca. [to je mawe verovatna teza i {to 

je verodostojniji argument, tim je zanimqivija 

nau~na ideja. 

Evo za{to je Volterova poznata izreka: „svi 

ànrovi su dobri, osim dosadnog“ – primewiva i 

na nau~ne ànrove i metode. Dosadnost metoda 

nije samo – nesposobnost da zabavi ~itaoca nego 

je i obele`je wegove nau~ne nesadràjnosti, kada 

zakqu~ci ponavqaju premise istraìvawa i ne 

sadrè ni{ta neo~ekivano, za~u|uju}e. Iz tog 

razloga su mi odvratni svi metodolo{ki àrgoni: 

marksisti~ki, psihoanaliti~ki, strukturalisti~ki, 

dekonstruktivisti~ki... @argon obezbe|uje 

laku samoobnovqivost govora, koji „zabrbqava“ 

svoj predmet i nije osetqiv na wegovo 

opirawe, na wegovu te{ku izrecivost. Gotovo devet 

desetina ~itave humanisti~ke produkcije 

stvara se na àrgonu, koji je u modi datog pokolewa, 

{to je ~ini ne~itkom za naredno pokolewe. 

Automatizacija metoda i jezika je osnovni neprijateq 

mi{qewa. îni mi se da osnovni termini 

datog istraìvawa treba da nastaju iz wega samog, 

iz jedinstvenosti wegovog predmeta, u samom 

procesu mi{qewa o wemu, a ne da se uzimaju nesumwivo 

gotovi iz drugih izvora. Terminacija 

svakida{we re~i, koja se postepeno „ostroàva“, 

ispuwava uop{tewem, uprkos svom prvobitnom 

konkretnom zna~ewu – ta drama ra|awa novog termina 

je istovremeno i borba protiv automatizacije 

teoretskog jezika. 

Razmatraju}i krug mogu}nih ideja ili interpretacija, 

intuitivno odabiram najmawe o~igledne 

i – dodajem im najve}u snagu doslednosti, 

koja mi je dostupna. U tome je za mene ne samo nau~ni, 

nego i moralni smisao: qubav prema tim 

malim, odnosno, najmawim veli~inama u oblasti 

spekulacije, te`wa da ih za{titim od ja~ih, samoo~iglednih, 

sverazaraju}ih istina. Taj retori~ki 

postupak poti~e jo{ od Protagore: dati 

podr{ku najslabijim pozicijama, od najslabijeg 

argumenta napraviti najja~i. Za mene to nije ni 

sofistika ni ~isto intelektualna igra, nego otprilike 

ono isto {to je izre~eno u zapovestima 

blaènstva: „blaèni krotki, jer }e oni naslediti 

zemqu“. Postoje krotke, neza{ti}ene, neprimetne, 

prenebregavane ideje ili za~eci ideja, koje 

imaju potrebu za na{om pa`wom i intelektualnom 

brigom. U svetu je mnogo ne samo malih qudi 

nego i malih ideja, i mi smo odgovorni za wih, 

zato {to }e te male ideje jednom naslediti zemqu. 

Odba~ene, nemogu}e ideje, poput ove da se 

paralelne linije seku, hiqadu godina borave u 

senci da bi posle postale svetlost nauke. Najzna- 

~ajniji uspesi savremene fizike i matematike 

umnogome su uslovqeni upravo podr{kom i razvijawem 

te „sirote“ ideje, koju je Euklid odbacio, 

ali je kasnije promenila na{u predstavu o 

iskrivqenosti prostora. I zar najapsurdnija 

ideja – o tome da se Bog moè ovaplotiti u ~oveka 

i `rtvovati sebe za grehove ~ove~anstva – nije 

poloèna u osnovu zapadne civilizacije? Kamen, 

koji su graditeqi odbacili, uzet je za ugaoni 

temeqac – ova parabola ima za mene ne samo religiozno-pou~ni 

nego i epistemolo{ki smisao. 

Upravo iza najmawe o~iglednih ideja su najve}e 

budu}e ideje, jer nau~na slika sveta s vremena na 

vreme eksplodira, nizije postaju vrhunci, jeresi 

postaju dogme i kao takve se ponovo svrgavaju, o 

~emu je, kao {to je poznato, pisao T. Kun u Strukturi 

nau~nih revolucija. 

(nastavi}e se) 

stalo je ta~no dva meseca do trenutka 

kad }u u}i u zemaqsku orbitu i 

mo`da sleteti... Bili smo veoma 

blizu, a krntija nije davala ni pet 

para. Neko }e re}i: {ta je dva meseca, 

kad te nije bilo skoro petnaest 

godina. Mnogo je, naro~ito kad nema{ 

{ta da jede{. Jedan sendvi~ sa {unkom vredi 

vi{e od sveg blaga natrpanog po bunkerima. Toga 

sam ve} sasvim svestan. Brod mi se ~inio neuobi- 

~ajeno veliki, utonuo u plavi~asti sumrak deùrnog 

osvetqewa. Plutao sam kroz aparate i kablove, 

kao da ih vidim prvi put. Traìo sam neko zaboravqeno 

par~e dvopeka ili neisce|enu tubu majoneza. 

Zavla~io sam se pod stolove i wu{io kao 

pas. Ni{ta! Pod je bio besprekorno ~ist. 

Posle pogibije Stiva i Handkea, brod se prebacio 

na autopilota. Trudio sam se da ne pipam 

mnogo, zato {to se u to nisam razumeo. Ja sam antropolog. 

Jo{ se ~udim za{to im je koj’ moj bio potreban 

antropolog u ekspediciji, ali to je ve} 

druga pri~a... Sada sam jednostavno putnik. U posledwe 

vreme (recimo ~etiri godine!) dvojica pilota 

obrnu{e }urak i po~e{e da ìve kao porodica. 

De{avaju se takve stvari u dalekom kosmosu, 

naravno, ali meni je bilo neprijatno... Ose}ao sam 

se odba~enim. „Nije vas sramota!“ – govorio sam 

im – „Imate porodice tamo dole, ène, decu...“ 1 

O 

Ne, oni nisu ose}ali ni{ta sli~no. Nije ih pekla 

savest. Svaki dan tr~ali su hodnicima kako bi 

ostali u formi, obu~eni u ùto-crvene trikoe koji 

kao da su bili izva|eni iz rekvizite „Star Treka“. 

Tr~ali su jedan pored drugog sa slu{alicama 

na u{ima, a zadwice su im se sudarale uz prigu{eni 

silikonski pqesak, kao Scila i Haribda. To im 

nije osobito pomagalo da smr{aju. Niti pak seks. 

Obe delatnosti jedino su im uve}avale apetit. 

Slaba prirodna gravitacija tako|e je ~inila svoje... 

Na kraju ve} nisu mogli da tr~e jedan uz drugog 

i da se udaraju guzicama. Hodnici su im postali 

tesni. Vukli su se jedan za drugim oznojeni, di{u- 

}i kao progoweni nosorozi. Sada razumem da mi je 

zluradost bila krajwe preurawena. Stiv i Handke 

nisu goreli od èqe da se vrate na Majku Zemqu. 

Razmewivali su poglede i uzdahe, kao da ih tamo 

~eka mnogoglava ~uma koja }e ih iskidati na komade 

~im promole nos iz broda. Stiv i Handke – zvezdani 

heroji! 

Nisam imao predstavu koliko ta~no ima hrane 

u rezervi, ali sam pretpostavqao da zalihe madilaze 

na{e potrebe. Tek kad se zapu{io vakuumski 

toalet, sinulo mi je da stvari ne stoje dobro. Do 

tada se nije de{avalo sli~no. Nije bilo predvi|e- 

proza 

Alek Popov 

POSLEDWI ZALOGAJ 

no tako ne{to! Toalet je prili~no prosta ma{inerija 

na fonu tehni~ke avangarde koja nas okru- 

ùje. Sigurno zato robot nije mogao da ga popravi, 

pa se naloìlo da unutra u|e Handke... On je ipak 

bio pilot, a ne vodoinstalater, {to se pokazalo 

fatalnim. Vakuumski toalet ga usisa i odasla u 

Kosmos. Jo{ vidim wegovo masivno telo kako se 

vrti sa ra{irenim rukama i udaquje u prostor, 

pra}eno ~itavim rojem zale|enih govana. Videv- 

{i taj àlosni prizor, Stiv po~e da rida i re~e 

kako treba da donese telo svog qubqenog (molim 

vas!) po svaku cenu. Navukao je skafander i iza- 

{ao u otkriveni kosmos. A tamo ve}, {ta mu be{e 

palo na pamet, kakve misli su mu prolazile kroz 

glavu, ne znam i ne mogu da znam. Video sam samo 

kako je jednom rukom zgrabio trup, okrenuo se ka 

meni i drugom rukom mi mahnuo. Zatim ukqu~i male 

reakativne mehanizme na skafanderu i i{~eze 

u Nepostojawu. Posmatrao sam otvorenih usta sve 

mawe siluete; sve se brzo odigralo! Iznervirao 

sam se. 

U klozet sam prestao da idem. Bilo me strah da 

}e me {utnuti u svemir spu{tenih ga}a, {to, je 

li, uz prisutvo Stiva i Handkea tu negde i nije 

bezopasna stvar. Ha- ha! Zavr{avao sam posao u neke 

kesice i wih skladi{tio uz ostali tovar u bunkere 

letelice. Odmah da napomenem da tamo odakle 

se vra}am nema ìvota. Ima sirovina. [to me 

~ini bogatim ~ovekom, jer po klauzulama dogovora, 

jedan deli} procenta svih sirovina pripada i 

meni. Eto za{to mi je interes da se dovu~em do zemqe 

toliko izraèn. Tu se moè{ baviti gomilom 

prijatnih poslova – bar je tako bilo u ono 

vreme. Dovoqno je raspolagati neophodnim resursima. 

Imao sam neke nove ideje u tom smislu. 

Spremao sam se za ìvot i wegova isku{ewa... Nisam 

imao nameru da iz letelice ispuzi nekakav 

pu` gola} zbog koga bi se razbeào prisutni ènski 

soj, pre nego {to bi i saznao sumu na wegovom 

bankarskom ra~unu. Radio sam na sebi, ho}u to da 

kaèm. Ve`bao sam, vodio ra~una da ne jedem mnogo. 

Pa`qivo sam planirao jelovnik. I zbog toga, 

moète da zamislite kako mi je bilo kad sam umesto 

dijetalne supe dobio samo jednu skromnu teglicu 

xema. 

Da, to je bio po~etak kraja. 

Oprezno privirih u kuhiwsku komoru, odakle 

se automatski isporu~ivala hrana. Da nije izobiqe 

presu{ilo?! Sa zebwom u srcu zatraìh od 

kompjutera stawe prehrambenih artikala. Slede- 

}ih nekoliko minuta bilo je prevratni~ko 

u mom ìvotu. Prazni kvadrati}i velelepno 

su iscrtavali {emu mog o~aja. Iscr- 

kwièvni magazin 27

28 


proza 

pqeno! Iscrpqeno! Iscrpqeno!... Na raspolagawu 

je bila samo bezna~ajna koli~ina 

dvopeka i xema. Tad se setih Stiva i Handkea. 

Da li je mogu}e da su prokletiwe pro`drale 

sve? Sve je na to ukazivalo! 

Izli{no je govoriti o tome kako sam do{ao do 

te odluke. To nije bila ona ideja koja ti spontano 

padne na pamet dok ujutro pere{ zube. Bila je to 

te{ka odluka. Ali jedino mogu}a! 

Mehani~ki hirurg be{umno se ukaza nada 

mnom, klate}i zastra{uju}e svojim pipcima. Jedni 

su se zavr{avali {pricevima, drugi cirkularima, 

laserskim skalpelima, makazicama, iglama i {tipaqkama. 

Uz tiho {kqocawe iz metalne kutije 

isko~i{e svetlucavo crne o~i sa purpurnim zenicama. 

Skoro minut su me uko~eno izu~avale. Jedan 

pipak se spusti ka meni sa prigu{enim brujawem. 

Osetih hladan dodir na koì. Zamirisa na {piritus. 

Ho}e li boleti? Obuze me uàs da nisam ne- 

{to pobrkao pri programirawu operacije. Ali je 

ve} bilo kasno. Na lice mi se spusti prozra~na 

maska sa cevi iz koje je izvirao rajski gas. 

Probudio sam se ~udno olak{an. Smawen? Le- 

ào sam umotan u zavoje kao ogromna larva. Ose- 

}ao sam tupu bol i peckawe po telu. Na ulazu u 

operacionu salu klatio se mnogofunkcionalni 

robot Fredi. U {tipaqkama je drào belu ~inijicu 

iz koje se dizao ukusan miris. Pedantnim, blago 

usporenim kretwama Fredi potopi plasti~nu 

ka{iku u zlatastu te~nost. Zinuh o~ajno; hteo sam 

da ta uàsna ~orba direktno ode u stomak, bez dodira 

sa usnama. Odjednom, savi me u stomaku i ~orba 

se vrati u grlo. U~ini mi se da }u popucati po 

{avovima. „Jedi, mamicu ti!“, rekoh sebi. Fredi 

me sa~eka da progutam i nastavi da me hrani uz 

bezose}ajnu savesnost. 

Ve} sam jeo kao vuk. 

Po svemu je izgledalo da je operacija bila 

uspe{na: niotkuda ni{ta nije isticalo. Hirurg je 

znao posao. Li{io sam se dobrovoqno skoro polovine 

tela: ekstremiteta, suvi{nih ukrasa, kao 

{to su u{i i nos i nekih drugostepenih unutra- 

{wih organa... Izra~unao sam sledovawa do posledweg 

dana. [tr~ao sam, poduprt na jedno pokretno 

postoqe kao nedovr{ena skulptura i izvikivao 

zapovesti Hirurgu i Frediju. Ispuwavala 

me zlokobna osvetoqubivost zbog ~iwenice da sam 

jo{ ìv. @iv, ìv, ìv! Pri tome sam sa~uvao najva`nije. 

Osnovnu komponentu, rekao bih, za jedan 

potpuni ìvot. Ostalo su sitnice. îm se vratim, 

montira}u mehani}ke ekstremitete – duga~ku, federastu 

aparaturu kao inspektor Gexit. Snabde}u 

se ve{ta~kim senzorima za sluh i miris, neuporedivo 

osetqivijim od pre|a{wih. I onda da vidim 

sve one qigave èntura~e – kuda }e pobe}i od mene? 

Tako su mi prolazili dani, u nakaznom ma{tawu, 

ro|enom iz me{avine omamquju}ih rastvora 

koji su tekli mojom krvi. Dok u jednom trenutku ne 

osetih neo~ekivano pokretawe motora. Bo~ni sistemi 

odjednom po~e{e da pi{te, kao da signaliziraju 

dugoo~ekivani povratak. Naredih Frediju 

da me odgura do komunikacionog centra letelice. 

Malo zatim na ekranu se pojavi stroga ènka u sivoj 

uniformi sa kosmatim naramenicama. Iz kupole, 

koja se videla na bo~nom delu, nije izgledalo 

da se ne{to epohalno de{avalo svih ovih godina. 

Stiv i Handke bili su ube|eni da se svaka informacija 

cenzuri{e. Wih dvojica ~esto su se zatvarali 

u komunikacioni centar i urawali u alternativne 

izvore ne bi li doznali ne{to vi{e. Govorio 

sam im, strpite se jo{ malo, kad se vratimo 

ku}i sve }e se razjasniti. Oni su, me|utim, imali 

lo{e predose}awe. Mo`da su pak i saznali ne{to, 

ali mi nisu rekli. Verovatno mi nisu verovali. 

– [ta sad – govorim joj, dok {tr~im onako osaka}en, 

– {ta sad nije u redu kod vas? Izgledalo je 

da ni{ta nije u redu. 

– Imam dve lo{e vesti, sa kojom da po~nem? – 

re~e, po{to se predstavila kao feldmar{al Mojra 

Endrjus. 

– Sa~ekaj malo! – prekidoh je. – Da nisi ti ona 

Mojra koja je prala epruvete u laboratoriji? 

– Wu obli crvenilo. 

– Auu! A gde su profesor Figs, admiral i ostale 

face iz ekipe? 

– Pa, u stvari, to je lo{a vest... – re~e oklevaju}i: 

– U vreme va{eg osustva na Zemqi je buknula 

feministi~ka revolucija. Naàlost, kao i obi~no, 

nadvladali su krajwe radikalni elementi. Kao 

rezultat toga, svi mu{karci su kastrirani, a ono 

malo preostalih je pobeglo jednim kosmi~kim 

brodom u nepoznatom pravcu. Nemogu}e ih je otkriti! 

– Ve}u glupost nisam ~uo u ìvotu! – iznervirah 

se. 

– I mi to smatramo za gre{ku... – saglasi se tu- 

`no. 

Godine i revolucija dosta su je upropastili, 

ve} nije bila isto ono so~no ma~e. 

– Da ne}e{ da kaè{ kako sam ja jedini raspoloìvi 

mu`jak?! – upitah uzbu|eno. 

– Iskreno re~eno, da – klimnu glavom Mojra. – 

Zato si nam toliko dragocen. Na{e reproduktivne 

sposobnosti su na izmaku. Ni klonirawe ne vodi 

nikuda... 

– Mamicu mu! – iskola~ih o~i. – Ako je ovo lo- 

{a vest, koja je ona gora? 

– O, radi se o neznatnom odlagawu – re~e uz 

vidno olak{awe zbog mog prijema promena u globalnoj 

politici. Piloti Stiv i Handke promenili 

su kurs letelice bez tvog znawa. Mo`da su bili 

povezani sa pokretom otpora. Trenutno korigujemo 

tvoje koordinate i za nedequ, dve bi}e{ kod 

ku}e. Priredi}emo ti ne~uveni do~ek, astronaute! 

Nas ima pet milijardi i ~ekamo na tebe. 

– Stani malo, stani! – po~eh da kre{tim. – Je- 

proza 

sam li dobro ~uo, pet milijardi?! 

– Razumem tvoje nestrpqewe – osmehnu se umiqato, 

koliko je to uspevala. – Ali za ~oveka koji je 

bio na putu petnaest godina, jo{ nekoliko dana jedva 

da je od nekog zna~aja. Bi}emo u vezi... Do skorog 

vi|ewa! 

Kamera se postepeno udaqi. Sa obe Mojrine 

strane stajale su ène u sivim uniformama koje 

su me uko~eno gledale. Wena slika se slila u masu... 

Zatim se ekran ugasi. Ali ja sam i daqe buqio 

u wega. Ta~no pre deset sati konzumirao sam poslewu 

dozu. A sad mi predlaù da u ovom kov~egu 

izdrìm jo{ ne znam koliko dana! Dok me tamo, 

dole, o~ekuje pet milijardi zagorelih èna... Auu! 

Pet milijardi!? Poku{ah sebi da predstavim detaqnije 

to mogu}e vojevawe i ispod zavoja me obuze{e 

trnci. [ta li mi spremaju? Dostigao sam mogu}no 

najbespomo}nije stawe. Nemam noge da be- 

ìm, niti ruke da se borim, a usta mi je lako zapu- 

{iti. @ivi le{ – to sam ja. Mada, le{ mu{karca. 

Da, sigurno }e iskoristiti moje stawe. Mo`da }e 

ih ono jo{ vi{e uzbuditi. Videh ih kako me gledaju; 

bio sam idealno stvorewe u wihovim o~ima, hibrid 

izme|u mu{karca i bebe. Rastrgnu}e me! Bez 

obzira {ta lupeta ova Mojra. Ne}e me {tedeti, 

ne! Odjednom mi pade na pamet da su Stiv i Handke 

mo`da hteli da me spasu od tog ogromnog mraviwaka 

koji se spremao da me uvu~e u svoje bezbrojne 

rupice. I zaista, uspelo im je donekle, zato {to 

nisam imao nikakvu alternativu, osim... da posegnem 

ka tom uzvi{enom ansamblu u osnovi mog telesnog 

stabla. I uradi}u to, do|avola! Dobi}e 

svoju bebu, i ni{ta vi{e. Jer }e beba pojesti mu- 

{karca! Ha-ha! Pokret otpora, zvu~i dobro. 

Pozvah Fredija da me vrati u operacionu salu. 

1 - E, kad si tako sentimentalan – rekoh – jebi si mater!’ 

S bugarskog preveo Velimir Kostov 

kwièvni magazin 29

30 


notes 

Slavko Lebedinski 

ZMAJ SUSED SA 

ÊTVRTOG SPRATA 

redinom devedesetih doselio sam se u 

S 

zgradu na Trgu Marksa i, kako smo dodavali, 

Engleza 9. Nisam imao pojma 

da u woj stanuje Borislav Mihajlovi}. 

Dakle, Mihiz. 

Ali ve} sam imao prilike da boqe 

upoznam zornog i brzorekog Mihiza 

kad se pojavio moj roman Kasni orasi (1977). 

Bio sam kod Mihiza u tesnom i zguènom sobi~ku 

na spratu u Ateqeu 212. 

Najedile su ga prve dve strane romana, ali ostalo 

mu je leglo. Rekao je da }e sve u~initi da ga pro~itaju 

wegova Milica, i k}erka Mila. Ama sve. 

Tako i bi. A vadio mi je du{u za dve strane, kojima 

sam zatvorio, kako je rekao, roman. 

„I{~upaj te dve strane pre nego {to nekome pokloni{, 

a u drugom izdawu ne}u da ih vidim.“ 

Vadio mi je du{u i vra}ao je na mesto kao vra~ 

poga|a~. Ja sam se gojio od radosti, ali fenkare za 

prve dve strane nije dolazio u obzir. 

Nekako u to vreme Ateqe 212 je pripremao „Molijera“ 

Mihaila Bulgakova. Vi znate tu Bulgakovqevu 

dramu na koju je cenzor spucao celu turu plajvaza, 

iz svog mese~nog sledovawa, i nije uspeo da je u{kopi. 

Cenzoru nije bila dovoqna crvena olovka, precrta~a, 

ve} je u igru uveo i poja~awe, jednu zift crnu da 

zatamni mesta koje ni pas sa maslom ne bi mogao da 

proguta. Zelenom je unosio ispravke i natuknice. 

@utom je ucrtavao cveti}e kao upozorewe reditequ. 

Cenzurisana i okqa{tena verzija „Molijera“ je 

ostala sa~uvana, a original koji je izi{ao doslovce 

ispod pera Bulgakova nije se sa~uvao u ostav{tini 

ovog pisca. Ostao je nedostupan, izgubio se bez traga. 

Zna~i, nema ga. 

Na pozornicu je pokazanije „Molijer“ stiglo, zajedno 

sa poprsjem cenzora, koji je, u letu, gledao da joj 

skine ono {to mu je izmaklo i posle pedesetog izvo- 

|ewa u Moskvi. I takva kakva je – izrezbarena i 

skra}ena – zaìvela je, pa je sen cenzuriste izbledela 

od straje i nemo}i {to je i takva kakva verzija za 

wega bila ~ista propast. Iskasapio ju je, ali nije 

uspeo da joj odvadi du{u i min|u{u pozornosti. 

Dakle Ateqe 212 je stavio jedinu sa~uvanu verziju 

„Molijera“ na svoj repertoar. 

Prevodilac Bulgakovqeve drame je bio brzometni 

Milan ôli}. On je radio na tom zamu~enom „preteku“, 

od cenzorskog grafita, Bulgakovqevog teksta. 

Mihiz je do{ao na ideju da poku{a da povrati nestale 

replike re~enog dramskog teksta. Da nekako 

nadoknadi ono {to je bilo pa nestalo iz prvotnog 

dramskog teksta. Okolnosti su i{le na ruku Mihizo- 

voj ideji. 

