You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
20<br />
kwi`evni magazin<br />
pisma<br />
grozne pri~e. Me|utim, toliko je hladno!<br />
Ovde je veoma surova zima i uz to veoma sumorna<br />
ukoliko ne pada sneg ili ki{a. Odvratna<br />
zima!<br />
Uprkos tome nekako }e i}i i bi}e boqe.<br />
Kobasica je bila izuzetna, kao i slatki{i.<br />
(...)<br />
Nalazim da su svi bolesnici ovde ozdravili,<br />
a starci su mla|i nego {to su bili pre dve godine.<br />
Tako, stari sve{tenik, koji ima 81 godinu, nije<br />
ove godine prekinuo svoje funkcije i nedeqom<br />
ide u najdubqu planinu satima, da bi krstio neko<br />
dete.<br />
Od srca sam vam zahvalan<br />
F.<br />
Draga moja dobra majko,<br />
(Venecija, kraj maja 1885. god.)<br />
Nije mi bilo potrebno mawe hrabrosti nego<br />
Tebi tokom ~itavog ovog vremena; ~itava stvar<br />
potpuno je pro{la. A, po{to je zdravqe Tvog sina<br />
lo{e, on je, shodno tome, bio stalno bolestan.<br />
Ovo prole}e je jedno od najmelanholi~nijih prole}a<br />
u mom `ivotu. Nedostaje mi ovde apstrahovawe<br />
i qudsko u~e{}e: gospodin K. 1 toplo u~estvuje,<br />
ali on nije stvoren za razgovore sa mnom, a jo{<br />
mawe za to da brine o nekome ko je poluslep. Na<br />
dan svadbe imao sam tu sre}u da je jedna porodica<br />
iz Bazela, koju poznajem iz Nice, bila na izletu u<br />
Lidu sa mnom; obaveza da razgovaram sa polunepoznatim<br />
ali dobrim qudima, bila je za mene istinsko<br />
olak{awe.<br />
Mo`da je sve tako kao {to izgleda da jeste, u<br />
redu: i nas dvoje smo se (mislim na doktora Ferstera<br />
i sebe) do sada pona{ali uqudno i uz puno<br />
dobre voqe. Ta stvar je me|utim opasna, a mi `e-<br />
shvatala. Tako je od „Sumraka idola“ postao<br />
„Sumrak duha“. @elela je rado da veruje<br />
da wen sin „sigurno nije `eleo“ publikovawe<br />
svojih bogohulnih tekstova.<br />
Veoma veliku te`inu ima i moralna, pre svega<br />
seksualno-moralna, razlika. Podrazumeva se da,<br />
ve} shodno tabuima hri{}ansko-gra|anskog seksualnog<br />
morala, te razlike nisu mogle biti izgovorene.<br />
Ni~eova majka je mogla da pi{e svom sinu o<br />
tome da mu samoubistvo nije strano, ali o wegovom<br />
qubavnom `ivotu ona to nije mogla. U ovom segmentu<br />
pisma postaju dokumenti potiskivawa. A,<br />
kada se wenom sinu pribli`ila Lu fon Salome,<br />
jedan jedini put kao mogu}nost smisaone i intelektualne<br />
veze, majka ga je ekskomunicirala kao „bruku<br />
za grob wegovog oca“ i „uvredu porodice“, dok<br />
wen sin „ ni na trenutak to nije zaboravio“ o ~emu<br />
je godinu dana kasnije, u prole}e 1883. godine, pisao<br />
svojim prijateqima Francu Overbeku i Hajnrihu<br />
Kezelicu (Peter Gast). To je bio najgori prekor<br />
koji je mogao da dobije. U skladu s tim on je na<br />
to i odgovorio – sam kao `rtva morala, o kome je<br />
limo da budemo iznad we; za moj li~ni ukus jedan<br />
