You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
52<br />
kwi`evni magazin<br />
~itawe<br />
Ispod jednostavnosti pesme poku{ava<br />
da se otkrije ne{to tragi~no<br />
i nimalo jednostavno.<br />
Naro~ito su mi potresne pesme<br />
u kojima se peva o majci ili<br />
se pesnikiwa obra}a onom {to je<br />
metafora majke i onom {to pesnikiwu<br />
stvara ili majci koju<br />
ponekad naziva zrikava ili grbava<br />
a zove je i pora`enim nebom.<br />
Me|utim, iako su ove pesme<br />
potresne, ta potresnost nije pateti~na.<br />
Naprotiv. Istinita je<br />
u najboqem estetskom smislu. I<br />
`estoko jednostavna. Iza onog na<br />
prvi pogled jednostavnog izkaza<br />
kao da se krije `ivotni, qudski<br />
patos od koga nekada{wa igriva<br />
pesnikiwa-ironi~arka sada ne<br />
zazire jer kao da ni{ta ne `eli<br />
da krije, ne zanima je ni modernisti~ko<br />
i postmodernisti~ko<br />
izmi{qawe i suvi{no stilizovawe.<br />
Direktna je i neposredna.<br />
[to je odli~no. U kratkoj pesmi<br />
„Pletiqa“ pesnikiwa se obra}a<br />
majci i tra`i da joj isplete suze<br />
da bi sa wom mogla da ih para.<br />
@alost i turobnost pa i posledice<br />
destrukcija postojawa iskazuju<br />
se suzama i parawem a majka<br />
je pletiqa, ona koja stvara-plete.<br />
Kod mene to izaziva jo{ jednu<br />
jednostavnu asocijaciju na ono<br />
~ega ima u narodnim pesmama. U<br />
pesmama „Tragetkiwe“ i „Doma-<br />
}a atmosfera“ pesnikiwa kroz<br />
prizivawe majke podse}a nas na<br />
imena junakiwa stare gr~ke tragedije<br />
i odnos majki i }erki u<br />
tim dramskim delima. Ali ove<br />
asocijacije na klasi~nu i staru<br />
gr~ku kwi`evnost nisu izve{ta-<br />
~ene i optere}uju}e ve} prirodne<br />
i lepo se dopuwavaju sa iskazima<br />
pesnikiwe. U pesmama ove<br />
svoje zbirke Radmila Lazi} `ivo<br />
peva o `ivom. U pesmi „Epilog“<br />
kao da se sa`ima ceo niz do-<br />
`ivqaja ispoqenih kroz pesme<br />
zbirke IN VIVO. Pesnikiwa ka`e:<br />
„Re~nici prisustva – Kapi krvi<br />
i mastila, / U re~nicima su odsustva.“<br />
Ono {to je u pesmi „Prolog“<br />
zeleno i mrko, ovde su metafore<br />
re~nici prisustva i odsustva<br />
ali i metafora kapi krvi,<br />
to jest `ivot i ono `ivo i metafora<br />
mastilo, pesni~ko sredstvo<br />
ili materija kojom se iskazuju<br />
ose}awa, do`ivqaji i ma{ta pesnikiwa<br />
i pesnika i kojim se na<br />
belini hartije uobli~avaju wi-<br />
hove re~i.<br />
^udim se {to o ovoj vrednoj<br />
kwizi nije vi{e pisano. To je nepravedno<br />
jer ona iz vi{e razloga<br />
zaslu`uje da se o woj pi{e. Dana-<br />
{wi profesionalni i u~eni ~itaoci<br />
poezije kao da se interesuju<br />
samo za ono {to im mo`e doneti<br />
neku dru{tvenu korist ili<br />
promociju. Znam da u na{im prilikama<br />
u {iroj javnosti postoji<br />
velika ravnodu{nost prema poeziji,<br />
a naro~ito prema poeziji<br />
koja je individualisti~ka i ne<br />
temeqi se na onom {to se iskazuje<br />
re~ju mi, dakle, prema poeziji<br />
koja je daqe od nacionalne<br />
ideologije i mitologije. Ali IN<br />
VIVO je odli~na, estetski i eti~ki<br />
~ista ili, starinski da se izrazim,<br />
iskrena kwiga pesama koja<br />
