You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
44<br />
kwi`evni magazin<br />
godina metamorfoza<br />
okru`eni Trahas, Kirkinu zemqu tako|e i<br />
Antijum sa tvrdom obalom. Kad su stigli u<br />
ovo mesto, mornari razvi{e jedra {irom,<br />
jer more be{e nemirno, te bog razmota svoje kolutove<br />
i klize}i daqe na brojnim naborima i mo}nim<br />
pregibima u|e u hram svoga oca na pe{~anoj<br />
obali. A kad vetar jewa, izmile bog iz oltara. Po-<br />
{to je, dakle, kao gost posetio svoga oca u hramu,<br />
ponovo {u{tavim krqu{tima na~ini brazdu u<br />
obalskom pesku. Ubrzo zatim ponovo se uz kormilo<br />
pope na brod i nasloni glavu na krivu palubu dok<br />
nisu stigli u Kastrum, svetu stolicu Lavinijuma, i<br />
na u{}e Tibra. Tu do|e mno{tvo sveta sa svih<br />
strana da ga do~eka: udate `ene, doma}ini i devojke<br />
koje pale tvoje vatre, O Trojanska Vesto, i one<br />
pozdravi{e boga radosnim klicawem. Zapaqen tamjan<br />
je pucketao na oltarima podignutim na obema<br />
obalama kuda se brzi brod kretao uz reku, vazduh je<br />
odisao prijatnim mirisima, a zaklane `rtve su<br />
svojom krvqu grejale no`eve. Najzad sti`e brod u<br />
Rim, prestonicu sveta. Zmija se di`e visoko i,<br />
osloniv glavu na vrh jarbola, okrenu je na jednu pa<br />
na drugu stranu, tra`e}i pogodno mesto za svoje<br />
prebivali{te. Ovde se<br />
krivudava reka ra~va u<br />
dva jednaka rukavca sa<br />
ostrvom izme|u wih. Na<br />
ovome se mestu zmijoliki<br />
Febov sin iskrca iz lacijumskog<br />
broda i uzimaju}i<br />
nebeski oblik u~ini<br />
kraj patwama naroda i do-<br />
|e kod wih kao isceliteq<br />
grada.<br />
Iako bog, Eskulap je<br />
do{ao kao stranac u na-<br />
{e hramove, a Cezar je<br />
bog u svom gradu. Bio je<br />
bez premca u ratu i miru;<br />
pobedonosni ratovi, veliki<br />
uspesi u upravqawu<br />
dr`avom i brzo ste~ena<br />
slava, preobrazili su ga<br />
u novu zvezdu – sjajnu kometu,<br />
ali vi{e od svega<br />
toga wegov naslednik.<br />
Jer, me|u svim Cezarovim<br />
dostignu}ima nema<br />
dela koje je ve}e od toga da je postao otac Cezara<br />
Avgusta.<br />
Da li je zaista to {to je otac 4 tako velikog ~oveka<br />
ve}i od zauze}a morem opasane Britanije, od<br />
toga {to je vodio flotu u sedmokraki Nil na ~ijim<br />
obalama raste papirus i stavio pod vlast Rima<br />
buntovnu Numidiju, libijsku Jubu i Pont iz kojeg<br />
su stizale pretwe nadmenog Mitridata, od svih<br />
slavnih i zaslu`enih pobeda? S wim kao vladarem<br />
sveta, vi ste, o nebeski bogovi, izru~ili blagoslov<br />
qudskom rodu! Tako, dakle, da wegov sin ne bi<br />
bio ro|en od smrtnog semena, Cezar je vaistinu<br />
morao da bude preobra`en u boga. Kad je zlatna<br />
Enejina mati 5 to videla, kao i to da se priprema<br />
u`asna zavera protiv wenog vrhovnog sve{tenika<br />
i da se sprema oru`ana pobuna, preblede od straha<br />