takav agitator za bli`e odnose nemogu} je. I on<br />
sam ima taj isti ose}aj: pisao mi je nedavno „ho}e<br />
li bli`i odnos, pre na{eg odlaska, trajno prijati<br />
usu|ujem se da sumwam.“ Ti to razume{.<br />
Ja ne razumem viziju wegove budu}nosti, a moja<br />
li~nost je previ{e aristokratski nastrojena<br />
da bih bio na istom nivou sa dvadeset seoskih porodica,<br />
zakonski i dru{tveno, kao {to on to ima<br />
u svom programu. U takvim odnosima neko ko ima<br />
najja~u voqu i ko je najpametniji ste}i }e nadmo}nost<br />
i upravno zbog ta dva kvaliteta nema~ki nau~nici<br />
su lo{e preparirani. Ishrana biqem, kao<br />
{to doktor F. `eli, takve prirode ~ini jo{ osetqivijim<br />
i razdra`qivijim. Mogu se videti Englezi<br />
koji „`deru meso“: to je do sada bila rasa koja<br />
je stvorila najboqe kolonije. Biti flegmati-<br />
~an do sada je bio recept za takve „poduhvate“.<br />
Jo{ uvek ne znam {ta }e biti ovog leta. Verovatno<br />
boravak u Sils-Mariji: iako imam jeziva<br />
se}awa na svoj tamo{wi boravak. Uvek sam bio<br />
bolestan, nisam imao hranu, koja mi je bila potrebna,<br />
dosa|ivao sam se neprestano, zbog nedostatka<br />
svetlosti i qudi, uvek sam postajao o~ajan<br />
u septembru. Ovog puta sam pozvao jednu stariju<br />
damu da po|e tamo sa mnom i jo{ uvek nisam dobio<br />
odgovor. Mlade dame, koje okru`uju Malvidu fon<br />
Majsenburg, nisu po mom ukusu.<br />
Sa o~ima je svakog dana sve lo{ije; a po{to<br />
mi pri tome niko ne poma`e, na kraju godine }u<br />
biti slep, verovatno. @elim da zakqu~im da ne<br />
bi trebalo uop{te da ~itam, ni da pi{em; ali to<br />
se ne mo`e izdr`ati, kada je ~ovek sasvim sam.<br />
Sa starom qubavqu<br />
Tvoj sin<br />
Uvek me quti to {to moje zdravqe i tvoj Naumburg<br />
i ku}a ne mogu me|usobno da se podnesu. Ne<br />
bi bila mala pomo} kada bi ti mogla da bude{ kod<br />
mene.<br />
kao „slobodan mislilac“ mogao samo filozofki<br />
da transcendira.<br />
Postupawa majke i sestre prema wemu – majke o<br />
kojoj on sada ka`e da je „nije voleo“, „po~ev od svog<br />
ro|ewa“ – on je tuma~io kao neskriveni poku{aj<br />
ubistva. Pa ipak, to se nalazi samo u wegovim pismima<br />
prijateqima ili u nacrtima za pisma, koja<br />
nije poslao.<br />
U surovom obra~unu, koji je zabele`io u Ecce<br />
Homo i uputio ~itala~koj javnosti, on za sva vremena<br />
`eli da uni{ti svoju sestru, {to je sa~uvano<br />
u jednoj kopiji:<br />
„Ukoliko tra`im najdubqu suprotnost u sebi,<br />
nerazvratni~ku niskost instinkta, tada uvek nalazim<br />
svoju majku i sestru – sa takvim prostacima biti<br />
u srodstvu predstavqalo bi huqewe mog bo`anstva.<br />
Odnos prema meni, koji imaju moja majka i sestra,<br />
do ovog trenutka pokre}e u meni neizrecivu<br />
odvratnost: ovde postoji potpuna paklena ma{inerija,<br />
sa nepogre{ivom sigurno{}u za trenutak, kada<br />
