Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
10<br />
kwi`evni magazin<br />
proza<br />
mestu – Hipodromu (a zna se da je sultan<br />
tra`io da se iskqu~ivo na tom mestu sazida),<br />
da se u to nije ume{alo i prezime<br />
Sokolovi}!“<br />
Pamuk je bio iznena|en. To nije znao.<br />
„Kako to?“<br />
„Pa, tako {to je na tom mestu bio saraj porodice<br />
Sokolovi} koji je od Sulejmana li~no svojevremeno<br />
stekao Mehmed-pa{a Sokolu kada je stupio<br />
na mesto velikog vezira. Po{tuju}i odnos<br />
svoga pretka i najve}eg me|u sultanima prema jednom<br />
od najve}ih velikih vezira svih vremena,<br />
sultan Ahmet je morao da trguje sa Mehmed-pa{inim<br />
sinom oko cene za koju je morao da otkupi<br />
ovaj saraj. Kad je najzad otkupio saraj (za ogroman<br />
novac i bez ikakve privilegovane cene) – odmah<br />
ga je sru{io kako bi se na wegovim temeqima izgradila<br />
xamija Sultanahmet, a uz wegovo i Mehmed-agino<br />
priznawe – po modelu Sinanove Sulejmanije.“<br />
„Nego da se vratimo vodi“, sugerisao sam.<br />
„Zna{ li kako su se jo{ ’u vodi’ susrela na{a dva<br />
prijateqa? Tako {to je Bajica, kada se onoliko<br />
puta iskupqivao onim pregrejanim i sumwi~avim<br />
muslimanima odlaze}i na haxiluke, poru~io<br />
Josifu da mu i u svetom gradu Medini izgradi –<br />
hamam! Ne xamiju, nego hamam! To isto je naru~io<br />
i u Kowi i Karapinaru.“<br />
Rastali smo se. Pamuk je oti{ao na Prin~evska<br />
ostrva, a ja ostao da na istanbulskoj jari dovr{im<br />
svoje tragawe za Sinanovim testamentom.<br />
On u blizinu vode, a ja da je dobijam – samo<br />
ako prona|em ono {to tra`im – kao nagradu.<br />
Na tom putu sam po ko zna koji put pre{ao<br />
most Galata (na wegovom severnom kraju, gde su<br />
\enovqani oduvek imali svoj kvart-utvrdu, uvek<br />
bih od prodavca sa pokretnom tezgom kupio sok<br />
od preda mnom ru~no ce|ene pomoranxe, najboqeg<br />
ukusa na svetu). Ovoga puta sam se setio kako je<br />
lako taj most mogao biti napravqen rukom Leonarda<br />
da Vin~ija kada je sultan Bajazit Drugi<br />
razglasio kako planira da izgradi most na Zlatnom<br />
rogu. Tada su mu Mle~ani predlo`ili Da<br />
Vin~ija koji mu je 1502. napravio projekat mosta,<br />
po wemu tada najve}eg na svetu – dugog izme|u 240<br />
i 350 metara, a {irokog 24 metra. Sultan je projekat<br />
odbio, a ponudu potom prosledio drugom<br />
umetniku – Mikelan|elu. Ovaj ga je, nezainteresovan,<br />
odbio. Tako je lanac ovog odbijawa odgodio<br />
gradwu mosta za ~itava tri veka.<br />
Elem, testamentom „mog“ neimara nazivao<br />
sam mesxid, malu xamiju, koju je poru~ilac Sinan<br />
naru~io od neimara Sinana. Ili, kao {to }e se<br />
videti, mo`da je boqe re}i – klijent Josif od neimara<br />
Sinana. Ili naru~ilac Sinan od tajnog<br />
arhitekte Josifa. Svejedno.<br />
Kad sam je najzad prona{ao me|u stambenim<br />
zgradama gusto naseqenog {ireg centra, shvatio<br />
sam za{to nije ni bilo lako da je otkrijem: bila<br />
je vi{e nego skromna i malena. Jedan od dva najvidqivija<br />
simbola svake xamije u ovom slu~aju nije<br />
postojao, a drugi jedva da je postojao. Naime,<br />
krovnog kubeta nigde nije bilo: umesto wega –<br />
