II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
potreba pruajuæi mu (kvazi)odgovore na ‘poslednja pitanja’ u vezi<br />
sa zbivanjima u prirodi, društvu i njegovim vlastitim biloškim i psihološkim<br />
funkcionisanjem“. Šušnjiæeva primedba da se kod ovakvih<br />
<strong>definicija</strong> religije, koje religiju vide kao oblik otuðene èovekove svesti,<br />
o samoj religiji ne moe išta pozitivno reæi, jer sama teorija otuðenja<br />
odreðuje granice razumevanja religijskog fenomena, donekle<br />
vai i za Pantiæevu definiciju religije.<br />
Sabirajuæi logièke i iskustvene metodološke slabosti navedenih<br />
<strong>definicija</strong> Šušnjiæ u formi prigovora navedenim <strong>definicija</strong>ma istièe:<br />
1. najveæi broj navedenih <strong>definicija</strong> ne pokriva svu raznovrsnost<br />
iskustva, verovanja i religijske prakse i najèešæe se zasniva na etnocentrizmu<br />
(judeo-hrišæanske religije) u odreðenju opšteg pojma religije.<br />
Takve definicije religije su dakle, preuske; 2. veæina navedenih<br />
<strong>definicija</strong> ne omoguæava jasno razlikovanje religijskih od nereligijskih<br />
sistema ideja, verovanja i ponašanja. Diskriminatorna moæ navedenih<br />
definicja religije je mala; 3. veæina <strong>definicija</strong> religije je<br />
izraena nepreciznim (nenauènim) jezikom. One ukljuèuju ne samo<br />
pojmove nego i simbole. Ova kritièka primedba koju autor upuæuje<br />
navedenim <strong>definicija</strong>ma religija vai i za prvi deo njegove definicije<br />
koji se takoðe oslanja na simbole a ne na pojmove (apsolutna i mistièna<br />
moæ); 4. navedene definicije su ili preuske, kako je veæ konstatovano,<br />
ili preširoke. U prvom sluèaju navedene definicije ne<br />
pokrivaju religijske izraze koje moemo prema nekim drugim kriterijumima<br />
smestiti u religiju. U drugom sluèaju odreðenje religije je<br />
tako široko da se lako gubi jasna granica izmeðu religije i nereligije.<br />
Svaki vrednosni sistem (orijentacija) se proglašava religijom; 5. u<br />
mnogim <strong>definicija</strong>ma se ne traga za onim što je za religiju bitno veæ<br />
samo za onim što je nekim religijama zajednièko; 6. veæina navedenih<br />
<strong>definicija</strong> ne prua veæe moguænosti za prevoðenje u iskustvene<br />
pokazatelje (indikatore) u empirijskim istaivanjima religioznosti.<br />
Za empirijsko istraivanje religioznosti od presudne je vanosti<br />
operacionalna (opisna) <strong>definicija</strong> religioznosti a ne teorijska <strong>definicija</strong><br />
religije.<br />
Odbacujuæi slaba mesta u navedenim <strong>definicija</strong>ma religije a uzimajuæi<br />
od njih samo ono što je izdralo oštricu kritike u logièkom,<br />
teorijskom i iskustvenom smislu, Šušnjiæ predlae izgradnju jedne<br />
46
Change language