II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
okvir društvene nauke koja hoæe danas ozbiljno i odgovorno da<br />
raspravlja o svetom. Iako se od ne malog broja autora teoriji sekularizacije<br />
stavljaju brojne, èesto i argumentovane primedbe, sekularizacija<br />
je za Jukiæa sasvim odreðen društveni proces i istorijska<br />
èinjenica koja stoji u središtu savremene (zapadne) civilizacije i<br />
koju na najodluèniji naèin obeleava i predstavlja. Sekularizacija je<br />
stvarnost razvijenih zemalja a zemlje Treæeg sveta i postkomunizma<br />
„velikom brzinom ulaze jedino u taj obzor svetovnosti“. On polazi<br />
od èinjenice da drevne kulture i njihove religije dele stvari na svete i<br />
svetovne, te da se u njima posveæuju i poštuju sveta mesta, sveto<br />
vreme, sveti ljudi i svete zajednice. Iskazivala se neka opšta tenja<br />
za sve veæom sakralizacijom liènosti, stvari i dogaðaja. „Obrnuti pak<br />
proces koji svete stvari, osobe i dogaðaje stavlja u pozadinu, a u prvi<br />
plan istièe svjetovne stvari, osobe i dogaðaje, zovemo sekularizacijom“<br />
(Jukiæ, 1997:179; 402 ). Drugi, isto tako poznati sociolog religije,<br />
Vrcan, svoje shvatanje pojma i procesa sekularizacije zasniva<br />
na, veæ prodiskutovanom, sopstvenom teorijskom shvatanju religije<br />
i religioznosti, kao i na shvatanju savremene strukturalne krizne situacije<br />
modernih i socijalistièkih društava na njihovom istorijskom<br />
zalasku. Zapravo, moe se reæi da je optika posmatranja (de)sekularizacije<br />
preko strukturalne krize savremenih društava onaj najširi, ali<br />
i osnovni plan svih Vrcanovih razmatranja pozicije religije u svetu<br />
do sredine 80-ih godina prošlog veka. Izbegavajuæi odreðenja sekularizacije<br />
koja idu na iskljuèivu suprotnost drugim odreðenjima<br />
istog pojma, on sekularizaciju shvata kao izrazito sloen, mnogodimenzionalan,<br />
protivureèan i, što je po našem mišljenju najvanije,<br />
nelinearan, dakle reverzibilan fenomen sa razgranatim i èesto protivureènim<br />
posledicama. Sekularizacija ne treba da se shvati u ogranièenim<br />
okvirima iskljuèivosti „ili –ili“, veæ u daleko širim okvirima<br />
„i – i“ – pa je onda to proces koji se vrlo široko odreðuje, kao proces<br />
slabljenja religije, uzmaka religioznosti, suavanja specifiènih funkcija<br />
religije, promena samog sadraja religije, jedan aspekt procesa<br />
širenja autodeterminacije, samopotvrðivanja i umnosti. Isto tako,<br />
kad odreðenje sekularizacije kao kod Vrcana ukljuèi široku paletu<br />
posledica, sekularizacija je onda i izrazita privatizacija i subjektivizacija<br />
religije, ali i moguænost pojavljivanja religijskih substituta,<br />
80
Change language