pesnikiwu Lazi} ne predstavqa<br />
samo u novom svetlu, ve} na<br />
elipti~an, jezgrovit na~in peva<br />
o pro{losti i sada{wosti, o<br />
onome {to se ti~e i svih nas<br />
qudskih bi}a: o detiwstvu, o porodi~nim<br />
stvarima, o odnosu<br />
prema roditeqima i porodici, o<br />
qubavi, o svakodnevici i qudskoj<br />
sudbini. Dakle, o onome<br />
{to pojednostavqano zovemo:<br />
na{ `ivot.<br />
Mileta A}imovi}<br />
Ivkov<br />
PREDA^KO<br />
I LI^NO<br />
Dragan Hamovi},<br />
Mati~na kwiga, Zavod za<br />
uxbenike, Beograd, 2007<br />
O bele`ena<br />
upitnim,<br />
antinomi~nim<br />
stihom:<br />
„Nemeti ili<br />
opet pevati“,<br />
kao efektnim<br />
motoom preuzetim<br />
iz zavetne<br />
kwige<br />
Stevana Rai~kovi}aFascikla<br />
1999/2000, nova poetska kwiga<br />
Dragana Hamovi}a svojim indikativnim<br />
naslovom, pa`qivim<br />
sklopom, ta~nim metrom, te<br />
ukupnom intonacijom i atmosferom<br />
ukazuje, izme|u ostalog,<br />
i na naro~ito iskazanu idejnu,<br />
intelektualnu i stvarala~ku<br />
doslednost. A ona, sledstveno, i<br />
na jednu sasvim izglednu mogu}nost<br />
~itala~kog razumevawa koja,<br />
~ak i kada nije zasnovana na<br />
podrazumevaju}em modernosti~kom<br />
prevratu vrednosti, diskontinuitetu<br />
i neprestanoj skepti~noj<br />
zapitanosti nad mogu}nostima,<br />
smislom i dometima<br />
savremenog pevawa i mi{qewa<br />
mo`e da, spram vremena, reprezentativno<br />
poka`e kako jedan<br />
prepoznatqivi ideolo{ki i misaoni<br />
obrazac i sistem, u tesnom<br />
poeti~kom saglasju, mo`e<br />
da se primereno aktivira i<br />
osna`uje u svakom pojedina~nom<br />
stvarala~kom gestu. Bez obzira<br />
na wegovu `anrovsku prirodu,<br />
namenu i, primerene, tipolo-<br />
{ke i ine razlike.<br />
Mati~na kwiga Dragana<br />
Hamovi}a je delo nagla{ene<br />
idejne i misaone doslednosti i<br />
konsekvencije. Odnosno svesno<br />
uspostavqenog i samosvesno iskazanog<br />
kontinuiteta koji se<br />
stvarala~ki skokovito, no jednoobrazno<br />
i, {to je va`nije, sasvim<br />
skrupulozno i dalekose-<br />
`no osmi{qeno vi{estruko u<br />
vremenu potvr|ivao. Ona je osobeno<br />
pesni~ko delo koje, neprestano<br />
prizivaju}i tradiciju,<br />
svoj smisao postojawa nalazi u<br />
tesnoj vezi/sklopu koji ~ine iskustveno,<br />
li~no i preda~ko. A tu<br />
se misli na onaj skup stabilizovanih<br />
vrednosti koji se, kao bazi~ni<br />
„beo~ug podugoga niza“,<br />
samorodno nasleduje i, jer je su-<br />
{tinski deo identiteta, nadaqe<br />
eksperimentalno ne dovodi u<br />
pitawe i ne mewa. Ve} postaje<br />
trajni zalog („li~na zaloga“) za<br />
`ivqewe i pevawe. Iz takvog<br />
idejnog i misaonog smera oblikovan<br />
je ovaj simbolizovan, mestimice<br />
zna~ewski te`e proziran,<br />
Hamovi}ev vezani lirski<br />
govor koji je sav sveden na - to su<br />
odre|uju}e lekseme wegovog<br />
ukupnog lirterarnog bavqewa:<br />
„su{to“ i „sr`no“.<br />
Pretpostavqena razlika izme|u<br />
mi{qewa, stava, na~ina i<br />
u~inka pesnika esejiste i kriti~ara<br />
u Hamovi}evom stvarala~kom<br />
slu~aju, bez obzira na<br />
~iwenicu da se na wegove pesni~ke<br />
po~etke: Mrakovi, ru`e,<br />