Naime, Bulgakov je objavio i zama{nu biografsku 

studiju o Molijeru, u Gorkovqevoj ediciji 

„@ivot i qudi“, pa bi taj prozni predloàk mogao da 

podbo~i dramski izvornik i vrati mu koliko toliko 

prvotni, obesni sjaj i jeretikon. Jer i studija je do~ekana 

na perorez i no`; prvo su je {kartirali, nisu je 

kasapili, a onda su je nekako „nakri{aka“ objavili. 

Kako je tada{wi dramaturg Ateqea Borka Pavi- 

}evi} izboksovala da ja budem naknadni animator i 

dopisivalac Bulgakovqevog „Molijera“, to pitajte 

Borku. 

Uostalom, stvar je pala, ko zna za{to, u duboku 

vodu. Mislim na dopuwenu verziju. 

Gde je zatajilo i ko je pogurao da propadne poku- 

{aj da se koliko toliko vrati prvotni sjaj Bulgakovqeve 

drame, ni to nisam provalio. 

Ali dok smo se dogovarali da ja krenem u „rekonstrukciju“ 

„Molijera“ Borka Pavi}evi} me je upozorila 

da Mihiza treba da nadgovorim, ako èlim da 

moja stvar sa Bulgakovim pro|e. Kako da nadgovorim? 

Se}am se nedoumice u koju me je bacio wen predlog, 

pogotovo {to je bila spremna da plati ve~eru, za 

slu~aj da mi to uspe. 

Da li sam znao za jadac? Ama ne. 

I kakve je veze imalo moje nadgovarawe Mihiza i 

dopisni~ki rad na dramskom tekstu Bulgakova, nisam 

mogao da skuìm i sveèm u ~vor. 

Dobro, po{to sam ispao iz projekta, dugo sam nosao 

pa~vorke iz Bulgakovqeve biografije o Molijeru 

kojima je trebalo popuniti bela mesta iz dramskog 

izvornika, ili {triklirana mesta preko kojih 

je pre{la tovari{~a A. A. Zigzagovi~a. Hteo sam za 

svoju du{u da nastavim gde sam stao taj bezizgledan 

posao spasavawa Bulgakova iz raqa cenzure zahvaquju}i 

vlastitom uètu, Molijerovog biografa. U oba 

slu~aja, drame i biografije, nije bio sporan francuski 

komediograf samim sobom, ve} Bulgakov koji je 

dirao u osiwak purpurnog ostrva, nije brenovao zabrane 

i ra{ta se ~uditi zabranama. 

* * * 

I elegantno sam stvar prepustio zaboravu. 

Nije odmaklo ni godinu dana od te zgode, a sretnem 

ja kru{eva~ke pisce u ulici Ive Lole Ribara. 

Se}am se da su bili, me| wima, Mi{a Petrovi} i 

Qubi{a \idi}. Smuvaju me da odem sa wima u „Srpsku 

kafanu“, treba da se vide sa Dobricom ]osi}em. 

I pristojno plaknu grlo. 

Za stolom u bircuzu zateknemo Mihiza i ]osi- 

}a. Spajamo stolove da bi svi posedali za isti sto 

kao qudi. Taman da neke bezvezne kese pija~arke, ùte 

najlonarke, sturim sa stolice, da bih prisojuzio 

zadwicu, kad ripi ]osi} kao seoska mlada, pograbi 

kesura~e. Za tren zadovoqno odvaga teìnu svog so- 

~iwenija/do~iwewa u pausu pre nego {to ih spusti 

na sto. To mu je, kaè, veli, rukopis tre}eg, il kog tamo, 

ama ne znam, toma Vremena smrti. Stavi ih pred 

Mihiza, na kafanski stolwak. Zaklonio ga, ogradio. 

Samo viri Mihizov usjajen {pic nosa. 

Ja uzeo banku i ne pu{tam druge da dodju do re~i. 

Nije mi dosta jedna banka, pa krenuh vabank. Koj’ me 

|avo rula!? 

Mihiz se prvi sna{ao. Mogao je da me u}utka, ne 

sporim. Jak je na re~i i brzomislac. Ali taj mu glamur 

o~igledno nije bio potreban. Ili nije hteo da se 

aka na prvaka. 

Predloì da se podelimo na dva dela, da se ne 

previkujemo. Svako nek pri~a u svom ataru, iliti delu 

spojenih stolova. 

Tad sam se tek setio predloène opklade, koja je 

u meni verovatno otvorila zjapu. I {ibnu me crvenac, 

do korena nosa. 

* * * 

Ta zgrada iz 1936, u koju sam se doselio, zvana Ankerica, 

imala je burnu istoriju, u poslera}u. O 

tome }e vam izbrbqati i spisak stanara iz tog vremena. 

Malo je nadogra|ivana, a i bila joj je presvu~ena 

mramornim plo~ama paradna fasada, tako da su 

mnogi mislili da je sastavni deo zgrade „Borbe“. 

Uselio sam se sa porodicom na peti sprat. Ko zna 

za{to, dolazili su da vide stan moji i ne tako bliski 

pisaoci. Malo sam i ja vitlao da moja kuhiwa gleda 

notes 

na Mihizovu, i vodio ih da je vide. Kao, ima {ta da se 

vidi. Kuhiwska vrata na balkonu. Roletne kao roletne 

na prozorima dnevne sobe. I nek ~ar{ija zvekne 

da nije tako. 

Sve je bilo redovno i neprimetno. Stepenicama 

sam ponekad stizao i prestizao Mihizove poznanike. 

Lift je ostajao usidren u prizemqu, ili se zaglavqivao, 

po vlastitom naho|ewu i hiru. 

Ulu~io bih priliku da po{to{ta upitam Mihiza, 

an pasan, da ne bude u prolazu. Tako me, recimo, odgovorio, 

kazao da ne gledam predstavu u Ateqeu, po 

wegovom tekstu, „Pera Todorovi}“. Zanimalo me je, 

opet, da li je \ilas dobro opisao wegovu opro{tajnu 

posetu pred odlazak u Novi Sad. Pogotovo me zanimala 

slika kad Mihiz kaè otprilike \ilasu: 

„Kad vi kaète, iza vas je svetsko javno mwewe, a mene 

mogu da ubiju telefonom“. I uzima slu{alicu i 

pokazuje, „eto, ovako“. 

„Sve je bilo tako“, overava Mihiz, pomalo odsutno 

i odmahuje rukom u hodni~kom polumraku. 

Odlazio sam u kom{ijske posete, na poziv wegove 

supruge Milice, a potom i wegove sestre Vere. Kafa 

je smewivala rakiju, Mihiz je bivao qubazan i ekspeditivan. 

A i ja nisam voleo da se zasedim. Radije bih 

mu stavio u sandu~e poneki ise~ak iz novina koji ga 

proziva, il kudi. 

A onda je napisao Autobiografiju o drugima. Vi 

znate posvetu i tragi~nu pretpri~u, smrt. I to je dovoqno. 

Sve ostalo je bak{i{ du{e. 

Kwiga se pojavila za Sajam. Ja sam je progutao za 

jednu no}. Nisam imao vremena da je pro~itavam i gustiram, 

sa zadr{kom. Plavom odlomkom podvla~io 

pasuse, na margine upisivao uskli~nike. Dukat re~i 

preneo je svoj brzi i glagoqivi sjaj i na moj tekst o 

Autobiografiji, u sajamskom broju „Borbe“. 

Desilo se da sam sreo Mihiza na Sajmu, u listerskom 

odelu, za stolom na „Prosvetinom“ {tandu. Za 

razliku od mladih razmetqivaca i kokorana, on nije 

odbijao ~ast. Zalivao je re~i i nije stavqao ta~ku. 

Skepsa je bacila omut radosti. 

Nismo ni dve re~i izmenili, a on mi predloì 

da mu donesem {ta sam to pisao. Pa da, o Autobiografiji. 

Neko mu je rekao, a i da vidi {ta sam sastavio 

i pristavio. 

Znao sam da negde oko podne zvono ne bi trebalo 

da ga iznenadi. Tako sam i uradio. Stajao sam pred 

vratim ciglih pet minuta, i htedoh ve} da odem. 

Al ~uo sam neko {micawe, i o~ekah. 

Vrata su se raskrilila. Preda mnom je stajao Mihiz 

u prugastoj pixami, braon pruge, i u ko`nim pantofnama. 

Kraj wegovih nogu bio je ogromni crni ma- 

~ak Mi}a. Zelene o~i àgrile su u mene. 

Drào sam trapavo, kao po{tar volonter, kovertu. 

Kao po{tono{a koji je doneo brzojav na pogre{nu 

adresu. 

– Jeste li se uletvili ju~e? – upita me preu~tivo. 

Sve sam o~ekivao, ali ne takvo pitawe. 

– Ma, jeste li se napili? Napili kao ~ovek? 

– Kako se uzme – odvratio sam bez mnogo voqe. – 

Pa i nisam. 

Crni ma~ak lewo pro|e kraj mojih nogu u 

hodnik. ôrnij kot. 

kwièvni magazin 31

32 


notes 

– A ja jesam – poverio mi se, na sav glas, i 

zalupio vrata. 

Ko zna za{to, protr~a mi pred o~ima êhovqeva 

pri~a o pustiwi u kojoj nema ~ovek 

kome da se izrekne, u paviqonu ìvota. 

Glupo sam stajao neko vreme na urolanom otira- 

~u. Zinuo da kaèm, a nemam kome. Ispred mene bela 

zatvorena vrata sa re{etkastim okancetom, iza pomrakast 

hodnik sa crnom ma~kom. 

* * * 

Do{ao je i na mene red da pakujem kofere. Dakle, 

devedesete. Odlazio sam za Be~. 

Sused Mihiz se bacio u politiku, da popravi {ta 

se moè ispraviti. Bio je prikqu~en na TV, kao na 

dijalizu (kako je voleo da kaè), da mu {to ne promakne. 

Najavio sam se i oti{ao u opro{tajnu posetu. 

Pitao me je ~ime }u ina~e da se bavim u Be~u, o 

~emu }u da pi{em. Rekao sam Mihizu da su mi dve teme, 

na stolu: ruska emigracija i barokni Beograd. 

Mihiz je ve} bio spreman za izlazak, u svom sivkastom 

odelu, ali kao da se odjednom ozari. 

Odrào je ~itav disput sa vatrometom. Zlatousti 

Mihiz. 

îwenice je prepovijao dosetkama. Iz rukava je 

sipao podatke kao da me daruje za put. Odjednom bi, za 

u{i izvukao anegdotu, koju bi op~inio iluminacijom 

re~i. 

Iz kuhiwe se ~uo zabrinuti glas wegove sestre 

Vere: 

– Boro, kasni{ na Depos! 

– Ne zadràva Lebedinski mene, nego ja wega – 

odvratio je i nastavio o hazarderstvu ukaznog kneza 

Srbije Karla Virtember{kog. 

– Pa sad znate sve i ne znate ni{ta. Ja vam tu ne 

mogu biti od velike pomo}i – priveo je kraju besedu. 

– Ali jednu da vam kaèm. Gde god da ste i {ta radili, 

znajte da ste pisac srpskog glasa. 

I mo`da tu treba staviti opreznu ta~ku, na se}awe. 

Uskoro je prestao da izlazi iz stana, postao je nedostupan, 

prepustio je muku svoje divot i vaskrsnice 

re~i. 

Iako sam ovoga puta 

u dvostrukoj ulozi – 

urednice tribine Kwiga 

+ i sagovornice na{e 

go{}e, pesnikiwe Ane 

Ristovi}, moje prvo pitawe 

je uvek ono, po mom 

mi{qewu, glavno: Kako 

si, Ana? I kako ìvi{ 

kao srpska pesnikiwa? 

Kao neizle~ivi optimista 

trudim se da budem 

uvek dobro, ~ak i kada 

mi nije ba{ tako, {to 

ne zna~i da se svakog dana 

budim sa usklikom“ 

,,Ala je lep ovaj svet“. A 

na tvoje drugo pitawe 

odgovori}u ovako: kao i 

sve srpske pesnikiwe, 

ìvim subverzivno. @ene pisci, a pogotovu pesnikiwe, 

ovde, u Srbiji, jo{ uvek su ku}ni qubimci 

kwièvnosti; poneko ih se seti, kada prevale pedesetu, 

i tada kona~no, u o~ima svih tih glodura srpske 

kwièvne scene, odrastu. U me|uvremenu, one i 

daqe pi{u i deluju kao nekakva subkulturna pojava. 

Zna{ kako, ako si pesnik u Srbiji, dovoqno je 

da prevali{ ~etrdesetu, pa da te neko ozbiqno 

,,uzme u obzir“. Ako si pesnikiwa, treba da prevali{ 

~itav ìvot, i da te onda neko uzme u obzir posmrtno; 

verovatno neki savremeni ili budu}i 

Skerli}, koji je, jo{ onomad, lepo iskasapio na{u 

Isidoru Sekuli}. Dodu{e, kao {to je u Srbiji tradicija 

da se kumovi ubijaju, tako je ina~e tradicija 

da svaka umetnica ili nau~nica mora biti za barem 

20 kopaqa boqa od svog mu{kog kolege, da bi neko 

od merodavnih rekao da je ,,talentovana“, ili je 

upravo kao takvu, izbacio sa fakulteta; setimo se 

samo Ksenije Atanasijevi}. 

Naàlost, svima je jasno da je tu i politika ove 

sirote zemqe i nasu{nog preìvqavawa ume{ala 

svoje prste. Srpske pesnikiwe i daqe nisu ~lanovi 

partija, a mnogi srpski pesnici i pisci su se pravovremeno 

u~lanili u brojne; neki su i uspe{no 

preletali iz jedne u drugu, te su tako, danas, za razliku 

od srpskih pesnikiwa, retki oni koji nisu ve} 

zauzeli odre|ene pozicije u ,,svetu kulture“ i odmah 

se na{li na mestima glavnih urednika izdava~kih 

ku}a i ~asopisa, redakcija za kulturu na televiziji 

i kulturnih centara gradova u kojima su ro- 

tribina skd 

BLISKOST I ME\UPROSTORI 

U NAMA I OKO NAS 

Sa Anom Ristovi} razgovarala Marija Kneèvi} 

TRIBINA „SKD KWIGA +“ 

|eni. I po~eli da diktiraju 

kulturnu politiku 

ove na{e Srbijice, u 

kojoj vaqda misle da je 

pesnikiwama i spisateqicama 

mesto kraj pe}i. 

O tome svedo~i i nedavni 

rezultat odluke komisije 

Ministarstva 

kulture o dodeli nacionalnih 

penzija umetnicima, 

pri ~emu posebno 

bode o~i lista kwièvnika, 

na kojoj su se na- 

{le, me|u wih 70, ako se 

ne varam, svega 3 ili 4 

kwièvnice. Nadam se 

da }e se situacija nakon 

ponovqenog izbora, 

ipak, popraviti, kao i 

tome da }e se sve promeniti za nekih 40-50 godina. 

Da je kojim slu~ajem Vislava [imborska srpska, a 

ne poqska pesnikiwa koja je dobila Nobelovu nagradu, 

doma}a {tampa bi to verovatno objavila sa 

zaka{wewem, u odnosu na svu svetsku. I niko ne bi 

mogao da veruje da je ,,na{a“ ali, prethodno bi u 

svim ovda{wim glasilima bila objavqena bele{ka 

o tome kako je @ika, Laza, na{ ceweni prozaista, 

objavio odlomak iz svog romana ili pri~u u nekakvom 

~asopisu u bilo kojoj svetskoj Vukojebini. Onda 

bi nam neko iz inostranstva saop{tio da je to 

ozbiqno, pa bismo objavili vest, kona~no po~eli 

da se ponosimo na{om Vislavom, a onda se kajali 

{to joj nismo pravovremeno dodelili nacionalnu 

penziju i {to se nismo we setili ranije. Neko bi, 

verovatno, rekao: ,,Pa, bila je nekako povu~ena, nije 

se kretala u kwièvnim krugovima.“ 

Ana Ristovi} Marija Kneèvi} 

? 

Pomenula si partije, pretpostavqam da bi è- 

lela da kaè{ ne{to o razlici u poloàju èna 

autora kakav je on sada i kakav je bio u doba jednopartijskog 

sistema. Dakle, da li je ostao na snazi 

taj rodovski kriterijum po kojem su mu{karci opet 

vladaju}a ve}ina, u kojoj meri je to presudno, kao i 

wihova partijska karijera koja je, moramo priznati, 

mnogo uo~qivija nego kada je re~ o autorkama 

angaòvanim u politici? [ta, u stvari, odre|uje 

taj takozvani poloàj u dru{tvu, kulturi? 

: 

Kada je u pitawu kwièvna scena u Sr- 

biji, pre svake partije, bila to nekada komunisti~ka 

ili sada vi{eglasje raznih, kao 

kwièvni magazin 33

34 


tribina skd 

matica, mesto krojewa kwièvne politike 

bila je i ostala kafana, ta~nije {ank. Za 

tim kwièvnim {ankovima nema èna-autora. 

Situacija otprilike izgleda ovako: oko wih 

se, posle neke kwièvne ve~eri ili nezavisno od 

we, obi~no skupi jato golubova – izdava~a i kriti- 

~ara, i pisaca-vrabaca, skupqa~a mrvica, koji sa 

wima, uz ~a{icu, pri~aju o svom novoplaniranom 

romanu. U jednom trenutku, tom {anku pri|e, recimo, 

neka pesnikiwa. Golubovi i vrapci se qubazno 

rukuju sa wom, eventualno udele kakav kompliment 

na wen izgled (mada je to, naàlost, pre izuzetak 

nego pravilo me|u na{im piscima i izdava~ima) i 

pitaju je kako su joj, ako ih ima, mu` ili deca. Pesnikiwa 

je mo`da u me|uvremenu objavila novu 

kwigu, i mo`da je ta kwiga i dospela u ruke pomenutog 

dru{tvanceta, ali, ona se pre}utkuje, jer zapravo, 

za wih ne postoji. Postoje samo romanopisci 

koji objavquju i koje su svi pomenuti ~itali, i 

~a{ica, oko koje se dogovara. Pesnikiwa progovori 

jo{ koju, vidi da se ne uklapa u razgovor, na~uje 

kako svi ogovaraju i pquju one sa kojima su se malopre 

rukovali, i ode ku}i. Tamo mo`da pi{e pesme, 

za koje vi{e nije sigurna gde }e da ih objavi, jer je 

u Srbiji sve mawe izdava~a poezije, ali, ona ih ni 

ne pi{e imaju}i od prvog stiha ili pre prvog stiha 

na umu izdava~a. Golubovi i vrapci se u me|uvremenu 

razgalamili, sklopili dilove, podelili unapred 

jedni drugima nagrade, a poneko se i potukao. 

Naàlost, to je uvek tako bilo i bi}e, verovatno i 

zahvaquju}i ovoj sredini, u kojoj je mu{ko mesto rezervisano 

za presto na {anku i u akademiji nauka, a 

ènsko za preslicu. 

Dodu{e, kwiga poezije vi{e da skoro i nema po 

kwiàrama u Srbiji, kao {to se i same kwiàre 

gase, dok se ne ugasi i posledwa, umesto koje }e ni- 

}i jo{ jedna banka ili Mini-maksi-market. Na{ 

sveop{ti poloàj nam danas odre|uje trì{na politika. 

Ali, niko me ne moè ubediti da se jedna 

odli~na kwiga poezije ne moè iole prodati i da 

niko ne}e da je ~ita. Da li je iko od izdava~a poku- 

{ao da napravi oko we hepening, a ne da se, zakonom 

inercije, zadrì na ustajaloj atmosferi praistorijskog 

modela kwièvne promocije na kojoj sedi 

pesnik poput ikebane, jedva prozboriv{i koji svoj 

stih, a pored wega kriti~ar koji ~ita hermeti~ni 

tekst koji niko u publici ne razume. 

? 

U ovoj kulturi je, dakle, tako kako jeste, te sto- 

ga idemo u na{e pojedina~ne svetove. [ta je tvoj 

dom, tvoja sopstvena soba? Rekla bih da ga nalazi{ 

u nekim stani{tima ili na stazama sopstvenog 

nomadizma? Iz pesama znamo ili slutimo da se tvoja 

patria sastoji od kwiga, pri~a iz detiwstva, qubavi, 

nedostajawa, muzike, filma, a mo`da su najva- 

`niji – prozori? Autobuski prozori, prozori voza, 

tvoje sobe... 

: 

I moja soba, moj dom, i kao stvarni i kao meta- 

fori~ni, moraju obuhvatati hiqadu raznovrsnosti 

i detaqa, da bih u wima mogla da prepoznam ono jedinstvo 

koje ih spaja, {to je mo`da vidqivo i u mojoj 

poeziji. Isti je slu~aj i sa mojom konkretnom sobom 

u kojoj radim i spavam (ìvot i pisawe te{ko 

razdvajam). To je soba u kojoj se u jedinstvu nikada 

do kraja pripitomqenog ku}evnog haosa, nalaze i: 

velika slika na platnu na kojoj je Ra, bog Sunca, u 

koju gledam svakog jutra kada se probudim, velika 

crno-bela fotografija Pola Gogena kako svira 

klavir u ga}ama i sakou, koju je uradio Muha, a iz 

Praga mi je svojevremeno donela jedna na{a prevoditeqka, 

zbog moje inspiracije istom sli~icom koju 

sam, izrezanu iz novina, prona{la me|u stranicama 

jedne kwige, da bih onda o toj slici napisala 

pesmu; japanski bambus, gomila kwiga razasutih na 

sve strane, pustiwska ruà iz Sahare, velika pe- 

~urka sa Div~ibara, {i{arke iz ko zna koje {ume, 

{e{ir iz Vijetnama oka~en na zid, desetak pli{anih 

medveda, kablovi kompjutera koje uporno poku- 

{avam da }u{nem u ugao, ali se oni ne daju, i mnogo 

drugih sitnica. Ja bih pre rekla – ìvotna soba, 

zato {to ja te dve stvari ne razdvajam. Raznolikost 

svih tih predmeta koji me okruùju, i istorija koja 

je vezana wih, dakle privatna istorija, moja ili tu- 

|a, ne{to je {to je sli~no i poqu moje pesni~ke inspiracije 

i ilustracija je i moje pesni~ke, unutra- 

{we sobe, jer u pitawu je isti princip pristupawa 

stvarima, svetu koji me okruùje. Nisam, me|utim, 

od onih koji pi{u svaki dan, ili svakog meseca, no- 

{eni plimom obaveze zadate samome sebi, nisam 

pristalica tog ,,braka iz ra~una ili navike“ da bi 

se odràla kondicija, pre pristalica fatalnosti, 

koja se dogodi izme|u mene, unutra{we, one koja 

stvara pesmu, i onoga {to je izaziva. Nisam od onih 

koji verno slede princip ,,ni dana bez retka“, iako 

takvima zavidim; nova kwiga u meni nastaje kao 

udar, koji za sobom povu~e plimu, ili odron, svejedno, 

i pisawe se onda de{ava u tom kontinuitetu obru{avawa. 

U me|uvremenu, }utim. Sve te raznovrsnosti, 

upijane pogledom, spoje se u jednom trenutku 

i prizovu re~. 

A ono {to je, zapravo, u mom slu~aju nekakav 

spontani ,,okida~“ za pisawe ~esto je kretawe. To 

kretawe moè biti i svakodnevno hodawe, vo`wa 

autobusom, biciklom, ili vo`wa bilo kojim drugim 

prevoznim sredstvom, avionom ili vozom iz 

jednog grada u drugi. Sam trenutak nastajawa poezije 

prilikom tog kretawa mogla bih da defini{em 

tako {to najpre u sebi osetim ritam, poput nekakve 

muzi~ke matrice, a onda na to dolaze re~i. Veliki 

broj mojih pesama je zaista nastao u autobusima koji 

su se kretali od jednog grada do drugog, i o tome 

sam dosta razmi{qala. [ta je to, zapravo, {to me 

u trenutku putovawa tera da posegnem za poezijom u 

sebi? Rekla bih da je to, mo`da, traèwe upori{ta 

izme|u dve ta~ke nesigurnosti u onome za {ta smo 

najvi{e vezani, odnosno barem ja, za jezik, dok svet, 

pored mene, promi~e, a ipak, ostaje zabeleèn u meni. 

