Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
AKTUELNOVrati}emo Titovu bistu- Spomenici bi trebalo da budu tamo gde su, u trenutku kada su postavqeni inameweni da budu. Mi nemamo prava da ih ru{imo, jer ih mi nismo ni postavili.To su svedoci istorije -U`ice bi uskoro moglo dabude top tema svih svetskihnovinskih agencija,ukoliko bi peticija zavra}awe spomenika Josipu BrozuTitu urodila plodom i aktuelniskup{tinski saziv odlu~ioda Titov spomenik preseliiz dvori{ta Narodnog muzeja nacentralni gradski Trg nakon 22godine odsustva. Ako je verovatielanu pre`ivelih partizanskihboraca iz Drugog svetskog rata iwihovih pristalica, pitawe jedana kada }e ta ideja biti realizovana.Kako ka`u, u U`icu postojijaka politi~ka voqa da seto uradi.Sekretar SUBNOR-a U`iceMili} Vuki} ka`e da je gradskiodbor SUBNOR-a doneo odluku opokretawu gradske inicijative ovra}awu spomenika Mar{alu Titusa mesta sa koga je uklowen,~ime bi U`ice bilo jedini gradu Srbiji, a drugi u Evropi sa spomenikomJosipu Brozu.- Nezakonitom odlukom Izvr{nogsaveta iz 1991. godine onje uklowen, iako je to bila nadle`nostSkup{tine op{tine. Tuodluku je sprovelo GP Zlatibor,a tro{kove je snosila tada{wagradska vlada. Inicijativa da sespomenik vrati pokrenuta je prviput 2005. godine, ali do sadanije bilo dovoqno razumevawa ugradskoj vlasti da se ona sprovede,jer je vladala zabuna ko }e toda uradi, s obzirom da Gradskove}e nije nadle`no, a Skup{tinaopet smatra da ona ne mo`e da doneseodluku da je vrati, jer nijeona donela odluku da ga ukloni.Tako pravna ra{omonijada, pratiovu inicijativu osam godina.Mi smatramo da ako postoji politi~kavoqa, zakqu~kom Gradskogve}a spomenik treba da budevra}en. Spomenik obuhvata projekatTrga partizana i to je i biorazlog da se dobiju sredstva zaizgradwu Trga. Danas postavqaweovog spomenika na Trg nitiima, niti treba da ima politi~kukonotaciju. Postoji stav RepublikeSrbije da svi spomenici kojisu bilo kada ukloweni, treba dabudu vra}eni, jer to je civilizacijskoi kulturno pitawe.- Ne samo {to je prekr{en zakonve} i moral. Odmah je bilapeticija boraca, ali se tada{-ANKETATEMA BROJA- Ve} du`i niz godina se najavquje da}e se pokrenuti incijativa za vra}aweTitove biste na trg, a sa najavomda }e od 24. septembra po~eti sakupqawepotpisa, zanimalo nas je {tagra|ani misle o ovoj ideji.Qubi{a: Podr`a}u tu inicijativu, jerje on ipak u pitawu istorijska li~nost. Mismo godinama bili za Tita, i uop{te je biloglupo sklawati ga sa trga.Zdravko: Mo`e, bilo bi lepo da se tabista ponovo na|e na trgu.Vida: Ja imam 74 godine, i u wegovo vremesam stvarno `ivela lepo. Ne mo`emo mida kukamo na wegovo vreme, bili smo poru-{eni totalno, ali smo dosta brzo se oporavili.Maja: Ne znam, da budem iskrena, nisamza vra}awe biste, ali sa druge strane bi tomo`da privuklo pa`wu javnosti, pa bi qudidolazili u na{ grad da vide Titov trg.Sreten: Hitno ga vratiti na trg, jer jewa vlast oglu{ila o wu. Najmawesada treba da prikupimo 5%bira~kog tela, a to je negde oko3.500 potpisa gra|ana, da bi peticijauspela. Mi smo dobili saglasnostZavoda za za{titu spomenikaiz Kraqeva da je Titovomspomeniku mesto na Trgu partizana,a i ranije ministarstvo je doneloistu odluku, ali je lokalnavlast uvek bila smetwa i agonijase produ`avala. Vr{i se pritisaki zanemarivawe odluke SU-BNOR-a, jer oni i pored potpisagra|ana mogu da nas odbiju. U gradubilo koju zgradu koja je stavqenapod za{titu dr`ave i Zavodaza za{titu spomenika, ukolikobi uklonili, za to se odgovara, ami ovde imamo da je uklowen spomenikod strane organa koji bi owemu trebalo da brine- ka`e Mili}Vuki}.Da li je ova odluka samoformalno-pravna i mo`e li se uslu~aju vra}awa Titovog spomenikazanemariti politi~ka konotacija,Uro{ Luki} potpredsednikSUBNOR-a U`ice ka`e dasvaka partija koja odlu~i da gavrati, sigurno razmi{qa kakavefekat to ima na wene bira~e.- Ja sam komunista i tvrdimda treba da ima i politi~ki kontekst,jer je i u ratu i posle rataTito imao zasluge, uveo je besplatno{kolovawe, besplatnole~ewe, vodio je politiku nesvrstanostii nije zavisio ni odjednog bloka. Ta politi~ka snagawegove li~nosti ne mo`e da senegira i ~iwenica da je do smrtibio prvr`en narodu. U odnosuna dana{we stawe vidi segde je socijalizam, a gde nas doveokapitalizam. Pedeset godinasocijalisti~ke Jugoslavije sene mo`e izbrisati. Tito je bio prvafigura te zemqe. Ne tra`imomi da se vrati samo Titov spomenik,ve} i svi ostali spomeniciiz Drugog svetskog rata, jer je todu`nost potomaka prema precima.Vandalizam ne}e stati vra}-awem wegovog spomenika, ali gdeje kraj ako svako moze da ru{i. Dali je civilizacijski iskorak dase bri{e sve {to je starije od pedesetgodina - ka`e Luki}.Radivoje Papi} muzejski savetnik,ka`e da je osamdesetihgodina Titov spomenik i Kadiwa~upose}ivalo oko 300.000 posetilacagodi{we, ve}inom iz biv{ihjugoslovenskih republika.Danas je taj broj pao na 10.000.- Ne treba da be`imo od na-{e istorije niti da je se stidimo.Spomenici bi trebalo da budu tamogde su, u trenutku kada su postavqenii nameweni da budu. Minemamo prava da ih ru{imo, jerih mi nismo ni postavili. To susvedoci istorije. [ta bi zna~ilokada bi svaka generacija ru{-ila spomenike svojih prethodnika?- ka`e Papi}. Q.K.Da li ste za vra}awe Titove biste na trg?sve ovo Tito napravio, a uni{tili su ovinovi momci. Kod Tita je se i{lo pe{ke prekogranice, sada ne mo`ete ni avionom. Bistusu skinuli lopovi ovog re`ima, i mislimda su gra|ani 99 posto za vra}awe spomenika.U svakoj zemqi, u gradovima stoji znamewevladara i predsednika, samo su kodnas zabacili bistu kod muzeja. A sklonilisu ga momci koji su se zahvaquju}i wemu {kolovali.Sne`ana: Da, mislim da bi bilo lepo dase vrati spomenik predsedniku na trg.Irena: Ne znam, ja nisam odavde, ali samvidela kako izgleda ta bista. Meni se svi|au`i~ki trg ovakav kakav jeste, mislim da nebi bilo lepo da se bista sada preme{ta. Koho}e, mo`e da ode da je vidi kod muzeja.Tawa: Iskrena da budem, ne znam ni kakoizgleda ta bista. Prolazila sam poredmuzeja ali nikada nisam obratila pa`wuna wu.Milan: Jesam, i rado }u dati moj potpisza tu inicijativu.N.K.6 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