me mogu do krvi povrediti. (...) Prizajem da su<br />
najdubqe primedbe prema “ve~noj zahvalnosti„ od-<br />
Venecija (Italija) (post restante)<br />
1 Hajnrih Kezelic, u~enik i asistent F. N.<br />
Draga moja majko,<br />
(Venecija, 18. oktobar 1887. godine)<br />
Tvoje pismo, koje sam dobio za ro|endan, zateklo<br />
me je za vreme jednog posla, koji je Tebi drag:<br />
upravo sam pisao pisamce Ju`noamerikanki Lami.<br />
Tvoje pismo i Tvoje ro|endanske `eqe bile su<br />
jedine koje sam dobio, {to mi je pru`ilo dobar<br />
dokaz o mojoj, u me|uvremenu, ste~enoj „nezavisnosti“,<br />
{to je zahtev prvog reda za jednog filozofa.<br />
Nadajmo se da u mom posledwem saop{tewu nisi<br />
zanemarila dobro raspolo`ewe sa kojim sam<br />
Ti izlo`io jelovnik nema~kih kriti~kih ocena o<br />
meni: upoznavawe sa wima me je zaista razvedrilo.<br />
Dovoqno sam dobar poznavalac qudi da bih<br />
znao kako se mewalo mi{qewe o meni tokom proteklih<br />
50 godina i u kakvoj slavi i strahopo-<br />
{tovawu blista ime Tvog sina, zbog onih istih<br />
stvari zbog koji su se brutalno odnosili prema<br />
meni i zbog kojih su me grdili. Po~ev od svog detiwstva<br />
nikada nisam ~uo neke duboke i pune razumevawa<br />
re~i – to je gubitak za mene, tako|e se ne<br />
se}am da sam se zbog toga `alio. Uostalom, uop-<br />
{te nisam qut na „Nemce“ zbog toga; kao prvo,<br />
wima nedostaje obrazovawe, ozbiqan odnos za te<br />
probleme, prema kojima sam ja ozbiqan i potom –<br />
oni su zaista veoma zauzeti i imaju pune ruke posla<br />
da bi imali vremena da se bave ne~im potpuno<br />
stranim. Dodatno, da bih Tebe umirio, re}i<br />
}u: Ti izgleda veruje{ da ta suprotnost, koju ja nalazim,<br />
su{tinski ima veza sa mojim odnosom prema<br />
hri{}anstvu. Ne! Toliko „naivan“ nije Tvoj<br />
sin, a ni gospoda koji su moji protivnici. Kriti~ka<br />
mi{qewa, koja sam Ti napisao, poti~u iz one<br />
nosno, moje istinske paklene misli, uvek moja majka<br />
i moja sestra. (...) Makar smo sa svojim roditeqima<br />
u srodstvu.“<br />
Posle krize sa Lu u periodu od 1882–1883 naru-<br />
{ena ravnote`a se ponovo stabilizuje tako da je,<br />
na {tetu {izoidnog, `ivot ponovo mogao biti nastavqen:<br />
potpuni nedostatak duhovne komunikacije<br />
pri daqem nastavku zavisnosti i jo{ ve}e usmene<br />
regresije za maj~inom brigom. Jo{ u Sils-Mariji,<br />
gde je Ni~e stvorio svoja najdubqa i najuzvi-<br />
{enija dela, iz Naumburga je tra`io kobasice, pored<br />
neophodnog toplog rubqa i obaveznih {trikanih<br />
stvari. Pisma su do samog kraja svedo~anstvo o<br />
tome da su usmeni odnosi izme|u majke i sina, koji<br />
se odnose na po{iqke, ostali netaknuti, iako duhovnih<br />
odnosa nije ve} dugo bilo.<br />
Tokom prvih dana januara 1889. godine taj {izoidni<br />
`ivot potpuno je pokidan, sa paradoksalnim<br />
efektom ponovnog pripajawa majke svom odbeglom<br />