I to je taj ritam. 

? 

Vidi{, taj ritam je ne{to {to upravo prvo 

prime}ujem kod tebe. Mada, isto tako, prime}ujem 

da se tuma~i poezije nedovoqno bave melodikom, 

pojmom {irim od metrike, a opet, kako onda razgovarati 

o kompoziciji pesme? No, da se vratimo tim 

me|uprostorima sa kojima duboko saose}a{, u kojima 

se traì{ i nalazi{. Ti pi{e{ na putovawima, 

ako ih odvojimo od puta, opaà{ onolike svetove 

kre}u}i se, nazigled, izme|u ta~ke A i B. Ne{to 

{to bih nazvala ,,Anin Sever“, kuda te prate saputnici 

koje si sama odabrala – Isidora Sekuli}, 

Crwanski i wegovi Hiperborejci, ali i mnogi drugi 

osetqivi na taj ,,vakuum nepripadawa“, neguje{ 

jo{ od Uèta od peska. U pitawu je tvoja druga pesni~ka 

kwiga, objavqena 1997, posle Snovidne vode 

iz 1994. Na tom Severu gde, citiram te, ,,qubav 

mora{ iskazivati postepeno / jer intimnost zna~i 

poznavati odstojawe“, pronalazi{ svoj Ararat, 

ili ne{to drugo? 

: 

Na tom Severu sam bila jo{ neke davne 1995. go- 

dine, oti{av{i u [vedsku, gde me je, mo`da slu~ajno, 

odvela i prethodno ~itana moja najomiqenija 

kwiga Crwanskog Kod Hiperborejaca; najomiqenija, 

zato {to sjediwuje u sebi i putopis i esej i prozu, 

a po svom unutra{wem pulsu je poezija. A Sever 

tribina skd 

je prostor gde se po{tuje ti{ina, i mudra distanca. 

I mesto, gde su, mo`da, ti me|uprostori najvidqiviji 

i naj~ujniji, upravo zbog ina~e prisutnog vi- 

{ka ti{ine, ~ak i u svakodnevici. Na krajwem Severu, 

tamo na nekom arkti~kom ostrvu [picbergen 

o kojem je pisao Crwanski, moè da se ~uje ta ~udesna 

ti{ina koju ostavqa za sobom obru{eni gle~er, 

i koja se zapravo prostire i ~itavim Severom. I 

{ta je taj me|uprostor o kojem govori{, barem za 

mene, u tom slu~aju – upravo taj prelaz izme|u bu~nog 

survavawa gle~era i sablasne ti{ine koja nastaje 

nakon toga. Blago odstojawe izme|u dva trenutka, 

koje moè{ da oslu{ne{ i prepozna{. 

Sli~no je onom trenutku, o kojem sam govorila 

odgovaraju}i na tvoje prethodno pitawe 

– trenutku pogleda kroz prozor, dok se 

kwièvni magazin 35

36 


tribina skd 

vozimo izme|u ta~ke A i B. Ili, ako ve} 

prenesem pri~u na muziku, trenutku pucketawa 

plo~e izme|u dve numere. 

? Tvoja kwiga @ivot na razglednici (2003) sadrì 

u sebi, osim pesama, i jedan putopis i jedan 

esej. Naravno da i eseji poti~u iz najstarije ve- 

{tine pisawa, poezije, te da su kao uistinu kwi- 

èvni ànr ne{to {to moèmo o~ekivati od pesnika. 

Za razliku od, recimo, putopisa koji je, govore}i 

bez ikakvog prezira prema ,,radoznalom 

putniku“ iz osamnaestog veka kada je putopis nastao, 

ipak jedan inferiorniji, reporterski napor. 

: 

Ovde bih se, ipak, malo ogradila. Putopis ni- 

kako nije inferioran u odnosu na esej, on je jednostavno, 

rekla bih, druga~iji izbor pulsirawa. Zar 

su putopisi Rastka Petrovi}a inferiorni u odnosu 

na bilo ~iji esej? Istina, kwiga @ivot na razglednici 

ne samo da osim pesama sadrì i jedan putopis 

i jedan esej, ve} i taj esej govori o razlici izme|u 

putopisa i eseja. Poku{ala sam, u toj kwizi, 

da stvorim neku vrstu ,,kontrapunkta“ samoj sebi 

koja je, tom prilikom, progovorila u dva glasa, jednim 

putopisnim, i jednim esejisti~kim. Kada je esej 

u pitawu, ti ima{ zapravo jedan kwièvni ànr, 

koji zapravo obuhvata sve ostale i misli u wemu ne 

slede jasno jedna drugu, ve} se odvija neki oblik 

kwièvnog zavo|ewa. Uostalom, mislim da je to rekao 

Montew, u eseju, misli ne slede jedna za drugom, 

ve} posmatraju jedna drugu kraji~kom oka. Autor 

eseja stvara koncentri~ne krugove oko teme kojoj se 

vra}a, koju dotakne na samom po~etku ili u sredini 

ili na kraju, pri ~emu se wegova misao {iri u hiqade 

rukavaca, dok mora istovremeno da drì sve 

konce u rukama i da ne zaboravi na tu osnovnu nit. 

Kada je re~ o putopisu, tu nema tog granawa, a ako 

ga ima, onda ve} imamo primese esejisti~kog u putopisnom, 

odnosno otvarawe me|uprostora, koji su 

karakteristi~ni upravo za esej. Dakle, i tu je re~ o 

,,poznavawu odstojawa“, u vezi sa ~im si me ne{to 

malopre pitala. Ta moja kwiga, osim putopisa i 

eseja, sadrì najve}im delom pesme, {to me nisi 

pitala o wima? 

? 

Dobro, idemo hronolo{ki malo unazad. Godine 

1999. izlazi tvoja tre}a kwiga pesama, Zabava za 

dokone k}eri, koju, ne samo ti, smatra{ nekom vrstom 

prekretnice. Dakle, {ta je ono {to u woj vidi{ 

kao prekretni~ko? Kao dopuna ovom pitawu, 

da li se slaè{ da su stihovi o poeziji u ovoj kwizi 

eksplicitniji, oslobo|eniji, i ako jesu, {ta je 

uslovilo da se ba{ tada po~ne da iskazuje ars poetica? 

Izdvojila bih u tom smislu pesmu Licem u lice 

i stihove: „... iznad samog srca // Koje zaobilazih 

pa`qivim ubodima / jer pro~itah negde: tako se 

kroji / iskrena poezija – kada uveri{ srce da si odustao 

od wega.“ [ta je iskrena poezija? 

: 

Upravo to, za{ivati, sklopqenih o~iju, xep na 

ko{uqi, na mestu iznad samog srca, kojim sve vreme 

govori{, a iglom zaobilaziti koù. A misliti 

upravo na srce, i dopustiti da ono samo progovori, 

tamo gde treba. Vidi, mene je od kwige koju pomiwe{ 

po~elo da interesuje slede}e: kako intimu i 

svakodnevicu prevesti u poeziju a da to ne zvu~i banalno. 

I danas to smatram velikim izazovom. Kako 

se kretati po o{trici noà, a da te ona ne pose~e 

i da ne prokrvari{. Konkretno, pesma koju pomiwe{, 

Licem u lice, jeste upravo to suo~avawe sa 

svojim prvim licem i razmi{qawem o nekom mogu- 

}em na~inu da se intimnost kao takva prevede u re- 

~i, a da to ne bude pad u ambis banalnosti. U poeziji 

je mo`da to najteè, kao {to je najteè napisati 

dobru qubavnu pesmu. Ne moè{ napisati dobru, 

ako nema svesti o distanci. Sa sve{}u o toj distanci 

ostvaruje se ona prava bliskost. Svojevremeno 

sam pro~itala u jednom ~asopisu sjajan esej Leona 

Hansena, O intimnosti. On govori upravo o tome 

kako su bliskost i distanca dve stvari koje su povezane, 

navode}i primer na{eg tela: od samog ro|ewa 

na{e telo vi{e nije na{e, ono se otu|uje od nas, 

po~iwe, kako on kaè, ,,mrvqewe“, odnosno, telo 

vodi neku svoju pri~u koju mi nismo sposobni da u 

svakom trenutku spoznamo. A negde u tom me|uprostoru 

– i opet smo kod me|uprostora – prostire se 

to beskrajno poqe intimnosti izme|u nas i na{eg 

tela, poqe koje ispitujemo ~itavog ìvota. Da se 

vratim kwizi za koju si me pitala. Poku{ala sam, 

dakle, u woj da progovorim kroz to prvo lice, a da 

se pri tom ne pose~em. 

? 

Izme|u te kwige i kwige Oko nule iz 2006, po- 

javquje se @ivot na razglednici. A u pesmama iz 

Oko nule svaka pesma u podnaslovu otkriva strah 

od ne~ega. Ovom pri~om si me navela da se setim 

straha od qubavne pesme, tog ogromnog straha. 

Ipak, on nije, da tako kaèm, na listi tvojih strahova 

u toj kwizi. Kako to? 

: 

Nisu u toj kwizi u pitawu ,,moji“ strahovi, ve} 

na{i sveop{ti, svakida{wi, kojih mo`da nismo ni 

svesni. A {to se ti~e straha od pisawa qubavne pesme, 

ti si, na kraju krajeva, napisala kwigu Dvadeset 

pesama o qubavi i jedna qubavna, ja sam mo`da 

jednu o qubavi i nijednu qubavnu, a mo`da nijednu o 

qubavi ili qubavnu, svejedno. Opet, najteè je napisati 

dobru qubavnu pesmu, mo`da upravo zbog 

onoga o ~emu sam malopre govorila. Va`no je {ta 

o~ekuje{ od same pesme, i na koji na~in u woj prepoznaje{ 

tu emociju. Primera radi, za mene je jedna 

od predivnih qubavnih pesama, ona ~uvena Vilijamsova 

Samo da kaèm, koja glasi: ,,Pojeo sam / {qive 

/ {to su bile u / friìderu // a koje / si mo`da / ~uvala 

/ za doru~ak // Oprosti mi / bile su izvrsne / 

tako slatke / i tako hladne“. Za nekoga to uop{te 

nije qubavna pesma. 

? 

I povodom tvojih i povodom pesama mnogih dru- 

gih pesnika, kriti~ari ~esto napi{u „narativna 

poezija“. Volela bih da znam tvoje ose}awe prema 

toj odrednici, odnosno, odrednicama uop{te, kao 

{to je „urbana poezija“ itd. 

: 

Ne znam koliko je to izraèno u nekim drugim 

zemqama i kulturama, ali u Srbiji postoji ta potreba 

da se ne{to {to se ne povinuje strogim zakonima 

metrike nazove narativnom poezijom. Tako|e, 

ukoliko inspiraciju traì{ u stvarima koje te 

okruùju, svakodnevici, i dan danas tvojoj poeziji 

znaju da prilepe odrednicu ,,veristi~ka“. Li~no 

sam, na primer, odrasla na ameri~kim i engleskim 

pesnicima, a kada je u pitawu doma}a pesni~ka tradicija, 

izme|u Du~i}a, Raki}a i Rastka Petrovi}a, 

biram ovog posledweg, za mnoge previ{e ,,raspri- 

~anog“. Isto je i sa tim toliko izlizanim i zloupotrebqenim 

terminom ,,urbanost“. Da li je, danas, 

poezija u kojoj se kao motivi javquju automobil, 

bilbord ili mrqa benzina na asfaltu nu`no ,,urbana“ 

ili se urbano skriva u ne~emu drugom? Ako je 

tako, {ta }emo sa, na primer, nekim pesnikom koji 

ìvi u ku}ici okruènoj ba{tom i pa{wacima na 

kojima seqaci ~uvaju stoku: moè li taj pesnik, na 

primer, zaobi}i ~iwenicu da taj dana{wi pastir 

verovatno ima u xepu mobilni telefon? Zamisli 

onda pesmu u kojoj sre}emo slede}u sliku: sa jedne 

strane mukne krava a sa druge strane zabruji mobilni 

telefon u ruci pastira. Ho}emo li poeziju 

tog pesnika nazvati urbanom ili, mo`da, ruralnom 

sa primesima urbanog senzibiliteta? Sme{no. 

? 

A kako se opredequje{ prema odrednici „fe- 

ministi~ka poezija“? [ta misli{ o ènskom pismu? 

To, naravno, nije isto pitawe, jedno je vi{e 

dru{tveno-politi~ko, drugo kwièvno-teorijsko. 

Ipak, neke autorke koje su uvrstile tvoje pesme u 

antologije feministi~ke poezije ~esto kaù da je 

u pitawu ènska poezija. [ta ti misli{? 

: 

Nemam ni{ta protiv antologija ili izbora tog 

tipa, jer {to vi{e raznolikih pristupa i izbora, 

tim boqe. Ali, u tom slu~aju, pre bih bila pristalica 

one podele na ènsko i mu{ko pismo, mada toliko 

je onda i autora koji pi{u ènskim pismom, u 

koju antologiju }emo onda wih uvrstiti? Bojim se, 

ipak, da }emo jednog dana oti}i tamo gde je trenutno 

oti{lo trì{te kwiga u Americi, pa }emo onda 

imati nalepnice na kwigama tipa Women’s Poetry; 

Gay Poetry, na svakoj kwizi po jednu nalepnicu, pa 

Afro-American Poetry itd. U tom smislu, mogli 

bismo i na Kavafijevu i Remboovu kwigu pesama 

nalepiti nalepnicu ,,gej poezija“, i ne znam {ta bi 

ova dvojica rekla na to. A poezija je ionako, danas, 

getoizovana sama po sebi, ne znam zbog ~ega je jo{ 

vi{e getoizovati. 

? 

Pi{e{ poeziju, a istovremeno voli{ i muziku, 

tebe vodi uzvik Crwanskog ,,I igrao sam!“ i tako 

te logi~no pitam koju muziku voli{ i {ta slu- 

{a{? 

: 

Pa zavisi od raspoloèwa. Raznovrnost je, 

opet, u pitawu. Ili, {to bi se reklo, slu{am mnogo 

{ta {to me inspiri{e, poseèm za {irokim repertoarom, 

od Silvane do Nirvane. 

? [ta naru~uje{ u kafanama? [ta peva{? Nismo 

u Akademiji nauka, zato smo u kwièvnosti. 

: 

U kafani: Crne kose..., [ta }e mi ìvot bez 

tebe dragi i Pogledaj me nevernice. A kada je ina- 

~e re~ o muzici koju slu{am, i uz koju se inspiri- 

{em, svaka moja kwiga je nastajala uz drugu muzi~ku 

matricu, jer obi~no ne pi{em u ti{ini, ve} prona|em 

jedan album ili jednu pesmu koja se do u beskraj 

ponavqa nekoliko meseci ili ~ak godinu dana. 

Moju poeziju su, u tom smislu, pratili Tori Ejmos, 

Kit Xeret i wegov Kelnski koncert, makedonski 

izvo|a~i... 

? 

Sad se nadovezujem na ono {to si pri~ala. Ti si 

od onih pesnika koji veruju u rad na pesmi, u ono 

{to se recimo u teoriji naziva tehní. [ta misli{ 

o pojmu inspiracije? Da li je ovo dvoje u opozici- 

tribina skd 

ji? Ukratko, kako pi{e{ pesme? 

: To dvoje nije u opoziciji, u saglasju je, koje ne 

mora nu`no da se dogodi istovremeno. U pisawu 

svake pesme postoji primesa tog iracionalnog i racionalnog 

principa, i pesma nastaje u wihovom sadejstvu 

i proìmawu. Pesme pi{em u naletu kojem 

se iznenada prepustim. Evo ti jednog primera, ta~nije 

anegdote, kako je nastala jedna moja pesma iz 

@ivota na razglednici. Se}am se, naime, da sam se 

jedne ki{ne ve~eri u Qubqani vozila gradskim 

prevozom (opet, dakle, ta prevozna sredstva!), krenuv{i 

na neko kwièvno ve~e. Voze}i se tim polupraznim 

autobusom, u meni su po~eli da nastaju neki 

stihovi. Iza{la sam na stanici na kojoj sam i 

nameravala, i drè}i u jednoj ruci ki{obran a u 

drugoj ta{nu, shvatila sam da te stihove moram {to 

pre da zapi{em, da ih ne bih, kojim slu~ajem, u me- 

|uvremenu zaboravila. Otvorila sam ta{nu, u woj 

nije bilo nikakvog papira, samo nekakav poluzgu- 

`vani izvod iz banke, na kojem je pisalo: prihodi 

tog i tog meseca: 0. Rashodi: 0. Uzela sam taj papiri} 

i, po{to nisam mogla druga~ije, priqubila ga 

uz hrapavi zid neke zgrade, i napisala na wemu pesmu, 

jer druga~ije nije moglo biti, nego odmah. Mo- 

`da sam kasnije promenila koji zarez... Kao {to 

sam kasnije shvatila i to da sam mogla da napi{em 

pesmu i o tom doga|aju. 

? Dobro. Na kraju ovog razgovora izdvojila bih 

jedan od tvojih strahova iz Oko nule. Re~ je o „strahu 

od uzalud“, odnosno o pesmi Tako svetlo, tako 

tamno. Znam da je ovo pitawe bez kona~nog odgovora 

i upravo zato ti ga postavqam: {ta je po tebi poezija, 

ili, {ta je tebi poezija? 

: 

U toj pesmi sam pisala o glavnom strahu svih 

pisaca, a to je strah od toga da nikada vi{e ni{ta 

ne}e{ napisati. A poezija je svakodnevno ìvqewe, 

ona proìma na{u svakodnevicu koliko god ona 

~esto bila nepoeti~na. Uspemo li da prepoznamo u 

~emu sve ima skrivene i ~esto stidqive svetlosti, 

u ~emu se sve ona odraàva ili ne, eto poezije. Ono, 

me|utim, {to mislim da je generalno presudna razlika 

izme|u dobre i lo{e kwièvnosti, bez obzira 

da li je u pitawu proza ili poezija, to je prisustvo 

ili odsustvo doìvqaja. U onim kwigama koje 

~itam, a koje ne uspevaju da me dodirnu, ne osetim 

pi{~ev doìvqaj, ve} doga|aj. Ilustrova}u to ovako: 

nije problem u tome da, na primer, neki pesnik 

u svojoj pesmi, bez obzira kakvim stilom se koristi, 

spomene sliku korwa~a sa Galapagosa. Nije 

problem u tome da li je on ikada video te korwa~e 

ili nije: ne moramo sve videti ili ìvotno doìveti 

da bismo to uspe{no preneli u poeziju: na kraju 

krajeva, ni veliki avanturisti~ki duh, Blez Sandrar, 

nije video ba{ sve one zemqe koje je pomiwao 

u svojim divnim proznim i pesni~kim kwigama, ali 

nas nije uskratio za doìvqaj. Problem je u tome 

{to }e korwa~e u pesmi onog pesnika ostati za nas 

kao ~itaoce mrtvo slovo na papiru, ukoliko ih nije 

doìveo u samome sebi; ukoliko, dakle, nije prisutan 

doìvqaj. Poezija je emocija, koja sluì tome 

da bude transponovana {to ve}em broju 

qudi i podeqena sa wima. Bliskost koju delimo 

i sa onima koje nikada sreli nismo. 

kwièvni magazin 37

38 


tuma~ewe 

Mileta A}imovi} Ivkov 

ISTORIJA, BIOGRAFIJA 

I PRIÂ 

O LI^NOM I NARATIVNOM IDENTITETU U NEFIKCIONALNOJ 

PROZI DRAGOSLAVA MIHAILOVI]A 

Najvi{e snage treba da se bude pravedan. 

Boìdar Kneèvi}, Misli, 21. 

uma~i proznog dela Dragoslava Mihai- 

T 

lovi}a u svoja analiti~ka razmatrawa 

su, veoma retko i mimogred, uvodili zama{an 

korpus tekstova wegove nefikcionalne 

proze. A on je ne samo obimom 

nego i po vrednosti i zna~aju, srazmeran 

wegovim fikcionalnim tekstovima 

– kwigama pripovedaka i romana. 

Zapo~et objavqivawem trotomnog dela memoarskoistoriografske 

i publicisti~ke proze pod zajedni~kim 

nazivom Goli otok (1990–1995), ovaj stvarala~ki niz 

nastavqen je sadrìnski i formalno me|usobno veoma 

razli~itim kwigama. Prva od wih, studija Kratka 

istorija satirawa (1999) u celini je posve}ena velikoj 

temi wegove literature – golooto~kom stradawu, 

dok su u sadrìnsku osnovu naredne dve kwige ogleda, 

~lanaka, beseda i razgovora: Crveno i plavo (2001) i 

Majstorsko pismo (2007), postavqene teme koje su uè 

vezane za pi{~evo literarno stvarala{tvo. Potom i 

oni brojni tematski i asocijativni rukavci koji su vezani 

za razli~ite domane kulturnog, kwièvnog, istorijskog 

i politi~kog delokruga. Zbog toga i moè da se 

konstatuje kako su Mihailovi}eve nefikcionalne kwige, 

sagledane u celini a posebno u odnosu prema korpusu 

wegovih funkcionalnih tekstova, za razumevawe slo- 

ène stvarala~ke vizije ovog pisca, izrazito podsticajne 

i va`ne. Naime, svu sloènost wegovog pripovednog 

sveta i stvarala~kog postupka mogu}e je, wihovim posredstvom, 

jednostavnije i efektnije sagledati, pojmiti 

i opisati. 

Na takav zakqu~ak upu}uje okolnost da su brojne tematske 

i sadrìnske okosnice pojedinih pripovedaka i 

romana, posebno onih koje su vezane za „tu`ni simbol“ 

Golog otoka, u istoimenim kwigama doìvele svoju 

obimniju i detaqniju nefikcionalnu obradu. Tako se 

wegova dosledno iskazivana sklonost da se odre|enim 

tematskim i sièjnim jedinicama vi{e puta vra}a, odnosno 

da ih stvarala~ki aktivira (u tom je smislu paradigmati~na 

veza izme|u pripovetke „Barabe, kowi i gegule“ 

i romana îzma{i, a ovog opet sa romanom Petrijin 

venac, ili pripovetke „Tre}e prole}e Svete 

Petronijevi}a“ sa romanom Tre}e prole}e), i u kwigama 

nastalim u, uslovno, drugoj fazi stvarala{tva o~igledno 

nastavila. Kwiga pripovedaka Lov na stenice i 

roman Zlotvori svoju idejnu i sadrìnsku osnovu imaju 

u navedenoj obimnoj trotomnoj kwizi. Zbog ~iwenice 

da je Mihailovi}-pisac tako posve}eno i prisno, „kao 

svedok-`rtva i u~esnik“, privrèn toj izabranoj temi, 

ispitivawe odnosa izme|u ta dva uslovno razli~ita 

korpusa wegovih tekstova moè da pokaè na koji je on 

na~in dvostruko oblikovao svoj stvarala~ki iskaz. I to 

jedan kao dokumentaristi~ki, dakle nefikcionalni, i 

drugi kao narativni, dakle reprezentativno fikcionalan. 

Klasi~na, aristotelovska teorijska distinkcija 

izme|u istoriografije i poezije, od kojih prva govori 

o onom {to je „op{te“ dok druga kazuje o onom {to je 

„pojedina~no“, na primeru ovih tekstova moè jasno da 

se uo~i i potvrdi. Ali i da se istovremeno, to je paradoks, 

osnovano dovede u pitawe. 

