У тој приповеци присутан је и сан о будућој снази жена. Инспирисанафеминистичком мишљу, она управо женама у будућности намењујенову улогу у култури:[…] можда, некад у будућности врло далекој, кад човек дођедо врхунца свога развијања и по природном току стварипочне опадати, онда ће, можда, жена, његова наследницау култури, пронаћи још што, отићи још даље од њега горе.И као тада неће бити тесногрудости и зависти... (Јанковић1913: 106)Ту врсту феминистичке и језичке метанарације Милица Јанковићје унела у српску прозу. Уосталом, осврти на језик (не самофеминистички) појављују се и у другим њеним делима, на пример упричи Као ствар из збирке Путем, где је радња приче заустављенаразматрањима израза „пијан као ствар“, дугим пола странице, или удругој причи из исте збирке, где се појављују осврти на тему псовкеу језику.Милица Јанковић је обогатила српску књижевност појединиминовативним елементима у оквиру интимистичкихжанрова, такозваних его-текстова, попут писма/епистоларнепрозе, дневника, аутобиографије, исповести. Користила је обилатонаследство тих форми, модификујући их и указујући на новемогућности. Њена формална трагања крећу се, додуше, у оквиримапојаве коју сам описала у споменутој књизи као својеврстан„генолошки пакт“ (Кох 2012: 127–129). Захваљујући томе, некесписатељице, а међу њима и Милицу Јанковић приметили сутадашњи критичари, јер су користиле безбедне, „типично“ женскежанрове, оне који се сматрају конвенционализованим и укорењеним.Свет Милице Јанковић смештен је дубоко у границама „ја“ изаснива се на казивању о себи-у-центру са снажно експонираномтекстуализацијом женске тачке гледишта и приповедања. Само сена почетку он могао учинити толико очигледним и типичним даје њена проза била означена вредносним (често благонаклоним)етикетама, или као субјективно писање „за госпођице“, или каосентиментална и тривијална проза. Међутим, сви озбиљнијиистраживачи стваралаштва Милице Јанковић након дубљегразмишљања виде да су те давне оцене биле тек површне дијагнозе,често непоткрепљене темељним анализама њених текстова.7
Ауторка Исповести је у својим делима веома честоупотребљавала, на пример, синкретичне могућности писма и његовофункционисање на граници између жанрова. Често жонглирајућиовом формом, показала је да писмо може да има не само исповеднефункције монолога (између осталог, сентименталне) са светомдоживљеним у границама „ја“, већ и да открива емоције ликова.Истина, писмо код ње представља доста традиционалан, али усуштини интересантно замишљен композициони елеменат уконструисању како мањих (приповедака), тако и већих наративнихјединица (романа) згуснуте радње. Најинтересантнију његовуупотребу видимо у роману Калуђер из Русије. У том делу списатељицаје не само освежила, већ је и развила епистоларне стратегије усрпској прози. На пример, спаљена писма калуђера главна јунакињареконструише по сећању, али под знацима навода, што изгледа каоцитирање туђег гласа. Као последицу овог књижевног „подухвата“добили смо модификовану врсту епистоларног романа са дваговорна субјекта од којих, ипак, један глас, и то женски, доминира.