ka, a to pokazuje i namera qudikoji vode aktivnosti za vra}awespomena.Xaba je ovom narodu pri~atida se ne zna ko je bio taj ~ovek ponadimku Tito, ni odakle je, ni kosu mu bili roditeqi, ni kako jedo{ao na ~elo Komunisti~ke partije,a posle i dr`ave.Li~no sam kao mali slu{aopokojnog Blagoja Ne{kovi}a, prvogpredsednika Republike Srbijei prvog Titovog zamenika posleDrugog svetskog rata, koga je Titooko 1950. godine najurio sa svihfuncija, zajedno sa bratom Borom,koji je bio glavni major UDB-e zaSrbiju, kada je mom ocu Milenkupri~ao da mu je negde 1946. godinedo{ao ku}i Aleksandar Rankovi}i rekao, “Bla{ko, bog te j..o, otkriosam da Tito radi da uni{tisrpstvo i Srbiju”. A otac ga pitapa {ta ste preduzeli. Ni{ta, veliBlagoje, {ta }e{, pobio bi nas.Pa neka vas pobije, re~e moj otac,vi prethodno ubijte wega i spasiteSrbiju i srpski narod. Ovakovas je smenio, dao dobre penzijei kupio da }utite.Iz iznetog se mo`e stvarnotvrditi da je na{e dru{tvo u poodmaklojfazi raka. Uru{avawemkomunisti~kog poretka i uklawawemTitovog spomena sa u`i~kogTrga, nismo sklonili sve qude izpoliti~kog `ivota koji su izgra-|ivali jedno takvo dru{tvo. Mismo u ime demokratije dozvolilida postaju ~lanovi novih stranaka,pa su sa dva prsta uru{avalite nove stranke kojekakvim suludimidejama, kao {to je i ova ovra}awu Titovog spomena.Pri~a se da je u ideji vra}awaspomena Josipa Broza na Trg,namera turisti~kog o`ivqavawagrada. Mnogo je boqe na Trg stavitibistu proroka Mitra Tarabi}akoji ba{ tu, na nekada{woj@itnoj pijaci, davne 1868. godine,29. maja, u momentu ubistva KwazaMihaila u Beogradu na Top~ideru,po~eo da vi~e: “Qudi, bra}o, nedajte, ubi{e nam kwaza! Eno ga seku!Eno ga sve jataganima iskasapi{e.Kuku nama! Pogibe nam kwazMihailo!”Kao {to se zna, Proroka Mitra,kao nepoznatog seqaka, na@itnoj pijaci, posle tih povika,uhapsili su `andarmi i zatvorili.Sutradan, kad je vest stigla izBeograda, pu{ten je iz zatvora.Zato pojedinci, okanite se suludihideja o o`ivqavawu likai dela zlotvora Srbije i srpskognaroda Josipa Broza, jer bi timeve} poodmakla faza raka srpskogdru{tva metastazirala i dovelado wegovog totalnog uni{tewa,{to je u osnovi i bio ciq onogakoga ho}ete ponovo da vratite naTrg.Dragan Pjevi}Pro{lo je vi{e od godinudana od kada je SNSkonstituisao lokalnuvlast u U`icu. Kakoocewujete wen rad?- Kreatori tzv. prekomponovawasu pre godinu dana obe}alinove investicije, zapo{qavawe,~vr{}u vezu lokalnih uprava saVladom Republike Srbije, ministarstvima,Evropskim fondovima,kako bi opravdali prekrajaweizborne voqe gra|ana U`ica.Od svega toga, nema ni{ta. Svedocismo da nema nikakvih investicijau gradu, da su obustavqenizapo~eti projekti, gotovo da nikood ministara, predstavnika Vlade,ambasadora ne dolazi u posetugradskom rukovodstvu, obustavqenesu inicijative kao {to suUniverzitet, aerodrom Ponikve,pruga uskog koloseka, fabrikaotpadnih voda, izgradwa energane,ulagawe u vodosnabdevawe ipoqoprivredu, jednom re~ju ni{-ta. Svestan sam da je te{ko vreme,ali iskustvo u radu na mestugradona~elnika U`ica u perioduod 2008.-2012. godine, kada je~itav svet tresla velika svetskaekonomska kriza, i kada smouspeli da zavr{imo preko 40 infrastrukturnihprojekata, kao{to su Deponija, gasovod, toplovod,vodovod, 100km puteva i ulica,Carina, Slobodna zona, Domza stare, Stadion, de~ije vrti-}e, bazen, dve zgrade za socijalnostanovawe, Dnevni boravak zadecu sa invaliditetom itd, dajemi za pravo da dam jako negativnuocenu vladaju}oj koaliciji u gradu.@ao mi je {to je obustavqenasaradwa sa ministarstvima,Vladom, me|unarodnim partnerima,Evropskom komisijom, ambasadorimai {to, prakti~no, nepostoji inicijativa, ideja, stru~nosti vizija qudi koji vode ovajgrad, kako bi punudili re{eweza daqi razvoj i napredak.Posle godinu dana rada vladaju}ekoalicije, kreatori ovogkoncepta i qudi koji su kr{iliizbornu voqu gra|ana ili }uteili poku{avaju da svoju krivicui odgovornost marginalizuju.INTERVJUJOVAN MARKOVI], DSNe glasamo za rebalans- Zbog bahatog pona{awa gradskih funkcionera, prijema preko 20 qudi na Gradskibazen krajem pro{le godine, a da bazen nisu stavili u funkciju, zapo{qavawavelikog broja qudi u Direkciji za izgradwu, u op{tini i drugim javnim preduze-}ima i ustanovama, preuzimawem nadle`nosti za finansirawe Doma zdravqa iniza {tetnih ugovora ugro`eno je funkcionisawe gradskog buxeta i o~iglednoje da }e u zadwem kvartalu imati problem sa isplatama zarada za direktne iindirektne buxetske korisnike, a o drugim aktivnostima da i ne govorimo -Posle godinu dana, „kompozitori“,na `alost, nemaju mogu}nosti priliku da prstom poka`u najednu jedinu ozbiqnu stvar kojusu u gradu uradili.U maju ove godine najavqivaliste bankrot lokalnih samoupravazbog uvo|ewa novihporeskih propisa. Koliko jeU`ice danas blizu bankrota?