II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija

More documents

Recommendations

Info

Definisanje odreðene društvene pojave sloen je rezultat prethodnih istraivanja kao i nauènikovog socijalnog iskustva. Ali i svako novo istraivanje dozvoljava u svetlu svojih rezultata odreðena redefinisanja. Zato je svako nauèno saznanje otvoren a ne zatvoren sistem znanja kao što je to recimo religijsko znanje, naroèito kad se uzme u obliku institucionalizovane, dogmatske religije. Dogmatsko religijsko znanje je zatvoreno jer je apsolutno. U veri ne stoluje sumnja: koji æe crkveni funkcioner reæi svojoj pastvi da je uèenje njihove religije i crkve moda istinito a moda i nije, pa da ostavi vernicima da sa tom dilemom izaðu na kraj svako prema svojoj svesti i savesti? Svakako, nauèno istraivanje po definiciji ne ostavlja nauènicima mnogo prostora za njihovu savest veæ ih upuæuje na nauène procedure i pravila koja se moraju poštovati u procesu stvaranja iskustvene nauène evidencije, pomoæu koje se testiraju hipoteze koje se opet nezavisnim istraivanjima mogu proveriti. To ne znaèi da se takav proces istraivanja ne susreæe sa problemima, pogotovu kad se radi o nauènom (sociološkom) ispitivanju religije, religioznosti i svetog uopšte. Zato æemo pre komparacije rezultata empirijskih istraivanja religioznosti u dva postsocijalistièka društva upozoriti na teškoæe na koje nailazi svaki istraivaè religijskog fenomena u njegovoj sociološkoj analizi. Te teškoæe se mogu konkretizovati kroz problem prihvatljivih definicija, pre svega pojmova religije i sekularizacije, a onda i kroz problem adekvatnog odreðenja procesa religijskih promena u postsocijalistièkim društvima na putu njihove transformacije ili tzv. tranzicije. 1. Prihvatljiva definicija religije Malo je istraivaèa, pripadnika razlièitih nauènih disciplina, koji ne dele zajednièko mišljenje o èinjenici da su religija i religioznost izuzetno sloene i dinamiène socio-psihološke, duhovne pojave, ali je takoðe i malo istraivaèa koji se slau u jedinstvenom definisanju pojma religije i religioznosti. Razlog mnogovrsnih odreðenja religije i religioznosti ne treba traiti samo u izuzetnoj sloenosti i ambivalentnosti ovih pojava, kojima valjda još samo pojava 36
kulture odgovara po svojoj nejednoznaènosti u definisanju, veæ i u razlièitim uglovima gledanja otelovljenim u brojnim disciplinarnim pristupima i, u njihovim okvirima, u razlièitim teorijskim shvatanjima. Jasno je onda da i sociološki pristup religijskom fenomenu, i religioznosti takoðe, nije jedinstven pa se razlike u pristupu najevidentnije uoèavaju na nivou globalnih socioloških teorija: funkcionalistièke, marksistièke, fenomenološke. Isto tako, malo æe istraivaèa dovesti u pitanje samo postojanje religije. Brojne èinjenice koje su otkrivene u mnogim naukama: arheologiji, etnologiji, istoriji, antropologiji i drugim, isuviše jasno i pouzdano ukazuju na nesumnjivost, trajnost, postojanost i mnogolikost religijskog fenomena u istorijskoj horizontali. Svaka civilizacija je imala neki oblik religijskog i svetog izraza što je ponukalo ne mali broj istraivaèa da naglase univerzalnu prirodu religijskog i svetog. Kako Jukiæ istièe, manifestacija religijskog fenomena je nesumnjiva ali je upitno odreðenje religije jer se njome oznaèava redovno vrlo razlièit a èesto i suprotan sadraj. Tako za njega teškoæe u definisanju religijskog fenomena dolaze: a) od objekta religiologije; b) od subjekta religiologije; c) od nauène metode, ugla gledanja (Jukiæ, 1997:22-26). Vrlo je teško onda, precizira Jukiæ, pronaæi zajednièki naziv za mnogovrsnost i razlièitost manifestnih formi religije i svetog i za tako raznorodan sadraj otelovljen, sa jedne strane, u kanibalistièkim orgijama i kultnoj magiji pretpovesnog èoveka, agrarnim rtvama primitivnih naroda, lovu na ljudske glave u lovaèkim plemenima, erotskom misticizmu hinduistièkog tantrizma, a sa druge strane u visoko etièkim