Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
24<br />
kwi`evni magazin<br />
esej<br />
jedini stihovi i slike najavquju pu{kinovski<br />
kod. Ovde je dopustiv predlog za<br />
terminolo{ko pro{irewe i govorewe ne<br />
samo o pu{kinovskom nego i pu{kinijanskom, ne<br />
samo o nabokovqevskom nego i nabokovijanskom,<br />
a tako|e {ekspirijanskom, geteanskom, kantijanskom,<br />
hegelijanskom, ni~eanskom, ~ehovijanskom,<br />
bahtinijanskom, i wihovoj razlici od {ekspirovskog,<br />
getovskog, ni~eovskog, ~ehovqevskog,<br />
bahtinovskog itd. Ovaj sufiksni poja~iva~ „an“,<br />
ve} upotrebqiv u nizu kategorijalnih prideva od<br />
vlastitih imenica („kantijanski“, „ni~eanski“<br />
itd.), ukazuje na transpersonalna svojstva li~nog<br />
koda, koji prelazi granice kreativnog identiteta<br />
datog autora i postaje op{ti predikat kulturnih<br />
pojava, zadr`avaju}i istovremeno svoje individualno<br />
imenovawe i karakteristiku. Kafkovstvo<br />
je svojstveno samo Francu Kafki, dok se<br />
kafkijansko mo`e na}i kod mnogih pisaca, koji<br />
su `iveli posle Kafke, kao i mnogo pre wega. Na<br />
primer, H. L. Borhes je na{ao kafkijansko kod<br />
starog gr~kog filosofa Zenona, kod kineskog autora<br />
Han Jua iz IX veka, kod danskog mislioca S.<br />
Kjerkegora i francuskog prozaiste Leona Blua<br />
(v. Borhesov esej „Kafka i wegovi prethodnici“).<br />
Ni~eovsko je ono {to je svojstveno Fridrihu Ni-<br />
~eu i jedino wemu; ni~eansko je Ni~eov li~ni<br />
kod, kojim se {ifrira politika odre|ene vrste,<br />
etni~ka teorija, moral, poezija, arhitektura,<br />
stvorena ve} bez Ni~eovog li~nog u~e{}a. Ni~e<br />
se mo`e razmatrati kao subjekat neke delatnosti<br />
i – kao wen predikat. „Ni~eanstvovati“ zna~i<br />
misliti, ma{tati, govoriti, raditi u duhu, u maniru<br />
Ni~ea, i u principu najrazli~itiji subjekti<br />
– individue, partije, umetni~ke struje – mogu<br />
se, privremeno ili trajno, karakterisati tim<br />
obele`jem.<br />
Takvi li~nosni, imenski predikati, a ne samo<br />
subjekti, ispuwavaju kulturu i odre|uju wenu nacionalnu<br />
specifi~nost. Svi u~esnici semiosfere<br />
pod nazivom „ruska kultura“ u ovoj ili onoj meri<br />
pu{kinuju, tolstojuju, dostojevskuju, ~ajkovstvuju,<br />
rjepinstvuju itd, odnosno, u svojoj samorealizaciji<br />
i samosvesti slu`e se li~nim kodovima<br />
koje su u rusku kulturu unele razli~ite individue.<br />
Neka imena, na primer, Dostojevskog<br />
ili ^ajkovskog, prelaze granice nacionalne kulture<br />
i postaju predikati svetske kulture. Dostojevskovali<br />
su – ili dostojevni~ili (u sni`enoj<br />
varijanti imitacije, spoqa{weg reprodukovawa<br />
ili podra`avawa) i V. Rozanov, i T. Man, i A.<br />
@id, i A. Kami, i V. Fokner, i L. Leonov, i mno-<br />
{tvo malo poznatih pisaca u ~itavom svetu.<br />
Neka imena ostaju predikati samo u granicama<br />
uskog kruga porodice, poznanika, prijateqa.<br />
Duboko sam uveren da svaka li~nost, nezavisno od<br />
stepena svog uticaja, priznatosti i poznatosti,<br />
jeste ne samo subjekat odre|enog kulturnog koda,<br />
nego mo`e biti i predikat mi{qewa i pona{awa<br />
drugih subjekata. Na primer, u detiwstvu sam<br />
imao dadiqu, zvala se [ura, pet godina je `ivela<br />
u na{oj porodici. Voleo sam je, vaspitavala me je<br />
i, naravno, ja sam „{urovao“, odnosno, pona{ao se<br />
„kao [ura“, odre|ivao sebe terminima wene li~nosti,<br />
wenih ukusa i predstava o svetu. I jo{<br />
„{urujem“ kada, na primer, sa slatkom nostalgijom<br />
slu{am popularne lirske pesme iz 1950-ih godina,<br />
koje je volela moja dadiqa, rodom iz sela.<br />
Oko svake li~nosti formira se sistem kodova,<br />
