09.07.2015 Views

Nova-realnost-iz-sopstvene-sobe_v4

Nova-realnost-iz-sopstvene-sobe_v4

Nova-realnost-iz-sopstvene-sobe_v4

SHOW MORE
SHOW LESS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

У тој приповеци присутан је и сан о будућој снази жена. Инспирисанафеминистичком мишљу, она управо женама у будућности намењујенову улогу у култури:[…] можда, некад у будућности врло далекој, кад човек дођедо врхунца свога развијања и по природном току стварипочне опадати, онда ће, можда, жена, његова наследницау култури, пронаћи још што, отићи још даље од њега горе.И као тада неће бити тесногрудости и зависти... (Јанковић1913: 106)Ту врсту феминистичке и језичке метанарације Милица Јанковићје унела у српску прозу. Уосталом, осврти на језик (не самофеминистички) појављују се и у другим њеним делима, на пример упричи Као ствар из збирке Путем, где је радња приче заустављенаразматрањима израза „пијан као ствар“, дугим пола странице, или удругој причи из исте збирке, где се појављују осврти на тему псовкеу језику.Милица Јанковић је обогатила српску књижевност појединиминовативним елементима у оквиру интимистичкихжанрова, такозваних его-текстова, попут писма/епистоларнепрозе, дневника, аутобиографије, исповести. Користила је обилатонаследство тих форми, модификујући их и указујући на новемогућности. Њена формална трагања крећу се, додуше, у оквиримапојаве коју сам описала у споменутој књизи као својеврстан„генолошки пакт“ (Кох 2012: 127–129). Захваљујући томе, некесписатељице, а међу њима и Милицу Јанковић приметили сутадашњи критичари, јер су користиле безбедне, „типично“ женскежанрове, оне који се сматрају конвенционализованим и укорењеним.Свет Милице Јанковић смештен је дубоко у границама „ја“ изаснива се на казивању о себи-у-центру са снажно експонираномтекстуализацијом женске тачке гледишта и приповедања. Само сена почетку он могао учинити толико очигледним и типичним даје њена проза била означена вредносним (често благонаклоним)етикетама, или као субјективно писање „за госпођице“, или каосентиментална и тривијална проза. Међутим, сви озбиљнијиистраживачи стваралаштва Милице Јанковић након дубљегразмишљања виде да су те давне оцене биле тек површне дијагнозе,често непоткрепљене темељним анализама њених текстова.7

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!