Pored brojnih formalnih sli~nosti izme|u ova 

dva korpusa Mihailovi}evih tekstova, li~no, neposredno 

iskustvo je onaj bazi~ni element koji ih postojano 

karakteri{e i neprestano dovodi u zajedni~ku identitetsku 

vezu. Kao i konstantna nastojawa da se tipi~no 

fikcionalni postupci aktiviraju u strukturi tekstova 

~ija priroda nije takva. Tako se, primerice, u kwizi Goli 

otok postupak objektivacije prikupqene gra|e neprestano 

prepli}e sa onim stvarala~kim postupcima 

koji su prete`ni u oblikovawu wegovih pripovedaka i 

romana. Iz toga moè da se izvede zakqu~ak o nepostojawu 

jasne granice izme|u karaktera i prirode tih, na- 

~elno, odvojenih tekstovnih celina. Ali, budu}i da ih 

li~no pi{~evo iskustvo i srodnost stvarala~kih postupaka 

odsudno dovode u zajedni~ku vezu, ispitivawe 

li~nog i narativnog identiteta kao dva odvojena oblikovna 

modusa moè da, sasvim pouzdano, pruì uverqivu 

sliku o poeti~kom liku Mihailovi}eve fikcionalne 

proze. Zapravo, o ~iwenici da je on u oblikovawu 

svojih tekstova, bez obzira na wihovu formalnu prirodu 

i namenu, ~esto, koristio iste ili sli~ne stvarala~ke 

postupke. A u wihovo motivaciono i strukturno jezgro, 

znamo, poloèno je li~no iskustvo. Tako da, sluè- 

}i se metodolo{kim upustvom Pola Rikera, jedan segment 

wegovog stvarala~kog postupka primewivanog u 

obe grupe tekstova moè da se opi{e kao „kreativno podraàvawe 

ìvog vremenskog iskustva pomo}u zapleta.“ 

1 A to je ona situacija „kada pri~a narativizuje 

usmjerenost prema istinskom ìvotu“. 2 Takvih narativnih 

usmerenosti u istoriografsko-memoarskoj prozi 

Dragoslava Mihailovi}a ima prili~no mnogo i one, izvesno, 

upu}uju na zakqu~ak o poeti~kom zajedni{tvu. 

Iznose}i u uvodnom tekstu „Kruna na zlo~inoj glavi“ 

pretopostavke o razlozima i podsticajima za oblikovawe 

kwige Goli otok, autor je izrekao i jednu dalekose`nu 

konstataciju: „Potekao iz politike, zlo~in 

Golog otoka se samo politikom ne moè objasniti.“ 3 Ti- 

me je ovaj pisac neposreno ukazao na okolnost da je za 

„obja{wavawe“ onoga {to se desilo „u najcrwem mraku 

ratnog i revolucionarnog komunizma“ na tom „zlokobnom 

ostrvu“ 4 , bilo neophodno iskaz oblikovati tako da 

se elementi doìvqene stvarnosti unete u wega jo{ 

plasti~nije, uverqivije istaknu. A to zna~i – bilo je 

potrebno pripovedati. Zbog toga su u sadràj ove obimne 

kwige ugra|ene i one tekstovne celine ~ija je priroda 

(identitet) u potpunosti narativna. Bilo je, dakle, 

potrebno ispri~ati i neke „lepe qudske pri~e“ 5 , kakva 

je ona koju, svedo~e}i, u prvoj naslovqenoj celini kwige 

„Kad ~ovek prestaje da bude ~ovek“ – kazuje junak-narator 

Jovan Dimitrijevi}. 

Me|utim, dvostrukost (modalnost) narativnog 

identiteta odre|enih tekstova ili celina koje oni obrazuju, 

upravo se potvr|uje u slu~aju „pri~e“ koju on kazuje. 

A pri~a je vezana za vreme pre Drugog svetskog rata 

i omladinska bokserska takmi~ewa u Beogradu. Dok 

je u kwizi Goli otok ona uzeta kao sastavni deo {ireg 

iskaza, u pripovednoj kwizi Jalova jesen (2000) ona je 

odre|ena kao samostalna narativna jedinica, koja je, bez 

izmena a sa naslovom „]evap~i}i i pivo“, ravnopravno 

sa drugim pripovetkama, u wu ukqu~ena. Takav samosvesni 

stvarala~ki odnos pisca prema svojim tekstovima 

upravo ukazuje na nestabilnost, odnosno funkcionalnu 

promenqivost wihovog identiteta. U razli~tim stvarala~kim 

projektima oni, mada neizmeweni, ostvaruju, 

u odre|enoj meri, razli~ite funkcije. Dok je u prvoj akcenat 

prete`nije stavqen na wene dokumentaristi~ke 

i eti~ke implikacije, u drugu je ona ukqu~ena kao sebidovoqna 

narativna celina ~ija je pririda i funkcija 

primarno fikcionalna. Na taj na~in se u stvarala{tvu 

Dragoslava Mihailovi}a realizuju i umnoàvaju „imaginativne 

varijacije oko jednog invarijantnog jezgra“. 6 

Na veze tekstova koji su uneti u kwigu Goli otok sa 

nekim od wegovih fikcionalnih tekstova ukazao je, sasvim 

direktno, i sam pisac. Ispisuju}i svedo~anstvo o 

lekaru Nikoli Nikoli}u i isti~u}i neke osobine wegovog 

karaktera, kao i znala~kog odnosa prema pacijentima, 

on je saop{tio i slede}e: „Kad sam pisao o doktoru 

]orovi}u u Petrijinom vencu, mislio sam na nekoga 

poput wega.“ 7 Dok je u tekstu „Sa Crwanskim u torbi“, 

tako|e decidno, istakao jo{ jednu motivacionu vezu 

izme|u sopstvenih tekstova: „U pripoveci ’Oni se 

udruùju’, koju volim i iz koje je proizi{la drama Protuve 

piju ~aj“. 

Uop{te se u Mihailovi}evim tekstivima ~esto i 

funkcionalno obavqa dinami~nan transfer. Isti motivi 

i sièi, u razli~itim tekstovima, bivaju podvrgnuti 

druga~ijoj stvarala~koj obradi i, mada su oni u 

osnovi sli~ni ili isti, wihov se identitet i status u 

wegovom poeti~kom sistemu kvalitativno mewaju. Jedni 

postaju gradivne ~iwenice istoriografskih, a drugi 

gradivni elementi autonomnih fikcionalnih tekstova. 

Ista ih autorska svest i ruka, tako, u zajedni~ku 

celinu (porodicu/klasu) tekstova spaja, ali ih, istovremeno, 

bitno razlikuje i po prirodi i funkciji vidno 

odvaja. 

îwenice istorije i ~iwenice biografije, odnosno 

fakta koja se u odre|enoj meri mogu rekonstruisati 

i proveriti ugra|eni su, kao stabilni deo, u ve}inu 

istoriografsko-memoarskih Mihailovi}evih tekstova. 

Ne samo u tekstove kwiga Goli otok i Kratka 

istorija satirawa, ve} i u srodne tekstove koji su, pisani 

razli~itim povodima, ukqu~eni u druge wegove nefikcionalne 

kwige, Majstorsko pismo, najpre. Dok su 

tuma~ewe 

one pojedinosti koje se ti~u izlagawa autorskog pogleda 

na sopstveno stvarawe, kao i angaòvanog komentarisawa 

aktuelnih kulturnih i kwièvnih prilika, kao 

drugi vaàn segment wegovih nefikcionalnih tekstova, 

postali sastavni deo navedene, ali i kwige Crveno 

i plavo. Na taj na~in oni reprezentativno potvr|uju 

wegova autopoeti~ka, ali i {ira intelektualna interesovawa, 

stavove i zakqu~ke. 

Za razumevawe autopoeti~kih stavova Dragoslava 

Mihailovi}a, ali i onih pretpostavki koje se ti~u kulturne 

i kwièvne politike, sagledane i u svetlu nacionalno-kulturne 

tradicije, posebno je paradigmati~na 

kwiga Majstorsko pismo. Pored tekstova u kojima se, 

uzgred, ali i naro~ito usredsre|eno, gorqivo, raspravqa 

o „geopoliti~koj prilago|enosti srpskog jezika“ 8 

posebno su zanimqivi i za prou~avaoca uputni oni tekstovi 

u kojima ovaj autor, na podsticajna pitawa sagovornika 

Roberta Hodela, svedo~i o nekim aspektima 

sopstvenog stvarala~kog postupka. A to su tekstovi: 

„Pripovedna i ìvotna stvarnost nije isto“ i „Uvek 

ose}ate zebwu“. 

Ukoliko „u Mihailovi}evoj prozi, dakle, jedno 

preobraèno stradawe zra~i iz dubine gotovo svake 

wegove re~enice“, 9 prikazivawe tog stradawa u wegovom 

delu realizovano je na dva komplementarna izra- 

àjna nivoa, odnosno na~ina. Jedan je, rekli smo, nefikcionalni, 

dokumentaristi~ki, dok je drugi nu`no 

fikcionalni. A nare~eni „preobraàj“ (~emu je zna- 

~ewski parwak formalisti~ki termin oneobi~avawe) 

je odgovaraju}i pojmovni i terminolo{ki okvir kojim 

su{tina wegovog postupka, u ovom slu~aju, moè da se 

opi{e. U zagrcnutom, slikovitom iskazivawu biv{ih 

sapatnika (pripovetka „]evap~i}i i pivo“ za to je podesan 

primer) moè da se prepozna i potvrdi wegova 

samosvesna stvarala~ka usmerenost na jezik na, ejhenbaumovski 

re~eno, „ìvu re~“. Jer, po re~ima ovog teoreti~ara, 

„pravi umetnik re~i nosi u sebi primitivnu 

ali organsku snagu ìvog pripovedawa.“ 10 Dok u vezanosti 

za li~na i nau~no proveriva saznawa o Golom otoku, 

toj „arhitajni titoizma“, mogu da se uo~e brojni motivski 

podsticaji za nastanak wegovih proznih kwiga: 

Lov na stenice, Zlotvori i Tre}e prole}e Svete Petronijevi}a. 

Na taj na~in se pokazuje kako se i koliko li~ni i 

narativni identitet u wegovim delima funkcionalno 

podvaja i manipulativno izmewuje, da bi se tako u okvirima 

jednog autohtonog stvarala~kog sistema uspostavila 

prepoznatqiva, egzistencijalno-istorijski osnovana, 

a umetni~ki izrazito uverqiva i reprezentativna, 

sloèna vizija sveta. 

1 Pol Riker, Vreme i pri~a, „Izdava~ka kwiàrnica Zorana 

Stojanovi}a“, Sremski Karlovci-Novi Sad, 1993, str. 45. 

2 Pol Riker, Sopstvo kao drugi, „Slu`beni list SCG- Jasen“, 

Beograd-Nik{i}, 2004, str. 173. 

3 Dragoslav Mihailovi}, Goli otok, „Politika“, Beograd, 

1990, str. XLVI. 

4 Isto, str. XXXVII. 

5 Isto, str. 5. 

6 Pol Riker, Sopstvo kao drugi, str. 157. 

7 Goli otok, str. 201. 

8 Majstorsko pismo, str. 185. 

9 Qubi{a Jeremi}, „Prizivawe pri~e iz istorije u Lovu na 

stenice“, u: O srpskim piscima, „Srpska kwièvna 

zadruga“, Beograd, 2007, str. 192. 

10 Boris Ejhenbaum, „Iluzija pripovedawa“, u: 

Eseji, „Nolit“, 1972, str. 63. 

kwièvni magazin 39

40 


tribina skd 

LOVA DO KROVA 

Sa Mirjanom Stefanovi} razgovarao Predrag ûdi} 

? Na po~etku, kao {to 

je red, vaqa postaviti TRIBINA „SKD KWIGA +“ 

obaziru}i se na mudre 

odluke na{ih vlada i napitawe 

nad pitawima. 

{ih parlamenata kojima 

Za{to pi{e{? Neko pi- 

je za nas kwièvnike, za 

{e zato {to je od detiw- 

na{ trajan i nemerqiv 

stva èleo da postane 

doprinos veli~ini na- 

ìvi klasik, drugi da bi 

rodnoj, odse~ena / ili se 

wegovi seqani ~uli ka- 

to kaè „opredeqena“ / 

ko se probirikao i po- 

tako impozantna komadestao 

akademik, jedan di- 

{ka buxeta. 

van pesnik rodnog kraja 

Tako|e, pevam zbog 

najpre se raspitao koja 

spomenika, makar i na 

je najve}a svetska nagra- 

Kalemegdanu, ako ve} ne 

da, pa kad je saznao, po- 

uspem da se domognem ne- 

~eo je da pi{e o Gruì i 

kog beogradskog trga. Na 

okolini zbog Nobelove 

~emu, me|u nama re~eno, 

nagrade. Kada je dobio 

priqe`no radim. Zato, 

Nobelovu nagradu, T. 

Man nije mogao preà- 

Mirjana Stefanovi} Predrag ûdi} evo, kao {to vidi{, 

stalno nosim sa sobom 

liti {to mu otac nije 

postoqe za spomenik, pa 

ìv pa da vidi svoje ~udo od deteta. Me|utim, mno- gde god na|em zgodno mesto, postoqe posadim, popgi 

na{i pisci danas su skloni da tvrde da su po~eli nem se na wega i zauzmem misaonu pozu. Onda malo 

pisati zato {to su ose}ali da se `rtvovawe za op- izigravam svoj pamjatnik, da se qudi naviknu, da svi 

{te dobro mora isplatiti i da }e, kad tad, od drà- vidimo kako }e to biti kad on stvarno bude... Pri 

ve dobiti stanove, nagrade i, ~ak, nacionalne pen- ~emu stalno traìm re{ewe za, odnosno protiv gozije, 

jer }e za pisce do}i dies irae kad }e jedni biti lubova... Mo`da }emo napraviti nekakav monument 

nagra|eni a drugi nagr|eni. Neki su, u{av{i prvi sa pokretnim rukama i u glavu ugra|enim senzori- 

put u biblioteku, rekli sebi kad mogu svi, mogu i ja. ma, pa ~im golub sleti, senzori odreaguju – podignu 

Dakle, ume{ li objasniti razloge svog pisawa? 

: 

To je bar lako. Pi{em zbog para, kao i svi. 

se moje bronzane ruke i oteraju poganu pticu. Ne- 

{to kao mrdalica, samo trodimenzionalno i tehno- 

Zna{ kako pesma kaè: Money turns the world around, lo{ki usavr{eno. Sveruski institut za nove tehno- 

the world around... A gde se kod nas danas vrti vi{e logije u Novosibirsku radi, po mojoj naruxbini i 

para nego u kwièvnosti? Da li ti mo`da zna{ ko- nacrtima Milije Ne{i}a, na pronalaèwu najefiji 

je u Srbiji biznis ve}i od kwièvnog biznisa? I kasnijeg re{ewa. Zapelo je kod sun|era kojim bih 

u kojem to ima vi{e mafija? Pa koliko ju~e sam bi- bronzanom desnicom brisala golubija govanca s glala 

na veleposedu jedne mlade lirske pesnikiwe; to ve – u {ta da se taj sun|er uma~e i kako ispira a ka- 

vrtovi, to {ume, to ve{ta~ka i prirodna jezera, ko cedi. 

dvorac, lova~ka ku}a i paviqon za muzicirawe, te- A onaj pisac iz tvog pitawa {to pi{e zbog Noniski 

teren, bazen, olimpijski, pokriven i jo{ dva, belove nagrade, to je bez veze... [ta }e meni wihova 

kaskadno postavqena, na otvorenom... Sobarice, ku- nagrada, znam ja vaqda koliko vredim. Uostalom, to 

varice, batler, {ofer, maseri, ba{tovanke, kozme- su mo`da za [ve|ane neke pare, a za nas srpske piti~arke, 

treneri i trenerke... Avion Cesna sa pilosce, kao {to zna{ – nisu! 

tom ko Veliki Getsbi! A objavila je samo tri zbir- Pi{em jo{ i zato da bih uspostavila, te odràke 

pesama, zasad, i priprema ~etvrtu. Ne ùri, a i vala i pridràvala nacionalne, duhovne i druge 

{to bi kad joj je, kao {to zna{, dovoqno da objavi vertikale. I to uvek pravilno i kako treba: kad se 

dve-tri pesme godi{we u nekom od na{ih kwièv- vaqalo marksisti~ki promi{qati svet, ja sam pronih 

glasila pa da od dobijene lepe svote isplati sve mi{qala marksisti~ki. Kad je trebalo raspiriva- 

svoje zaposlene... Da imaju i oni i wihove porodice. ti bratstvo-jedinstvo, ja sam raspirivala. A kad je 

Ja, kao {to zna{, novcem od svojih autorskih ho- zgodno o~istiti no` i ìcu, ja ih uglancam... Takonorara 

kupujem najkvalitetnije akcije pa wima tr- |e, ~im je do{ao vakat da se obnavqa komunikacija 

gujem na hongkong{koj i tokijskoj berzi. Da mi ne sa na{im sredwovekovnim velmoàma i svetiteqi- 

smeta onaj Soro{ {to mi se stalno mota oko nogu. ma, ja je obnovih. Naro~ito sa Jefimijom, zato {to 

A i zbog na{ih tajkuna: ne}u da inspiri{em Beka i je pesnikiwa kao i ja, a nije ubila oca, oslepela si- 

Koleta i Mi{kovi}a, da im stavqam fitme u glavu na, utamanila brata, utamni~ila majku, kao {to ni- 

pa i oni po~nu da pi{u... Pa da nam pokupe kajmak ne sam ni ja, a jesu ti na{i sveti svetiteqi, prenose}i 

nam revnosno etikeciju i dobre obi~aje svih onda- 

{wih evropskih dvorova. 

Mnogo je uvaàvam i sa wom preko pesama odr- 

àvam redovne prijateqske kontakte. Svaki put se, 

pre no {to }u joj se obratiti, odenem u najsve~aniji 

od svojih masthevova i ustanem, iz po{tovawa. Ni- 

{ta noge na stolu, ni{ta le{karewe na otomanu, 

ni{ta slu{alica u jednoj a varja~a u {erpici sa zapr{kom 

u drugoj ruci, nego sve u stavu mirno i dostojanstveno. 

Ma, slaèmo se ko dve posestrime... 

Jedino se nad na{ odnos nadnela senka, jedino se ona 

malo (mnogo) àcnula kad sam joj ispevala pesmu o 

igri talasa u Antaliji. 

– Izmaili}ani! Ovladani smo opet Izmaili}anima!! 

– ciknula je kroz vekove. I posle tri dana 

nije odgovarala na pozive. 

Na {to se ja obratim Svevi{wem. Tu pesnik obuzet 

radom na vertikalama ne moè nikad da proma- 

{i. On je ve~no na vezi, jer je sveprisutan i uvek od 

koristi jer bez roptawa prima oboàvawa, divqewa, 

zanose i uznose, dodvoravawa i ulizivawa nas 

pesnika. I uvek saslu{a ~oveka, to jest }uti, a ~im 

}uti, zna~i da slu{a. Moram da ga zovem ovih dana, 

da ga zamolim da se malo zauzme za nas ateiste. To ti 

ja sad priznajem, u najstroèm poverewu, kad mi je, 

lajavici, ve} izletelo, da sam ateista. Nemoj nikom 

da kaè{, ni u bunilu, ìv ti ja! Ho}e u Evropsku 

uniju, a ne znaju da je tamo, na zapadu, samo trideset 

posto veruju}ih, ovi na{i iznebuha bogougodnici. 

Mogli bi me jo{ izbaciti iz istorije srpske kwi- 

èvnosti, iz izdava~kih planova, a bogami i sa spiskova 

za basnoslovne honorare, ako ~uju. 

Dakle, strogo me|u nama re~eno, moli}u pomo} 

Gospodovu, jer mi smo ateisti ugroèna vrsta ovde u 

Srbiji, vi{e i od beloglavog supa. Supove prihrawuju 

i neguju, kako beloglave, tako jo{ obilnije one 

druge, a i kosove, a nas {utira ko stigne, posebno 

oni {to jo{ ne znaju ni da se pravilno prekrste, nego 

idu ~elo – stomak pa prvo levo a onda desno rame, 

odmah vidi{ da su bili levi~ari kada je to koristilo. 

Ne znaju deset bo`jih zapovesti, a i one koje znaju 

ne po{tuju, ali zato qube ikone, vrte slavske kola~e, 

sole i ku{aju poga~e, sve usput razmewuju}i 

bakterije i viruse. I mogu, kad zatreba, i celu no} 

da prestoje sa upaqenom vo{tanicom u rukama, makar 

se vaskoliki umazali u vosak i iskapali po rukama, 

po reverima, po cipelama i po pantalonama i 

sukwama, zavisi {ta je ko obukao. 

A Bog je, ovaj na{, ne mislim na nekog Budu ili 

Alaha ili Zevsa, demokrata po opredeqewu – on 

podjednako voli i qubi vernike i nevernike i ube- 

|ena sam kako }e mi pomo}i da se izborim za svoje 

demokratsko pravo da u wega ne verujem. Pa da to 

mogu da kaèm svima, a ne samo tebi, ûdi}u, ovako 

u ~etiri oka, sa nadom i (polu)uverewem da me ne- 

}e{ odati, ta prijateqi smo... 

Zasad ja za svaki slu~aj kroz svoje spise tu i tamo 

provu~em Tvorca, a na|e se i sveti Sava, iza Jefimijine 

zavese, zlatom izvezene a od purpura. Pa 

jo{ kad odozgo dodam malo Kosova i sve protkam 

starim i nerazumqivim, ali na{im narodnim i dobro, 

mada odokativno urimovanim re~ima koje pronalazim 

u Akademijinom re~niku i kojih pola nema, 

tribina skd 

po{to jo{ uvek nema pola re~nika... Mada je od po- 

~etka wegovog nastajawa pro{lo isto pola, ali stole}a. 

Koju }e obqetnicu ova na{a agilna i najviso- 

~ija institucija nauka i umetnosti dostojno obele- 

ìti na pedesetogodi{wicu izlaska prvog toma 

re~nika, u martu 2009. godine me|unarodnim i me|uvrsnim 

nau~nim skupom „Pola veka spavawa na re~niku“. 

Uvodno izlagawe priprema ugledwi u~ewak 

iz jedne od dràva u regionu, medved Rundo, direktni 

potomak medveda Brunda koji je u{ao u anale 

svetske zoologije tako {to je prespavao dve zime zaredom 

i tek se u tre}oj probudio, ali na Boì}, kad 

je od hladno}e i kamen pucao, te se slavni spava~ 

Brundo, onako izgladneo, naàlost, smrzao. Tek {to 

je otvorio o~i, odmah je morao da ih zatvori. 

„Zimski i letwi san – granice mogu}eg“ glasi 

naslov Rundovog referata. 

Dakle, kad sve navedeno protkam, provu~em, pospem, 

prospem i zarimujem, nema te sile koja }e me 

maknuti sa najvelebnijih stranica istorije na{e 

nacionalne kwièvnosti, to si ve} shvatio a i 

zna{. Osim tebe kome neoprezno poverih svoju tajnu, 

pa me sada ima{ u {aci. Ali, ti si mi, vaqda 

drug... 

Bajagi drug, a vre|a{ me sumwom, ili samo senkom 

sumwe, da ja mo`da i toboè pi{em i zato da 

bih jednog dana u{la u Akademiju. Ne, ne, i ne! Moja 

noga ne}e tamo ni u snu kro~iti sve dok odande ne 

iza|u humoristi ~ije sâmo zanimawe vre|a dostojanstvo 

te pet spratova visoke ustanove. Da pojasnim: 

moè, ali samo oni iz vrata, pa ja u vrata! 

