You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
18<br />
kwi`evni magazin<br />
pisma<br />
Fridrih Ni~e<br />
PISMA MAJCI<br />
Draga majko,<br />
(Porta, 16. april 1863. godine)<br />
^etvrtak rano ujutro<br />
Dana{we pismo mi je jedno od najneprijatnijih<br />
i najtu`nijih poslova koje sam ikada uradio.<br />
Naime, veoma sam se ogre{io i ne znam ho}e{ li<br />
mo}i da mi oprosti{ i ho}e{ li to `eleti. Te-<br />
{ka srca i vrlo nevoqno sam uzeo pero, posebno<br />
zbog toga, jer mi je sve` u se}awu na{ prijatan,<br />
nikakvom lo{om ve{}u pomu}en, zajedni~ki `ivot<br />
tokom Uskr{wih praznika. Dakle, ja sam se<br />
prethodne nedeqe napio i nemam opravdawa za to,<br />
osim da ne znam koliko mogu da podnesem, a tog popodneva<br />
sam bio pomalo uznemiren. Kada sam se<br />
vratio uhvatio me je glavni u~iteq Kern, koji me<br />
je potom, u utorak, u sinodu citirao i tada mi je<br />
smawen polo`aj i oduzet mi je jedan ~as nedeqne<br />
{etwe. Bio sam veoma poni`en i uznemiren, {to<br />
mo`e{ da zamisli{ i to najvi{e zbog toga {to<br />
sam Ti priredio takvu brigu, kakva se jo{ uvek<br />
nije dogodila u mom `ivotu. A koliko mi je bilo<br />
`ao zbog propovednika Kle~kea, koji mi je poklonio<br />
neo~ekivano poverewe! Tim jednim jedinim<br />
doga|ajem potpuno sam pokvario svoj razuman polo`aj,<br />
koji sam stekao u prethodnom kvartalu. Toliko<br />
sam qut na sebe da moj rad uop{te ne napre-<br />
DRAGA MOJA MAJKO<br />
Me|u mnogobrojnim, naj~e{}e prisnim, retko<br />
ogor~enim, besnim, sva|ala~kim pismima, koje<br />
su filozofi i pesnici pisali svojim majkama,<br />
pisma Fridriha Ni~ea zauzimaju posebno mesto.<br />
Samo mali broj sinova je tako ~esto i u tako kontinuirano<br />
pisao svojim majkama. Prepiska po~iwe<br />
od pisma petogodi{waka Ni~ea koji pi{e svojoj<br />
„dragoj majci“ ~ak „veoma dragoj“ i koji `eli biti<br />
wen „poslu{ni Fric“, obuhvata pisma kada je on<br />
bio {ti}enik {kole u Porti, kao i dok je bio student<br />
u Bonu i Lajpcigu, profesor u Bazelu, godine<br />
koje je proveo u [vajcarskoj, Francuskoj i u Italiji,<br />
sve do posledweg pisma koje je napisao pre pojave<br />
ludila, u kome on za Bo`i} pi{e, kao i svih<br />
prethodnih godina, „staroj majci“ potpisuju}i se<br />
kao weno „staro stvorewe“ `ele}i da joj saop{ti<br />
da je postao „veoma poznata `ivotiwa“, posve kao<br />
„mali princ“, {to je ve} bio kao „mali sve{tenik“.<br />
Ni~e, odrastao ~ovek, ali pohlepni mali<br />
princ, postao je obele`je svetske istorije, pre no<br />
duje, a ja jo{ uvek ne mogu da se smirim. Pi{i mi<br />
uskoro i to veoma strogo, jer ja to zaslu`ujem i<br />
niko ne zna boqe od mene koliko ja to zaslu`ujem.<br />
Ne treba daqe da Ti obe}avam koliko }u se uozbiqiti,<br />
po{to }e sada dosta zavisiti od toga.<br />
Ponovo sam bio suvi{e siguran, svakako je veoma<br />
neprijatno biti probu|en iz te sigurnosti.<br />
Danas }u oti}i do propovednika Kle~kea i<br />