Милица Јанковић је у српску прозу такође увела и многоваријанти дневника: од прилично конвенционалне форме дневникасентименталне пансионаткиње коју користи у многим причама,преко дневника сазревања који гради парадигму српске женскеваријанте образовног романа (у роману Пре среће 6 ). Развија,такође, форму интимног дневника мушкарца (у већ поменутимпричама са мушким наратором у првом лицу), а завршава надневнику болести (Међу зидовима из 1932) који представља једнуод најзанимљивијих, нимало баналних, па чак и јединственихостварења литерарног дневника у српској књижевности. Не бихжелела да занемаримо ове модификације или, боље речено,жанровске мутације, у стваралаштву Милице Јанковић, али иу традицији српске књижевности. Многе од њих, смештене уинтересантан идиом, обогаћују и чине разноврсном српску прозу,ширећи њене генолошке оквире.Као треће, подсећамо на то да је Милица Јанковићобогатила књижевност модернизма и међуратног периода не само6 Анализу романа Пре среће из 1918. дала сам у књизи ...када сазремо као култура...(уп. Кох 2012: 176–185)8
- Page 2 and 3: НОВА РЕАЛНОСТ ИЗСО
- Page 4 and 5: НОВА РЕАЛНОСТ ИЗ СО
- Page 6 and 7: Жарка СвирчевАванг
- Page 8 and 9: Биљана ДојчиновићЈ
- Page 10 and 11: представљао парале
- Page 12 and 13: тезе „Теме и струк
- Page 14 and 15: НОВАРЕАЛНОСТ ИЗСОП
- Page 16 and 17: Магдалена КохУниве
- Page 18 and 19: сазремо као култур
- Page 20 and 21: Јанковић нове елем
- Page 24 and 25: споменутим формалн
- Page 26 and 27: читалаштва у Србиј
- Page 28 and 29: ЛИТЕРАТУРАБожинов
- Page 30 and 31: Велиша ЈоксимовићМ
- Page 32 and 33: Проучавање стварал
- Page 34 and 35: приповеткама „Мој
- Page 36 and 37: (село Кисиљево) нос
- Page 38 and 39: скамије (1937), истиче
- Page 40 and 41: и јабука“). Сведоче
- Page 42 and 43: замењује идеалисти
- Page 44 and 45: изражених“ (в. Стој
- Page 46 and 47: Перуничић 1977: Б. Пер
- Page 48 and 49: Владимир ЂурићФило
- Page 50 and 51: Милица Јанковић ни
- Page 52 and 53: главног јунака кој
- Page 54 and 55: текстуализованог а
- Page 56 and 57: што је исприповеда
- Page 58 and 59: почетку своје књиж
- Page 60 and 61: нижу до двадесет че
- Page 62 and 63: Најпре свезнајући
- Page 64 and 65: ЛИТЕРАТУРАБарт 1972:
- Page 66 and 67: Малиша Б. Станојеви
- Page 68 and 69: трагике и драматик
- Page 70 and 71: Исповести (1913) и Међ
- Page 72 and 73:
И јунакиња припада
- Page 74 and 75:
композиционе схеме
- Page 76 and 77:
приповеци нестварн
- Page 78 and 79:
Несумњиво, ти трену
- Page 80 and 81:
ЛИТЕРАТУРАГлигори
- Page 82 and 83:
Јелена МилинковићФ
- Page 84 and 85:
Ово је значајна књи
- Page 86 and 87:
ЧАСОПИСИ, ИЗДАВАЧИ,
- Page 88 and 89:
Јанковић морало је
- Page 90 and 91:
специфичности женс
- Page 92 and 93:
романа, а посебно у
- Page 94 and 95:
о исечку свеукупно
- Page 96 and 97:
са женом у његовом
- Page 98 and 99:
доле, тј. прелази у
- Page 100 and 101:
помоћу којих су се
- Page 102 and 103:
Кведер-Деметровић 1
- Page 104 and 105:
Слободанка Пековић
- Page 106 and 107:
Књига Милице Јанко
- Page 108 and 109:
свога цртежа, сигур
- Page 110 and 111:
искрено Исидорино
- Page 112 and 113:
Зора и Олга су наиз
- Page 114 and 115:
ЛИТЕРАТУРАБогдано
- Page 116 and 117:
Станислава БараћИн
- Page 118 and 119:
Нараторкин савет о
- Page 120 and 121:
збирке приповедака
- Page 122 and 123:
преузима позицију
- Page 124 and 125:
‘pada’. Muški junak bira mjest
- Page 126 and 127:
је искуство сазрел
- Page 128 and 129:
највећа и најлепша
- Page 130 and 131:
добро попуњеној га
- Page 132 and 133:
главни лик романа,
- Page 134 and 135:
Јована М. РебаВлада
- Page 136 and 137:
у којима гори неки
- Page 138 and 139:
индустријалцем, ње
- Page 140 and 141:
Критикујући књижев
- Page 142 and 143:
на два места и имам
- Page 144 and 145:
као опскурна бића ч
- Page 146 and 147:
проблематици болес
- Page 148 and 149:
самоубиство. О томе
- Page 150 and 151:
Наташа МарковићЈП
- Page 152 and 153:
Тело је класно - јед
- Page 154 and 155:
Очи су јој биле сив
- Page 156 and 157:
1978: 32), оног који се
- Page 158 and 159:
Премда је красе, ка
- Page 160 and 161:
Унеколико сложениј
- Page 162 and 163:
Оно што је заједнич
- Page 164 and 165:
Такође, чинећи све
- Page 166 and 167:
Жарка СвирчевФилол
- Page 168 and 169:
у вези са овим текс
- Page 170 and 171:
текст је покушај да
- Page 172 and 173:
ОД БУЂЕЊА ДО СВЕТЛО
- Page 174 and 175:
не налази оправдањ
- Page 176 and 177:
њеној интеграцији,
- Page 178 and 179:
мушкараца и жена, и
- Page 180 and 181:
је она најзад дошла
- Page 182 and 183:
НА ГРОБЉУ СТАРИХ РО
- Page 184 and 185:
Споменула сам већ д
- Page 186 and 187:
Изучавање стварала
- Page 188 and 189:
Росић 1998: T. Rosić, O najin
- Page 190 and 191:
Биљана ДојчиновићФ
- Page 192 and 193:
бугарског порекла,
- Page 194 and 195:
за боље образовање
- Page 196 and 197:
заправо одговара п
- Page 198 and 199:
позадина која се мо
- Page 200 and 201:
У последње време мл
- Page 202 and 203:
28. март, три сата уј
- Page 204 and 205:
објављеном 1932, чети
- Page 206 and 207:
њега чудовиште) и ћ
- Page 208 and 209:
усред љуте зиме кој
- Page 210 and 211:
него у башти, на сто
- Page 212 and 213:
Тијана ТропинИнсти
- Page 214 and 215:
Још Драгољуб Јекни
- Page 216 and 217:
умрла. И њен толико
- Page 218 and 219:
схема, заступљена к
- Page 220 and 221:
Света има Зору. За И
- Page 222 and 223:
четрнаесте, чува го
- Page 224 and 225:
Неуобичајеност ова
- Page 226 and 227:
Из ове анализе угла
- Page 228 and 229:
Довољно је погледа
- Page 230 and 231:
ЛИТЕРАТУРАЈанкови
- Page 232 and 233:
Вукоман Страњанчев
- Page 234 and 235:
које су Лара и Ива п
- Page 236 and 237:
Малиша Б. Станојеви
- Page 238 and 239:
раду у Крагујевачк
- Page 240 and 241:
Божа Павловић, ујак
- Page 242 and 243:
у свему приказује г
- Page 244 and 245:
Гордана ЂоковићДра
- Page 246 and 247:
Значајну помоћ у из
- Page 248 and 249:
21Десет година // Срп
- Page 250 and 251:
45Круг се шири // Срп
- Page 252 and 253:
68Nepogoda// Београдске
- Page 254 and 255:
90Плави доброћудни
- Page 256 and 257:
116Стојан Стевић. [Де
- Page 258 and 259:
Једно непослано пи
- Page 260 and 261:
ПРЕВОДИ МИЛИЦЕ ЈАН
- Page 262 and 263:
1978. - 594 стр., [1] лист
- Page 264 and 265:
Народна књига, 2010. -
- Page 266 and 267:
ИЛУСТРАЦИЈЕ
- Page 268 and 269:
1. Фотографија Мили
- Page 270 and 271:
3. Фотографија Коса
- Page 272 and 273:
6. Писмо Милице Јанк
- Page 274 and 275:
259
- Page 276 and 277:
261
- Page 278 and 279:
13. 14. Дописнице упућ
- Page 280 and 281:
16. Mилица Јанковић,
- Page 282 and 283:
БИОГРАФИЈЕАУТОРКИ
- Page 284 and 285:
Биљана ДојчиновићВ
- Page 286 and 287:
Наташа МарковићДок
- Page 288 and 289:
Жарка СвирчевДокто
- Page 290 and 291:
ИМЕНСКИРЕГИСТАР 11
- Page 292 and 293:
Готје, Теофил (Gautier,
- Page 294 and 295:
Маринковић, Нада 3, 1
- Page 296 and 297:
Ћоровић, Јелена 23, 26