No, vratimo se razlozima iz kojih pi{em. Najuzbudqiviji 

je taj {to mi spisateqska inspiracija 

stalno pravi frku, u i oko glave pa tu ~esto bude gu- 

`ve, ko na Slaviji u petak posle tri. Niz Mekenzijevu 

dovoze se trolejbusima soneti, uz Nemawinu pewu 

se i huk}u prozaide zaustavqaju}i saobra}aj jo{ 

od Kneza Milo{a i zgrade Vlade, po Svetosavskoj 

skupqaju se pa razvla~e kolca sonetnih venaca, Bulevarom 

JNA tre{te heksametri i rime, a po rasko- 

{nim kro{wama drve}a u Deligradskoj veru se i 

}arlijaju muze, debele i gole! Taman zaustavim stampedo 

metafora koje nadiru iz Srpskih vladara ili 

Kraqa Milana ili Mar{ala Tita, a niz Beogradsku 

se spu{taju lirski subjekti u koloni, sa transparentima, 

lupaju u {erpe, zveckaju kqu~evima, deru 

se... Ceo sat tabanaju gradom do moje ku}e pa stoje 

u travi, gaze mi spomenak i no}ne frajle, bacaju 

mi ruè u prozore i skandiraju... 

Kom{ije iz dediwskih vila i vrtova po~ele 

mrko da me gledaju, kaù, jeste da kao svi pisci i 

ova mlati grande lovu, jeste ume da napravi r{um 

na svetskim berzama, jeste Hodorovski joj svra}a 

po savete, jeste u Murmansku joj, pardon, u Naddwestrovqu, 

jo{ za ìvota prave spomenik-mrdalicu, 

ali brate... Ali, ~ove~e... Ali, qudi, moèmo vaqda 

i mi siroti vlasnici lanaca (kako zemqe tako i 

trgovinskih), direktori (kako banaka tako i vladinih 

i nevladinih kancelarija), {verceri (benzina, 

heroina, `vaka i cigareta na {lepere), heroji 

i neustra{ivi oslobodioci name{taja, 

televizora i bele tehnike, hrabri nosioci 

gajbica, procenta{i, akcenta{i, pisci re- 

kwièvni magazin 41

42 


tribina skd 

alisti, truba~i, peva~i i drugi po{teni 

preleta~i, rodoqubi, evropejci, doma}ini, 

mondijalisti i overene patriote, moèmo 

vaqda i mi malo da dremnemo posle ru~ka, napunimo 

baterije i prikupimo snagu za na{e nove mu}ke 

i ujdurme i na{a budu}a kako grebawa tako i otima~ine?! 

Pa jel nije? Kako ovakvi polucrknuti i 

neispavani da drmamo i tresemo, otkud nam energije 

da vedrimo i obla~imo, a tek su~im }emo da àrimo 

i palimo i laèmo i maèmo, a? A da ma`wavamo?! 

A ja }utim, nisam obave{tena. 

Stvarala~ki impulsi, me|utim, u toj kreativnoj 

gunguli sudeluju smerno i, u pore|ewu sa agresivnim 

lirskim subjektima, tim s koca i konopca pokupqenim 

ba{ibozukom, pravo su osveèwe. S nekima 

od wih druìm se i prisnije, dolaze mi u ku}u, 

zovu me na ve~ere, na supu od slavujevih jezika i barene 

lotose sa kiselim kupusom... Ponekad zajedno 

letujemo, porodi~no, u mojoj vili na Kapriju. A nije 

da se toliko trudim samo za lepe o~i... Nego od 

wih dobijam pesni~ke slike, probrane, klasifikovane, 

uramqene, sa paspartuom. [to ja lep{e sa wima, 

to oni meni vi{e vrednih slika... Sad, nije ba{ 

da su sve u uqu i velikog formata, ali ima i zgodnih 

minijatura, pa sveìh crteà u tu{u i olovci, 

vrednih akvarela i koloristi~ki razigranih tempera. 

Uleti i poneka grafika ili ~ak i pesni~ka 

serigrafija, ali ja to odmah teslimim potrebitijim 

kolegama. 

„Sunce sija ko tepsija“ – doturio mi neki priu- 

~eni stvarala~ki impuls prekju~e. [ta }e meni ta 

banalna slika! Em je plagijat, em se moè prodati 

samo nekoj stakloreza~koj radwi na periferiji kakve 

zabiti. 

– Gde je tu Sotbi? Meni treba samo za Sotbija, 

luda i prazna impulsovska glavo! – brecnem se, a on, 

zna{ {ta mi uradi |ubre, balavo? Ispali mi inicijalnu 

kapislu ta~no pored uha i pobeè sve lupaju}i 

petama u guzu. Takva je dana{wa tranziciona 

mlade`, bilo da se radi o deci ili stvarala~kim 

impulsima! 

? 

Danas je kod nas uzelo maha ènsko pismo za ko- 

je se ne mora koristiti iskqu~ivo ènsko pero. To 

je sad ve} postalo kod nas stvar prestià. âk su i 

neki ìvi klasici po~eli da pi{u kwige u ènskim 

i mu{kim primercima. Ja kod tebe ne vidim 

nigde tragove ènskog pera, mo`da drì{ neko negde 

u rezervi? 

: 

Imam jedno pero od guske, zna~i ènsko, u kujni. 

Wime kiflice pore|ane u plehu premazujem umu}enim 

jajetom, da sijaju kad ih, opasana u{tirkanom 

keceqicom, izvadim, vru}e i mirisne iz rerne. Iz 

~ega se vidi kako sam ja vrlo trendi, dakle dobra doma}ica 

koja se nije libila da i sarmu, tu nekrunisanu 

caricu na{eg jelovnika-`derovnika uvede u poeziju. 

Iz ~ega je jasno: koliko god da su Srbiji potrebni 

dobri doma}ini (bez kojih bi bila kao luda), 

isto su joj toliko neophodne dobre doma}ice (bez 

kojih bi bila jo{ lu|a). 

? 

U izboru Iskisli ~ovek ono {to se meni dopa- 

da su trenuci faktografije, verizma, izre~eni jezikom 

kolokvijalnim ali ipak sa toliko o{trine i 

impulsivnosti da se osetqiviji ~ovek moè i upla- 

{iti svega toga crnog a ìvog, ubita~no istinitog. 

Naro~ito }e se prepasti na{ qubiteq poezije naviknut 

na vaskolika milozvu~ja. [ta, recimo, taj 

rodoqub sladokusac naviknut na vaskolika milozvu~ja, 

misli kad pro~ita „i kr{tavaju se okasneli 

nekrsti / matori u ga}ama u seoskim barama / 

i osve}uju bilijarnice i zalagaonice / primaju 

svetog duha i milost i za{titu Boìju“? Za neke 

znalce i tuma~e poezije dovoqno je samo za`muriti 

i izgovoriti sa uzdahom „poezija, kako je to 

poeti~no, tu i muve crkavaju od lepote!“ Ti, me|utim, 

pi{e{ pesmu o razvodu braka i muholovki. Gde 

je tu poezija? Zar poezija nije jedno fino lakirawe, 

posle bru{ewa i {lajfovawa? 

: 

Obavezno da mi nabavi{ tu poeti~nu poeziju, 

po{to su mi se po salonima u isto~nom krilu dvorca 

zapatile neke xinovske zunzare. @ale se moje sobarice 

Jelena i Milica – ne mogu ni~im i nikako 

da ih rasteraju. Mo`da pocrkaju od te lepote, u tom 

sulcu od poeti~nosti. 

A po pitawu okasnelih nekrsta (koji su se, dodu- 

{e, u me|uvremenu ve} skoro svi krstili, iako su 

kr{tewe mogli da im srede roditeqi na vreme, kada 

se kr{tava, zna~i odmah po ro|ewu... Pa se ~ovek 

pita {to nisu, je l im pretila arena sa lavovima i 

da li bi im mo`da zbog te nepodop{tine odletela 

glava, ili samo va`no i boqe pla}eno radno mesto), 

dakle, s tim u vezi prilaèm jedan ozbiqan uvid u 

svoju psiholo{ku strukturu: 

U cevanicu 

Kada se na|em s nekim pred kime bih morala da 

ma{em repom, da ga molim, da se dodvoravam, ja ga 

obavezno {utnem u cevanicu. 

âk i ako sam se pred samom sobom vi{ekratno 

zarekla da }u bar ovoga puta biti pro domo sua i suzdràna 

i staloèna, iskustvo me u~i, – ne vredi, 

ne moè se tu ni{ta, kad noga krene sama. 

O ~emu naravno, zorno svedo~i i ovaj na{ razgovor. 

? 

Vidim da ti misli{ da je svet samo tvoja voqa i 

predstava i tu nisi jedina na svetu, ali za{to me je 

onda ponovo potresla pesma „Vuku}i se uz zidove“ 

koja po~iwe „Nije li vreme da okon~a{ posetu“ a 

zavr{ava se sa „nije li vreme da okon~a{ posetu / 

pre nego {to spoqa za tebe sasvim i{~ezne“. [ta 

}e{ raditi posle posete? 

: 

Odgovori}u sa dva citata. Prvi je pridika {to 

ju je sin jedinac odrào svome ocu – na{em prijatequ 

pesniku, a izgledala je otprilike ovako: 

– Jesam ja lezilebovi}, priznajem, ali {ta mi pa 

ti tu kao ne{to radi{?! Danima sedi{ u toj mra~noj 

sobici, pu{i{, pi{e{, bri{e{, mu~i{ se, a ni- 

{ta ti za to ne pla}aju! Jo{ ti traè da im da{ pare 

da objave!! (Ovo potomak izgovara, a pre}utano 

budalo jedna se podrazumeva, iz intonacije). 

Drugi citat je iz êhova ~iji Ivanov kaè: 

– Kao senka vu~em se me|u qudima i ne znam: {ta 

sam ja, za{to ìvim, {ta ho}u! 

2008. 

tkrijte mi sad, o Muze, ve~ne pomo}nice 

pesnika (jer vi znate istinu, a 

vreme ne moè da zamagli va{e pam- 

}ewe) kako je Koronidin sin Eskulap 

doveden na ostrvo u reci Tibru 

da se pridruì bogovima Romulovog 

grada. Grozna je po{ast1 O 

jednom bila 

zagadila vazduh Lacijuma. Le{evi, bledi i raspadnuti 

od te grozne bolesti leàli su svuda po gradu. 

Kad, umorni od sahrana i brige za obolele, qudi 

uvide{e da su wihovi napori uzaludni i da isceliteqska 

ve{tina ne pomaè, obrati{e se nebu za 

pomo}. Odu u Delfi, koji je sredi{te sveta, u sveto 

Febovo proro~i{te da mole boga da im u toj velikoj 

nevoqi bude na pomo}i i da u~ini kraj vapajima 

wihovog velikog grada. Tada hram i lovorovo 

drvo i tobolac zajedno zadrhta{e i tronoàc iz 

najdubqeg svetili{ta uputi im ove re~i i natera 

wihova srca da zadrhte od straha: „To {to traìte 

od nas, trebalo je, o Rimqani, da traìte od mesta 

koje vam je bliè. Pa i sad traìte od toga mesta. 

Nema potrebe da se obra}ate Apolonu da ublaì 

va{e patwe. Obratite se Apolonovom sinu.“ Kad 

mudri senat ~u zapoved boìju, potraì{e grad u 

kojem Apolonov sin boravi i brodom posla delegaciju 

da istraì obalu Epidaura. Kad je delegacija 

usidrila brod uz obalu, uputi{e se gr~kim stare- 

{inama i zamoli{e ih da im daju boga koji svojim 

prisustvom moè da u~ini kraj samrtnim ropcima 

Ausowana. Jer, proro~i{te je upravo tako nalagalo. 

Stare{ine su zastupale razli~ita mi{qewa. 

Jedni su smatrali da pomo} ne bi trebalo uskratiti, 

ali su mnogi savetovali da se pomo} bo`ja ~uva 

za wih i da se ne otu|uje. Rasprava jo{ nije bila zavr{ena 

kad je suton potisnuo dnevnu svetlost, a 

kad mrak prekri svet, bog isceliteq se javi u snu 

jednome od ausonskih poslanika: stajao je pred wegovim 

krevetom u obliku kipa koji vidimo u wegovom 

hramu sa seqa~kim {tapom u levoj ruci, dok je 

desnom gladio bradu. Onda tiho i mirno re~e: „Ne 

boj se! Ja }u da napustim hram i da vam priteknem u 

pomo}. Samo, gledaj ovu zmiju kako se uvija oko 

{tapa i potrudi se da je zapamti{ i prepozna{. Ja 

}u da se prometnem u takvu zmiju, samo {to }u biti 

ve}i; izgleda}u zapravo kao nebeska tela kad se mewaju.“ 

Bog istog trena prestade da govori i i{~eznu, 

a s bogom i wegovim glasom i{~eznu i san i 

blagi dan zarude. Kad jutro rastera zvezde, stare- 

{ine, jo{ neodlu~ne kako da postupe, okupi{e se u 

rasko{nom hramu traènog boga i zamoli{e ga da 

im nebeskim znamewima otkrije gde èli da bora- 


Publije Ovidije Nazon 

METAMORFOZE (3) 

Kwiga XV 

vi. Samo {to su to rekli, a zlatni bog, u obliku 

zmije sa visokom krestom stade da {i~e: upozori 

ih da je stigao. A kad u|e – kip, oltari, vrata, mramorni 

pod i pozla}eni krov, sve zadrhta. Onda, digav 

se do pasa usred hrama, ustade i osvrnu se oko 

sebe: vatra mu iz o~iju seva. Prisutni zadrhta{e u 

strahu, ali sve{tenik sa belom poveskom prepozna 

boànstvo i povika: „Bog, gledajte, bog je me|u nama! 

Sa uzvi{enim mislima i pobo`nim }utawem 

odajte po{tu bogu svi vi koji se ovde nalazite! O, 

najsavr{eniji, neka ovaj prizor bude celishodan za 

nas, blagoslovi, molim ti se, ove qude koji te slave 

pred tvojim kivotom!“ Sad se u hramu svi mole, 

kao {to im je zapove|eno, ponavqaju}i re~i za sve- 

{tenikom. I Rimqani obavi{e obred pobo`ne 

odanosti i srcem i usnama. Bog im se qubazno nakloni 

i, mrdaju}i krestom i lickaju}i jezikom, tri 

puta {iknu u znak potvrde da je zadovoqan. Onda 

ode klize}i niz glatke stepemice gledaju}i natrag 

na stare oltare koje se spremao da napusti i pozdravi 

svoj dobro poznati dom i hram u kojem je dugo 

boravio. Odatle je golema zmija vijugaju}i puzila 

po cvetnoj podini, kolutaju}i se i izvijaju}i u 

hodu i produì kroz grad prema luci za{ti}enoj 

lukobranom. Tu se zaustavi kao da se opra{ta od 

mno{tva pobo`nih pratilaca, a onda zauze mesto u 

brodu Ausonaca, koji pod teìnom boga dosta utonu. 

Rimqane ispuni radost i, po{to su `rtvovali 

bika na obali, okiti{e brod cvetnim vencima i 

odveza{e ga sa veza. Blag vetar je nosio brod dok je 

bog leào nauznak sa glavom naslowenom na zakrivqenu 

krmu i gledao azurnu vodu. Povoqan vetar ih 

je nosio kroz Jonsko more i u {esti dan stigo{e u 

Italiju plove}i pored slavnog Junoninog hrama 

Lacinijuma, pa pored Skilaceuma ostavqaju}i Japigiju 

iza sebe i izbegavaju}i Amfrizijske stene s 

leve i Kokintske hridi s desne strane, zaobi{li 

su Romecijum i Kaulon i Nariciju; onda Sicilijansko 

more i tesnac Pilorus; pro|o{e pored domovine 

Hipotada, pored rudnika bakra Temeze dr- 

è}i kurs prema Leukoziji i ruì~wacima blagog 

Pestuma. Onda zaobi|o{e Kapre, Minervin rt i 

bregove Sorenta bogatog vinom. Odatle nastavi{e 

da plove prema Herkulaneumu i Stabiji i tihoj 

idili Partenopi 2 , a odatle prema hramu Sibile od 

Kume, pa pro|o{e vru}e izvore i Literno, obraslo 

mastikovim drvetom, te reku Volturno koja krivuda 

kroz ogromne naslage peska i Sineuzu punu belih 

golubova, zatim nezdrave Minturne i 

mesto nazvano po onoj 3 koju je wen mezimac 

tu sahranio, Antifatov dom, mo~varama 

kwièvni magazin 43

44 



okruèni Trahas, Kirkinu zemqu tako|e i 

Antijum sa tvrdom obalom. Kad su stigli u 

ovo mesto, mornari razvi{e jedra {irom, 

jer more be{e nemirno, te bog razmota svoje kolutove 

i klize}i daqe na brojnim naborima i mo}nim 

pregibima u|e u hram svoga oca na pe{~anoj 

obali. A kad vetar jewa, izmile bog iz oltara. Po- 

{to je, dakle, kao gost posetio svoga oca u hramu, 

ponovo {u{tavim krqu{tima na~ini brazdu u 

obalskom pesku. Ubrzo zatim ponovo se uz kormilo 

pope na brod i nasloni glavu na krivu palubu dok 

nisu stigli u Kastrum, svetu stolicu Lavinijuma, i 

na u{}e Tibra. Tu do|e mno{tvo sveta sa svih 

strana da ga do~eka: udate ène, doma}ini i devojke 

koje pale tvoje vatre, O Trojanska Vesto, i one 

pozdravi{e boga radosnim klicawem. Zapaqen tamjan 

je pucketao na oltarima podignutim na obema 

obalama kuda se brzi brod kretao uz reku, vazduh je 

odisao prijatnim mirisima, a zaklane `rtve su 

svojom krvqu grejale noève. Najzad stiè brod u 

Rim, prestonicu sveta. Zmija se diè visoko i, 

osloniv glavu na vrh jarbola, okrenu je na jednu pa 

na drugu stranu, traè}i pogodno mesto za svoje 

prebivali{te. Ovde se 

krivudava reka ra~va u 

dva jednaka rukavca sa 

ostrvom izme|u wih. Na 

ovome se mestu zmijoliki 

Febov sin iskrca iz lacijumskog 

broda i uzimaju}i 

nebeski oblik u~ini 

kraj patwama naroda i do- 

|e kod wih kao isceliteq 

grada. 

Iako bog, Eskulap je 

do{ao kao stranac u na- 

{e hramove, a Cezar je 

bog u svom gradu. Bio je 

bez premca u ratu i miru; 

pobedonosni ratovi, veliki 

uspesi u upravqawu 

dràvom i brzo ste~ena 

slava, preobrazili su ga 

u novu zvezdu – sjajnu kometu, 

ali vi{e od svega 

toga wegov naslednik. 

Jer, me|u svim Cezarovim 

dostignu}ima nema 

dela koje je ve}e od toga da je postao otac Cezara 

Avgusta. 

Da li je zaista to {to je otac 4 tako velikog ~oveka 

ve}i od zauze}a morem opasane Britanije, od 

toga {to je vodio flotu u sedmokraki Nil na ~ijim 

obalama raste papirus i stavio pod vlast Rima 

buntovnu Numidiju, libijsku Jubu i Pont iz kojeg 

su stizale pretwe nadmenog Mitridata, od svih 

slavnih i zasluènih pobeda? S wim kao vladarem 

sveta, vi ste, o nebeski bogovi, izru~ili blagoslov 

qudskom rodu! Tako, dakle, da wegov sin ne bi 

bio ro|en od smrtnog semena, Cezar je vaistinu 

morao da bude preobraèn u boga. Kad je zlatna 

Enejina mati 5 to videla, kao i to da se priprema 

uàsna zavera protiv wenog vrhovnog sve{tenika 

i da se sprema oruàna pobuna, preblede od straha 

i poàli se redom svim bogovima s kojima se sastala. 

„Pogledajte kako se te{ke zavere gomilaju protiv 

mene i kakvim zaverama ho}e da mi zadaju smrtni 

udarac! Pogledajte kako se kuje zavera protiv 

ìvota do koga mi je veoma stalo. Radi se o ìvotu 

jednog ìvog potomka Dardanca Julusa. Treba li 

samo ja da budem ve~no progowena bolom i àlo- 

{}u? Malo {to me rani kalidonsko kopqe Tidejevog 

sina 6 i {to su sa zemqom sravwene zidine Troje, 

nego sam jo{ morala da gledam dugogogi{wa lutawa 

i patwe moga sina po morima, wegov silazak 

u svet nemih senki, wegove bitke sa Turnom, to jest 

sa Junonom, ako }emo pravo govoriti? Ali, za{to 

se podse}ati na davna vremena i davne patwe moga 

naroda? Strah koji mi sad obuzima du{u ne ostavqa 

mesta se}awima na davne jade. Pogledajte, opet 

se o{tre noì od potaje! Spre~ite, usrdno vas molim, 

ovaj zlo~in i ne dozvolite da se Vestin plamen 

ugasi krvqu wenog vrhovnog sve{tenika!“ 

Te je re~i Venera uzalud ponavqala kud god je 

i{la i s kim god se srela. Bogovi su, vaistinu, bili 

dirnuti, i premda nisu mogli da poremete gvo- 

zdene odluke su|aja, dali su ipak jasna znamewa o 

predstoje}oj àlosti. Kaù da se ~uo zvek ma~eva 

koji su se sudarali u crnim oblacima i gromoglasni 

zvuk truba i rogova koji je qudima nagonio 

strah u kosti, kao i to da je sunce zamra~enog lica 

slalo sablasnu svetlost na upla{enu zemqu; ~esto 

su se videle zapaqene buktiwe me|u zvezdama, ~esto 

je krv kapala iz oblaka i Lucifer je bio mra- 

~an, lice mu je bilo prekriveno kao r|a mrkom koprenom; 

Lunina ko~ija je bila poprskana mrqama 

krvi. Na hiqadama mesta mogla je da se ~uje àlosna 

zapevka hadske sove; na hiqadama su mesta mramorni 

kipovi pu{tali suze, a u svetim gajevima i 

goricama mogle su da se ~uju grozne zapevke i zloslutne 

re~i. @rtvene ìvotiwe su slutile zlo, je- 

tre su upozoravale da predstoje krvave bitke, a nalazili 

su i rase~ene glavne reàweve jetre kod nekih. 

Na gradskom trgu i izme|u ku}a i hramova psi 

su vijali i cvileli po no}i, senke nemih mrtvaca 

su kao utvare hodale po gradu koji je i zemqotres 

uzdrmao. 

Pa ipak, nebeska znamewa nisu mogla da spre~e 

zavere ni hod sudbine. Goli ma~evi su se uneli u 

hram – za to ubistvo, za taj bezbo`ni ~in, u celom 

gradu ne na|e se pogodnije mesto od jedne bogomoqe. 

Venera po~e da se bije {akama u grudi od àlosti, 

no jo{ se nadala da }e mo}i da izvu~e svog voqenog 

Cezara zavijenog u tamni oblak. Tako se Paris 

jednom spasao od razjarenog Atrejevog sina, tako 

je i Eneju spasla od podivqalog Diomeda. 

