II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija

azlièitim metodološkim rešenjima i teorijskim opservacijama istièu
nauka o religiji i fenomenologija religije jer prva saznajni cilj nauènog
istraivanja religije vidi u njenom objašnjenju (Erklären), a druga
u razumevanju (Verstehen) religije i svetog. Otuda i treæa vrsta
teškoæa u definisanju religije dolazi od disciplinarnog pristupa i upotrebljene
metode koja odreðuje u krajnjoj liniji i vrstu definicije religije.
U tom smislu za teologiju, filozofiju, istoriju i sociologiju
religija ima razlièito znaèenje. Jedno je teološka istina religije, a drugo
sociološka. Teološka metoda polazi od objave i ona je deduktivna,
sociološka metoda polazi od iskustva i ona je induktivna. Pri svemu
navedenom i lièni stav istraivaèa prema predmetu istraivanja, tj.
odnosu prema religiji, ne sme se zanemariti u teorijskim, ali isto tako i
u iskustvenim istraivanjima religije. „Zato je sociolog izloen unutrašnjem
osobnom procijepu: mora u isti mah biti nepristran i dobrohotno
suivljen s religioznošæu vernika koju istrauje. Ako religiju
mrzi ili prezire neæe od nje ništa shvatiti, ako je odveæ uvaava neæe
od istraivanja imati nikakve koristi“ (Jukiæ, 1991a:23).
Êad se upušta u iskustveno istraivanje religije istraivaè zna da
pre istraivanja treba da ima preciznu, makar operacionalnu definiciju
religije. Ako konsultuje struènu literaturu koja se teškoæama odreðenja
religije bavi, moe konstantovati da je upao u još veæe teškoæe.
Od koje definicije religije da poðe kad ih ima, kako neki autori navode,
i preko stotinu. Svakako, eliminisanje nekih definicija preko
njihovog selekcionisanja istraivaè moe preduzeti u zavisnosti od
ciljeva svog istraivanja. Tako se definicija religije u najveæem broju
sluèajeva, kako istièe naš sociolog religije, gradi s obzirom na zadatak
istraivanja (Šušnjiæ, 1998:32; tom I). U našem sluèaju zadatak
istraivanja usmeren je pre svega na komparaciju tzv. etabliranih (institucionalizovanih),
konvencionalnih, tradicionalnih religija i konvencionalne
religioznosti, pa se u istraivanje moe poæi upravo od
takve definicije religije i religioznosti. Definicija konvencionalne religioznosti
daleko je manje problematièna od definicije religije
uopšte. Meðutim, u mnogim drugim istraivanjima, na primer u istra-
ivanjima iz istorije religijskih verovanja, potrebno je imati upravo
neku definiciju religije uopšte, kako bismo mogli, precizira Šušnjiæ,
imati kriterijum za razlikovanje religijskih ideja, verovanja i ponašanja
38