- Sve lokalne uprave u Srbijite{ko funkcioni{u i ve}inase nalazi pred blokadom ra~una,pre svega zbog izmena Zakonao poreskom sistemu po kome sulokalnim upravama smaweni prihodiza 25 milijardi dinara. Potom osnovu Vlada je gradu U`icuoduzela 315 miliona dinaraili skoro 15% predvi|enog buxeta,uskra}ena je i podr{ka za oko500 miliona dinara koje smo dobijaliprethodnih godina za realizacijurazvojnih projekata. Ume|uvremenu su dobijene nove nadle`nostiu oblasti zdravstva,obrazovawa, socijalne politike,odr`avawa regionalnih puteva...Ovim merama se dovodi u pitawefunkcionisawe institucijalokalne uprave i o~ekujem da }eve} pri kraju ove godine lokalnauprava imati problem sa isplatamazarada i elementarnim funkcionisaweminstitucija. ^udnoje da niko od gradskog rukovodstvanije imao hrabrosti da skrenepa`wu Vladi i resornom ministarstvufinansija da je topogubno za grad U`ice i tvrdimda je to najve}i problem za funkcionisawegradskog buxeta.Pre dve godine sam upozoravaoda je primena Zakona o finansirawulokalnih uprava samomarketing, populizam i sredstvostranke G17+ da do|e do 5% naizborima. Rezultat delovawaove Vlade i stranke G17+, odnosnoURS-a, je potpuno ukidawe, nesamo procesa decentralizacije iravnomernog regionalnog razvoja,ve} i dovo|ewe u pitawe opstankai funkcionisawa lokalnihuprava. Umesto da se novac,ingerencije i ovla{}ewa spu-{taju na lokalni nivo, kao putka ja~awu institucija i lokalnihkapaciteta, na sceni je procesukidawa prihoda, oduzimaweovla{}ewa i prebacivawenadle`nosti kao dodatnih finansijskihnameta, koje lokalneuprave ne mogu da podnesu.Zbog prethodno iznetog, alii zbog bahatog pona{awa gradskihfunkcionera, prijema preko20 qudi na Gradski bazen krajempro{le godine, a da bazennisu stavili u funkciju, zapo-{qavawa velikog broja qudi uDirekciji za izgradwu, u op{tinii drugim javnim preduze}imai ustanovama, preuzimawem nadle`nostiza finansirawe Domazdravqa i niza {tetnih ugovoraugro`eno je funkcionisawegradskog buxeta i o~igledno je da}e u zadwem kvartalu imati problemsa isplatama zarada za direktnei indirektne buxetske korisnike,a o drugim aktivnostimada i ne govorimo. Nedopustivo jeda gradsko rukovodstvo godinudana sedi, ~eka, „kuka“ na sudbinui prethodnu vlast, i da o~ekujeda se stvari re{avaju same odsebe.Kako }e Demokratska strankanastupiti u Skup{tini gradapovodom najvqenog rebalansabuxeta?Odbornici DS-a ne}e glasatiza rebalans. Demokratskastranka je prilikom usvajawa buxetaGrada U`ica za 2013.godinupodnela 67 amandmana koji ni-8 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
Godi{wu konferencijuEvropske banke za obnovu irazvoj, odr`anu krajem majau Beogradu, Centar za liberalno-demokratskestudije i Narodnabanka Srbije, iskoristili suda uprili~e jedan mini okruglisto sa dvojicom gostiju tog skupakoji se me|u tom silesijom bankarai biznismena nisu isticali ni~im,mo`da su ~ak pomalo bili i u drugomplanu, iako uz ~e{kog premeijeraVaclava Klausa predstavqajuverovatno najzna~ajnije i najuticajnijequde zemaqa u tranziciji.Re~ je o Le{eku Balcerovi~u, guvernerupoqske Centralne bankei Lajo{u Bokro{u, kqu~nom ministrufinansija Ma|arske iz 1995,po kome ma|arske reforme i noseime. Ekonomist magazin je odlu~ioda doma}u javnost malo pobli`eupozna sa onim {tu su poznati gostirekli i da pri tom ne prepri~ava,ve} da se ograni~i na izboronoga {to nam se u wihovim izlagawimau~inilo najzanimqivijimi za nas najrelevatnijim. U ovombroju govori Le{ek Balcerovi~.ZABLUDE ...Jedna od zabluda koja je izgledapopularna i u Srbiji je da privrednirast bez inflacije ne ide.Jer, tako je uvek bilo, tako jedinomo`e. No, iskustva pokazuju suprotno:zemqe koje su imale vi{uinflaciju ostvarile su slabijerezultate. Prema tome, nije bilokonflikta izme|u inflacije i rasta.Niti }e smirivawe inflacijeizazvati recesiju. Upravo suprotno.O~igledno je da se ve}i rastne mo`e kupiti visokom inflacijom.To je pri~a koju nijedna tabelane mo`e da potvrdi. Opovrgavajteove pri~e, ne dozvolite da neznawenadvlada znawe samo zato {toje glasno! Poqska je ovde napravilanajve}i proboj, i imala najve}irast. Ma|ari su malo popustili, irast je bio malo slabiji.Druga je velika zabluda da reformepove}avaju nezaposlenost.Jer, ono {to na prvi pogled vidite,to je da neke zemqe koje se smatrajuuspe{nim reformatorimabele`e istovremeno visoku stopunezaposlenosti - kao {to je slu~aju mojoj zemqi, u Poqskoj. No, tonije rezultat reformi. To je cenaodsustva reformi. Ali mnogi protivnicireformi }e se poslu`itiupravo ovime, nave{}e upravo nezaposlenostkao argument: ka`u -EKONOMIJALE[EK BALCEROVI^Visoka cena populizma- Populizam se zasniva na prirodnim silama inercije i neznawa - Ukoliko sedovoqno qudi mobilizuje u ime reformi, onda bivate nagra|eni -ne mogu da ih sprovode, jer }e do}ido velikog broja nezaposlenih. Toje jedna od neistina anti-reformskepropagande. Ovde imate dobarprimer Ma|arske: napravqena jereforma tr`i{ta rada i tamo jenezaposlenost samo 5-6 odsto. UPoqskoj, mi to nismo uradili, ikod nas je nezaposlenost preko 20odsto!Da se reforme sprovode nara~un najsiroma{nijih, jedna je odomiqenih tema anti-reformista.A u zemqama centralne Evropeglavni socijalni indikatori su sepopravili! Na primer, stopa smrtnostinovoro|en~adi u Poqskojsmawena je sa 16 na osam odsto.Uzgred, to nije rezultat poboq{-awa zdravstvenih usluga, ne -drugesile su bile vaznije za poboq{awezdravqa. Zdravstvo u Poqskoji daqe boluje, ali su qudi zdraviji.Ovaj stav u Poqskoj vi{e nikone osporava, mada nas ~eka ozbiqnareforma zdravstva ...Jedan od kli{ea je da ako kreneteu reforme dobijate ogromnenejednakosti. Ali, nije svako pove}awenejednakosti lo{e! Jerzaista niko ne moze da ka`e da jenajboqa situacija upravo ona u kojojimate savr{enu jednakost! Ali,mnogi misle da ako razlike rastuto nije dobro. <strong>Pogledaj</strong>te podatke.Ono {to iznena|uje populiste je dazemqe koje su ostvarile boqe ekonomskerezultate u pogledu rasta iinflacije registruju i ve}u jednakostu raspodeli! U Poqskoj je Ginikoeficijent porastao sa 28 na 31,{to pokazuje da nejednakosti rastu,ali, pogledajte Rusiju - tamose nejednakost udvostru~ila, Ginije porastao sa 26 na 51, u Azerbejxanuje sko~io sa 29 na 50; u Ukrajinisa 24 na 46 ! Dakle, nije istinada morate platiti visoku cenuza reforme u vidu naglog porastanejednakosti. Upravo suprotno. Nejednakostirastu ukoliko ne sprovedetereforme. Zasto? Prvo, zato{to time odr`avate dr`avniaparat i partijsku