Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
kwi`evni magazin 4<br />
esej<br />
lazi daleko ili se zdravqe hrani (pije) ne-<br />
~im {to se nalazi daleko, ali se u oba slu-<br />
~aja sugeri{u neke veze izme|u veoma udaqenih<br />
stvari. Priroda tih veza je tajnovita i nejasna,<br />
neo~ekivana. Kako su, na primer, povezane<br />
smrt i pevawe ptica? A upravo ova veza se izri~ito<br />
nazna~uje u prvom stihu tre}e strofe:<br />
„Smrt moja zavisi od pevawa tica...”<br />
Ili, kako je povezano po{tewe majke sa sne-<br />
`nim vitim jelama negde u daqini:<br />
„Daleko negde stoje vite jele, sne`na lica,<br />
radi wih mi je, majko, drago da si po{tena.”<br />
Odre|eniji odgovor na ova pitawa pesnik }e<br />
dati u razvijenijem pesni~kom programu koji je<br />
sledio iz eterizma – u sumatraizmu.<br />
Ali se vratimo eteri~koj temi vetra, zapo~etoj<br />
u „Serenati”, a produbqenoj u pesmi „Vetri”:<br />
„Vetri }e mesto mene kli~u}i da jezde.<br />
U vrtlogu kamewa i neba pa{}e, krikom,<br />
u zavejane, mlade jele, i posu}e im krila,<br />
dahom na{im, {to }e se slediti u zvezde,<br />
negde... gde nisam bio... i gde nisi bila.”<br />
Dok je u „Serenati” vetar, umesto mrtvog pesnika,<br />
pevao podoknicu dragoj, ovde }e vetri, umesto<br />
pesni~kog subjekta, „kli~u}i da jezde”. Pored<br />
biqa (mladih jela), me|utim, ovde su na sceni i<br />
drugi elementi eteri~nog univerzuma – kamewe i<br />
nebo i na nebu zvezde – sa kojima op{ti vetar. Eteri~ni<br />
glasnik se ne obra}a vi{e dragoj, on glas<br />
(dah na{) rasipa po mladim jelama i ledi ga u zvezde,<br />
„negde... gde nisam bio... i gde nisi bila”. Tako<br />
}e ono {to smo izgovarali biti sa~uvano (sledi}e<br />
se u zvezde) na dalekim i od qudi bezbednim mestima<br />
i onda kada nas ne bude bilo. Ova neznana mesta,<br />
gde nisu bili ni pesni~ki subjekt ni ona kojoj se on<br />
u pesmi sve vreme obra}a (verovatno, opet draga),<br />
nagove{taj su hiperborejskih predela koji }e kod<br />
Crwanskog biti u sredi{tu zavr{nih sen~ewa sumatraizma<br />
– u hiperborejstvu.<br />
Hiperborejski predeli, kako }e ih pesnik mnogo<br />
kasnije imenovati, koji su sme{teni iza severnih<br />
vetrova, u carstvu leda, odre|enije su oslikani<br />
u zavr{noj strofi pesme:<br />
„Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi,<br />
disa}e jele {to disasmo<br />
i sti{a}e zvezde osmehom i snagom,<br />
{to ih je vetrova talas,<br />
odneo sa nas, odneo sa nas.”<br />
Tamo, u hiperborejskom ledu, disa}e jele dahom<br />
pesni~kog subjekta i wegove drage, a zvezde }e se<br />
opet „sti{ati” wihovim „osmehom i snagom”. Sve<br />
ovo – dah, osmeh i snagu pesnika i wegove drage – u<br />
Hiperboreju prenose vetrovi, nama ve} znani eteri~ni<br />
glasnici, i tako ih ovekove~uju.<br />
4.<br />
U<br />
Salcburgu }e naredne 1917, opet u bolnici,<br />
Crwanski napisati qubavnu pesmu „Trag” u kojoj<br />
je uspeo da, sa minimumom nama ve} znanih elemenata<br />
wegovog eteri~nog univezuma, izgradi atmosferu<br />
eteri~nog, da iska`e eteri~nost samu.<br />
„@elim:<br />
da posle snova<br />
ne ostane trag moj na tvom telu.”<br />
Ovde re~ san („snovi”) mo`emo ~itati na razli~ite<br />
na~ine. Na primer, san u doslovnom zna~ewu<br />
spavawa sugerisao bi jednu naturalisti~ku i<br />
umnogome banalnu sliku. San u smislu qubavne<br />
pri~e boqe odgovara atmosferi ~itave pesme, ali<br />
ne poga|a wenu skrivenu, samo nagove{tenu dramatiku.<br />
Lepota ove pesme i jeste u tome {to je sva u<br />