Tada joj otac re~e: „Misli{, moja k}eri, samo 

svojom snagom da pokrene{ postojane su|aje? Mo- 

è{ li~no da u|e{ u dom triju sestara. Tu }e{ na 

bronzanim i ~eli~nim tablicama da vidi{ zapisano 

sve {to se de{ava, to je glomazan protokol od 

tablica koje se ne pla{e ni rata u nebesima, ni 

stra{ne muwe, niti bilo kakvih udara koji bi mogli 

da ih zadese, jer su ve~ne i neprikosnovene. Tamo 

}e{ da na|e{, urezanu u ve~ni adamant, sudbinu 

tvojih potomaka. Ja sam ih ~itao, dobro su mi se 

urezale u pam}ewe i sad }u da ti kaèm kako bi bila 

posve}ena u to {ta }e da se desi. Ovaj tvoj sin, 

bogiwo od Kitere, za kojim ti tuguje{, potro{io je 

sve svoje dane; godine wegovog boravka na zemqi su 

se ispunile. Vas dvoje, ti i wegov sin, pobrinu}ete 

se da se on kao bog vaznese u nebo i da dobije mesto 

u hramovima. Kao naslednik, wegov }e sin da nosi 

sav wegov teret a mi }emo da mu pomognemo da vite- 

{ki osveti svoga oca. On }e da bude gospodar dana 

kad zauzete zidine opkoqene Mutine zatraè mir; 

Farsalija }e da oseti wegovu mo}, i ematiski 7 Filipi 

}e opet 8 da ogreznu u krvi, a onaj velikog imena 

9 }e da bude poraèn u vodama Sicilije. Egip}anka, 

èna jednoga rimskog vojvode, }e tako|e da padne, 

ludo ponosna na brak i ~oveka, a wena pretwa da 

}e Kapitol mo}nog Rima da se pokloni wenom ostrvu 

Kanoposu pokaza}e se kao la`. Uostalom, nema 

potrebe da nabrajam sve varvarske zemqe i narode 

na isto~nom ili zapadnom kraju sveta. Jer, sve naseqene 

zemqe sveta bi}e wegove; {tavi{e, wegov }e 

skiptar da vlada i nad morima. 

Kad se uspostavi mir na zemqi, on }e da se bavi 

pravima gra|ana i kao pravedan zakonodavac, on 

}e da donosi zakone, a snagom primera da stvara 

obi~aje i navike gra|ana u budu}nosti. Wegova 

briga za budu}nost i za potomke, nave{}e ga da naredi 

sinu svete Livije 10 da nosi ne samo wegovo 

ime, ve} i breme briga; i ne}e da ode u nebesko naseqe, 

me|u srodne zvezde, pre duboke starosti, kad 

se wegove godine izjedna~e sa godinama Nestorovim. 

U me|uvremenu oslobodi du{u wegovog oca iz 

izbodenog tela i u~ini od we zvezdu da zauvek ostane 

boànski Julije koji }e da gleda na Kapitol i 

Forum iz svog visokog hrama.“ 

Tek {to to izgovori, a wegova mezimica Venera 

si|e na zemqu, zauze svoje mesto u senatu i, nevidqiva, 

oslobodi du{u svoga potomka Cezara. Ne 

pu{taju}i je da se raspline u vazduh, odnese je me- 


|u nebeske zvezde. No, dok je nosila, oseti kako se 

àri a uskoro po~e i da gori i ona je pusti iz nedara. 

Pu{tena du{a se vinu iznad meseca i, ostavqaju}i 

za sobom svetao trag, po~e da sija kao zvezda. 

Sad Julije posmatra sinovqeva dostignu}a i gordo 

priznaje da prevazilaze wegova. Premda Avgust zabrawuje 

da se wegova dela vi{e cene od o~evih, 

slobodna i neposlu{na fama, koja se nikome ne pokorava, 

uznosi ga, uprkos wegovim èqama i samo u 

tome prkosi wegovim naredbama. Tako je i sjajni 

Agamemnon bacio u zasenak svog oca Atreja, Tezej 

svoga oca Egeja, i Ahil svoga oca Peleja. Najzad – 

da se posluìmo primerom koji vi{e odgovara na- 

{im Cezarima – i Jupiter je svojim sjajem bacio u 

senku svoga oca Saturna. Jupiter ima vlast nad visinama 

neba i carstvima trogubog svemira; ali zemqa 

je pod Avgustovom vla{}u. I jedan i drugi su i 

otac i vladar 11 . O, bogovi, molim vam se, drugari 

Eneje, pred kjim su i ogaw i ma~ uzmakli, i vama, 

doma}i bogovi Italije, i tebi, Kvirine, o~e na- 

{eg grada, i vama Gradive, nepobedivi Kvirinov 

o~e i Vesta, koja si uvek zauzimala sveto mesto me- 

|u Cezarovim ku}nim bogovima, i tebi, Apolone, 

koji po oboàvawu moè{ da se uporedi{ sa Cezarovom 

Vestom, i tebi, Jupitere ~iji hram stoji visoko 

na Terpejinoj steni, i svima vama ostalim bogovima, 

kojima je podobno da se pesnik obrati: neka 

bude dalek onaj dan i posle na{eg dana, kad se 

Avgust, napu{taju}i svet kojim vlada, vaznese u nebo 

da odande, oslobo|en na{eg prisustva, slu{a 

na{e molitve! 

A sad je moj posao zavr{en koji ni Jupiterov 

gnev, ni ogaw, ni ma~, ni zub vremena nikad ne mogu 

da uni{te. Kad god ho}e, neka do|e taj dan koji 

ima vlast samo nad na{im smrtnim oblikom, neka 

zatvori krug mog neizvesnog ìvota. Ali, plemenitiji 

deo mene }e da odnese u ve~nost, daqe od 

svih zvezda. Pa mi ime nikad ne}e oti}i u zaborav. 

Gde god se mo} Rima proteè na zemqe koje je osvojio, 

qudi }e da ~itaju i navode moje re~i. U svim 

epohama i vremenima, ako pesnici budu imali sposobnost 

da prori~u istinu, ja }u da ìvim u svojoj 

slavi. 

(kraj) 

1 Stvaran doga|aj. Kuga je harala u Rimu 293. godine pre 

Hrista. Slede}e godine je uveden kult Eskulapa. 

2 Napuq 

3 Kajeti, Enejinoj dadiqi 

4 Cezar je usvojio i imenovao za svog naslednika Avgusta, 

koji je zapravo unuk Cezarove sestre Julije. 

5 Venera 

6 Diomeda 

7 makedonski: Emetija je bila oblast u Makedoniji. 

8 Premda je grad Filipi u Makedoniji, a Farsalos u 

Tesaliji, Ovidije prakti~no identifikuje ta dva velika 

popri{ta. 

9 Sekstus Pompejus, najmla|i sin Pompeja velikog. 

10 Livija je bila Avgustova èna, Tiberije je bio wen sin iz 

prvog braka 

11 Jupiter je otac bogova; Avgust nosi titulu Pater Patriae, 

Otac Otaxbine. Pore|ewe Avgusta sa Jupiterom je naizgled 

laskavo, ali i ironi~no, tim pre {to je Jupiter u ve}ini epizoda 

predstavqen u nepovoqnom (satiri~nom) svetlu. 

Preveo Milosav Popadi} 

kwièvni magazin 45

46 


prepiska 

PI[I KAO [TO MISLI[ 

uka Karaxi}a, kako prime}uje jo{ 

V 

prvi wegov doma}i biograf, Qubomir 

Stojanovi}, celoga veka pratila 

je oskudica. Posledwih dvadeset 

godina ìvota, dodu{e, vi{e nije 

morao brinuti da preìvi, nego samo 

da pove}a svoja primawa, koja je 

dobijao u vidu ruske i srpske penzije i od prodaje 

svojih kwiga, {to je ipak bilo nedovoqno za pristojan 

ìvot wegove porodice i potrebe jednog od 

najve}ih jezi~kih reformatora i ju`noslovenskih 

pisaca 19. veka. Stoga se Vuk i neposredno i preko 

posrednika uporno obra}ao za pomo} ne samo uticajnim 

i imu}nim qudima svoga vremena, nego i 

srpskom knezu i ruskom caru. „Wegove su molbe... 

krik o~ajnika pred zinulom provalijom koja preti 

da ga proguta zajedno sa porodicom“ (Q. Stojanovi}). 

Posledwi put obratio se Vuk iz Be~a srpskim 

vlastima, odn. knezu Mihailu Obrenovi}u, nepunih 

godinu dana pred svoju smrt, ta~nije 1. juna 

1863. godine, mole}i da mu se pove}a penzija i podnose}i 

knezu jedan iscrpan mese~ni tro{kovnik 

pravdaju}i se i traè}i razumevawe zato „{to pi- 

{em ovako kao {to mislim“. Wegova „molbenica“ 

zadugo ostaje bez odgovora, pa Vuk jo{ nekoliko pu- 

VUK KARAXI] MIHAILU OBRENOVI]U 

Beograd, 13. jun 1863. 

Va{a Svjetlosti 

Premilostivi Gospodaru! 

Eto Vam moje molbe koju ste mi kazali da napi- 

{em. Napisao sam je upravo onako kao {to sam i govorio 

Va{oj Svjetlosti samo u kra}e. Po ovoj molbi i po 

meni i po zaslugama svojijem ja za cijelo znam da bi 

Sovjet ili dodao k mojoj dojako{woj penziji {togod ili da 

ne bi ni{ta, nego se ja nadam u Va{u Svjetlost: ako Vi 

Sovjetu napi{ete: [ili na ovoj mojoj molbi, ili osobito, 

kako je u Vas obi~aj]da i ovu moju molbu sa svijem 

odobravate ili uva‘avate i da se nadate da }e Dr‘avni 

Sovjet biti Va{ega mjenija, onda }e se moja molba i 

‘eqa jama~no ispuniti. Ja mislim da Va{a Svjetlost 

ovu moju molbu ne }ete slati Sovjetu dok ne do|ete u 

Biograd i da }ete prije dozvati od Sovjetnika kojega k 

sebi kojega i preporu~ite je iz usta. 

Kad biste Va{a Svjetlost iza onoga da moju molbu 

odobravate htjeli jo{ kazati: da Vam je ‘ao {to razli~ne 

smetwe nijesu dopustile da se to meni u~ini prije, 

bez moje molbe, ja mislim da bi to bilo na osobitu 

~ast [:ili ~est:]Va{oj Svjetlosti. 

Nadam se da }ete mi Va{a Svjetlost oprostiti {to 

Vam pi{em ovako kao {to mislim, pomisliv{i da Va m a 

ta podse}a na wu kneza Mihaila, da bi u posledwem 

pismu s kraja oktobra, u ne{to o{trijem tonu i 

bez prevelike etikecije, s gor~inom primetio da 

se ne moè „na~uditi {to mi Va{a Svjetlost za toliko 

vremena ne javiste ni{ta“. Nepune dve nedeqe 

posle ovog pisma, na Vukovu adresu u Be~u stigao 

je odgovor ministra finansija Koste Cuki}a, 

koji ga izve{tava da je Ministarski savet na{ao 

da po wegovoj molbi „ne treba ~initi nikakve korake 

kod zakonodavne vlasti“! Ovo Cuki}evo pismo, 

koje se po prvi put objavquje, re~it je primer 

sporosti, arogancije i zaostalosti srpskih vlasti, 

koje ni posle svih javnih priznawa koje je Vuk 

dobio u zemqi i svetu i posle nesumwive i kona~ne 

pobede wegovih ideja koju je za ìvota do~ekao, 

ne nalaze za shodno da jednoj wegovoj za dràvnu kasu 

neznatnoj molbi iza|u ususret, pri tom se i daqe 

sluè}i, u svom administrativnom jeziku i maniru, 

starim i ve} me|u piscima i u narodu napu- 

{tenim pravopisom i odba~enim slovima. 

Pisma se daju prema redakciji iz posledwe, 13. 

kwige prepiske Vuka Karaxi}a, koju je priredio 

Golub Dobra{inovi} i koja }e uskoro biti objavqena 

u okviru Sabranih dela Vuka Karaxi}a u izdawu 

beogradske „Prosvete“. 

Dejan Mihailovi} 

ovo pi{e ~ovjek od kojega Vi niti imate, niti ste imali, 

niti mo‘ete imati ve}ega prijateqa, i koji pored svega 

svoga prete{koga stawa vi{e mislim na Va{u ~ast negoli 

na sebi i na svoje stawe. 

Za cijelo sam uvjeren da }ete Va{a Svjetlost u~initi 

milost i javiti mi {ta bude od ove moje molbe. 

U Biogradu 

1. Junija 1863 god. 

[Prilog:] 



Va{e Svjetlosti 

prepokorni sluga 

V uk Stef. Karaxi}. 

Ja sam Va{oj Svjetlosti predao istiniti ra~un od 

mojijeh prihoda i razhoda po kome preko izdavawa 

za najpotrebnije stvari radi ‘ivqewa moram platiti na 

godinu 393 forinte Austrijske vrijednosti vi{e od mojijeh 

prihoda; a taj je sav tro{ak osim haqina za mene i 

moju ‘enu, osim qekara i lijekova osim fijakera [koji je 

meni potreban kako radi posla tako radi zdravqa] i 

osim razli~nijeh tro{kova koji se iznenada doga|aju; 

tako isto i osim tro{ka za putovawe kako radi kwi‘evnijeh 

poslova tako i u ilixe zdravqa radi; i najposlije 

osim tro{kova za {ta m pawe kwiga. Ovo sve ja sam 

koliko se moglo nakna|avao i krpio koje onijem {to 

sam kad kad po ne{to dobijao od kwiga koje drugijem 

izvanrednijem prihodama, i {to se nije moglo ono sam 

morao trpqeti. 

Po ovome niko se ne mo‘e ~uditi {to ja imam duga 

preko 800 dukata osim onijeh 1700 forinti {to sam 

u Va{e Svjetlosti uzeo u zajam 1851. godine kad sam 

{ta m pao rje~nik pa Vam ih na svoju veliku ‘alost jo{ 

nijesam mogao vratiti. Me|u pomenutijem gore dugom 

najznatniji je, pa za mene najte‘i {to sam du‘an 

{ta m pariji Jermenskoga manastira ok[o] 300 dukata 

za {tampawe IV. kwige Srpskijeh narodnijeh pjesama. 

A da sam imao ~ime isplatiti {ta m pawe ove IV. 

kwige do sad bi se ve} na{ta m pala i V. kwiga Srpskijeh 

narodnijeh pjesama me|u kojima nema ni jedne 

koja je prije {ta m pana. 

A osim ove V. kwige ja imam na novo skupqenijeh 

i prije nigda ne na{ta m panijeh na{ijeh narodnijeh 

pjesama o doga|ajima iz razli~nijeh vremena koje bi 

iznijele oko 100 na{ta m panijeh tabaka, i koje bih rad 

metnuti u red s onima {to su ve} {ta m pane i na{ta mpati 

ih sve na novo; a i osim pjesama rad bih za ‘ivota 

na{ta m pati ako ni{ta vi{e barem jednu kwigu o obi- 

~ajima naroda na{ega. 

V i{e ‘eqa da bih za ‘ivota jo{te mogao {to na{ta mpati 

nego li da bih mogao boqe i bezbri‘nije ‘ivqeti natrjerala 

me je da Va{u Svjetlost prepokorno molim da 

bi se stawe moje popravilo. 

Bez ikakijeh drugijeh zasluga samo po milostivoj 

blagonaklonosti Va{e Svjetlosti k meni ja mislim da 

bih se mogao nadati penziji kao {to je Sovjetni~ka 

plata. Kad bi n. pr. Ruski Car u Peterburgu imao povjerewe 

u kakvome ~ovjeku kao Va{a Svjetlost {to ste 

dosad imali u meni, i kad bi on takovoga ~ovjeka ovako 

po{tovao i odlikovao kao {to ste Va{a Svjetlost mene 

do sad po{tovali i odlikovali, jama~no bi se u~inilo 

da takovi ~ovjek mo‘e ‘ivqeti kao prvi ~inovnici u Peterburgu 

{to ‘ive. 

A bez svega toga samo za moje kwi‘evne zasluge 

[:koje bi sramota bilo ovdje brojiti:]ja mislim da bih 

imao pravo o~ekivati od svakoga na{ega bezpristrasnoga 

i upravo rodoqubivoga Praviteqstva da mi dade 

toliku penziju da mogu ne samo pristojno i bezbri- 

‘no ‘ivqeti nego i putovati kako radi kwi‘evnijeh posla 

tako [osobito sad u starosti i slabosti]i u ilixe zdravqa 

radi, a pored toga i kwige svoje {ta m pati; a od Praviteqstva 

Va{e Svjetlosti mislim da bih imao pravo nadati 

se preko spomenutijeh tro{kova da {to i ste~em i 

ostavim svojoj porodici ili barem da joj ne ostavqam 

duga iza sebe. 

Zato se usu|ujem prepokorno moliti Va{u Svjetlost 

da biste me predstavili Dr‘avnome Sovjetu da mi se 

odredi sovjetni~ka plata u penziju [:barem sad u o~i 

smrti:]. 

Ovo je 49ta godina kako se ja jednako trudim oko 

na{e kwi‘evnosti, i najvi{e ovoga vremena proveo 

sam s velikom brigom i mukom i nategom, a bogati i 

za narod Srpski slavni plodi mojijeh trudova poznati 

su ve} od mnogo godina kako u Be~u i Peterburgu tako 

i u Parizu i u Londonu i u samome Novome Jorku. 

prepiska 

Zato se nadam da }ete i Va{a Svjetlost i Dr‘avni Sovjet 

na}i za pravo da se ovi moji gotovo pedesetogodi{wi 

trudi u na{oj kwi‘evnosti, oko koristi i slave naroda 

na{ega, mogu isporediti sa slu‘bom kakvoga na- 

{ega Dr‘avnoga Sovjetnika, a osobito {to ja s pomo}u 

te penzije mislim jo{ raditi oko slave i koristi naroda 

na{ega kao i do sad {to sam radio. 

Kako sam ja 1844te godine imao sre}u te ste me 

poznali Va{a Svjetlost od onda se nikome nijesam potu‘io 

do danas u ovome pismu Va{oj Svjetlosti da nemam 

novaca koliko bi mi trebalo, i nadam se da }ete 

Va{a Svjetlost i Dr‘avni Sovjet sad u~initi da i u napredak 

imam uzroka jo{ mawe tu‘iti se zato. 

U Biogradu 1. Junija 

1863. god. 



V uk Stef. Karaxi} 

[Na prvoj strani du‘ leve margine Vukova napomena:] 

Imam na rani sedam du{a.] 

32 

OBRAÛN TRO[KOVA ZA DOMA]INSTVO 

I Svakodnevni izdaci za kuhiwu 

dnevno mese~no godi{we 

for. kr for. kr. for. kr. 

austrijske vrednosti 

3p mesa po 30 krajcara 90 

zelen i za~in za supu 5 

hleb 20 

zemi~ke za doru~ak i u‘inu 16 komada po 2kr. 

mleko 40 

kafa 15 

{e}er 25 

povr}e 15 

dodatak [uz jelo]i odrezak 15 

dodatak za sos 5 

bra{no i griz 20 

pirina~, tarana, makaroni itd. 10 

maslo, buter, slanina 20 

vino 21 

pivo 7 

vo}e 20 

Prema tome svakodnevni izdaci 

za kuhiwu iznose 

dnevno........ 3f. 60 kr. 

mese~no....... 108f. 

godi{we........ 1296f. 

II Izdaci obra~unavani mese~no 


for. kr. for. kr. for. kr. 

austrijskih vrednosti 

pe~ewe za nedeqne i prazni~ne dane 6f. 

~okolada, ~aj, rum, suvo gro‘|e, badem 

kwièvni magazin 47

48 


prepiska 

itd. 2 

uqe za jelo, sir}e, senf itd. 1 

uqe za lampu 6 

sve}e 4 20 

sapun 2 

voda iz Dunava za prawe rubqa 1 

esencija za lu‘ewe 50 

{tirak 25 

stan i doru~ak za D. G. Tirola 12 

}umur za peglawe 2 

nadnica za praqu i peglerku 5 

nadnica za {vaqu 2 

vino ili pivo za radnike 1 

pesak, slama, pra{ak za ~i{}ewe, kre~ 70 

pisma i po{tanski tro{kovi prose~no 5 

nagrada za kuvaricu 7 

za sirotiwu prilikom skupqawa milostiwa u raznim 

oblicima 1 

za popravke staklorescu, stolaru itd. 1 

kupawe u Dunavu 2 

pretplata za jedne nema~ke novine [Fremdenblat] 

1 20 

berberin 1 50 

~ista~u ~izama 1 50 

Dakle ovi tro{kovi iznose ukupno 

mese~no 65f. 85kr. 

godi{we 790f. 20kr. 

III Godi{wi izdaci 


for. kr. for. kr. for. kr. 

austrijske vrednosti 

Kirija zajedno sa porezom itd. 540 

5 hvati drva i nagrada radnicima 100 

Novogodi{wi darovi 

doma}inu zgrade 5 

wegovoj slu‘avci 1 

trojici po{tara, svakome po 1 f. 3 

slugi carske Akademije nauka 1 

slu‘itequ u ruskoj kapeli 1 

slu‘itequ kancelarije ruskog poslanstva 1 

svim slugama zajedno 10 

oxa~aru 40 

|ubretaru 20 

za pretplatu na Vidovdan i Danicu 19 

Dakle godi{wa suma je........... 681f. 60kr. 

IV Pla}awe interesa 

18# majoru Mi{i Anastasijevi}u za 300# po 6% 

oko 100 

18# Milanu Joksimovi}u u Loznici za 150# po 

12% oko 100 

Zalo‘nom zavodu 26 

Ukupno............ 226f. 

Godi{wi ukupni izdaci 

I Za svakodnevne izdatke za kuhiwu godi{we 

1296 f. 

II Za mese~ne izdatke godi{we 790 f. 20 kr. 

III Godi{wi izdaci 681 f. 60 kr. 

IV Za interes 226 f. 

UKUPNA SUMA 2993 f. 80 kr. 

Moje penzije [od Va{e Svetlosti 1200 forinti austrijske 

vrednosti, od srpske vlade 400 talira i od ruskog 

cara 100 dukata]iznose, prema kursu, najvi{e 

2600 forinti austrijske vrednosti: dakle, ja moram godi{we 

da potro{im 393 f. 80kr. austrijske vrednosti vi- 

{e da bih podmirio ono {to je najpotrebnije i najneophodnije 

A gde su: 

Odelo za mene i moju ‘enu, 

Lekari i lekovi, 

Fijakeri neophodni kako za moje poslove tako i 

zbog mog zdravqa, 

Razni vanredni izdaci; zatim 

Putni tro{kovi za putovawe kako radi mojih kwi- 

‘evnih poslova, tako i u bawe iz mojih zdravstvenih 

razloga; i najzad; 

Tro{kovi za {ta m pawe mojih dela? 



Be~, 29. jun 1863. 



Do{av{i ovdje na{ao sam jedno pismo iz Kotora 

od 13. Maija iz kojega Vam na drugijem listovima izpisujem 

novine od Crne gore. 

S najve}im nestrpqewem o~ekujem otuda {to }e 

biti od one moje molbe koju sam Vam po Va{oj zapovijesti 

napisao i 1. ovog mjeseca u kancelariji spoqa{wijeh 

poslova predao G. Miloju Le{janinu da se opravi 

Va{oj Svjetlosti u Kragujevac. Ako je Va{a Svjetlost 

budete onako preporu~ili Dr‘avnome Sovjetu kao {to 

sam se ja usudio prepokorno napomenuti Vam u onome 

pismu koje sam Vam uz wu poslao, jama~no }e 

ona, na moju i mojijeh kwi‘evnijeh poslova pomo}, a 

na Va{u slavu i diku, biti ispuwena sa svijem bez ikakva 

okrwivawa. 

U Be~u 17. Junija 863. 





Rimske Toplice, 19. jul 1863. 

Römerbad im Unter-Steiermark 7./19 Jul 863. 863. 



Ju~e sam se usudio poslati Vam po deli‘ancu preko 

Siska jednu malu kutiju ovda{nijeh tre{awa, ne da se 

wima po~astite nego samo da ih vidite. Ja u Srbiji ni- 

gdje nijesam vidio ovako krupnijeh tre{awa osim te 

Va{e male tre{we {to je u avliji. Kad tre{we ove dospijevaju 

u ovo doba godine mo‘ete odmah pomisliti kakva 

zemqa i klima mora biti gdje one rastu, a u na{oj 

zemqi kad bi ovake vrste tre{awa bilo, ja mislim da bi 

bile ne samo jo{ krupnije, nego zacijelo i mnogo sla- 

|e od ovijeh. Zemqa ovdje nije mawe strmenita od 

najstrmenitijih mjesta nahije Katunske u Crnoj Gori, 

samo {to nije onako kamenita nego je obrasla {umom 

ponajvi{e malom, i qudi po woj jedu ovsenicu i kapuru 

(Sterz) od eqde; kad sam zapitao ‘enu, od koje sam 

ove tre{we kupio, koliko ima ku}a u onome selu odakle 

su one, ona mi odgovori: ~etiri . Dakle selo kao 

u Starome Vlahu. 