birokratiju kojane omogu}ava ujedna~en pristupposlovawu. I imate puno sive ekonomije,nelegalne ekonomije, usled~ega nejednakost raste mnogo br`enego u sistemima gde je pristup poslovawumnogo ujedna~enije raspodeqen.A za{to zemqe koje posti`uboqe privredne rezultate istovremenobr`e popravqaju situacijuu zdravstvu i bele`e mawasocijalna raslojavawa? Nematu intelektualne enigme - zemqekoje su sprovele vi{e reformi inapravile ve}i pomak iz socijalizmaka tr`i{noj ekonomiji i privatnomvlasni{tvu, imaju u prosekumnogo boqe rezultate od onih kojepoku{avaju da zadr`e socijalizam.Jer, vi morate znati da to {toodr`avate socijalizam ima veomavisoku cenu! A za ovih 50 godina,ve} smo platili veoma visoku socijalnucenu. Me|utim, ako posletog iskustva nastavite da zadr`avatesocijalizam, tada nastavqateda pla}ate daqu socijalnu cenuu vidu izgubqenih {ansi. Ostaliidu napred a vi ste ukopani u socijalizmui to morate da platite.Mislim da ne postoji intelektualniproblem da se objasni zastosu neke zemqe odmakle, a drugeostvarile mnogo mawi napredak.Ne znamo sve, ali znamo dovoqnoda to objasnimo. Ako postoje razlikeizme|u zemaqa, one su politi~keprirode u smislu da u nekimanije bilo dovoqno politi~ke voqeda se sprovedu reforme, pa qudiu wima pla}aju socijalnu cenu.Jer se populizam bazira na prirodnimsilama inercije i neznawa.I donekle je prisutan u svakomdru{tvu - pogledajte, recimo,Francusku - ali mu se treba odupreti,potrebna je mirna opozicijau vidu mobilizacije qudi protivpopulizma a za reforme. I ukolikose dovoqno qudi mobilizuje uime reformi, onda bivate nagra|eni.U zemqama gde se populizmune odupire dovoqan broju qudipla}a se visoka cena. One ne napreduju.Tako da sa intelektualnogstanovi{ta, dobro postavitimere ekonomske politike ne predstavqaveliki problem. Stvar je,naime, u stavu politi~ke i dru{-tvene elite.I SRBIJA IMA [ANSE ...Ho}u da pokazem da zemqe kojesu smatrane ve~itim gubitnicimamogu da se pretvore u lidere,tako da postoji jedno permanentnokretawe na vrhu i nikada ne mo`etere}i da je neko predodre|en zave~ito posledwe mesto. Pa ni zaSrbiju, naravno. A to ohrabruje. Da-}u vam primer Jermenije - zemqesa veoma te{kim geografskim, politi~kimi privrednim polo`ajem.^ini se da je ona u proteklih5-6 godina ostvarila neverovatannapredak, neverovatan rast; velikiporast u slobodama, {to zna~imawe {tetnog uticaja dr`ave, itre}e, {to je veoma veoma te{-ko ostvariti - sada je mnogo mawefiskalne preraspodele! Jer, jedanod problema ve}ine centralnoevropskihzemaqa, a mislim iSrbije, predstavqa vi{ak potro-{we i, kao posledica, vi{ak poreza.A ne mo`ete imati ubrzani rastako su vam troskovi buxeta ve}i od40 odsto BDP, a dohodak po glavistanovnika mnogo mawi nego u Nema~koj!Zbog toga, kad posmatrateJermeniju iz tog ugla bivate impresionirani,jer su oni uspeli da u~e{}ejavne potro{we u BDP-u smawesa preko 40 na svega 20 odsto.Ali, ima jo{ zemaqa koje su dokazaleda je to mogu}e kada se dru-{tvo mobili{e, oni su novi »tigrovi«u ekonomiji, rastu veomabrzo, napravili su drasti~nu fiskalnukonsolidaciju. O~ekivalibiste da posle toga privreda budeu kolapsu, a umesto toga oni bele-`e nagli rast! U Litvaniji je javnapotro{wa smawena sa skoro 43 odstou 1999. na 34 odsto BDP u 2003,bez pove}awa fiskalnog deficita,zna~i sporim smawewem tro{-kova. I to kojih tro{kova? Socijalnihtro{kova. Jer potro{wakoja je najvi{e protiv dru{tva jesutro{kovi za dru{tvo koji u stvarinisu ni{ta drugo do rasipawe.Socijalno rasipawe koje smawujemotivaciju za rad i mobilnost.Slova~ku smo, tako|e, smatralibeznade`nim slu~ajem, a onda jedo{la nova, reformatorska vladai pokrenuli su se. Kao nagradu,dobili su rast, imaju kombinacijupove}ane slobode kroz privatizaciju,deregulaciju i smawewe fiskalnepozicije zemqe.To je ohrabruju}e, a to ne padasa neba. Dobar `ivot nikada ne padasa neba. Morate se za wega boriti,mirnim sredstvima, sva sre}a.Privatizacija - to je najfundamentalnijaekonomska i politi~kareforma. To nije samo ekonomskareforma u smislu da je promena12 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
potrebna da bi se ostvario rast,to je i politi~ka reforma. Ukolikoimate veliki dr`avni ili dru-{tveni sektor, on }e vam otrovatipolitiku, zbog veza izme|u politi~arai preduze}a, tako da }etekao rezultat imati nezdravu politikui veliki javni sektor. Ekonomijatruje politiku i obratno- kroz ograni~ewa buxeta, subvencije,pritiske na rast zarada. Mislimda ne mo`ete ostvariti trajnumakroekonomsku stabilnost savelikim javnim sektorom. Jer, velikijavni sektor, usled ovih nezdravihveza, podriva makroekonomskustabilnost.[TA SU POQACI NAU^ILI...Kada se osvrnem na iskustvoPoqske za koje mislim da je te{ko,nau~ili smo pet lekcija. Prvo, novaprivatna preduze}a moraju dobitizdrav privredni ambijent. Jer,ova preduze}a }e zaposliti qude inapuniti buxet. Drugo, stara dr`avnaprivreda mora se {to pre transformisati.Najpre, mora se uvestikonkurencija i disciplina, {to }eslu`iti kao gorivo za rast privatnogsektora. Ali to nije dovoqno.Ne mo`ete biti uspe{ni ukoliko ihpotpuno ne privatizujete, jer ako ih~uvate ona }e otrovati i ekonomijui politiku. Tre}a lekcija koju smonau~ili je da {to du`e ~ekate togore. Tako da odlazu}i privatizacijune dobijate na vremenu. [tovi{e ~ekate ve}a je {ansa da preduze}apropadnu potpuno i da sviostanu bez posla. Uobi~ajeno je dase privatizaciji opiru pod izgovoromda }e puno qudi ostati bez posla.To je jedan od pogre{nih kli-{ea, jer {to du`e ~ekate to gore,na kraju }e cela privreda propasti.To je jedna mogu}nost. Ako ~uvateveliki javni sektor on }e stagniratii preduze}a }e propasti. Nisuto ba{ prijatne opcije. Puno je primeravelikih preduze}a u Poqskojkoja su se opirala privatizaciji,a onda propala. ^uveno brodogradili{teu Gdawsku, koje se sna`noopiralo, jer su