i po`ali se redom svim bogovima s kojima se sastala.<br />
„Pogledajte kako se te{ke zavere gomilaju protiv<br />
mene i kakvim zaverama ho}e da mi zadaju smrtni<br />
udarac! Pogledajte kako se kuje zavera protiv<br />
`ivota do koga mi je veoma stalo. Radi se o `ivotu<br />
jednog `ivog potomka Dardanca Julusa. Treba li<br />
samo ja da budem ve~no progowena bolom i `alo-<br />
{}u? Malo {to me rani kalidonsko kopqe Tidejevog<br />
sina 6 i {to su sa zemqom sravwene zidine Troje,<br />
nego sam jo{ morala da gledam dugogogi{wa lutawa<br />
i patwe moga sina po morima, wegov silazak<br />
u svet nemih senki, wegove bitke sa Turnom, to jest<br />
sa Junonom, ako }emo pravo govoriti? Ali, za{to<br />
se podse}ati na davna vremena i davne patwe moga<br />
naroda? Strah koji mi sad obuzima du{u ne ostavqa<br />
mesta se}awima na davne jade. Pogledajte, opet<br />
se o{tre no`i od potaje! Spre~ite, usrdno vas molim,<br />
ovaj zlo~in i ne dozvolite da se Vestin plamen<br />
ugasi krvqu wenog vrhovnog sve{tenika!“<br />
Te je re~i Venera uzalud ponavqala kud god je<br />
i{la i s kim god se srela. Bogovi su, vaistinu, bili<br />
dirnuti, i premda nisu mogli da poremete gvo-<br />
zdene odluke su|aja, dali su ipak jasna znamewa o<br />
predstoje}oj `alosti. Ka`u da se ~uo zvek ma~eva<br />
koji su se sudarali u crnim oblacima i gromoglasni<br />
zvuk truba i rogova koji je qudima nagonio<br />
strah u kosti, kao i to da je sunce zamra~enog lica<br />
slalo sablasnu svetlost na upla{enu zemqu; ~esto<br />
su se videle zapaqene buktiwe me|u zvezdama, ~esto<br />
je krv kapala iz oblaka i Lucifer je bio mra-<br />
~an, lice mu je bilo prekriveno kao r|a mrkom koprenom;<br />
Lunina ko~ija je bila poprskana mrqama<br />
krvi. Na hiqadama mesta mogla je da se ~uje `alosna<br />
zapevka hadske sove; na hiqadama su mesta mramorni<br />
kipovi pu{tali suze, a u svetim gajevima i<br />
goricama mogle su da se ~uju grozne zapevke i zloslutne<br />
re~i. @rtvene `ivotiwe su slutile zlo, je-<br />
tre su upozoravale da predstoje krvave bitke, a nalazili<br />
su i rase~ene glavne re`aweve jetre kod nekih.<br />
Na gradskom trgu i izme|u ku}a i hramova psi<br />
su vijali i cvileli po no}i, senke nemih mrtvaca<br />
su kao utvare hodale po gradu koji je i zemqotres<br />
uzdrmao.<br />
Pa ipak, nebeska znamewa nisu mogla da spre~e<br />
zavere ni hod sudbine. Goli ma~evi su se uneli u<br />
hram – za to ubistvo, za taj bezbo`ni ~in, u celom<br />
gradu ne na|e se pogodnije mesto od jedne bogomoqe.<br />
Venera po~e da se bije {akama u grudi od `alosti,<br />
no jo{ se nadala da }e mo}i da izvu~e svog voqenog<br />
Cezara zavijenog u tamni oblak. Tako se Paris<br />
jednom spasao od razjarenog Atrejevog sina, tako<br />
je i Eneju spasla od podivqalog Diomeda.<br />
Tada joj otac re~e: „Misli{, moja k}eri, samo<br />
svojom snagom da pokrene{ postojane su|aje? Mo-<br />
