Nova-realnost-iz-sopstvene-sobe_v4

и јабука“). Сведочење прелази у аутобиографски исказ о догађајимаиз детињства: Милица је, са мајком и сестрама, становала у истојзгради у којој је извесно време живео и Пелагић. Већи степендокументарности садржи приповетка „Познанство са Шантићем“која је настала на основу преписке са песником из Мостара („По којекратко писмо било је страшно суморно“; „У последњој карти јавиоми је да је обневидео“). Као што у приповеци „Чарапе“, дирљивојсцени о мајци која је донела чарапе сину, рањенику у болници,не знајући да је остао без ногу, саосећа са „незнаним јунацима“,тако и у приповести о Шантићу са нескривеним емоцијама пише опесниковој трагичној судбини. У завршним пасусима бол прелази унезадовољство и протест, а саосећање у критику друштва:Умро је Алекса Шантић, велики песник и велики родољуб,у великој беди, великим мукама. А кад је умро, захвалнаотаџбина га је сахранила помпезно о свом трошку, и сјајно,покрила га безбројно скупим венцима…Милица Јанковић идеализује своје јунаке из свакодневног живота,не представља свет какав јесте, него какав би требало да буде.У приповеци „Редом“, у којој јунакиња расправља са сликаромМиодрагом Петровићем о функцији књижевности и реализму ууметности („Али ви сте писац. Сада је на реду реализам“), износисвоје аутопоетичке ставове: „Али ја мислим да је сада на редуидеалност да поправи реалност.“ 14 С друге стране, у приповеци„Стојан Стевић“ Милица машту подређује истини („Чудим сезашто писци не пишу само истину. То би било и лакше и лепше.Они позивају у помоћ машту која је често уморна или немоћна“) ипоистовећује живот и уметност: „Живот и књижевност су за менеисто“ (Јанковић 1925: 997). Између бекства од стварности и истине(„Истину треба знати и ја желим да је видим, али не могу. Плашимсе и грозим се“) и „поправљања реалности“ налази се и свет њенихромана. Познавање „женске душе“ и „суптилне психологије“испољила је и у свом првом роману Пре среће (1918), у коме сенапори да се од „две туге начини једна срећа“ окончавају болнимсазнањем о положају жене: „Јер се роман младе жене свршава кад14 Разговор са Миодрагом Петровићем вођен је 1914. године, када је уметникнасликао портрет Милице Јанковић за албум српских књижевника. Портрет сеналази у Народном музеју у Пожаревцу.25