majstorski izvedenim nagove{tajima. ^ini nam se<br />
da bi ovde san vaqalo tuma~iti onako kako je to pesnik<br />
kasnije u svojim drugim ostvarewima, ponajvi{e<br />
onim hiperborejskim, ~esto ~inio, govore}i<br />
da je `ivot san. On u bolnici opet razmi{qa o<br />
smrti, predose}a je, i u prvoj strofi zapravo iskazuje<br />
{ta `eli da posle `ivota („posle snova”) dragoj<br />
(ne) ostane od wega.<br />
Naredna zagonetna re~ je trag. Ako ostavimo<br />
po strani doslovna zna~ewa, jer naru{avaju sugerisanu<br />
atmosferu pesme, ostaje prenosno zna~ewe<br />
potomstva (deteta). Pesnik za za~eto dete bira re~<br />
trag po svoj prilici stoga {to je to na~in na koji<br />
ve}ina qudi obele`ava svoje prolazno postojawe u<br />
telu, na Zemqi. Jedini trag wihovog postojawa je<br />
telesno potomstvo. Pesnik ne `eli to, nego:<br />
„Da ponese{ od mene samo<br />
tugu i svilu belu<br />
i miris blag...”<br />
Navedena druga strofa je kqu~na za do`ivqaj<br />
eteri~nog u smislu ne`nog, laganog, tananog, prozra~nog.<br />
Pesnik to posti`e sre}nim uvo|ewem re-<br />
~i tuga, svila i miris sa odgovaraju}im atributima<br />
(svila je bela, a miris je blag). Sve ono {to ~ini<br />
`ivot, telesno postojawe na Zemqi, izostavqeno<br />
je, i to s razlogom. U komentaru uz pesmu „Trag”,<br />
pisanom znatno kasnije, u hiperborejskoj fazi, pesnik<br />
}e zapisati i ovo: „Tada sam (u bolnici, I.<br />
M.) prvi put osetio i naslutio da mi `ivot ne}e<br />
biti onakav kakav sam ja, da bude, `eleo, nego da me<br />
nosi neki vetar sudbine, koji ima neku mra~nu snagu.”<br />
4<br />
@ivot je ionako prolaznost i varka. @ivot je<br />
san. Iza tog izostavqawa konteksta telesnog postojawa<br />
stoji i odre|eni vrednosni stav. Pesnik<br />
svojoj dragoj (iz pomenutog komentara saznajemo da<br />
su bili vereni) namewuje ono {to u qudskom postojawu<br />
smatra najvrednijim, a izostavqa ono {to je<br />
maqe vredno. Razume se, ono {to je najvrednije jeste<br />
i najlep{e. Najvredniji i najlep{i jeste upravo<br />
svet eteri~nog. Da tu ne bi bilo nikakve sumwe,<br />
on u drugoj strofi zapo~etu (a nedovr{enu) misao<br />
poentira u zavr{noj, najkra}oj strofi:<br />
„puteva zasutih li{}em svelim<br />
sa jablanova.”<br />
„Miris blag” iz druge strofe poti~e, dakle, od<br />
„puteva zasutih li{}em svelim sa jablanova”. Izdvajawe<br />
drugog dela misli, zapo~ete u drugoj strofi,<br />
u zasebnu tre}u strofu nije slu~ajno. Pesnik<br />
`eli da tom delu misli dâ posebnu te`inu: biqe<br />
(posebno jablanovi) i uvelo li{}e ve} su nam znani<br />
va`ni elementi eteri~kog univerzuma.<br />
5.<br />
Opredeqewe za svet eteri~kog, zapo~eto ratne<br />
1915, osve{tano je kod Crwanskog najkasnije<br />
1918. U romanti~noj komediji u stihovima Maska,<br />
~ije je pisawe zapo~eto 1913. a dovr{ena je i<br />
{tampana 1918. godine, pesnik u usta svojih likova<br />
stavqa re~ eterizam.<br />
Glavna junakiwa komedije Glumica (alias Generalica)<br />
na samom po~etku govori: „Ja sam `udna /<br />
ne~eg eteri~nog, platonskog...”. Generalica }e kasnije,<br />
u duhu eteri~kog preferirawa sveta biqa<br />
nad qudskim svetom, kazati:<br />
„blago onom, ko ima vrt pun ru`a...<br />
pa se zaigra time... sve je ni{ta.”<br />
Ili }e eteristi~ki dati prednost prirodi<br />
uop{te, posebno nebu, nad qudskim stvarima, prolaznim<br />
`ivotom (mladosti) i istorijsko-politi~kim<br />
pitawima qudskog sveta (slovenstvom):<br />
„Do|ite jednom svi, k meni, na more.<br />
Le{kati i gledati u nebo, gore,<br />
slu{ati kako val za valom<br />