1992, Name{tenik, 1994, danas<br />
pomalo zaboravilo, paradigmati~no<br />
ukazuje na mogu}nost<br />
stvarala~kog prevazi~la`ewa i<br />
pribli`avawa tako shva}enih<br />
opre~nosti. Na to ukazuje i wegova<br />
stvarala~ka zaokupqenost<br />
formom u poeziji, a nare~enim<br />
tradicijskim kontinuitetom u<br />
kriti~kim i esejisti~kim tekstovima.<br />
On je kao tuma~ poezije<br />
uvek uzimao u obzir veze i odnose<br />
koji su tekstovi kojima se bavio<br />
uspostavqali sa tradicijom;<br />
sa predawskim i preda~kim.<br />
A to su, zapravo, jasni pokazateqi<br />
da se on analiti~ki zanimao<br />
za one strukturne i semanti~ke<br />
pojedinosti koje su postojano<br />
ukazivali na wihov eminentno<br />
simbolisti~ki karakter. Tako<br />
je i u wegovoj poeziji.<br />
^itaocu wegove Mati~ne<br />
kwige bi}e odmah jasno da se on<br />
pesni~ki oredelio za stro`e,<br />
zatvorene forme; forme vezanog<br />
stiha. Ve} prva pesma „Sasud“,<br />
koja ima programski karakter,<br />
zajmi i grafijski odvaja stih V.<br />
B. Jejtsa koji glasi: „Blagosloven<br />
da je stro`i metar stiha“.<br />
Dok se u naredna dva katrena ove<br />
pesme zvu~nim sintagmama: „osovina<br />
takta“ i „ta~ni metar“, indikativno<br />
dozna~uje weno op-<br />
{tije formalno-stvarala~ko<br />
usmerewe. Hamovi}ev poetski<br />
govor u ovoj je kwizi najpre to –<br />
„ta~ni metar“. A potom i slo`ena<br />
li~na i op{ta pri~a o poreklu<br />
u kojoj, kao u onoj glasovitoj<br />
pesmi „Svetli grobovi“ J. J.<br />
Zmaja (na koju, posredno, ukazuje<br />
i zavr{ni stih pesme „Imewaku<br />
na dnu jame“) a u ~ijim stihovima<br />
povi{enog tona, podse}amo se:<br />
„Kroz vekove, kroz maglinu, /<br />
Ded unuku, otac sinu“ prenose<br />
bitne poruke o vrlini i trajawu<br />
– spajaju}i tako: „vek sa vekom /<br />
I ~oveka sa ~ovekom.“.<br />
Bogata intertekstualna<br />
osnova na kojoj su izgra|ene pojedina~ne<br />
pesme i pesmovne celine,<br />
jer svaka je pojedina~na celina/ciklus<br />
snabdevena odabranim<br />
citatima iz pesni~ko-poeti~ke<br />
prethodnice – od Svetog<br />
Save, preko Wego{a, Nastasijevi}a,<br />
Laze Kosti}a, Du~i}a, Disa<br />
i Miqkovi}a do I. V. Lali-<br />
}a, Noga, Te{i}a, ukazuje na ~iwenicu<br />
da je Hamovi} od onih<br />
savremenih pesnika koji koliko<br />
na formu, toliko koncentrisane<br />
pa`we usredsre|uje i na kontekst.<br />
Dakle, ne nasleduje on samo<br />
ime i poreklo, ve} i se i samosvesno<br />
opredequje za jedan<br />
vid tradicije. A to je onaj vid<br />
tradicije koji ra~una sa zatvorenom<br />
formom, muzikalno{}u,<br />
na~elnom hermeti~no{}u, zna-<br />
~ewskom vi{eplano{}u. Tako<br />
da se u pa`qivom odabiru tematski<br />
i formalnih instanci<br />
za oblikovawe pesama, jasno<br />
prepoznaje wegovo neosimbolisti~ko<br />
poeti~ko usmerewe.<br />
Ta naro~ita stvarala~ka sasre|enost<br />
na formalne osnove,<br />
odnosno unutra{wi izomorfizam,<br />
ukazuje na ~iwenicu da je<br />
Hamovi} dobro savladao oblikotvorne<br />
aspekte pesni~kog posla,<br />
dok hermeti~nost pojedina~nih<br />
pesama koja je, istina,<br />
mawe prisutna nego u pojedinim<br />
delovima poeme Name{tenik,<br />
