Број 42

kwi`evni magazin
proza
bu koju smo ose}ali dok smo, nepripremqeni i
nenavikli, s mukom uzlazili uz bezbrojne stepenice
i povremeno zastajali da uhvatimo dah.
OGRTA^
Jednog dana – pri~ala je Geteova majka – iza{la
sam ko~ijom u {etwu i videla svog sina me|u
ostalim kliza~ima na ledu zamrznute reke. Mada
je zima jo{ uvek trajala, bio je lep sun~an dan.
Volfgang je ve} bio mladi}, od svih najlep{i.
Leteo je kao strela me|u kliza~ima.
Bila sam ogrnuta crvenim pli{anim ogrta-
~em, zlatom obrubqenim, iznutra postavqenim
krznom.
– Mama, re~e mi Volfgang, tebi u ko~iji nije
hladno. Daj mi ogrta~.
– Ne misli{ vaqda ovo da obu~e{?
– Svakako, ho}u.
I ve} leti u mom ogrta~u, poput nekog o`ivotvorenog
boga.
Ta slika osta}e mi pred o~ima celog `ivota
i uvek }u ga se takvog se}ati, kao bele bo`anske
siluete na ledu zamrznute reke, kako leti ispod
mostova dok mu ogrta~ lepr{a na vetru.
SU\EWE
Sude mi. Ne znam uop{te o ~emu se radi. Sa
rukama vezanim na le|ima stojim u prvom
redu neke dvorane sli~ne pozori{noj. Na bini,
ispred mene, je sudsko ve}e sastavqeno od petorice
sudija. Sede za velikim, baroknim stolom
sa glavama zagwurenim u gomila spisa. Povremeno
podignu glavu, razgovaraju izme|u sebe, razmewuju
papire i pokazuju u mom pravcu. Me|u
tim papirima prime}ujem i neke od svojih kwiga.
Jedva ~ujnim, mucavim, glasom obra}am se sudijama
re~ima da ne shvatam u ~emu je stvar. Za-
{to sam uhap{en i vezan, kada znam i tvrdim da
sam apsolutno nevin?
Predsednik suda, omalen, dr~an, veoma nalik
na Pikasa, ustaje sa stolice, koja je na ne{to vi-
{em nivou od ostalih, energi~no odmahuje rukom,
prilazi, unosi mi se u lice, i ka`e, jasno i
glasno, da u umetnosti nema nevinih.
BISKUP I LUCIJA
Da i oni, koji su po svom polo`aju i crkvenim
kanonima, du`ni da nas upozoravaju na moral,
odvra}aju od greha i upu}uju na carstvo nebesko
mogu da u`ivaju u „gre{nim zemaqskim
stvarima“, veoma slikovito i upe~atqivo nam govori
ovaj epigram Iannusa Panonniusa alias
Ivana ^esmi~kog, hrvatsko–ma|arskog latiniste,
pe~ujskog biskupa iz petnaestog veka:
Kad mi se Lucija ponudi da je jebem
i dok na svoja ramena podignute noge
stavqam
iz prkna ru`nog strahovitu ispali paqbu
kako iz oblaka muwe qetne sevaju.
Prestra{en se okre}em i prstom zatvaram
nos,
jedva obuzdavani kurac klonu a sramota ga
prisilila oti}i.
Lucija, nikakvo veseqe se ne}e dogoditi
tvojoj pizdi
dok stra`wica tvoja bude opake }udi.
TULUM
Ma kakav tulum? Jes bilo je sveta ko blata.
Uglavnom stara klapa i poneka ubacoka.
Osredwa cepa`a. Dobra manxa. Svakojaka narkoza.
[lager riboni. Pqucnuo se i po koji xoint.
Al na kraju opet frkno kow.
Vatali smo zjala pa im ~upali krilca.
PQUGARA
Mrk{am gust ko dro}ka. Jedva se bele krpe.
Mraz.
Pingvini padaju u nesvest.
Pqugara u Ugrinova~koj. [trokava. Negotivna.
Graje ko oko. Koko{ari. Komite, ~asne seke,
{o{oni, namicaqke, cugo{i, kibiceri, cuplingeri,
kupaju kutwake, xakaju, vatriraju se. Svako
ima svoju `vaku.
43