sinu. U ludilu su bile svakako artikulisane uvrede,<br />
koje do tada nisu izgovorene. Jo{ tokom transporta<br />
iz Bazela u Jenu, Ni~e je dobio „u toaletu“<br />
pisma<br />
sfere koja ne pripada hri{}anskoj crkvi, koja sada<br />
postoji; to nisu bila teolo{ka kriti~ka mi-<br />
{qewa. Skoro svaka ta kritika (koje delimi~no<br />
poti~u od inteligentnih kriti~ara i nau~nika)<br />
bila je usmerena iskqu~ivo prema sumwi, kao da<br />
su time `eleli da me, zbog opasnosti moje kwige,<br />
„predaju propovedni~kim gavranima i oltarskim<br />
vranama“. Protivre~nost, u kojoj se ja nalazim,<br />
stotinu puta je radikalnija nego ona koja postoji<br />
u religioznim pitawima i u nijansama religiozne<br />
zajednice. (...)<br />
Vesti o Paragvaju su zaista veoma osve`avaju-<br />
}e; pa ipak meni nedostaje ona tiha `eqa da budem<br />
u susedstvu svog antisemitskog zeta. Wegovi i moji<br />
stavovi su razli~iti stavovi, a ja ne `alim<br />
zbog toga.<br />
Uz srda~ne pozdrave i sa srda~nom zahvalno-<br />
{}u<br />
Tvoje staro stvorewe<br />
Nica, 30. januar 1888. godine<br />
Draga moja majko, ~ini mi se da je danas svetlije<br />
i boqe. Ju~e sam Ti, ukoliko se dobro se}am,<br />
napisao jedno tu`no ro|endansko pismo. Bio sam<br />
polumrtav i umoran od bolova. I nebo je bilo puno<br />
te{kih sne`nih oblaka. Verujem da bih se ~esto<br />
tako ose}ao kada bih `iveo tokom zime na severu:<br />
jer ja sam melanholi~na `ivotiwa i neophodno<br />
mi je vi{e sunca nego drugima. Oprosti!<br />
Tvoje staro stvorewe<br />
Stara moja majko,<br />
Torino, via Carlo Alberti 6 III<br />
21. decembar 1888. godine<br />
Slede}ih dana bi}e, ukoliko se ne varam,<br />
Bo`i}. Mo`da }e moje pismo jo{ sti-<br />
}i u pravo vreme, mo`da je gospodin Kir-<br />
jedan „napad besa koji je bilo grozno gledati“ usmeren<br />
prema majci. Kasnije se Hajnrih Kezelic bojao<br />
da bi je on „mo`da mogao jednom ubiti ili zadaviti“.<br />
Imaju}i u vidu te ~este Ni~eove napade, wegova<br />
draga majka ostala je nepokolebqiva. Ona je negovala<br />
Ni~ea, koji je bio u ludnici i kona~no se<br />
vratio ku}i, sa beskrajnom predano{}u, sa hrabro-<br />
{}u u odnosu prema autoritetima iz oblasti psihijatrije,<br />
sa mudro{}u i sa samopuzdawem koje se<br />
nije smawivalo. Majka Fridriha Ni~ea zaslu`uje<br />
simpatije, ~ak zaslu`uje divqewe. Ona je oduvek<br />
znala da te`i onome {to `eli. Sada je on kona~no<br />
bio „poslu{an kao dete“. I pod wenim instrukcijama<br />
moderni ubica Boga ponovo je postao pobo-<br />
`an. Kona~no su oboje mogli na svim nivoima da se<br />
sporazumeju. Kona~no je imala celog wega.<br />
„Staro dete“ je postalo „staro stvorewe“ svoje<br />
majke, kako je on rado potpisivao svoja pisma. „Molim<br />
te, moja draga maj~ice“ {aptao joj je,<br />
{to je ona odu{evqeno zabele`ila. ^esto<br />
ju je pitao: „da li se mo`da zove{ Franci-<br />
kwi`evni magazin 21
Change language