potvr|uje da se wegova muka sa<br />
re~ima usmerena ka artikulaciji<br />
slo`enih, dubinskih zna~ewa.<br />
A to, opet, pokazuje da je on,<br />
ovoga puta, stvarala~ki efektnije,<br />
zrelije i uravnote`enije,<br />
oblikovao svoje stihove i pesme.<br />
^ak i onda kada one, sa izvesnom<br />
merom neprozirnosti, aktiviraju<br />
mitske, religijske i istorijske<br />
aspekte. Od biblijske<br />
(novozavetne) epizode o Lazaru<br />
iz Vitanije, preko analogija sa<br />
li~nom, porodi~nom pri~om, do<br />
aktivirawa mitske figure<br />
tra~kog kowanika i prepoznavawa<br />
istozna~nosti izme|u tragizma<br />
iz daqe i bli`e nacionalne<br />
istorije sa novovremenim de{avawima.<br />
Na tom je smeru oblikovana<br />
jedna od najuspelijih pesama<br />
„Sonet o streqawu u Kraqevu“.<br />
A u osnovi tako sprovo|enog<br />
stvarala~kog nauma upisan<br />
je, i to u pesmi koja je dala na-<br />
~itawe<br />
slov kwizi, jasan li~ni i poeti~ki<br />
nalog: „Do sebe sebe sprovesti.“<br />
Tako su se u ovoj Hamovi-<br />
}evoj kwizi motivisano suspregle<br />
razli~ite tematke i smisaone<br />
ravni koje, simultano aktivirane<br />
na poetskom putu kroz vreme,<br />
kazuju da su wegove poetska<br />
vizija i namera usmerene ka razmatrawu<br />
bazi~nih principa i<br />
pitawa - od po~etka do po{qedka.<br />
Od op{teg do pojedina~nog<br />
oca: „Zakriqen ocima, uz krila<br />
sinovska“. Kao i neprestanog<br />
ukazivawa na jasnu i jaku vezu sa<br />
pojedina~nim, konkretnim, u ~emu<br />
se i navrhuwuje smisao ovog<br />
wegovog tragala~kog, misaono i<br />
emotivno vidno pro`etog, „ta~nog“<br />
stihovawa. I to umozritelno,<br />
sa pijetetom, katkad u molitvenom<br />
tonu i bruju, kao u pesmi<br />
„Mrtvi“. Sadr`ajno i odmereno<br />
no, ~ini se, mestimice u nagla-<br />
{eno doktrinarnoj vezi sa stvarala{tvom<br />
odabranih pesni~kih<br />
predaka i uzora. U samoizabranim<br />
negvama. Tradicija obavezuje,<br />
usmerava i u~i, ali i suspre`e.<br />
Pokloni~ki predano, ali i<br />
li~no o`ivqeno, sabrano i<br />
smerno pevaju}i o poreklu, o<br />
mitu, religiji i tragi~noj<br />
istoriji, o trajawu u veri – „O<br />
vaskrsu i spasu“, Dragan Hamovi}<br />
je u Mati~noj kwizi, ispotiha,<br />
ispevao i svojevrsnu pohvalu<br />
umnosti i umetnosti. Ne<br />
samo onoj prepo~etnoj stvarala~koj,<br />
ve} i onoj znanoj svedo-<br />
~anskoj, zografskoj – koju izri-<br />
~e prvi srpski pisac u u pesmi<br />
wegovog imena: „Sava“, a koja je<br />
sasvim bliska umetnosti nare-<br />
~enog pesnika – tradiciji i<br />
kontinuitetu obre~enog poslenika.<br />
Zbog toga je ova kwiga i<br />
svojevrsna pohvala o~instvu i<br />
sinstvu, najte{woj i naj~vr-<br />
{}oj vezi smisla i trajawa, lepote<br />
i stvarawa u dobroj veri,<br />
„U ota~kom krilu“. A wegove su<br />
pesme, zbog takvog i tolikog<br />
stvarala~kog zamaha, slo`ene i<br />
za razumevawe ponekad i te{ke,<br />
no raznovrsno ritmi~ne i melodiozne.<br />
One, u naporu umnog<br />
prozirawa wihovog umno`enog<br />
zna~ewa, smisla i postroja zazivaju,<br />
na usredoto~eno<br />
strpqewe, ve} sviklog<br />
~itaoca.<br />
kwi`evni magazin 53
Change language