Nova-realnost-iz-sopstvene-sobe_v4

Повест о Мицики је први исказ у низу о болесној жени каодруштвеном знаку. Причу која следи, о епилептичарки Пијади,издвајамо као уметнички и културолошки најзначајнију у књизи,јер обухвата широк спектар значења рода у међуратном периоду:од представе женског статуса на селу, преко магијске перцепцијефизиолошких поремећаја, до демистификације патријархалниходноса између мушких и женских чланова породице.Пијада је на површинском нивоу типизиран лик сеоскедевојке: поштена, вредна, морална, снажна попут мушкарца, алиу компарацији са Емилијом (као представницом грађанске класе)она одражава стереотип о друштвеној неуглађености и руралномпримитивизму:Радила је доста добро, али је била досадно говорљива. Инеки крупан глас и сељачки изрази који су вређали нервознуЕмилију. Упадала је у собу без позива да исприча нешто, например како су њеног момка у болници „апелирали“ и разнедруге глупости. [...] Па ипак, осим чистоте, није даље одмаклаод Мицике. Само што Емилија сме на Мицику да се развичеи да је изгрди (после пет минута она је то заборавила), ана ову некако не сме да викне, него гута кнедле и гуши се.(Јанковић 1932: 123–124)Епилепсија или падавица, стигматизовала је судбину ове јунакиње,трансформишући је у биће грешно без личне кривице, које мора даприхвати одговарајућу казну:Никад се не закашљем, не знам шта је то грозница, или даме стомак боли. Али моја болест је друкчија. Нагазила сам.Или је то божја казна. Ја имам – фрас!– Фрас? Како фрас? – пита Емилија шапатом.– Тако, фрас, велику болест, падавицу – далеко било од вас.(Јанковић 1932: 130)Драматична слика епилептичног напада је основни разлог збогкојег је ова неуролошка болест, у магијском доживљају света,мистификована као натприродни феномен, те довођена у везу садемонима и злим духовима. Епилептичари су у народу перципирани128