mislili da su jakipoliti~ki, na kraju je ipak bankrotiralo.Broj zaposlenih u wima jesa preko 400.000 smawen na oko 15-0.000 qudi. Tako|e, {to du`e ~ekate,mawa je cena koju }ete prodajomdobiti. Jer, u mnogim slu~ajevimane uvodite normalnu privatizaciju;imate «sivu» privatizaciju i gubitakimovine - imate rukovodiocekoji su de facto vlasnici, alibez ikakve odgovornosti, i usledtoga, kada na kraju do|e do normalneprivatizacije, ostaje samo malavrednost. Dakle, opirawe privatizacijije {tetno i za ekonomiju i zadru{tvo; dobro je samo za odabranikrug politi~ara. A to, naravno,treba qudima mnogo puta, uporno istrpqivo obja{wavati. I ne smetese nikada, nikada umoriti.Ba{ mi je muka od ove besparice,ni{ta ne mogumalo mawe potrebno zapre`ivqavawe da kupim.Pade mi napamet sestri}Aleksa, sprema za izlazak u gradi pita oca: -Tata, ima{ li para?a ovaj }e: - Imam, ne sekiraj se tiza mene... Ipak je na kraju dao crkavicu,on to vi{e da malo oraspolo`i`ivqewe u besparici ai Aleksa je dobar momak... A akoVu~i} ne dobije te pare od Arapabi}e jo{ gore, jbg... Samo da nebude to politi~ka fora, budelisli~no onom vicu o “malom Perici”koji se moli Bogu pred spavawe,te{ko nama: “Bo`e, u~inida danas Prag bude glavni gradFinske... A otac ga pita: -Kakva tije bre to molitva? - Moram }ale,ju~e smo imali kontrolni iz geografijea ako se obistini, ti }e{da me taba~i{... Samo Bog no`eda mi pomogne. Nadam se da AcaVu~i} ne}e morti da se moli Boguu ovom kontrolnom testu kojitraje i za wega i za rekonstruisanuvladu.^itav mese~ni porodi~ni buxetpotro{i se za osnovne potrebe.Na hranu ode prose~no 20.6-24 dinara, ka`e statistika. To je43,7 odsto. U Vojvodini se za namirnicei bezalkoholna pi}a izdvaja39,8 odsto, ali na jugu na{ezemqe ode skoro polovina primawa.Posle hrane, najve}i izdataksu komunalni ra~uni - oni izzajedni~ke kase porodica „uzmu“14,4 odsto ili 6.804 dinara. Me-|u velikim izdacima na{ao se itransport, sa 3.736 dinara ili 7,9odsto ukupnih prihoda doma}instva.Uobi~ajeno najmawe se potro{ina kulturu - 480 dinara.Najvi{e u Beogradu - 781, a najmawena jugoistoku Srbije - samo66 dinara mese~no. Tako da smomi u U`icu sredwe kulturni {tonaravno nije dovoqno, {to se dazaqu~iti svakodnevno.U Srbiji je blokirano 290.3-95 ra~una, koliko, recimo, stanovnikaima Ni{. Od po~etka godinepove}an je broj takvih ra~una,i to za 37.162. Ovi klijenti dugone mogu da ra~unaju na nov kredit.Najnoviji podaci Udru`ewaPALESTRIKA UPITNIKAPI[E: PREDRAG KOVA^EVI]https://www.facebook.com/predrag.kovacevic.790?ref=tn_tnmnDobo{awe, izme|u dve U`i~ke nedeqebanaka Srbije ukazuju da je brojblokiranih ra~una u porastu. Samoza mesec dana ta suma uve}anaje za 25.275. U bankama, naj~e{-}i razlog blokade je nemogu}nostizmirivawa obaveza jer ve}inaostaje bez zarade i to gubitkomposla, ali i zbog smawewa prihoda.U neprijatnim nam bankama,gra|ani koji duguju a ho}e nov kreditmoraju prvo postoje}i dug daizmire. To je osnovni uslov za novozadu`ewe. Kad do|u u problem,Srbi imaju mogu}nost da kreditrefinansiraju, a i da prolongirajuobaveze prema banci. Predve godine, uvedena je mogu}nostda svakom klijentu koji ima padzarade miruje glavnica, a da pla-}a samo kamatu, a ukoliko ostanebez posla da mu kredit mirujedve godine. Ali, svaki slu~aj jepri~a za sebe, tako da je savet banakada se obratite banci individualnokako bi se re{ewe na{-lo. Moj savet je ni{ta s bankama isli~nim, ako `elite da ostaneteslobodan ~ovek, a poseban savets moje strane je da budete smirenii da se ne istresate na svojebli`we zbog besparice.Kao {to se da primetiti uovom broju “Ne|eqice” dobo{-am o besparici, da malo pripomognemkoliko to mogu ovako krozkolumnu. Jedan od najve}ih strahovai neugodnih situacija u `ivotuve}ine je da ne}e biti u mogu}nostizaraditi dovoqno kakobi financijski uzdr`avali svojuporodicu. Kako prebroditi takvusituaciju? Kad siroma{tvo pokucana vrata, qubav izlazi krozprozor - glasi stara izreka, ali{ta da se radi, `ivimo u Srbijipa stoga moramo poznavati razneve{tine za pre`ivqavawe porodica.Ako vam je zaista stalo do“oca porodice”, i ako je on togavredan, budite tolerantni, strpqivi,podr`ite ga, ali ga nemojteprevi{e teto{iti. I on se verovatnoose}a bedno zbog praznognov~anika, neugodno jednom re~ju- jadno. Nemojte mu ote`avatitako {to to neprestano spomiwete,pa ~ak i onda kada ga samo `eliteutje{iti. Ne stavqajte savfinansijski teret na svoja le|a,(10)- Ako vam je zaista stalo do “oca porodice”, i ako je on toga vredan, buditetolerantni, strpqivi, podr`ite ga, ali ga nemojte previ{e teto{iti.I on se verovatno ose}a bedno zbog praznog nov~anika, neugodno, jednom re~ju- jadno. Nemojte mu ote`avati tako {to to neprestano spomiwete, pa ~ak ionda kada ga samo `elite utje{iti. Ne stavqajte sav financijski teret nasvoja le|a, osim ako ste zajedno dovoqno dugo i sa sigurno{}u mo`ete tvrditida bi on isto u~inio i za vas -osim ako ste zajedno dovoqno dugoi sa sigurno{}u mo`ete tvrditida bi on isto u~inio i za vas.Mo`ete mu suptilno spomenutineki posli~ak ili pomenuti nekikurs, ali se nikako nemojtepretvoriti u wegovu mamu.Neki od nas skloni su bacawunovca na izlaske ~ak i kadto ne mogu priu{titi, a to radezbog ponosa ili zato jer se bojeda }e izneveriti va{a o~ekivawa.Uzmite stoga stvari u svojeruke i osmislite zabavu za vasdvoje koja ne zahteva pove}u svotunovca: besplatni koncerti naotvorenom, {etawe u prirodi,dobar film kod ku}e... Nemojtemu re}i: “Imam ideju kako se mo-`emo jeftino zabaviti”, jer samospomiwawe besparice na raznena~ine za wega ili wu zna~i posipawesoli na ranu. Kako da seposle pomiwawa te ru`ne re~itog stawa stvari, uop{te zabavite?Besparicu pomiwite samou vicu kao npr: - posetila Fatasvog Muju u bolnici. - “Fato kodnas besparica, a ti do{la taksijem!”- “Jest Mujo, ali nisam ni{taplatila.- “Pa kako to?” - “Rekaomi je taksista, ako nema{ novca,ili pevaj ili pu{i.” - [to si muotpevala?- “E, moj Mujo, nije menido pesme, dok si ti u bolnici”...864 U`i~ka nedeqa 20. septembar 2013.13