proza<br />
krov na ~etiri svoda kakav ima svaka porodi~na<br />
ku}a bilo gde. Xamija bez kupole! Kako god bila<br />
mala, bilo mi je ~udno. A minaret! Jedva da ga je<br />
i bilo. Bio je toliko nizak da u prvom ~asu nisam<br />
ni prepoznao {ta je. Naravno, nisam ja bio `eqan<br />
velikih dimenzija. Samo sam bio zate~en. U<br />
dvori{nom delu dugi niz ~esmi za prawe, a uz<br />
wih malo dodatno dvori{te u prijatnoj senci drve}a.<br />
Na zidu pred ulazom ispis Mimar Sinan<br />
Mescidi Serifi 1573. Kraj ulaza drveni cipelarnik.<br />
Unutra – sve po qudskoj meri. I zapravo<br />
onako kako treba da bude. Monumentalnost slu`i<br />
drugim svrhama. Ovde je poruku slao jedan ~ovek<br />
drugim qudima, a ne sultan celome svetu. Ovaj<br />
„moj“ je odabrao na~in za tuma~ewe. Tek kada sam<br />
gra|evinu fotografisao pred polazak, shvatio<br />
sam da je zidana ciglama u dve boje, horizontalno<br />
naizmeni~no re|anim. Kao u Vizantiji.<br />
Da li su ovo bile poruke dvojstva kojeg se nije<br />
moglo odre}i? Jednoga – da, Drugoga – da. Ali<br />
Oba – ne.<br />
Naknadno sam, vrlo nedavno, video dokumentarni<br />
film snimqen u Anadoliji, u Sinanovom,<br />
preciznije – Josifovom selu Agirnas, tada nastawenom<br />
gr~kim stanovni{tvom. Film, zapravo,<br />
nije snimqen u selu ve} pod selom! Slike su<br />
prikazivale beskrajne tunele i mnogobrojne podzemne<br />
prostorije povr{ine od ~etiri hiqade<br />
kvadratnih metara (!) koji su otkriveni tokom renovirawa<br />
jedne obi~ne a istoriji va`ne ku}e, u<br />
toku 2003. i 2004. godine. To malo zdawe ispod koga<br />
je prona|eno ~itavo paralelno naseqe, bila je<br />
Josifova rodna ku}a. Dom iz kojeg je oti{ao u Jusufa<br />
Mimara Sinana!<br />
Sve mi se ~ini da je ovaj podzemni svet pod<br />
wegovim nogama (kojem nije otkrivena namena)<br />
odredio Josifu i sudbinu i profesiju.<br />
Kao {to su meni odredili temu kwige temeqi<br />
Bajicinog/Mehmed-pa{inog karavan-saraja ispod<br />
temeqa moje sopstvene ku}e na Dor}olu, takore-<br />
}i pod mojim nogama.<br />
KRAJ KRAJA<br />
Uvreme kada je Sinan po~eo da se zidanjem skromno<br />
odu`uje svom rodnom kraju i biv{oj mladosti, naj~e-<br />
{}e pravljenjem ~esmi u Kajseriji i u oblastima Haslar i<br />
Vize (jer su ~esme imale dnevnu, upotrebnu vrednost za<br />
obi~an svet), sli~na vrsta nostalgije uhvatila je i Mehmeda.<br />
I on je po~eo od skromnog i sazidao kao dobrotvor<br />
~esmu na beogradskom Gornjem gradu, uz skute Sulejmanove<br />
d`amije. Tako|e i jednu u selu Sokolovi}ima<br />
odakle je potekao. Za krupnije planove, koje je za Beograd<br />
pripremao u mislima ve} du`e vremena, savetovao<br />
se sa Sinanom. Uostalom, obojica su onoliko puta obilazili<br />
i premeravali grad zajedno.<br />
Izneo mu je svoju ideju.<br />
„Vrlo sam mnogo razmi{ljao o pri~i koju si mi odavno<br />
ispri~ao: o ~udnovatoj sli~nosti polo`aja i oblika istanbulskog<br />
Zlatnog roga i beogradskog Kalemegdana sa<br />
okolinom. Da budem jo{ precizniji: istanbulski<br />
saraj Topkapi zajedno sa zidinama koje ga okru-<br />
`uju na identi~nom je mestu kao i beogradski<br />
kwi`evni magazin 11
Change language