koje na ovaj ili onaj na~in prenose i usvajaju drugi<br />
– neka je to i na~in spremawa jela, ka~ewa zavesa,<br />
~e{qawa kose, birawa boje – „kao mama“,<br />
„kao teta“, „kao Sa{a“, „kao Nikolaj Petrovi~“.<br />
Svi mi, retko pola`u}i ra~una sebi o tome, „sa-<br />
{ujemo“ ili „nikolajpetovi~ujemo“ a ne samo<br />
„pu{kinstvujemo“ ili „lewinujemo“. Svi se slu-<br />
`imo li~nim kodovima svojih bli`wih, prijateqa,<br />
poznanika, a ne samo kodovima istaknutih,<br />
slavnih li~nosti.<br />
Ta predikatnost svakog imena, sposobnost<br />
svake li~nosti da bude za druge ne samo konkretan,<br />
imenovani „ko“ nego i „{ta“, i „kako“, odre-<br />
|uje svu gra|u kulture: od wenih porodi~nih i doma}ih<br />
do istorijskih i globalnih nivoa. Svaki<br />
subjekat postaje predikat nekom drugom – voqenom,<br />
bliskom, narodu, ~itavom ~ove~anstvu.<br />
2. UTOPIJSKO, HIPOTETI^KO,<br />
ZANIMQIVO<br />
Sada mi predstoji najte`i zadatak – da opi{em<br />
svoj li~ni kod, odnosno, da opredikatim sebe<br />
kao subjekta, da odredim „ep{tejnovsko“. Zadatak<br />
mi olak{ava to {to sam gore ve} delimi~no pokazao<br />
taj kod – u samom razmi{qawu o li~nim kodovima<br />
i wihovom univerzalnom zna~ewu, o tome<br />
da svaki subjekat mo`e da se javqa u svojstvu predikata<br />
drugih subjekata.<br />
Ro|en sam na samoj sredini veka (1950), koji<br />
}e u istoriju milenijuma u}i, mo`da, pod nazivom<br />
„utopijski“. Sovjetski Savez je predvodio put tog<br />
veka do blistavih visina, a Zapad je do sada zainteresovan<br />
za Rusiju, pre svega, zbog besmislene,<br />
opasne i samorazorne veli~ine wenog biv{eg<br />
utopijskog projekta. Duh utopije me je okru`ivao<br />
od detiwstva. Moji roditeqi su bili sasvim apoliti~ni<br />
qudi, na malim polo`ajima, u porodi~nim<br />
i slu`benim brigama – plan, buxet, ra~un.<br />
Ne se}am se nijednog razgovora u ku}i o politici,<br />
o istoriji, o Bogu, o ~ove~anstvu. Ali oko mene<br />
je `ivelo ogromno, svetsko. To se nazivalo:<br />
preobra`avawe sveta. Rastao sam na granici<br />
slavne sada{wosti svoje dr`ave, sa svetlom budu}no{}u<br />
celog ~ove~anstva, koja je bacala crvena<br />
svetla na na{e zastave i pionirske marame.<br />
Svetsko je bilo na sve strane, moj kod je formirala<br />
ta sovjetska hermeneutika sveobuhvatnih „zakona<br />
prirode i dru{tva“, koji neumoqivo vode do<br />
samospasewa ~ove~anstva. Utopijsko – jedna je od<br />
komponenata moga koda, ono je rodom iz mog sovjetskog<br />
detiwstva. Ali postepeno, ve} u adolescenciji<br />
i mladosti, ono se odvojilo od svojih<br />
marksisti~kih osnova. Ni klasna borba, ni ideologija<br />
socijalnog determinizma i istorijskog<br />
materijalizma nisu nalazile potvrdu u mom iskustvu.<br />
Tako je nastao moj asocijalni, personali-<br />
sti~ki utopizam: ose}aj sveop{tosti, beskona~nog<br />
zna~aja upravo tih stvari koje ne ulaze ni u<br />
kakve dru{tveno zna~ajne kategorije, ispadaju iz<br />
znawa filosofa i politi~kih stratega, }utke se<br />
kriju i propadaju na periferiji svih velikih pogleda<br />
na svet, neprepoznate, semanti~ki gotovo<br />
prazne, minimalne stvari. Okrenuo me je prema<br />
Akakiju Akakijevi~u i wegovoj sabra}i me|u qudima<br />
i pojavama, svim „ovim malim“. @eleo sam<br />
da mislim i pi{em o zrncima peska, o insektima,<br />
o svakodnevici, o najfinijim i najskromnijim<br />
stvarima, a da pri tome razmere wihovih razmatrawa<br />
odr`avam, pa ~ak i uveli~avam do vasionskih.<br />
U znatnoj meri moja esejistika se sastoji od<br />
takvih malenkosti, svesno i ponekad groteskno<br />
preuveli~anih, uba~enih u utopijsku perspektivu<br />
(dvotomnik Sve je esej, t. 1, U Rusiji, t. 2, Iz Amerike,<br />