Uz kutiju s tre{wama privezan je kao mali duguqasti 

sandu~i} u kome su nekolika kalema od ‘utijeh i vrlo 

crvenijeh ru‘a, koje bi trebalo ba{~ovan odmah da 

nakalemi. Ja mislim da }ete Va{a Svjetlost ovakijeh 

ru‘a imati tu u ba{~i, ali mi je ove kaleme upravo nametnuo 

gospodar od ove ilixe, Nijemac, rodom iz 

Saksonije, koji se zove Ulih. 

Vrlo }e mi biti milo, ako se ove tre{we dugo putem 

ne zadr‘e i Va{u Svjetlost u zdravqu i vesequ zastanu 

i budu Vam po voqi. 

Va{e Svjetlosti prepokorni sluga 



Be~, 30. oktobar 1863. 

Va{a Svjetlosti, 


u Be~u 17/30.[!]Okt. 863. 

Ne mogu se na~uditi {to mi Va{a Svjetlost za toliko 

vremena ne javiste ni{ta {ta bi od one moje molbenice 

koju sam po zapovjesti Va{oj napisao i prvoga Junija 

predao u ruke G . Iliji Gara{aninu da je po{qe Vama 

u Kragujevac. 

Istina da su Sovjetnici od 15. Junija do 15. Julija 

imali ferije; ali od 15. Julija ve} pro|o{e tri mjeseca i 

nastade ~etvrti, a ja ne primih jo{ nikakva odgovora na 

onu moju molbenicu. 

Va{oj Svjetlosti je poznato kako iz onoga moga 

govora, tako i iz spomenute molbenice u kakoj se 

smetwi i nevoqi ja nalazim osobito zbog duga Jermenima 

za {ta m pawe ~etvrte kwige na{ijeh narodnijeh 

pjesama. [aqem Vam ovdje kopiju od pisma koje mi je 

o tom pisao Prokurator Jermenskoga Manastira, na 

koje sam ga pismo ja molio da me pri~ekaju jo{ do 

svr{etka ove godine i morao sam obe}ati pla}ati im interes 

po {est na sto od po~etka ove godine dokle im 

dug ne isplatim. Ja sam se nadao da }e mi se najmawe 

odobriti ta penzija za koju sam se Va{oj Svjetlosti 

i usmeno i u molbenici molio, pa bih onda svakoga 

mjeseca pla}ao Jermenima dok im se ne bih odu‘io. 

Zato se prepokorno molim Va{oj Svjetlosti, kao {to 

sam se molio i qetos i usmeno i u onome pismu koje 

sam Vam poslao uz molbenicu, da biste me 7 {to je 

prepiska 

mogu}e prije udostojili odgovora {ta je bilo od one moje 

molbenice pa, ako mi je predstavqena u woj molba 

i ‘eqa odba~ena, da ja gledam {ta }u raditi, i da tra‘im 

ne bih li se otkuda s druge strane mogao pomo}i. 

Ja bih i prije molio Va{u Svjetlost za ovaj odgovor, 

da nijesam bio u Dalmaciji radi nekijeh osobitijeh kni- 

‘evnijeh[!]poslova (:kao {to sam Vam qetos tu napomiwao:) 

i za cijelo sam se nadao kad se ovdje vratim 

da }u na}i odgovor od Va{e Svjetlosti; ali na moju ‘alost 

i nesre}u to je nadawe bilo u zalud; zato sad moram 

ovijem pismom dosa|ivati Va{oj S vjetlosti i moliti se 

prepokorno da biste me {to je mogu}e prije udostojili 

odgovora i nadam se za cijelo da }ete Vito u~initi 

Gospodine! 




KOSTA CUKI] VUKU KARAXI]U 

Beograd, 12. novembar 1863. 

Molbu Va{u ti~u}i se povi{en Va{e penz 

upravl nu podª 1 mª ñ tek: god: na N govu Sv tlost 

blagovol o Sv tlÆŁ Kn zª uputiti na dal Ł postupakª 

Ministerskomª Sov tu, koi podª 30. tek: r { o, 

da nenalazi osnova, po istoŁ kakve korake kodª zakonodatne 

vlasti ~initi. 

Izv{tava }i Vasª o tome, Gospodine, uzimamª 

~est iz viti Vamª mo po{tovan 

Pn o 5.683 

31 gª Oktobra 1863 god Ministerª Finans 

u Beogradu KCuki} 

kwièvni magazin 49

50 


~itawe 

Bogdan A. Popovi} 

ÎTAVO NEBO 

JEZIKA 

Vojislav Karanovi}: 

Na{e nebo, Zavod za 

uxbenike, Beograd, 2007 

S klopqena 

iz pet, 

ujedna~enih i 

~vrsto strukturiranihciklusa 

pesama, 

osma po redu 

zbirka VojislavaKaranovi}a 

Na{e nebojednoglasom 

odlukom 

ìrija oven~ana je nagradom 

„Vasko Popa“ za 2007. godinu. 

Kao i obi~no kad se susre}emo 

sa pevawem ovog autora, nesporno 

iz kruga vrhunskih liri- 

~ara savremene srpske poezije, 

te{ko se mimoilazimo sa pitawem: 

[ta se, zapravo, i kako u 

Karanovi}evoj poeziji „doga- 

|a“? Poku{aj odgovora na ovo 

pitawe mogao bi se osloniti na 

neka od ranije nam znana Karanovi}eva 

poeti~ka na~ela koja 

su, o~igledno, na snazi i u zbirci 

Na{e nebo. Poraèn suo~avawem 

sa zadanom nam stvarno- 

{}u pesnik, naime, teì da je na 

sebi svojstven na~in sagleda, recimo 

i tako, uobli~i jednu imaginativnu 

realnost - obelodawuju}i 

i, pri tom, uznose}i evokativne 

mo}i jezika. 

Upravo tako, govorni subjekt 

je – u prvom ciklusu Na{eg neba 

se to moè pro~itati – „nadnet 

nad provaliju sveta“ koju je, uz 

sve ostalo, prouzrokovao rat. 

Sva je prilika da su „Sve te ru- 

{evine, spaqeni/gradovi, i ubijeni 

qudi,/ te planine le{eva,/okeani 

tople krvi/i obale od 

pepela“ slike u pesniku podstaknute 

nedavnim i ovda{wim 

zbivawem. Kako ga to Karanovi} 

na svoj na~in sagledava? Doga|awe 

iz ìvotne realnosti on 

„prenosi“ u jezi~ki medij i do- 

~arava ga kao raskr{}e dveju re- 

~enica. Navedene slike su, u pesmi 

„Rat“, „ta~ka stavqena/na 

kraj jedne kratke,/vrele re~enice. 

Ta~ka iza koje/po~iwe re~e- 

nica duga/i hladna/ kao senka 

nikad/ zapaqenog plamena“. Ho- 

}e se, besumwe, re}i da besmisleni 

i beslovesno izavani uzroci 

proizvode nesagledive i 

tragi~ne posledice. 

Ako su ovim primerom nagove{teni 

razlozi sa kojih govorni 

subjekt zbirke, u drugom ciklusu, 

spomiwe „Plamen te è- 

|i“ koja i{te „Jo{ samo gutqaj 

znawa, qubavi, ìvota!“, daju se 

iz wega naslutiti i na~ini kako 

}e ta „è|“ biti utaìvana. 

@eqenu stvarnost nije, dabome, 

mogu}no pesni~ki oìveti „zlehudim 

sivilom re~ni~kih mo~ava“ 

saglasnih dobu koje se ho}e 

prevladati. Ona moè da se rodi, 

i ra|a se, samo u pesnikovoj 

imaginaciji, iz re~i „ìvot“ 

koja }e prizvati „àgor i negda- 

{wu raznolikost“. Ili, na drugi 

na~in kazano, vitalizam i 

wime za~etu novu stvarnost mogu}no 

je obnoviti posredstvom 

re~i koje aktiviraju „~itavo nebo 

jezika“. Nekolikim poeti~kim 

i autopoeti~kim pesmama 

Karanovi} u ovom ciklusu obelodawuje 

proces nastajawa poezije 

po svojim merilima stvarala~ke 

svrhovitosti. Kako god 

po~iwao, kadgod i pojavama svakodnevice 

ali vi|enim „nekako 

postrance“, taj se proces finalizuje 

neupitno: poezije bez ose- 

}awa naprosto nema! 

Razume se, i kad pulsira u jezi~kom 

mediju, ìvot kako ga pesnik 

vidi sadrì ponovqive i 

ni{ta mawe dramati~ne probleme. 

Pesnik je kadar da ih prevlada 

snagom zami{qawa, radom 

stvarala~ke imaginacije koji, u 

ovoj poeti~koj fazi, pokri}e dobija 

samo zadovoqavawem „gladi 

za nestvarnim“. Svojevrsnim izme{tawem 

pesnikovog zanimawa 

sa glavnih i sudbinskih na prividno 

sporedne i „obi~ne“ sfere 

u kojima se na{e ìvqewe odvija. 

Ili, znatno vi{e od toga, 

{irewem vidnog poqa na integralni 

ìvot. „Zar nije mogu}e“ 

– pita se u tre}em ciklusu govorni 

subjekt, a nismo daleko od 

uverewa da je posredi sâm pesnik 

– „da je/ sve ìvo, da du{a pliva/ 

u svakom predmetu, da je sve/ deo 

jednog ìvog tela, da je/ svet 

preplavqen ogromnom,/ toplom 

vodom ìvota?“ 

Celim nizom izvanrednih 

pesama, podstaknutih metafizi~kim 

ali i prividno parternim 

motivima i temama, ili pak 

nizom pesama u kojima metafizi~ko 

i parterno zamewuju mesta, 

Karanovi} i narednom, a i u 

zavr{nom ciklusu zbirke isku- 

{ava mogu}nosti svog pristupa 

integralno vi|enom ìvotu. Sa 

kakvim ishodom? U pesmi „Psalam“ 

stoji da uìvawe „u maznom 

uvijawu stvarnosti“ pred 

wegovim pogledom, a moglo bi se 

re}i i uìvawe u posredovawu 

„nerealnog“ ìvota, lirski subjekt 

razume kao iskqu~ivo pesni~ku 

privilegiju, pa i kao 

svoju gre{nost. Jer, ispostavqa 

se da je jezik pevawa kao supstitut 

bivstvovawa, taj medij u kome 

se eventualno oìvotvoruje 

nova stvarnost, zapravo „vizija 

bojnog poqa usred bitke,/ jedne 

sasvim posebne bitke,/ prizor 

rati{ta na kojem/ niko ne ratuje?“ 

Melanholi~ne pesme u zavr- 

{nom ciklusu, pesme suo~avawa 

sa zaludno{}u na{ih pregnu}a, 

sa na{om bespomo}no{}u spram 

nekakve vi{e organizacije na 

koju nemamo uticaja, na samom 

kraju zbirke poentira jedna u 

nizu antologijskih pesama – 

„Povratak“. Kao da se pred na- 

{im o~ima upravo zavr{en 

film po~iwe odvijati obrnutim 

smerom, ka po~etku. Ka prvobitnoj 

nevinosti i ~istoti 

koje slute svekoliko obnavqawe. 

Jedinu {ansu na{e civilizacije, 

ma koliko malo verovatna 

ona bila. 

Stvoren u opirawu inerciji 

koja u sunovrat vodi na{ 

svet, koliko i u opirawu dana- 

{wem i ovda{wem na{em pretrajavawu, 

teren na kome se „doga|aju“ 

Karanovi}eve nove pesme 

jeste unekoliko ekskluzivan. 

To, me|utim, kad je re~ o 

pesniku wegovog lirskog formata 

ne zna~i i ograni~eno obuhvatan. 

Jer, stvarala~ka imaginacija 

pesnikova je kadra da 

taj teren neslu}eno pro{iri, 

da iskazom, u na{im okolnostima 

jedva poredive tananosti 

i ~istote, pesmama obezbedi 

pravu meru sloènosti 

i puno}e. I, dakako, ìvotnosti. 

Milan \or|evi} 

PESME O @IVOM 

Radmila Lazi}, IN VIVO, 

Narodna kwiga, 

Beograd, 2007 

Pesnici u 

nekim 

trenucima mewaju 

svoju poetiku 

ili se 

okre}u drugim 

mogu}nostima 

izraza, druk- 

~ijim stilskimfigurama, 

pesni~kim 

asocijacijama, 

oboga}ivawima 

ili pojednostavqivawima 

forme, sadràja, tema i wihovim 

raznolikim preobraàvawima. 

Naravno, to je jedan od na- 

~ina da se obnovi, oja~a ili osve- 

ì i da se na drugi na~in izrazi 

individualni talenat. I da se 

kaè ono {to na drugi ili onaj 

stari na~in nije moglo da se ka- 

è. U svojoj novoj kwizi latinskog 

naziva IN VIVO, a u prevodu 

na srpski jezik u ìvo, mo`da 

uìvo, Radmila Lazi}, u ovom 

trenutku kao da prelazi iz svog 

nekada ironi~nog, igrivog, crnohumornog 

pa ponekad ~ak i 

brutalno grotesknog ali ogoqeno 

istinitog sveta o kojem se, 

kao i o problemima, radostima i 

te{ko}ama u tom svetu, govori 

uverqivim ènskim glasom, dakle 

prelazi na mo`da intimniju, 

recimo, porodi~nu temu. Izra- 

àvawe individualnog je ono 

{to je i ina~e pesmama ove pesnikiwe 

davalo vi{e nego upe- 

~atqivu intonaciju. Uostalom, 

individualno je ono {to je neodvojivo 

od autenti~nog pesnika i 

pesnikiwe. To katkada prime}ujemo 

i kod onih pesnika i pesnikiwa 

koji su tribuni, pevaju o 

kolektivu, narodu, op{tim ili 

takozvanim velikim, metafizi~kim, 

patriotskim, kwièvnim, 

qudskim ili takozvanim ve~nim 

i velikim temama i temama ìvota 

i smrti. Zbirka pesama IN 

VIVO nije podeqena na cikluse 

ali mogu re}i da je komponovana 

na vidqivo dramski na~in jer zapravo 

iskazuje jednu dramu. Unu- 

tra{wu dramu. Nazovimo to mo- 

`da qudskom ili porodi~nom 

dramom izre~enom pesmama koje 

nastaju na osnovu individualnog 

doìvqaja. Ve} i sam naziv kwige 

pomalo je hladno medicinski 

i na latinskom jeziku. IN VIVO 

govori da pesnikiwa svojim pesmama 

ponire, ulazi u ono {to je 

ìvo, pa ~ak bih rekao i u ono 

{to je èstoko. 

Na po~etku kwige je pesma 

„Prolog“ a zbirka se zavr{ava 

pesmom „Epilog“. Izme|u toga je 

{ezdeset pesama, kratkih, elipti~nih 

ali sna`nih i potresnih. 

O ~emu poetski govore ove pesme? 

One pre svega na osoben na- 

~in, na na~in Radmile Lazi}, govore 

o onom {to se qudskom bi}u 

i to ènskom bi}u de{ava od detiwstva 

do zrelosti ali i potom. 

Ve} na po~etku u pesmi „Prolog“ 

pesnikiwa pita: „Da ti pri~am / 

Zeleno ili mrko? / Da ti pri~am 

belo / Iz davnina?“ Pesnikiwa 

èli da zna da li da u pesmama 

govori lepo i na ìvotan na~in - 

zeleno ili mrko – mra~no i turobno. 

Ili da pesmom pri~a belo 

iz davnine. Belo je i nevinost 

i po~etak. I ona, zapravo, u svojim 

pesmama to i ~ini. Doti~e se 

i jedne i druge i tre}e stvari 

{to ih simbolizuju ove boje. Radmila 

Lazi} je u svojoj kwizi 

ostala verna stilu svog pevawa a 

to zna~i da je na momente ironi~na 

ili ponekad groteskna u 

izrazu. Vokabular wenih pesama 

sli~an je nekada{wim pesmama 

ali tema ovih pesama je malo 

druga~ija. Tu se prepoznaje pevawe 

o porodi~nim stvarima, o qubavima 

i ose}awima, ~ak i o detiwstvu, 

dakle o ne~emu prema 

~emu se pesnici odnose na razli- 

~ite na~ine. Neki te stvari divinizuju 

(prema wima se odnose 

kao prema ne~em boànskom), 

smatraju ih svetim i tako o wima 

pevaju kao o neponovqivim divotama 

dok drugi neumoqivo i duboko 

ulaze u konkretno i tamu 

vremena, postojawa, qudi, prirode 

i stvari. Jezik poezije Radmile 

Lazi} u ovoj kwizi ponekad je 

blizak i jeziku narodnih pesama. 

A postoji i aluzija na atmosferu 

tih pesama i tu je, na primer, i 

asocijacija na pesimisti~ku poruku 

pesme Branka Radi~evi}a 

„Tuga i opomena“. Mo`da otud 

~itawe 

isti naslov kratke pesme pri 

kraju kwige. Uop{te, pesme ove 

zbirke karakteri{u odre|eni 

minimalizam, kao i izvesne varijacije 

na porodi~ne teme. Ove 

teme mo`da ne moraju da budu toliko 

li~ne ali pesnikiwa se wima 

bavi u celoj ovoj zbirci pesama. 

Od teme individualne ìvotne 

sudbine do odnosa prema ocu i 

majci Radmila Lazi} kao da se u 

svojim pesmama bavi ne~em o ~emu 

je ranije mo`da pevala na druga~iji, 

ironi~niji pa i groteskniji 

na~in. Dodu{e, i ovde ima 

groteske ali ona nije sebi ciq, 

ve} je tu da {to è{}e naslika 

odre|eno stawe i odre|ene trenutke 

qudske egzistencije. Dosta 

pesama iz kwige IN VIVO zvu~i 

potresno. Kao da je glavna namera 

pesnikiwe bila da {to boqe 

iskaè individualna ose}awa. 

To se vidi iz pesme „Samohrana“: 

„Sobom hranim se / Budem gladna 

/ Budem sita / De{ifrujem rukopis 

sna – / Ni~ije stado. // Na 

mom izvoru pojim/ / Na sopstvenom 

jeziku / Koqem.“ Osim toga, 

to je pomalo jezik pa i intonacija 

nalik onoj u narodnim pesmama 

ali pesnikiwa tu na jednostavan 

i na èstok na~in iskazuje mo- 

`da autopoetiku ali i to kako 

ona kao qudsko bi}e postoji. U 

pesmama „Vedrila i obla~ila“, 

„Medeja“, „Uzimawe mere“, „Pletiqa“, 

„Fotografija“, „Doma}a 

atmosfera“, „Odgajawe“, „Roditeqka“, 

„Tuga i opomena“ i „Kalemarka“ 

i jo{ nekim pesmama 

prisutna je ova tema, tema koju 

uop{teno moèmo nazvati porodi~na. 

Tu je na osoben na~in iskazan 

i odnos prema ocu i majci. 

Recimo, u pesmi „Fotografija“ 

pesnikiwa se obra}a ocu. Pita 

se, ko je devoj~ica ~iju fotografiju 

otac nosi u nov~aniku a pokazuje 

je kako stoji na travi, sama. 

Mo`da je to asocijacija na 

autorkinu fotografiju koju vidimo 

na koricama kwige. U stvari, 

pesnikiwa jednostavnim re- 

~ima priziva svoje detiwstvo, 

do~arava nam ga u par re~i i pita 

se o onome {to je wena sudbina, 

pita se, da li devoj~ica „gleda 

nekuda niz put“, ~eka li jo{ 

tamo i da li je stigla „U obe}anu 

zemqu?“ I ova kratka, jezgrovita 

pesma-pitawe zapravo je zapitanost 

nad sopstvenom sudbinom. 

kwièvni magazin 51

52 


~itawe 

Ispod jednostavnosti pesme poku{ava 

da se otkrije ne{to tragi~no 

i nimalo jednostavno. 

Naro~ito su mi potresne pesme 

u kojima se peva o majci ili 

se pesnikiwa obra}a onom {to je 

metafora majke i onom {to pesnikiwu 

stvara ili majci koju 

ponekad naziva zrikava ili grbava 

a zove je i poraènim nebom. 

Me|utim, iako su ove pesme 

potresne, ta potresnost nije pateti~na. 

Naprotiv. Istinita je 

u najboqem estetskom smislu. I 

èstoko jednostavna. Iza onog na 

prvi pogled jednostavnog izkaza 

kao da se krije ìvotni, qudski 

patos od koga nekada{wa igriva 

pesnikiwa-ironi~arka sada ne 

zazire jer kao da ni{ta ne èli 

da krije, ne zanima je ni modernisti~ko 

i postmodernisti~ko 

izmi{qawe i suvi{no stilizovawe. 

Direktna je i neposredna. 

[to je odli~no. U kratkoj pesmi 

„Pletiqa“ pesnikiwa se obra}a 

majci i traì da joj isplete suze 

da bi sa wom mogla da ih para. 

@alost i turobnost pa i posledice 

destrukcija postojawa iskazuju 

se suzama i parawem a majka 

je pletiqa, ona koja stvara-plete. 

Kod mene to izaziva jo{ jednu 

jednostavnu asocijaciju na ono 

~ega ima u narodnim pesmama. U 

pesmama „Tragetkiwe“ i „Doma- 

}a atmosfera“ pesnikiwa kroz 

prizivawe majke podse}a nas na 

imena junakiwa stare gr~ke tragedije 

i odnos majki i }erki u 

tim dramskim delima. Ali ove 

asocijacije na klasi~nu i staru 

gr~ku kwièvnost nisu izve{ta- 

~ene i optere}uju}e ve} prirodne 

i lepo se dopuwavaju sa iskazima 

pesnikiwe. U pesmama ove 

svoje zbirke Radmila Lazi} ìvo 

peva o ìvom. U pesmi „Epilog“ 

kao da se saìma ceo niz do- 

ìvqaja ispoqenih kroz pesme 

zbirke IN VIVO. Pesnikiwa kaè: 

„Re~nici prisustva – Kapi krvi 

i mastila, / U re~nicima su odsustva.“ 

Ono {to je u pesmi „Prolog“ 

zeleno i mrko, ovde su metafore 

re~nici prisustva i odsustva 

ali i metafora kapi krvi, 

to jest ìvot i ono ìvo i metafora 

mastilo, pesni~ko sredstvo 

ili materija kojom se iskazuju 

ose}awa, doìvqaji i ma{ta pesnikiwa 

i pesnika i kojim se na 

belini hartije uobli~avaju wi- 

hove re~i. 

ûdim se {to o ovoj vrednoj 

kwizi nije vi{e pisano. To je nepravedno 

jer ona iz vi{e razloga 

zasluùje da se o woj pi{e. Dana- 

{wi profesionalni i u~eni ~itaoci 

poezije kao da se interesuju 

samo za ono {to im moè doneti 

neku dru{tvenu korist ili 

promociju. Znam da u na{im prilikama 

u {iroj javnosti postoji 

velika ravnodu{nost prema poeziji, 

a naro~ito prema poeziji 

koja je individualisti~ka i ne 

temeqi se na onom {to se iskazuje 

re~ju mi, dakle, prema poeziji 

koja je daqe od nacionalne 

ideologije i mitologije. Ali IN 

VIVO je odli~na, estetski i eti~ki 

~ista ili, starinski da se izrazim, 

iskrena kwiga pesama koja 

pesnikiwu Lazi} ne predstavqa 

samo u novom svetlu, ve} na 

elipti~an, jezgrovit na~in peva 

o pro{losti i sada{wosti, o 

onome {to se ti~e i svih nas 

qudskih bi}a: o detiwstvu, o porodi~nim 

stvarima, o odnosu 

prema roditeqima i porodici, o 

qubavi, o svakodnevici i qudskoj 

sudbini. Dakle, o onome 

{to pojednostavqano zovemo: 

na{ ìvot. 