`e{ li~no da u|e{ u dom triju sestara. Tu }e{ na<br />
bronzanim i ~eli~nim tablicama da vidi{ zapisano<br />
sve {to se de{ava, to je glomazan protokol od<br />
tablica koje se ne pla{e ni rata u nebesima, ni<br />
stra{ne muwe, niti bilo kakvih udara koji bi mogli<br />
da ih zadese, jer su ve~ne i neprikosnovene. Tamo<br />
}e{ da na|e{, urezanu u ve~ni adamant, sudbinu<br />
tvojih potomaka. Ja sam ih ~itao, dobro su mi se<br />
urezale u pam}ewe i sad }u da ti ka`em kako bi bila<br />
posve}ena u to {ta }e da se desi. Ovaj tvoj sin,<br />
bogiwo od Kitere, za kojim ti tuguje{, potro{io je<br />
sve svoje dane; godine wegovog boravka na zemqi su<br />
se ispunile. Vas dvoje, ti i wegov sin, pobrinu}ete<br />
se da se on kao bog vaznese u nebo i da dobije mesto<br />
u hramovima. Kao naslednik, wegov }e sin da nosi<br />
sav wegov teret a mi }emo da mu pomognemo da vite-<br />
{ki osveti svoga oca. On }e da bude gospodar dana<br />
kad zauzete zidine opkoqene Mutine zatra`e mir;<br />
Farsalija }e da oseti wegovu mo}, i ematiski 7 Filipi<br />
}e opet 8 da ogreznu u krvi, a onaj velikog imena<br />
9 }e da bude pora`en u vodama Sicilije. Egip}anka,<br />
`ena jednoga rimskog vojvode, }e tako|e da padne,<br />
ludo ponosna na brak i ~oveka, a wena pretwa da<br />
}e Kapitol mo}nog Rima da se pokloni wenom ostrvu<br />
Kanoposu pokaza}e se kao la`. Uostalom, nema<br />
potrebe da nabrajam sve varvarske zemqe i narode<br />
na isto~nom ili zapadnom kraju sveta. Jer, sve naseqene<br />
zemqe sveta bi}e wegove; {tavi{e, wegov }e<br />
skiptar da vlada i nad morima.<br />
Kad se uspostavi mir na zemqi, on }e da se bavi<br />
pravima gra|ana i kao pravedan zakonodavac, on<br />
}e da donosi zakone, a snagom primera da stvara<br />
obi~aje i navike gra|ana u budu}nosti. Wegova<br />
briga za budu}nost i za potomke, nave{}e ga da naredi<br />
sinu svete Livije 10 da nosi ne samo wegovo<br />
ime, ve} i breme briga; i ne}e da ode u nebesko naseqe,<br />
me|u srodne zvezde, pre duboke starosti, kad<br />
se wegove godine izjedna~e sa godinama Nestorovim.<br />
U me|uvremenu oslobodi du{u wegovog oca iz<br />
izbodenog tela i u~ini od we zvezdu da zauvek ostane<br />
bo`anski Julije koji }e da gleda na Kapitol i<br />
Forum iz svog visokog hrama.“<br />
Tek {to to izgovori, a wegova mezimica Venera<br />
si|e na zemqu, zauze svoje mesto u senatu i, nevidqiva,<br />
oslobodi du{u svoga potomka Cezara. Ne<br />
pu{taju}i je da se raspline u vazduh, odnese je me-<br />
godina metamorfoza<br />
|u nebeske zvezde. No, dok je nosila, oseti kako se<br />
`ari a uskoro po~e i da gori i ona je pusti iz nedara.<br />
Pu{tena du{a se vinu iznad meseca i, ostavqaju}i<br />
za sobom svetao trag, po~e da sija kao zvezda.<br />
Sad Julije posmatra sinovqeva dostignu}a i gordo<br />
priznaje da prevazilaze wegova. Premda Avgust zabrawuje<br />