PALESTRIKA UPITNIKANaravno op{te je poznato dabesparica kao magnet privla~isva|u, ali svaki put kada se po~iwetequtiti, `ene, sjetite sene~eg lepog, izbrojite do deseti ugrizite se za jezik. On }e bitiposebno nervozan, ali morateshvatiti da je malo mu{karacakoji nemaju nikakav problem stim da ih `ena izdr`ava. Nemojtese zate}i kako govorite ne-{to otrovno i bezosje}ajno zbog~ega }ete kasnije, sasvim sigurno,po`aliti. Na~in na koji se utim trenucima pona{ate mnogogovori o va{em karakteru. Stalnospomiwawe stvari koje bistevoqeli napraviti da imate novca,dobar je na~in da ka`ete: “Jasam sebi~na i nisam spremna dasa~uvam porodicu”. Ako vam dowega nije stalo dovoqno da pogledatestavri {ire, a ne samotrenutne nevoqe, onda zaistanema potrebe da se oboje mu~ite.Ako ste se ve} dogovorilida delite tro{kove `ivota, nemojteodjednom preuzimati sveodluke na sebe. Dogovarajte ses wim kako da platite ra~une,{to biste mogli kupiti i kakoposti}i to da vam na kraju mjesecaostane koji dinar~i} vi-{ka. Ideja zajedni~kog `ivotajest da podr`ite jedno drugo ikad su vremena dobra, ali i ondakad su lo{a.Naravno, besparica ima velikiuticaj na vaspitawe mladih.I leto, koje protutwa jeva`no za odrastawe, va`nomladosti kako kakvo va`noslavqe. Da li su se dobro provelii odrasli, bez `ivotnevizije i jasnih vrednosti? Studentii diplomci popeli su sena `ivotnoj lestvici vi{e, alizaista nisu imali mnogo izborakojim putem da krenu. Tu je i politikamarinalizacije mladih,{to zna~i da su na margini dru-{tvenih doga|awa: neva`ni,sporedni, nebitni, potisnutionemogu}eni pre}utkivawem,zaobila`ewem im je umawenava`nost ve}inom zbog besparice.Marginalizacija je procesi rezultat toga. Od ranih dana{kolovawa sve do zapo{qavawaili letovawa besparicastoji kao neminovnost naspremmladosti zato nam mladi preuzimajupotro{a~ki na~in mi{-qewa kojim vode svaki aspekt`ivota. Kad neko nema novcada u~estvuje u tome naj~e{}e jeodba~en od ostalih. Zatim ~iwenicaje da su im {kolovawe iposao dosadni i da su samo ciqsticawa novca a ne ciq i zadovoqstvo{to zna~i da se odranih godina odnos prema profesijikao nu`nom zlu a letovawepredstavqa bekstvo odtoga. To bi trebala da mewaprosveta da pribli`i radoststvarawa, otkrivawa i dru`ewa,ali prosveta kao i ve}inatoga u Srbiji je u rasulu. Zatomladi tra`e brzi fiks da zaboravena li~nu i kolektivnurazjediwenost, od ~okolade doalkohola i droge.Ma`da je i ovo letovawemladima bilo ne{to vi{e odmora, “Egzita” i “Gu~e”, ako suobilazili gradove i kulturenaj~e{}e su to radili kao daposmatraju {oping - listu gdese ne vrednuje kvalitet iskustva,ve} broj obilazaka na listi.Najboqi primer su fotografijekoje svi prave i gomilajuna “fejzbuk” stranicama. To kratkotrajnouzbu|ewe koje mora dase odslika, zadr`avaju, pa takofotografi{u i svoju tek ro|enudecu da svi na internetu za wuznaju. Te fotografije su prividda se `ivot zaista odvija kakotreba. U stvari, iza tog izloga`ivota punim plu}ima krije seneka vrsta usamqenog egoizma.A ~eka ih roditeqstvo u kojembi trebalo da budu nesebi~ni.Kolko vidim u podr`avawuideje turizm,a koja je, ina~e,potro{a~ka, jo{ malo pa ne}ebiti turisti~kog mesta u Srbijigde ne}e biti hotela, bazena,akva parkova, pla`a, parglajdingcentara i ostalih lomivratsportova, da ne nabrajamvi{e, Srbija se pretvara u jedanogromni luna -park pod izgovoromda se poma`e lokalna ekonomija,dok se priroda mewa,naru`uje, a mi sedimo u tim lunaprakovima li`emo sladoledi trep}emo. Sve postaje tr`i-{no - ra~unxijsko, me|u vr{wacimase doga|a otu|ewe, nevidqivivirus koji se pojaviozbog tehnologije i geografije...Diktirani raspored vremenai komunikacione tehnologije,pretvaraju dru`ewe u povremenukonvergenciju interesa kadaprijateqi imaju istu potrebu dapobegnu od usamqenosti. Sve jetr`i{no-ra~unxijski. Kao {tose tro{i novac, tro{i se vreme,tro{i energija, tro{i prijateqstvo,tro{i qubav i ondase potro{i...Vaqalo bi da kada bi prestalida kopiramo taj svetskiluna - park, da iskoristimo svojubesparicu, sa~uvamo prirodnelepote, dru`ewe, qubav premaqudima, iskrenost bez ikakvogra~unxiskog interesa kao vidrevolta sebi~nom duhu svog vremena.I svi }e do}i da nas vide,jer smo jedinstveni, da u`ivajuu na{oj nedirnutoj ~istoj prirodii nama jedinstvenim mudrimi neotu|enim.UDRI JA^E TV MANIJA^EPI[E: MAJA MUDROWI]Dok Rambone pobije sveJedan od odli~nih primera ve{ta~ke inteligencje je MicrosoftWord. Samo inteligentan program mo`e da bude tvrdoglav. Ida sam odlu~uje. Ako je re{io da vam ne da da tabelu metnete ba{tu, ne}e i to je. A ako je re{io da ovaj tekst mora da bude uvu~en,bi}e uvu~en, i mo`e{ samo da }uti{. Ostaje ti samo da ga slu{a{ i dapla~e{... Ovo oko TV Manijaka je postalo zeznuto, {ta da pi{em kad jei daqe sve isto...Krenem u “Rodu” da kupim grickalice re{ili da se malo porodi~nodru`imo, mla|i sin napomenuo tokom doru~ka da na RTS-u ima ve~erasneki dobar film... Ispred zgrade sretnem mog boema, naravno dami je napomenuo da kupim “pivce za `ivce” i po wegovom obi~aju zasmejao,ka`e: “Zna{ {ta je Roda?”