dopuzi iz neba do nogu na{ih i ode.<br />
Da vidite kako su u zoru nesretni<br />
ti razgovori o mladosti i Slavenstvu ...<br />
Tamo sve do|e iz neba i no}i i vode,<br />
nestanu, u zoru, uspomene,”<br />
A Branko Radi~evi}, koji se tako|e javqa<br />
kao lik u ovoj komediji, imenuje vlastito uverewe<br />
kao eterizam:<br />
„Ja vijam oblake...<br />
Jedni vi~u: idealizam, drugi komunizam,<br />
a ja: eterizam...”<br />
Na drugom mestu Branko ka`e:<br />
„Vidite, ipak, ja verujem, nejasno,<br />
kada ho}u, negde daleko<br />
iz moje du{e, iz moga zdravqa,<br />
sve {to ja `elim, to se ra|a –<br />
to je moja hemija, moj eterizam.”<br />
A ne{to kasnije:<br />
„I sad mi vi{e ni{ta nije drago, ni{ta ne volim,<br />
`eqan sam {uma...”<br />
Ili:<br />
„Ja opet ka`em: dobro je samo vetar i zore<br />
i svi su lude, koji se mu~e, u~e i bore.”<br />
Ne ulaze}i u raspravu o umetni~kim vrednostima<br />
ove prve objavqene kwige mladog pesnika, za<br />
na{u temu je va`no primetiti da je u woj prvi put<br />
izri~ito imenovan novi pesni~ki program – eterizam.<br />
(nastavi}e se)<br />
1 Crwanski, M., Eseji i ~lanci, I, Zadu`bina Milo{a Crwanskog,<br />
Beograd, 1999, str. 441.<br />
2 U stihovima „a du{a nam zna~i jedan stepen vi{e, / nebu,<br />
{to visoko, zvezdano, miri{e” Zoran Glu{~evi} vidi kod nas<br />
tada novu definiciju du{e – ezoterijsko-eteri~nu, prema savremenom<br />
ezoterijskom konceptu jedne Blavacke ili [tajnera:<br />
tu se du{e razumeva kao stepenica u duhovnom usponu (Glu-<br />
{~evi}, Z., „Magijsko-utopijska horizontala i zvezdano-eteri~na<br />
vertikala u novoj slici sveta Milo{a Crwanskog”, u:<br />
Milo{ Crwanski, Institut za kwi`evnost i umetnost, Beograd,<br />
1996, str. 24). ^ini nam se da se ovim tuma~ewem Crwanskog<br />
kao adepta ezoterizma ide predaleko, u najmawu ruku se<br />
tu mora biti oprezniji. U vi{e svojih eseja o slikarstvu, pisanih<br />
1919. godine, pesnik Lirike Itake, naime, koristi sintagmu<br />
„stepen vi{e” u uobi~ajenom smislu vrednovawa, rangirawa<br />
umetni~kog dela i zna~i naprosto boqe, uspelije stvarala{tvo<br />
u celini ili pojedino delo nekog autora (videti<br />
eseje: „O izlo`bi Pa{ka Vu~eti}a”, „O izlo`bi slikara<br />
’grupe umetnika’”, „Pred izlo`bom Petra Dobrovi}a” u: Crwanski,<br />
M., Eseji i ~lanci, I, Zadu`bina Milo{a Crwanskog,<br />
Beograd, 1999, str. 425, 434, 443. itd.) Nama izgleda da pesnik<br />
svoju tada ~esto kori{}enu frazu „stepen vi{e” u uobi~ajenom<br />
zna~ewu rangirawa naprosto prenosi u jedan od svojih<br />
stihova, {to je ~inio ina~e i sa drugim sintagmama iz proznih<br />
tekstova.<br />
3 Danilo Ki{ je inventivno protuma~io da Crwanski atributima<br />
„viti” i „ponositi”, koji se ponavqaju u posledwoj strofi,<br />
na skriven na~in kazuje kako zapravo ~asti, strasti i plamena<br />
dosta da ga vole imaju ne samo jablanovi i borovi nego i<br />
ona kojoj se on obra}a, a ~ije ime je invokacijom iskazano preko<br />
zamenice Ti (v-i-Ti, ponos-i-Ti, {to }e re}i: vole me jablanovi,<br />
borovi i Ti). Videti: Ki{, D., Skladi{te, Prosveta,<br />
2006, str. 123-135. Iz perspektive razvijenijeg eteristi~kog<br />
programa ovakvo ~itawe, i pored velike privla~nosti, ne bi<br />
bilo ispravno, ali je ono ipak mogu}e ako imamo u vidu da je ova<br />
pesma ispevana na samim wegovim po~ecima, dok je pesnik<br />
jo{ uvek na neki na~in bio vezan za stari, neeteri~ki<br />
svet.<br />
4 Crwanski, M., Lirika, Beograd, 1993, str. 202.<br />
esej<br />
kwi`evni magazin 5
Change language