2005).<br />
Ovaj metod se mo`e nazvati „mikromegati~ki“<br />
(ova re~, koja bukvalno zna~i „maloveliko“,<br />
poznata je iz Volterove pripovesti „Mikromegas“<br />
– tako zovu do{qaka sa Sirijusa, xina koji<br />
pod mikroskopom gleda maju{ne Zemqane). Za mene<br />
je va`no da u svakom radu predlo`im neko veliko,<br />
principijelno, ponekad ~ak svetsko-isto-<br />
rijsko pitawe. Ali da ga pri tome ocrtam – s neo-<br />
~ekivanom disproporcijom razmera – u granicama<br />
nekog konkretnog, posebnog predmeta. Na primer,<br />
u jednom tekstu razmatram metafizi~ki problem<br />
demonskog na materijalu Pu{kinove „Bajke<br />
o ribaru i ribici“, koja je komi~na parafraza<br />
istog si`ea – careva borba protiv morske stihije<br />
i wena uzvratna osveta – koji je A. S. Pu{kin<br />
tragi~ki razvio u „Bronzanom kowaniku“. Stari-<br />
~ino „razbijeno korito“ je mikromodel probu{ene<br />
la|e, koju je zahvatila poplava Peterburga. U<br />
tekst je upisana velika slika sveta, koju izra`ava<br />
mali, ali neobi~no uve}an detaq (u mojoj kwizi<br />
Re~ i }utawe. Metafizika ruske kwi`evnosti,<br />
2006).<br />
Dakle, to nije ~isti nego pre ukro}eni utopizam,<br />
koji se spaja sa krupnozrnastom fakturom<br />
neke male ~iwenice, teksta ili kulturne epizode,<br />
i samim tim svesno isti~e svoju grotesknost,<br />
zaista stavqaju}i jedno uz drugo „mikro“ i „mega“.<br />
Drugi na~in za ukro}avawe utopizma je wegov<br />
prelaz od imperativne u hipoteti~ku modalnost.To<br />
nije utopizam koji zapoveda svetu, zahteva<br />
odre|ene preobra`aje – pre }e biti da on predla`e<br />
neke mogu}nosti, hipoteze, koje ne potvr|uju<br />
svoj status posledwe istine ili neosporne obaveze.<br />
To je utopizam u kowuktivu – hipotezama.<br />
Hipoteti~ki diskurs odlikuje se neravnomerno-<br />
{}u i isprekidano{}u svog poqa. On je luda~ki<br />
hrabar u svojim premisama, koje zadaju novo, ne~uveno<br />
vi|ewe sveta. Ali, istovremeno je zapawuju-<br />
}e blag i krotak u svojim zakqu~cima, koji se odnose<br />
na istinitost misaonih konstrukcija, na<br />
wihovo realno ispuwewe i prakti~nu primenu.<br />
Drskost premisa se spaja sa krotko{}u zakqu~aka,<br />
{to ovaj tip mi{qewa ~ini najparadoksalnijim,<br />
najeksplozivnijim u pore|ewu sa ~isto deskriptivnim<br />
ili ~isto utopijskim mi{qewem,<br />
koje stremi da se oslobodi od unutra{wih protivre~nosti<br />
radi najefikasnije interakcije sa<br />
stvarno{}u: opisivawa ili propisivawa.<br />
Treba se unapred ograditi da hipoteti~nost<br />
uop{te nije najlak{i nego, pre }e biti, najte`i<br />
put, koji se nalazi izme|u verodostojnosti i neverodostojnosti,<br />
izme|u istine i la`i. Lako je<br />
konstatovati da se Volga uliva u Kaspijsko more;<br />
lako je pogre{iti da se Volga uliva u Aralsko<br />
more; lako je isfantazirati da se Volga uliva u<br />
Mrtvo more... Ali, to uop{te nisu hipoteze, jer<br />
sve ove tvrdwe se lako potvr|uju ili opovrgavaju<br />
konkretnim ~iwenicama. Hipoteti~ko mi{qewe<br />
se nalazi s one strane verifikacije i falsifikacije,<br />
ono je istovremeno i nedokazivo i neosporno,<br />
ono se kre}e tesnim putem kako bi najmawe<br />
verovatno postalo najverodostojnije.<br />
Moj tekst obi~no te`i najstro`oj utemeqenosti<br />
najneobi~nijih tvrdwi. Taj spoj neobi~nosti<br />
zakqu~ka i strogosti izvo|ewa i zadaje, sa<br />
dve strane, kriterijum hipoteti~nosti. Radi se o<br />
preispitivawu principa o~iglednosti, koji je<br />
Dekart polo`io u osnov evropskog mi-<br />
{qewa. Neobi~ne tvrdwe su one koje su<br />
najdaqe od o~iglednosti i u tom smislu su<br />
esej<br />
kwi`evni magazin 25
Change language