razgovara}u sa wim. – Molim Te, nemoj pri~ati o<br />
toj stvari daqe, ukoliko ona ve} nije poznata.<br />
Po{aqi mi uskoro moj {al, stalno sada patim<br />
od promuklosti i bolova u grudima. Tako|e i odgovaraju}i<br />
~e{aq.<br />
No, ostaj zdravo i pi{i mi uskoro i nemoj biti<br />
quta na mene, draga majko.<br />
Veoma `alostan<br />
Fric<br />
Za 2. februar 1871. godine<br />
(Bazel, verovatno 27. januara 1871. god.)<br />
Koliko si godina napunila, po{tovana ro|endanska<br />
slavqenice? Koliko mogu da se setim, svoj<br />
`ivot si otpo~ela po~etkom ovog veka, a ja se radujem<br />
{to mogu da Ti ~estitam sedamdesetprvi<br />
ro|endan. To je `ivotna starost u kojoj je ve} do-<br />
{to je po~eo da `ivi poput neumorne nomadske `ivotiwe,<br />
pod za{titom i negom svoje majke u svakom<br />
smislu „stacionirano“.<br />
Ova pisma su puna qubavi, ~esto su dirqiva,<br />
kao {to to dokumentuje prilo`eni izbor i to nisu<br />
samo ro|endanska i bo`i}na pisma. Ona nisu ni<br />
u kom slu~aju dominantna refleksija „crne pedagogike“<br />
u kojoj se ne bi mogla razdvojiti prinudna qubav<br />
od qubavi. Mnogobrojna pisma, u kojima Ni~e<br />
pi{e o ishrani (ukqu~uju}i slatki{e), o ode}i<br />
(ukqu~uju}e prqavo rubqe) i o kwigama, govore<br />
bezazlenim jezikom.<br />
U dubqim slojevima, ~ak i u tim punim qubavi<br />
pismima, kao {to pokazuje ovaj izbor, mo`e se osetiti<br />
ne{to poput ambivalentnog odnosa prema<br />
majci. U nekim nacrtima pisama ta ambivalencija<br />
postaje manifestna. Ona odmerava blizinu i daqinu,<br />
zahvalnost i gnev, koja postaje bes, po{tovawe,<br />
ali i prezir, potom qubav i mr`wu i u tome se ova<br />
pisma mogu uporediti sa Prustovim, Rilkeovim i<br />
Heseovim pismima majci. Pa, ipak ta pisma Ni~e<br />
nije poslao, ne ra~unaju}i neke male izuzetke. Svo-<br />
joj, tako|e, voqenoj sestri Ni~e je izgovorio bezobzirno<br />
jasne tekstove, dok je prema majci ~inio<br />
to veoma retko, naj~e{}e to nije radio. Tako su ta<br />
pisma iritiraju}e svedo~anstvo dvostruke veze, od<br />
koje nijedno dete ne mo`e pobe}i potpuno, ali retko<br />
kod kog deteta je u toj ekstremnoj meri ta veza<br />
izra`ena. Ovo je istorija jedne qubavi izme|u majke<br />
i sina, izme|u sina i majke, qubavi koja postaje<br />
preoptere}ewe.<br />
Rana smrt qubqenog mu`a i Ni~eovog oca, za<br />
Francisku Ni~e, ro|enu Eler (1826–1897) koja je<br />
rano postala udovica i wenog, osamnaest godina<br />
mla|eg, sina Fridriha, bila je velika trauma.<br />
Oboje su morali vi{e da tra`e jedno od drugog i<br />
mnogo vi{e da o~ekuju me|usobno, nego u jednoj slobodnoj<br />
qubavi koja nije iznu|ena. Iz toga je rezultirao<br />
opis uloge uzornog de~aka i „malog sve{tenika“<br />
Ni~ea. Dok je sazrevao i kada je odrastao on<br />
se rado identifikovao sa wom. Povremeno se izra-<br />
`ava kao da je on wen vr{wak, ~ak, stariji brat<br />