religijama poput izvornog hrišæanskog èovekoljublja i mirotvorstva, uèenja ahimse (nenasilja) u hinduizmu, ideala bothisattve u mlaðem budizmu ili sufistièkog ispovedanja ljubavi prema bogu u islamu. Druga vrsta teškoæa za religiologe u definisanju religije dolazi od subjekta verovanja. Religiolog u prouèavanju religije mora uzeti u obzir i konkretne pojedince sa njihovim specifiènim religijskim iskustvom i njihovim samorazumevanjem tog iskustva. Po definiciji nauka tei, veæ smo napomenuli, objektivnosti i nepristrasnosti istraivanja što nije tako lako postiæi kad se ima u vidu vernikovo religijsko iskustvo koje obuhvata èitavog èoveka, njegovo mišljenje, oseæanje i njegovo ponašanje. Upravo se na crti tog iskustva u svojim 37
Page 1: II. Problem prihvatljivih definicij
Page 5 and 6: od nereligijskih. Tu Šušnjiæ kon
Page 7 and 8: nju, dao je Šušnjiæ u svom delu
Page 9 and 10: jednoznaèno definisati. Preciznije
Page 11 and 12: pitanje, a ako jeste, onda odgovori
Page 13 and 14: nove definicije opšteg pojma relig
Page 15 and 16: tranja religijskog fenomena. To je
Page 17 and 18: za privremeno veæ za trajno rešen
Page 19 and 20: na visini zadatka: ono po èemu se
Page 21 and 22: sa religijom i crkvom danas, što j
Page 23 and 24: se predoèuje i doivljava kao trans
Page 25 and 26: sociologistièku i funkcionalistiè
Page 27 and 28: klasiènu religioznost. Istina, nek
Page 29 and 30: za sve navedene religije i konfesij
Page 31 and 32: turalna dela klasiène religioznost
Page 33 and 34: kako je u savremenom svetu zapravo
Page 35 and 36: Veæ smo konstatovali dve èinjenic
Page 37 and 38: crkvenih prava i imovine, i drugo,
Page 39 and 40: prošlog veka, istina danas manje g
Page 41 and 42: Imajuæi na umu ovakvu karakterizac
Page 43 and 44: Kada se, meðutim, proces sekulariz
Page 45 and 46: svetovnim aspektima suštinski seku
Page 47 and 48: funkcionalnih alternativa u bilo ko
Page 49 and 50: domaæu sociologiju religije jer je
Page 51 and 52: koj religiji postoji odelitost „o
Page 53 and 54:
drugih duhovnih formacija javljaju
Page 55 and 56:
irokratskom upravom koja stoji u sr
Page 57 and 58:
verskih organizacija; opadanje vero
Page 59 and 60:
sistema vrhovnih vrednosti. Tako se
Page 61 and 62:
eligije o èoveku kao prirodno reli
Page 63 and 64:
smo više podrazumevali opisujuæi
Page 65 and 66:
vati imenom disolucije dogmatskog s
Page 67 and 68:
margina društvenog ivota, tj. o so
Page 69 and 70:
u javne škole koji je aktuelan upr
Page 71 and 72:
okultne religioznosti itd., zapravo
Page 73 and 74:
sferi društvenog poretka, ali se n
Page 75 and 76:
kako u jednom svom kritièkom osvrt
Page 77 and 78:
sekularizacija nije ni poèela pa r
Page 79 and 80:
Tabela l. Vera u boga i religijska
Page 81 and 82:
U saetku dosadašnjeg razmatranja o
Page 83 and 84:
drugim postsocijalistièkim zemljam
Page 85 and 86:
do Magreba, od Rusije do Brazila po
Page 87 and 88:
su uslovljene ne samo savremenom tr
Page 89 and 90:
tranzicijsku društvenu situaciju.
Page 91 and 92:
medijskom propagandom, da æe priva
Page 93 and 94:
Rezultati brojnih socioloških istr
Page 95 and 96:
1997. godine, prema zvaniènim poda
Page 97 and 98:
parlamentarnih instititucija, u sve
Page 99 and 100:
tei osvajanju politièke vlasti i z
Page 101 and 102:
proimanjima, pojmovno moe sinonimno
Page 103 and 104:
veæine, bar na poèetku pomenute d
Page 105 and 106:
društvenih podsistema, njihovu spe
Page 107 and 108:
dakle, o predmodernim oblicima dru
Page 109 and 110:
nog i religijskog, islamskog izraza
Page 111 and 112:
neka inherentna tenja da se masovno
Page 113 and 114:
moe reæi da su religijske i konfes
Page 115 and 116:
da u pomenutim sukobima religijski
Page 117 and 118:
odnosno problema, èak i u onim sit
Page 119 and 120:
koje je carska Risija imperijalno k
Page 121 and 122:
jom bilo sa staljinistièkom, sovje
Page 123 and 124:
kim projektima ne odbacuje se ideja
show all

II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?