Ruso i vladavina opšte volje - komunikacija
Ruso i vladavina opšte volje - komunikacija
Ruso i vladavina opšte volje - komunikacija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
postojeæi poredak stvari, veæ je, duboko nezadovoljan društvom kakvo<br />
je bilo, tra`io radikalnija rešenja nadahnut idejom grèkog polisa.<br />
Zato se i njegovo delo mora tumaèiti imajuæi stalno u vidu antièke<br />
uzore, a posebno Platonova gledanja na odnos pojedinca i zajednice.<br />
Zanemarujuæi idejne uzore Društvenog ugovora, <strong>Ruso</strong>ovi kritièari<br />
su pogrešili utoliko što su u svojoj kritici pošli od nekih modernih<br />
zamisli i iskustava i pokušali da u okvirima ovih ocenjuju<br />
<strong>Ruso</strong>ove poglede. Polazeæi od nedovoljno jasnog i preciznog pojma<br />
totalitarizma oni podvode <strong>Ruso</strong>ovu politièku filozofiju pod jedan takav<br />
pojam i na osnovu toga donose svoj sud o njoj. 24 Stavljajuæi naglasak<br />
na pojedina mesta i paradokse u <strong>Ruso</strong>ovim radovima, oni<br />
gube iz vida celinu dela i društveno-istorijski i duhovni kontekst u<br />
kome su ti radovi nastali. Ma šta mi mislili, totalitarizam predstavlja<br />
modernu politièku pojavu, pojavu koja pripada 20. veku. Totalitarizam<br />
jeste oblik autokratije, ali se zahvaljujuæi nizu èinilaca, a naroèito<br />
modernoj tehnologiji i sredstvima manipulacije, veoma razlikuje<br />
od starijih, pa i nekih savremenih oblika autokratije i autoritarizma.<br />
Zato ni pokušaj <strong>Ruso</strong>ovih kritièara da pojam totalitarizma koriste u<br />
analizi i ocenjivanju <strong>Ruso</strong>ove politièke filozofije nema opravdanja.<br />
<strong>Ruso</strong>ova ideja vladavine opšte <strong>volje</strong>, na posletku, stavlja nas<br />
pred još jednu nedoumicu. Ako se <strong>Ruso</strong>u ne mo`e prebacivati da nije<br />
bio svestan teškoæa, pa mo`da èak i neostvarljivosti zamisli o odluèivanju<br />
svih u homogenim, malim politièkim zajednicama, ipak se<br />
mo`emo upitati kakav je smisao njegovog velièanja neposredne demokratije<br />
u vreme kada je postajalo jasno da je pravac razvoja moderne<br />
dr`ave suprotan. Nije neobièno što su veæ krajem 18. veka<br />
pisci Federalistièkih spisa, koji su uèestvovali u stvaranju i odbrani<br />
prve prostrane moderne demokratske dr`ave, najodluènije odbacili<br />
pomisao da je demokratija još moguæna u siæušnim, samodovoljnim<br />
politièkim zajednicama. Njihovo je gledište sasvim suprotno <strong>Ruso</strong>ovom.<br />
Dok <strong>Ruso</strong> tvrdi da manje politièke zajednice pru`aju najpovoljnije<br />
uslove za dobro ureðene dr`ave, u Federalistièkim spisima<br />
se iznosi da samo prostrane, razvijene i po svom sastavu slo`ene dr-<br />
`ave mogu da budu dobro ureðene.<br />
24<br />
102<br />
Vidi Carl Friedrich, „Law and Dictatorship in the ‘Social Contract’“, Rousseau et<br />
la philosophie politique, str. 77-81.
Change language