svoje majke i imaginarno o~ev naslednik. Tokom godina,<br />
u kojima se pojavilo wegovo ludilo, pred na-<br />
pisma<br />
sta postignuto.<br />
Kada razmi{qa{ o svojih posledwih ~etrdeset<br />
godina `ivota, mora da ima{ prili~no smelosti,<br />
jer one su veoma brzo pro{le, {to je dokaz za<br />
to da su sre}no pro`ivqene.<br />
Neko od nas ne `eli ni{ta vi{e nego da<br />
istom, mo`da jo{ ve}om brzinom tr~i iza Tebe i<br />
da Te pretekne; ipak, re~eno mi je da je to te`e nego<br />
{to se misli i da se to doga|a samo onima koji<br />
su ro|eni 2. februara.<br />
Brzo starewe majke treba da izazove suprotnost<br />
kod dece, a mi imamo primer da na{a k}i ne<br />
mo`e da iza|e iz sedamnaeste, iako se veoma trudi<br />
ve} osam godina. Moramo se zato me|usobno te{iti:<br />
ja, jo{ uvek kao i Ti, prili~no lagodno, samo<br />
mo`da vi{e nego Ti patim od stara~kih te{ko}a,<br />
slavim ove godine svoj 87. ro|endan i mo`da bih<br />
mogao da odem u penziju. Oti{ao bih sa ~a{}u i<br />
ne bez srebrnog pehara, iz koga bi Ti mogla prili~no<br />
redovno da pijucka{.<br />
Za slede}ih pedeset godina Tvog postojawa done}u<br />
Ti danas jedan veliki ki{obran, pored torte,<br />
~ija trajnost mi nije zagarantovana. U`ivaj u<br />
tim stvarima po{to je Tvoje zdravqe podno{qivo.<br />
Srda~no Te pozdravqa<br />
Tvoj Fridericus<br />
Draga moja majko,<br />
(Sils-Marija, ubrzo posle 21. juna 1883)<br />
Ubrzo po{to sam poslao svoje pismo stigla je<br />
i Tvoja po{iqka. Moja molba nije mogla biti br-<br />
`e ispuwena! U su{tini, u po{iqci je bilo sve<br />
ono {to sam `eleo – i pone{to vi{e od toga, na<br />
primer onaj divni med. Ipak, ne `elim po<br />
drugi put to da probam! Po obi~aju, med je<br />
isticao usput – o ~emu su mi ispri~ali<br />
{im o~ima on stoji skoro kao korektno obu~eni<br />
bra~ni drug pored svoje majke.<br />
Me|utim, u meri u kojoj je Fridrih Ni~e odstupio<br />
od pijetetsko protestantske porodi~ne tradicije,<br />
kao i uop{te od hri{}anske, on svoj duhovni<br />
`ivot nije mogao vi{e da integri{e u svoje odnose<br />
sa majkom. Kao slobodni mislilac, kao neko ko je<br />
ubio Boga, kao negativni evangelista, kao antihrist,<br />
kao bezobzirni prokletnik hri{}anstva,<br />
on je potpuno ispao iz porodi~nih okvira. Nijedan<br />
veliki filozof nije se, kao Ni~e, toliko duhovno<br />
udaqio od svog porekla, ali nijedan nije toliko<br />
ostao zarobqen u tom poreklu. Za antihrista ostala<br />
je samo samoizolacija u nekomunikaciji. „Ostavi<br />
to, maj~ice, to je napisano sa druge ta~ke gledi-<br />
{ta“, govorio je sin majci o svojim sve radikalnijim<br />
kwigama. A, majka je priznavala: „Toliko me<br />
diraju te stvari, u kojima su osnove na{eg verovawa<br />
toliko uzdrmane, a na kraju bi i samoj qubavi<br />
prema jednom toliko plemenitom i voqenom<br />
detetu mogli nauditi.“ Ukoliko bi ih<br />
nekada i ~itala, radije ih je pogre{no<br />
kwi`evni magazin 19
Change language