... Ja ga belo gledam, a on: “Roda, to ti jemitsko bi}e koje prvo uvali dete, a onda odere do gole ko`e, teraju}inas da ga obla~imo i hranimo u wenim supermarketima”...Sretnemo mladog doktor~i}a kom{iju Laleta, vidim, nervozan, mu~iga neka muka, po~nem da ga zapitkujem, na kraju mi otkri {to je nervozan:Danas mi bio ba{ te`ak dan, Crveno slovo u crkvenom kalendaru,najgori dan za lekare op{te prakse po selima. Dan kad babe i dede ni-{ta ne rade i obavezno idu kod lekara...I tako nakupovala ja u “Rodi” te “pivce za `ivce” obavezno Nik{-i}ko “{to reklamiraju one dobre ribe”, soki}e, razne grickalice i tajspecijalni ~ips za mla|eg sina “{to reklamira Sergej Trifunovi}”... Naspisku je bilo jo{ nekih izmi{qotina, koje su moji sinovi videli nadosadnim mozgoispiraju}im reklamama s pooja~anim tonom na TV manijaku...Ali, {ta je - tu je. U samoposluzi kom{inica Ana sa }erkom Ninicomkupuju hranu za ma~ke. Ninica ka`e da to mora da bude “ona hrana”koji jede onaj tigrasti ma~or~i} kao na TV, jer je wen “Sre}ko” isti... Anase `ali da je Sizifov posao objasniti petogodi{wem detetu da ma~kinije hladno, ne boli je kad je nosi{ dr`e}i je za ko`u vrata, da ona nejede ono {to mi jedemo i da mi ne jedemo ono {to ona jede... Ko ka`e dareklame na TV manijaku ne uti~u na svakodnevnicu?U povratku me baba Porubovi}ka svrati na kafu. Kako sam u{laosetih poznati “miris penzionerskog stana” - trideset godina strahaod promaje - “bezvazdu{ni prostor”? Prostorija zrela za luftirawe.Porubovi}ka ka`e mora da mi ispri~a {ta se dogodilo sa wenom prijateqicomDarom, znam baba Daru, stanuje u susednoj oficirskoj zgradi,ima blizu 80 godina. I tako, pozvali baba Daru na na sud da svedo~i...Na sudu advokat ovog {to je tu`io pozove svog prvog svedoka, baba DaruTomi}, zvanu po poznatoj iz davnina u`i~anki “^u~ku{a”: - Gospo|oTomi}, da li me poznajete?- Kako Vas ne bih poznavala gospodine Petronijevi}u. Znam Vas jo{kao de~aka, ali moram vam iskreno kazati da sam se u Vas jako razo~arala.Uvijek ste lagali, varali svoju `enu, tra~arili ste qudima iza le|ai manipulisali wima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nematemozga koliko ni mu{ica bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem!Advokat tu`iteqa potpuno zbuwen, upita daqe: Poznajete li gospo|oovde prisutnog advokata tu`enog?- Da, naravno, poznajem i gospodina Timotijevi}a. Znam ga iz vremenadok je jo{ bio mladi}. On je jedna velika len{tina, prevrtqivac iima problema s alkoholom. On ne mo`e uspostaviti normalan odnos nisa kim, a bije ga i glas najlo{ijeg advokata u U`icu. Da ne spomiwem davara svoju `enu sa tri druge, me|u kojima je i Va{a. Da, da, dobro ga poznajem.Branioca samo {to nije izdalo srce.A onda je sudija, kako ka`e baba Porubovi}ka, naredio obojici advokatada mu pri|u i tihim, ali odlu~nim glasom im rekao: - Slu{ajte vasdvojica idiota, ako bilo koji upita babu da li i mene poznaje, ideteobojica u zatvor! Tu ti se ja i baba Porubovi}ka zavratismo od smeha iisprosipasmo kafu po babinom omiqeno heklanom stolwaku...I tako, sti`e vreme da svi zajedno “porodi~no” pogledmo “dobarfilm” koji nam preporu~i najmla|i sin... Na`alost, ispostavi se da smo,sem wega, svi ostali gledali film vi{e puta, {to je i normalno kad jeu pitawu RTS. Oni pu{taju besomu~no reprize za najmla|e do 12 godina,iako im je sve na programu formalno zabraweno... Svi pokupismo svojeomiqene grickalice itd. napustismo “mesto za gledawe televizije”. Najmla|iostade sa onim ~ipsom {to reklamira Sergej i onim pi}encem “Naeks” {to reklamira Kojo, dok Rambo “~etvrti deo” ne pobije sve..14 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
DA SE NE ZABORAVI PLEMENITO DELO^ovek za uzorZA SE]AWA- Goran, pored toga {to je bio vrhunski obu~en pilot, bio je i vrhunski programeri radio amater svetskog ranga -^ast i slava majoru pilotuVOC-a Goranu Savi}u,direktoru AkademskogAero Kluba – Krila U`ica.Kao mlad i anga`ovan zaqubqeniku plave visine, po~etkom 90-tih pistupio je aeroklubu, kako bikroz neposrednu komunikaciju sastarijim kolegama nadogradio ve}pozama{ni intelektualni i vazduhoplovnipotencijal koji je odprirode dobio na dar. Interesantnaje ~iwenica da je wegova matiRadmila tako|e imala odre|eneskolonosti ka vazduhoplovstvu- koje je genetski nasledio od we.Na`alost, ona nije u to doba imalamogu}nost da svoju sklonost ostvarizbog tada{weg sistema {kolstva.Goranov stariji sin Andrej jeod oca povukao qubav ka leta~kompozivu i fotografsko memorisawe,pa je realno o~ekivati da }ekrenuti o~evim stopama.Kao mladom ~oveku, neposrednileta~ki kontakt sa kolegamaiz 124. Lova~ke avio eskadrila(skr. LAE) koja je dislocirana naaerodrom Ponikve sa aerodromaBiha} 1992. godine, gradio je svojsan da jednog dana i on postane~lan, a svoje penzijske dane nastavina doma}em aerodromu,obu~avaju}i mlade zaqubqenikeu letewe. Svoje znawe i mogu-}nosti, demonstrirao je kroz leta~kukarijeru gde je od mladogborbenog pilota, preko nastavni~kogzvawa, stigao do samogvrha leta~ke profesije - OPI-TNOG PILOTA Vazduhoplovnoopitnog centra u Batajnici.Na`alost, wegov put ka visinamazaustavqen je 26. septembra2012. godine u 10:05 sati, na 05min. Od zavr{etka kobnog leta.Ovakvi gubici su nenadoknadiviza mali grad i okrug kakav je na{,ali i za dr`avu u celini. Razvojniprogram „crne“ LASTE odneoje jo{ jednu `rtvu iz ovog kraja.To je pukovnik-pilot Zoran Vidi}(biv{i komandir 124. LAE – Ponikve),koji je kao na~elnik VOC tako|eopitovao LASTU u pripremiza veliki aeromiting 1997. godine,kada je tragi~no stradao.Svi imenovani i neimenovanivazduhoplovci ovog kraja dalisu nemerqiv doprinos razvoju inapretku srpske avijacije. Goran,pored toga {to je bio vrhunskiobu~en pilot – (demonstacija letnihsposobnosti aviona G- 4 u solonastupu, na proslavi stogodi-{wice postojawa Srpskog vojnogvazduhoplovstva / Air show Batajnica2012, bio je i vrhunski programeri radio amater svetskogranga. Za sve i svakog je imao vremena,i skoro da nikome nije rekaone mogu ili ne}u. A wegov radi kontakt sa decom je za posebnupohvalu. Svi su ga voleli i `elelida ~uju wegov stav i mi{qeweo bilo kom pitawu. Od svojih39 god. `ivota, 21 god. posvetioje mati~nom aeroklubu u kome jeposledwih 5 god. obavqao odgovornufunkciju direktora AkademskogAero Kluba „Krila U`ica“.Od 2007 god. direktno jebio anga`ovan na programu otvarawaleteli{ta, na prostoru nekada{wegaerodroma Ponikve,za potrebe sportskog i amaterskogletewa, {to je i realizovanotokom 2009 god. preko ispuwavawauslova postavqenih odstrane DCV - (Direktort CivilnogVazduhoplovstva). Za{to sesa tim stalo, i kome je to i{lou prilog, o~ituje se kroz primerformirawa JP A/d Ponikve koje,na svaki na~in poku{ava da preuzmeu~iweno od 2009 god. od str.Aerokluba, preformuli{e i objavikao svoje delo. Uz to, grubo sekre{i svojinsko pravo, preuzimaweidentiteta aerokluba wegovihingerencija i prekrajawe vazduhoplovneistorije ovog kraja.