II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
II. Problem prihvatljivih definicija - komunikacija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
oga kao što su animizam, budizam, taoizam, konfuèijanstvo i druge.<br />
Tako bi van našeg saznajnog interesa i razumevanja ostale religijske<br />
tradicije koje, iako nemaju pojam boga kao u judeo-hrišæanskoj tradiciji,<br />
jesu religije. Stariji budizam ne poznaje pojam boanstva niti pojam<br />
natprirodnoga, ali jeste religija jer priznaje i veruje u odreðenu<br />
stvarnost koja se naziva dharma (veèni zakon) i mora joj se potpuno<br />
potèiniti ako se eli osloboditi od patnje i bola. Radi se dakle o nekoj<br />
sveprisutnoj, ali bezliènoj moæi. Da je budizam religija znamo i po<br />
tome što se spasenje postie ulaskom u nirvanu, stanje blaenstva i<br />
veènog mira. Zato Šušnjiæ ispravno zakljuèuje da èovek i bez boga<br />
moe biti religiozan, kao i da uz mnoštvo bogova ostane prema njima<br />
ravnodušan. Vera je dakle, širi pojam od vere u boga. Zato predlae<br />
da <strong>definicija</strong> religije zapoène sa odreðenjem religije kao verovanja u<br />
apsolutnu i mistiènu moæ koja se ne javlja, osim u religijskom, ni u<br />
jednom drugom sistemu mišljenja, verovanja i ponašanja. Sve religije<br />
poznaju tu moæ koja je jedinstvena po svojoj suštini a razlièita po<br />
svojim oblicima i imenima: oèituje se na najrazlièitije naèine, u<br />
prirodnim religijama u obliku neke prirodne sile ili ivotinje, u objavljenim<br />
religijama u obliku boga. Ta moæ postoji, deluje i izaziva posledice.<br />
Ovakvim odreðenjem religije, autor istièe, oslobaðamo se<br />
etnocentrizma i institucionalizma koji favorizuju velike povesne monoteizme<br />
nauštrb brojnih drugih i starijih izraza verovanja u apsolutnu,<br />
mistiènu i nadljudsku moæ.<br />
2. Religija je verovanje u natprirodno (onostrano, transcendentno).<br />
I ova <strong>definicija</strong> je kao i prethodna preuska jer ne obuhvata<br />
religije koje uopšte nemaju predstavu o nad-prirodnom, a radi se o<br />
svim tzv. imanentistièkim religijama kako ih skupno naziva Šušnjæ.<br />
Ima religija koje boga ne vide iznad prirode, niti sa one strane (onostrano)<br />
prirode, veæ je bog, apsolutna moæ, sila otelovljena u svakoj<br />
biljci, svakoj ivotinji: bog ili priroda su jedno isto. Razlika izmeðu<br />
svetog i svetovnog ne postoji – sve je sveto a bog se prikazuje kroz<br />
prirodu i njene zakone. Ovde moemo dodati da i neki savremeni<br />
antropolozi odbacuju široko postojano stanovište o religiji kao verovanju<br />
u natprirodno. Tako antropolog Dejms Let (Lett) problematizuje<br />
koncept natprirodnog koji je tako razlièito shvaæen u razlièitim<br />
kulturama, èesto i sa divergentnim odreðenjima, pa se teško moe<br />
42
Change language