Mileta A}imovi} 

Ivkov 

PREDA^KO 

I LI^NO 

Dragan Hamovi}, 

Mati~na kwiga, Zavod za 

uxbenike, Beograd, 2007 

O beleèna 

upitnim, 

antinomi~nim 

stihom: 

„Nemeti ili 

opet pevati“, 

kao efektnim 

motoom preuzetim 

iz zavetne 

kwige 

Stevana Rai~kovi}aFascikla 

1999/2000, nova poetska kwiga 

Dragana Hamovi}a svojim indikativnim 

naslovom, pa`qivim 

sklopom, ta~nim metrom, te 

ukupnom intonacijom i atmosferom 

ukazuje, izme|u ostalog, 

i na naro~ito iskazanu idejnu, 

intelektualnu i stvarala~ku 

doslednost. A ona, sledstveno, i 

na jednu sasvim izglednu mogu}nost 

~itala~kog razumevawa koja, 

~ak i kada nije zasnovana na 

podrazumevaju}em modernosti~kom 

prevratu vrednosti, diskontinuitetu 

i neprestanoj skepti~noj 

zapitanosti nad mogu}nostima, 

smislom i dometima 

savremenog pevawa i mi{qewa 

moè da, spram vremena, reprezentativno 

pokaè kako jedan 

prepoznatqivi ideolo{ki i misaoni 

obrazac i sistem, u tesnom 

poeti~kom saglasju, moè 

da se primereno aktivira i 

osnaùje u svakom pojedina~nom 

stvarala~kom gestu. Bez obzira 

na wegovu ànrovsku prirodu, 

namenu i, primerene, tipolo- 

{ke i ine razlike. 

Mati~na kwiga Dragana 

Hamovi}a je delo nagla{ene 

idejne i misaone doslednosti i 

konsekvencije. Odnosno svesno 

uspostavqenog i samosvesno iskazanog 

kontinuiteta koji se 

stvarala~ki skokovito, no jednoobrazno 

i, {to je va`nije, sasvim 

skrupulozno i dalekose- 

`no osmi{qeno vi{estruko u 

vremenu potvr|ivao. Ona je osobeno 

pesni~ko delo koje, neprestano 

prizivaju}i tradiciju, 

svoj smisao postojawa nalazi u 

tesnoj vezi/sklopu koji ~ine iskustveno, 

li~no i preda~ko. A tu 

se misli na onaj skup stabilizovanih 

vrednosti koji se, kao bazi~ni 

„beo~ug podugoga niza“, 

samorodno nasleduje i, jer je su- 

{tinski deo identiteta, nadaqe 

eksperimentalno ne dovodi u 

pitawe i ne mewa. Ve} postaje 

trajni zalog („li~na zaloga“) za 

ìvqewe i pevawe. Iz takvog 

idejnog i misaonog smera oblikovan 

je ovaj simbolizovan, mestimice 

zna~ewski teè proziran, 

Hamovi}ev vezani lirski 

govor koji je sav sveden na - to su 

odre|uju}e lekseme wegovog 

ukupnog lirterarnog bavqewa: 

„su{to“ i „sr`no“. 

Pretpostavqena razlika izme|u 

mi{qewa, stava, na~ina i 

u~inka pesnika esejiste i kriti~ara 

u Hamovi}evom stvarala~kom 

slu~aju, bez obzira na 

~iwenicu da se na wegove pesni~ke 

po~etke: Mrakovi, ruè, 

1992, Name{tenik, 1994, danas 

pomalo zaboravilo, paradigmati~no 

ukazuje na mogu}nost 

stvarala~kog prevazi~laèwa i 

pribliàvawa tako shva}enih 

opre~nosti. Na to ukazuje i wegova 

stvarala~ka zaokupqenost 

formom u poeziji, a nare~enim 

tradicijskim kontinuitetom u 

kriti~kim i esejisti~kim tekstovima. 

On je kao tuma~ poezije 

uvek uzimao u obzir veze i odnose 

koji su tekstovi kojima se bavio 

uspostavqali sa tradicijom; 

sa predawskim i preda~kim. 

A to su, zapravo, jasni pokazateqi 

da se on analiti~ki zanimao 

za one strukturne i semanti~ke 

pojedinosti koje su postojano 

ukazivali na wihov eminentno 

simbolisti~ki karakter. Tako 

je i u wegovoj poeziji. 

îtaocu wegove Mati~ne 

kwige bi}e odmah jasno da se on 

pesni~ki oredelio za stroè, 

zatvorene forme; forme vezanog 

stiha. Ve} prva pesma „Sasud“, 

koja ima programski karakter, 

zajmi i grafijski odvaja stih V. 

B. Jejtsa koji glasi: „Blagosloven 

da je stroì metar stiha“. 

Dok se u naredna dva katrena ove 

pesme zvu~nim sintagmama: „osovina 

takta“ i „ta~ni metar“, indikativno 

dozna~uje weno op- 

{tije formalno-stvarala~ko 

usmerewe. Hamovi}ev poetski 

govor u ovoj je kwizi najpre to – 

„ta~ni metar“. A potom i sloèna 

li~na i op{ta pri~a o poreklu 

u kojoj, kao u onoj glasovitoj 

pesmi „Svetli grobovi“ J. J. 

Zmaja (na koju, posredno, ukazuje 

i zavr{ni stih pesme „Imewaku 

na dnu jame“) a u ~ijim stihovima 

povi{enog tona, podse}amo se: 

„Kroz vekove, kroz maglinu, / 

Ded unuku, otac sinu“ prenose 

bitne poruke o vrlini i trajawu 

– spajaju}i tako: „vek sa vekom / 

I ~oveka sa ~ovekom.“. 

Bogata intertekstualna 

osnova na kojoj su izgra|ene pojedina~ne 

pesme i pesmovne celine, 

jer svaka je pojedina~na celina/ciklus 

snabdevena odabranim 

citatima iz pesni~ko-poeti~ke 

prethodnice – od Svetog 

Save, preko Wego{a, Nastasijevi}a, 

Laze Kosti}a, Du~i}a, Disa 

i Miqkovi}a do I. V. Lali- 

}a, Noga, Te{i}a, ukazuje na ~iwenicu 

da je Hamovi} od onih 

savremenih pesnika koji koliko 

na formu, toliko koncentrisane 

pa`we usredsre|uje i na kontekst. 

Dakle, ne nasleduje on samo 

ime i poreklo, ve} i se i samosvesno 

opredequje za jedan 

vid tradicije. A to je onaj vid 

tradicije koji ra~una sa zatvorenom 

formom, muzikalno{}u, 

na~elnom hermeti~no{}u, zna- 

~ewskom vi{eplano{}u. Tako 

da se u pa`qivom odabiru tematski 

i formalnih instanci 

za oblikovawe pesama, jasno 

prepoznaje wegovo neosimbolisti~ko 

poeti~ko usmerewe. 

Ta naro~ita stvarala~ka sasre|enost 

na formalne osnove, 

odnosno unutra{wi izomorfizam, 

ukazuje na ~iwenicu da je 

Hamovi} dobro savladao oblikotvorne 

aspekte pesni~kog posla, 

dok hermeti~nost pojedina~nih 

pesama koja je, istina, 

mawe prisutna nego u pojedinim 

delovima poeme Name{tenik, 

potvr|uje da se wegova muka sa 

re~ima usmerena ka artikulaciji 

sloènih, dubinskih zna~ewa. 

A to, opet, pokazuje da je on, 

ovoga puta, stvarala~ki efektnije, 

zrelije i uravnoteènije, 

oblikovao svoje stihove i pesme. 

âk i onda kada one, sa izvesnom 

merom neprozirnosti, aktiviraju 

mitske, religijske i istorijske 

aspekte. Od biblijske 

(novozavetne) epizode o Lazaru 

iz Vitanije, preko analogija sa 

li~nom, porodi~nom pri~om, do 

aktivirawa mitske figure 

tra~kog kowanika i prepoznavawa 

istozna~nosti izme|u tragizma 

iz daqe i bliè nacionalne 

istorije sa novovremenim de{avawima. 

Na tom je smeru oblikovana 

jedna od najuspelijih pesama 

„Sonet o streqawu u Kraqevu“. 

A u osnovi tako sprovo|enog 

stvarala~kog nauma upisan 

je, i to u pesmi koja je dala na- 

~itawe 

slov kwizi, jasan li~ni i poeti~ki 

nalog: „Do sebe sebe sprovesti.“ 

Tako su se u ovoj Hamovi- 

}evoj kwizi motivisano suspregle 

razli~ite tematke i smisaone 

ravni koje, simultano aktivirane 

na poetskom putu kroz vreme, 

kazuju da su wegove poetska 

vizija i namera usmerene ka razmatrawu 

bazi~nih principa i 

pitawa - od po~etka do po{qedka. 

Od op{teg do pojedina~nog 

oca: „Zakriqen ocima, uz krila 

sinovska“. Kao i neprestanog 

ukazivawa na jasnu i jaku vezu sa 

pojedina~nim, konkretnim, u ~emu 

se i navrhuwuje smisao ovog 

wegovog tragala~kog, misaono i 

emotivno vidno proètog, „ta~nog“ 

stihovawa. I to umozritelno, 

sa pijetetom, katkad u molitvenom 

tonu i bruju, kao u pesmi 

„Mrtvi“. Sadràjno i odmereno 

no, ~ini se, mestimice u nagla- 

{eno doktrinarnoj vezi sa stvarala{tvom 

odabranih pesni~kih 

predaka i uzora. U samoizabranim 

negvama. Tradicija obavezuje, 

usmerava i u~i, ali i suspreè. 

Pokloni~ki predano, ali i 

li~no oìvqeno, sabrano i 

smerno pevaju}i o poreklu, o 

mitu, religiji i tragi~noj 

istoriji, o trajawu u veri – „O 

vaskrsu i spasu“, Dragan Hamovi} 

je u Mati~noj kwizi, ispotiha, 

ispevao i svojevrsnu pohvalu 

umnosti i umetnosti. Ne 

samo onoj prepo~etnoj stvarala~koj, 

ve} i onoj znanoj svedo- 

~anskoj, zografskoj – koju izri- 

~e prvi srpski pisac u u pesmi 

wegovog imena: „Sava“, a koja je 

sasvim bliska umetnosti nare- 

~enog pesnika – tradiciji i 

kontinuitetu obre~enog poslenika. 

Zbog toga je ova kwiga i 

svojevrsna pohvala o~instvu i 

sinstvu, najte{woj i naj~vr- 

{}oj vezi smisla i trajawa, lepote 

i stvarawa u dobroj veri, 

„U ota~kom krilu“. A wegove su 

pesme, zbog takvog i tolikog 

stvarala~kog zamaha, sloène i 

za razumevawe ponekad i te{ke, 

no raznovrsno ritmi~ne i melodiozne. 

One, u naporu umnog 

prozirawa wihovog umnoènog 

zna~ewa, smisla i postroja zazivaju, 

na usredoto~eno 

strpqewe, ve} sviklog 

~itaoca. 

kwièvni magazin 53

54 


poezija 

Henrih Sabgir 

IZOSTIHOVI 

enrih Veniaminovi~ 

H 

SABGIR (20. XI 1928, 

Bijsk - 7. H 1999, Moskva) 

pesnik, prozni 

pisac, scenarista crtanih 

filmova, de~ji 

pesnik, prevodilac, jedan 

od najzna~ajnih pesnika ruskog 

kwièvnog „podzemqa“ bio je i jedan 

od najve}ih (a moèmo re}i i najuspe- 

{nijih) eksperimentatora na planu 

forme i iznalaèwa novih na~ina 

poetskog iskazivawa. Oslawaju}i se 

na zaista op~iwavaju}u rusku umetni~ku 

avangardu iz dvadesetih godina 

minulog veka, me{aju}i je sa apsurdnom 

svakodnevnicom iz sopstvenog 

ìvota, Sabgir je stvarao tekstove i 

umetni~ka dela koja su {okirala ~itaoca. 

Smatraju}i da je poezija svuda 

oko nas, samo je mi ne vidimo, on je 

„otkriva“ ispisuju}i je tamo gde smo 

je najmawe o~ekivali. Tako su nastali 

wegovi ~uveni „soneti na ko{uqama“ 

(soneti ispisani na le|ima ko{uqa), 

a u takvoj otkrivala~koj igri i, na 

primer, tekstovi ispisani na kuhiwskoj 

dasci za seckawe i drugi „stvarizmi“ 

(tekstovi ispisani po stvarima). 

Sabgir je smatrao da se pesme mogu pisati 

po ode}i, lavorima, koritima, 

~ar{avima, koferima i drugim predmetima. 

Pored takvih „stvarizama“ 

on je ispisivao i „bezsadràjne“, 

„partiturne“ i „poderane“ tekstove, 

ali i druge vrste vizualnog poetskog 

teksta me|u kojima se isti~u „izostihovi“. 

U wima se Sabgirova te`wa ka 

poetskom minimalizmu ne ogleda samo 

u „skra}ivawu“ teksta odustajawem od 

celih re~i i sintagmi, ve} se vr{i 

„zamena“ nekih re~i sa slikom, {to je 

bila karakteristi~na ilustracija u 

(i na{im) de~ijim kwigama i ~itankama. 

U ovom kombinovawu re~i i 

slika, nekoj vrsti rebusa i infantilizaciji 

teksta, de~ja vizura sagledavawa 

stvarnosti brzo prerasta u grotesknu 

egzistencijalnu strepwu. Ba{ 

kao i u ova dva primera. 

Bele{ka i prevod s ruskog 

Nikola Vuji~i} 

tkrivawe i spoznaja leè u priro- 

O 

di svakog umetnika ali mogu}nost 

stvarawa li~nog likovnog vokabulara 

nastaje tek posle istinskog 

prepoznavawa sopstvenih opsesija. 

Jezik nadrealizma pruà apsolutnu 

slobodu za istraìvawa te vrste, 

budu}i da se kroz wega na osoben na~in kombinuju 

realnost doìvqaja i surealizam idejnosti. 

Zagonetnost poruke nosi svako delo jer upravo 

nagla{eno gomilawe ili odsustvo figuralnih 

komponenata u me|usobnoj logici postavke, stvaraju 

efekat vi{e celina u jednoj. To je slu~aj i sa 

Stani}evom slikom. Nezavisno od tematske orjentacije, 

wegova dela ~esto ispuwavaju likovi nagla{ene 

dinamike koja se usredsre|uje na sopstvenu 

auru ili energetsko poqe najbliè figure, bez 

obzira na wenu prirodu. Mediteranska komponenta 

podrazumeva ambijent sastavqen od boemski 

nastrojenih eksponenata, neretko zadubqenih u 

realizaciju sopstvenih ìvota koje pretvaraju u 

misije, gotovo uzaludne ili idejno neodre|ene. 

Svaka pri~a postoji unutar prostora slike, na vi- 

{e paralelnih nivoa bez razlike u odnosu prema 

realnoj dimenziji prostora slike. 

Vreme, potvr|uje svojevrstan paradoks koji 

moè da preìvi samo u sebi sli~nom Prostoru. 

Zato likovi Stani}evih slika, postoje istovremeno 

jedni pored drugih, a vrlo retko zajedno u~estvuju 

u kolektivnom otkrivawu tajne koja je su- 

{tina wihovog bi}a. êsto deluje, kao da su samo 

refleks ìvota iz druge dimenzije, pa zako~eni u 

me|uprostoru kao da teè primawu Vi{we poruke 

koja bi ih oslobodila dileme. Me|utim, oni nisu 

ni nestrpqivi, ni nezadovoqni. Naprotiv. ^vrsto 

re{eni da u nameri istraju, lutaju mislima hodaju}i 

po krovovima zgrada, zadubqeni u oblake 

ili raskal{na uìvawa. Ipak, kao da stalno sugeri{e 

enigmu ~ije je razre{ewe zasnovanao na li~noj 

introspekciji, autor kao neizostavan detaq 

uvodi {ahovsku tablu, sugeri{u}i koliko li~ni 

izbor, toliko i nadli~nu energiju koja ga neretko 

odre|uje. Mese~eve mene i sun~eva pomra~ewa, prkose 

zakonima fizike ali zato Stani} primewuje 

teoriju paradoksa razre{avaju}i je zainteresovano{}u 

pojedinih likova za wenu uzro~nost. 

Zajedno, ìve puritanci i egzibicionisti, 

psi i ma~ke, nagi i obu~eni, usnuli i budni. Kao da 

ne zameraju jedni drugima na ìvotu koji vode, oni 

predstavqaju oli~ewe druge strane na{eg bi}a 

sputanog konvencijama koje name}e samo dru{tvo. 

naslovna strana 

Jasmina Petkovi} 

MISTERIJA MIMEZISA 

- VOJO STANI] 

U svetu Stani}evih slika, pravila se stvaraju sama, 

u lovu na leptire, proslavama, raspravama, 

voajerizmu, ma{tawu, do~ekivawu, is~ekivawu. 

Nekoga ili Ne~ega. 

Razlog me|utim, ostaje otvoren za posmatra~a 

i svaki lik pojedina~no. êsto, bi}a u prostoru 

slike nisu svesna re{ewa koja su im na dohvat ruke, 

jer gledaju od sebe, a ne ka sebi. I to je, ~ini se 

najve}i izazov. Zato, Stani}, ima bar po jednu figuru, 

~iji lik znatièqno zove da se tom svetu 

pridruìmo. Koketno, i uvek sa pomalo cini~nim 

sme{kom, on je svuda oko nas. Kao svojevrstan repetitio, 

jako odzvawa u oku i umu posmatra~a, nezavisno 

od toga da li mu se pogled zadrì na jednoj 

temi ili nastavi da istraùje. Vire}i iz kro{we 

drve}a i iza ìve ograde, sviraju}i eksperimentalnu 

muziku u ambijentu mese~evih pustiwa ili 

prisustvuju}i kakvom Sudwem danu i sun~evim menama. 

U dilemi smo da li jedino on zna odgovor pa 

nas ispituje ili od nas o~ekuje da pou~imo dru- 

{vo sa slika. Kao da je samosvesniji od ostalih,poziva 

u drugu dimenziju, stoje}i na razme|i 

dva sveta i povezuju}i realno sa nadrealnim. I u 

slici i preko slike. Misterija mimezisa tako dobija 

dodatnu zakonitost koja vi{e ne traì samo 

melnholi~ne ulice Dekirikoovskih klasi~nih 

veduta, ve} i marine i univerzume 

Stani}evih slika. 

kwièvni magazin 55

56 


to~ak 

OD MAHALE DO SLAVE 

I NATRAG 

ostoje qudi koji ~itav ìvot, bave- 

P 

}i se svojim poslom, provedu uz poeziju, 

{tavi{e, rade za wu, ne hvale- 

}i se, pri tom, i ne nazivaju}i sebe 

pesnicima, ne pozivaju}i se na to da 

su bili i blizu wima. Recitatori, 

glumci, peva~i, svi su oni oko ili 

do poezije i neprekidno je pomaù i uzdiù. Takav 

dopirinos, iz drugog plana, ~esto nadvisi mnogobrojna 

pesni~ka ostvarewa i stane, rame uz rame, 

uz najvi{e domete same poezije. I wihova se ìvotna 

sudbina naj~e{}e prepli}e sa zakonima poezije 

i u~e{}em poezije u samom ìvotu. Crna mamba, 

[aban Bajramovi}, bio je jedan od takvih. 

Od romske mahale, do svetske slave. Ruke pru- 

ène bogatstvu, ali kraj u bedi. „Da sam naplatio 

sve autorske honorare i prava, da nisam pio i kockao 

se jedno vreme ba{ èstoko, bio bih bogat ~ovek“, 

priznao je lako, kao {to je, iskreno, govorio 

da mu ne smeta {to wegov narod, kod nas, zovu Romi: 

„Vi{e volim da kaèm Cigani. Ne mrzim nikoga, 

nego kao Ciganin ho}u da o~uvam svoju naciju“. Voleo 

je ~a{icu ali i kwigu, tvrde}i da je pro~itao 

dvadeset hiqada kwiga. Beào je iz vojske, zbog qubavi 

progla{en za dezertera, robijao na Golom 

otoku, „ru{io“ kafane, bio golman „boqi od Beare 

i [o{ki}a“, mewao mercedese, ostavio preko 

dvadeset albuma, komponovao preko sedam stotina 

pesama. Bio je „car“. 

Opredelio se za muziku „jer je ona jedna bo`ja 

stvar“, pevaju}i kako je i ìveo, s osmehom koji nije 

skidao s lica, prisno. Imao je talenat koji je u 

srce pesme unosio onu vrstu duhovnosti koja premo{}uje 

i kontinente i kulture. Oìqci ìvota 

toliko su bili vidqivi 

toj du{i, i u tom, u tuzi, 

sagorelom glasu, da se nisu 

mogli sakriti. Oni koji su 

bili u brizi, nevoqi ili 

neda}i, pevali su s wim radosno, 

oni koji su imali 

sve, plakali su ni sami ne 

znaju}i za{to. 

Odlazak ~oveka koji je izborio pravo da sam 

bude balkanski bluz, najboqi bluz crnog ~oveka 

izvan Amerike, pokre}e, iznova, pitawe o nacionalnoj 

brizi za umetnike. [aban Bajramovi} nije 

bio samo narodni peva~, kraq romske muzike i wen 

kompozitor i pesnik u belom odelu crnog glasa. 

Imao je oreol svetski poznatog umetnika. Zato je 

vi{e nego poraàvaju}a ~iwenica da jedan takav 

~ovek prima na bolesni~koj posteqi jednokartnu 

nov~anu pomo} kako bi popravio svoje materijalno 

i, ono {to je svakom najva`nije, zdravstveno stawe. 

U tom nezavidnom poloàju testamentarno 

oporo zazvu~alo je wegovo podse}awe da ga niko, 

posle ~etrdeset godina pevawa, ni telefonom, ne 

pita kako mu je: „Kako ìvim i da li mogu da ìvim. 

Mu~im se...“ Dràva se onda setila i poùrila 

da mu preko jednog ministra dodeli ne{to para, 

a preko drugog uru~i re{ewe o nacionalnoj penziji. 

Naàlost Srbija se, po ko zna koji put, prekasno 

setila. Na sahranu mu je do{ao predsednik dr- 

àve. 

U nastavku ove pri~e nije na odmet setiti se 

stampeda umetnika i wihovih udruèwa na dobitnu 

kombinaciju koja se zove nacionalna penzija. I 

toga da su se mnogi tog priznawa dokopali nezaslu- 

èno i po inerciji, uz dopisivawe i naknadno ubacivawe 

na spisak zaslu`nih, interventno i partijski 

kontrolisano. 

U posledwe vreme ~esto sam bio u prilici da 

prelazim preko onog mosta ispod kojeg se iz meteà 

kartona i svakojakog sme}a, uz dim zapaqene 

plastike, ~esto ~uje muzika i pesma onih koji 

su ostali bez svog kraqa pesme. Poneki glas uzleti 

vi{e od drugih. Setim se takmi~ewa za „Europesmu“, 

ogromnog ulo- 

ènog novca, glamura i 

po~esto „na{minkane“ 

umetnosti. I vidim [abana. 

Kraq je mrtav, ìveo 

kraq. 

Slobodan 

Zubanovi}

садржај број 84 јун 2008

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?