da se wegova dela vi{e cene od o~evih,<br />
slobodna i neposlu{na fama, koja se nikome ne pokorava,<br />
uznosi ga, uprkos wegovim `eqama i samo u<br />
tome prkosi wegovim naredbama. Tako je i sjajni<br />
Agamemnon bacio u zasenak svog oca Atreja, Tezej<br />
svoga oca Egeja, i Ahil svoga oca Peleja. Najzad –<br />
da se poslu`imo primerom koji vi{e odgovara na-<br />
{im Cezarima – i Jupiter je svojim sjajem bacio u<br />
senku svoga oca Saturna. Jupiter ima vlast nad visinama<br />
neba i carstvima trogubog svemira; ali zemqa<br />
je pod Avgustovom vla{}u. I jedan i drugi su i<br />
otac i vladar 11 . O, bogovi, molim vam se, drugari<br />
Eneje, pred kjim su i ogaw i ma~ uzmakli, i vama,<br />
doma}i bogovi Italije, i tebi, Kvirine, o~e na-<br />
{eg grada, i vama Gradive, nepobedivi Kvirinov<br />
o~e i Vesta, koja si uvek zauzimala sveto mesto me-<br />
|u Cezarovim ku}nim bogovima, i tebi, Apolone,<br />
koji po obo`avawu mo`e{ da se uporedi{ sa Cezarovom<br />
Vestom, i tebi, Jupitere ~iji hram stoji visoko<br />
na Terpejinoj steni, i svima vama ostalim bogovima,<br />
kojima je podobno da se pesnik obrati: neka<br />
bude dalek onaj dan i posle na{eg dana, kad se<br />
Avgust, napu{taju}i svet kojim vlada, vaznese u nebo<br />
da odande, oslobo|en na{eg prisustva, slu{a<br />
na{e molitve!<br />
A sad je moj posao zavr{en koji ni Jupiterov<br />
gnev, ni ogaw, ni ma~, ni zub vremena nikad ne mogu<br />
da uni{te. Kad god ho}e, neka do|e taj dan koji<br />
ima vlast samo nad na{im smrtnim oblikom, neka<br />
zatvori krug mog neizvesnog `ivota. Ali, plemenitiji<br />
deo mene }e da odnese u ve~nost, daqe od<br />
svih zvezda. Pa mi ime nikad ne}e oti}i u zaborav.<br />
Gde god se mo} Rima prote`e na zemqe koje je osvojio,<br />
qudi }e da ~itaju i navode moje re~i. U svim<br />
epohama i vremenima, ako pesnici budu imali sposobnost<br />
da prori~u istinu, ja }u da `ivim u svojoj<br />
slavi.<br />
(kraj)<br />
1 Stvaran doga|aj. Kuga je harala u Rimu 293. godine pre<br />
Hrista. Slede}e godine je uveden kult Eskulapa.<br />
2 Napuq<br />
3 Kajeti, Enejinoj dadiqi<br />
4 Cezar je usvojio i imenovao za svog naslednika Avgusta,<br />
koji je zapravo unuk Cezarove sestre Julije.<br />
5 Venera<br />
6 Diomeda<br />
7 makedonski: Emetija je bila oblast u Makedoniji.<br />
8 Premda je grad Filipi u Makedoniji, a Farsalos u<br />
Tesaliji, Ovidije prakti~no identifikuje ta dva velika<br />
popri{ta.<br />
9 Sekstus Pompejus, najmla|i sin Pompeja velikog.<br />
10 Livija je bila Avgustova `ena, Tiberije je bio wen sin iz<br />
prvog braka<br />
11 Jupiter je otac bogova; Avgust nosi titulu Pater Patriae,<br />
Otac Otaxbine. Pore|ewe Avgusta sa Jupiterom je naizgled<br />
laskavo, ali i ironi~no, tim pre {to je Jupiter u ve}ini epizoda<br />
predstavqen u nepovoqnom (satiri~nom) svetlu.<br />
Preveo Milosav Popadi}<br />
kwi`evni magazin 45
Change language