Nova-realnost-iz-sopstvene-sobe_v4

представљао паралелни књижевни ток у времену настанака, већ даје таквим постао касније. Савремена критичко-научна апаратураомогућава другачија тумачења ових текстова и открива њиховеспецифичности, те показује важност ауторки у њиховом времену,али и помаже да се на бољи начин разуме специфичност женскогстваралаштва, да се покажу сличности и разлике са доминантнимпоетикама, али и да се укаже на значај који ова дела могу имати забоље разумевање савремене културе и књижевности – и то не самооне коју стварају и пишу жене.За разлику од европске и америчке књижевности где сугинокритика и њој сличне теорије још крајем 70-их и почетком80-их година прошлог века довеле до извесне ревизије женскогстваралаштва, у српској науци и култури ови процеси иду знатноспорије. До овог зборника своју ревалоризацију на овај начин једобило свега неколико књижевница: Јелена Димитријевић, ДаницаМарковић, Драга Гавриловић. Милица Јанковић је четврта ауторкаповодом које је организован научни скуп или округли сто, накончега је објављен зборник радова.Округли сто „Књижевно стваралаштво Милице Јанковић“одржан је 13. септембра 2014. године у библиотеци „Вук Караџић“у Великом Градишту. Иницијатива за организацију скупа дошла јеуправо из ове библиотеке, а поводом јубилеја, 130 година од рођењаауторке. Милица Јанковић је значајан део свог детињства провела уВеликом Градишту, па је једна од завичајних ауторки ове библиотеке,што је и био основни мотив за организовање скупа. Округли сто јеодржан у сарадњи са научним пројектом Књиженство, теорија иисторија женске књижевности на српском језику до 1915. годинекоји финансира Министарство просвете, науке и технолошкогразвоја. Пројекат „Књижевно стваралаштво Милице Јанковић“финансијски је подржало Министарство културе и информисањаРепублике Србије. Техничку подршку је обезбедила Универзитетскабиблиотека „Светозар Марковић“ која је и суиздавач зборника.На округлом столу своје реферате о стваралаштву МилицеЈанковић изнели су (по редоследу излагања): проф. др МагдаленаКох, мр Велиша Јоксимовић, проф. др Александар Јерков,МА Владимир Ђурић, МА Јелена Милинковић, др Слободанкаiii