^ak i poku{aj uzurpacije imena ili~nosti pokojnog Gorana Savi}aod strane navedenog JP Ponikve,obilato potpomognuto od straneprethodne i postoje}e gradskevlasti. Zaista stra{no, da stra-{nije ne mo`e biti. Kako je aeroklubdobio ovla{}ewe od straneGoranove porodice – supruge, dece,majke i brata, trudi}e se ubudu}emaksimalno da spre~i svakoneovla{}eno nametawe i zloupotrebuwegovog imena i dela, iporodice, o ~emu su ve} obave-{tene nadle`ne vazduhoplovneinstance, civilne i vojne. Aeroklub„Krila U`ica“, mora}e da sepita, i da da saglasnost o svemu,{to se bude ticalo vazduhoplovnihaktivnosti u okviru svojihnadle`nosti, kako bi se sa~uvalauspomena na ovog, retko dobrog~oveka, koji je `rtvuju}i sopstveni`ivot spasao mnoge druge,prilikom pada aviona u blizini{kole i obdani{ta u Novoj Pazovi,koje po wemu danas nosi ime iopslu`uje 200 mali{ana. Gorane,~ast i zadovoqstvo bilo je delitiproteklo vreme sa tobom, a ti}e{ u mislima i daqe biti sa nama,a na{e aktivnosti bi}e produkttvojih neostvarenih `eqa.^AST HEROJU, I SLAVA!864 U`i~ka nedeqa 20. septembar 2013.15
FEQTON: U@ICE I U@I^ANI U DRUGOM SV. RATUPI[E: PREDRAG V. KOVA^EVI] - e-mail: atelje5@sbb.rsOkultna Nema~ka- Jo{ od gimnazijskih dana se pitam: kako je mogu}e da jedna tako civilizovana zemqa, kakvaje bila Nema~ka, koja je svetu podarila najve}e mislioce, pisce, kompozitore, padne “na dno”, ufa{izam, i svetu podari takve sinove zla? Kako se dogodio takav sunovrat s oblaka Geteovogduha u ambis nacisti~ke klanice? [ta se to dogodilo da “^arobni breg” zameni holokaust? Za-{to se to dogodilo ba{ tu odakle su najnapredniji Srbi crpeli ideje tokom 19. i delom 20. vekai donosili ih u ovda{we gradove i sela? -Ali, Rusi 1945. `eqniosvete goweni vodkomodbili su nema~ke vojnikesa moskovskih barikadai Hitler koji bi mo`da pokoriosvet i sa novom paganskomreligijom zamenio hri{}anstvo.Bledski bi manastir, tada jo{ unacrtima, verovatno bio evropskosedi{te nove religije gde bise golobradi mladi}i plavokosibratimili krvqu i postajaliVotan sledbenici. Biblijabi u maniru “Farenhajta 451” RejaBradburija gorela u plamenu, azamenila bi je nova nacisti~kaBiblija, skup neopoganskih kodeksai pravila za `ivot nastalihna filozofskim i antropolo{-kim istra`ivawima sve{tenikapod vo|stvom samog Hajnriha Himlera.Novi svet koji je Hitlerbio zamislio, na kraju se raspao ukomade koje i danas {irom svetau raznim arhivama nalaze arheolozii nau~nici, a ideja o Votanovuhramu pala je u zaborav.Ali, na povr{inu sada{-wosti zajedno sa ma{inom za{ifrovawe Enigma iz Bledskogjezera u Sloveniji izronio je izapis o postojawu nacisti~kogSvetog pisma. Hitlerova Biblija,tra~ iz zadimqenih nema~kihkr~mi, okultni mit ili istorijska~iwenica, sasvim svejednodobila je novu priliku na svetskojpozornici. Sve je po~elo sasvimslu~ajno i nalazi se zapisanou dnevniku koji je od 1943. do1945. potajno vodio slovena~kiobave{tajac i slu`benik OZNAeJo`e Jan Iztok. On je, predstavqaju}ise kao vodoinstalater,obilazio bledske hotele punepropalih glumica, hoh{taplera,{pijuna i oficira, revnosno bele`iosve {to bi ~uo. Neki od wegovihzapisa imaju fantasti~anprizvuk, dok su drugi vrlo verovatnouticali na tok rata na ju`nomboji{tu. Na dnevnik je slu~ajnonabasao podvodni arheolog,dr Andrej Gaspari, proveravaju}ijedan drugi mit - onaj o neuni{-tivoj Enigmi, nema~kom {ifrarnikukojeg su se britanski {pijunipoku{ali dokopati po cenusuvog zlata. Enigma je bila ma{-ina za {ifrovawe radio-telegrafskihporuka, upotrebqavanaza vreme Drugog svetskog rata odstrane nema~kog vermahta.Fotografija dr AndrejaGasparija objavqena uNacionalnoj geografiji sarimskim ma~em prona|enimu reci QubqaniciTragom pri~e iz 70-ih, kad suagenti specijalne slu`be bezbednostiosiguravali Titovu viluna Bledskom jezeru, Gaspari je otkriokako je na dnu jezera na|enone{to {to nalikuje na staru pisa}uma{inu s ~udnim vaqcimasa strane. Odmah je zakqu~io daje re~ o Enigmi.Zajedno s wom prona|en je,u istom kov~egu na dnu jezera,i dnevni~ki zapis Jo`eta JanaIztoka u kojemu se spomiwalaBiblija posve}ena Votonu. Wu jeIztok, koji je vodio zaplenu nacisti~keimovine 1945, kad su obezglavqeniNemci be`ali iz Slovenije,dr`ao u rukama.Ma{ina za {ifrovawe“Enigma”. Re~ enigmadolazi iz gr~kog jezikai zna~i “zagonetka”Enigmu je konstruisao NemacArtur [erbius 1923. godine.Osnovao je firmu “Ma{ine za{ifrovawe AG Berlin” koja jeEnigmu proizvodila, kasnije daqeusavr{avala i na tr`i{tuprodavala kao komercijalni sistemza {ifrovawe, prvenstvenoza civilne namene. Prvi primercisu se pojavili 20-ih godina XXveka kao ma{ina za {ifrovawetelegrafski preno{enih poslovnihporuka. Malo kasnije Enigmanalazi primenu u nema~koj vojscii diplomatiji, a izbijawem Drugogsvetskog rata Enigma je postalastandardna oprema svih vojnihjedinica za vezu. Svojim izgledomEnigma podse}a na pove}u pisa-}u ma{inu. Sa predwe strane imatastaturu od 26 slova iznad kojese nalazi 26 sijalica. Svakaod tih sijalica predstavqa jednood 26 izlaznih slova. Sastojalase od tastature i vi{e vaqaka.Zato se svrstava u grupu Rotor-[ifrovnih ma{ina, kao i engleskaTypex (tipeks) ili ameri~kaM-35. Ti vaqci su imali elektri~nekontakte, tako da se pripritisku na jedan taster tastatureaktivira strujno kolo od tasterakroz vaqak do monitora, nakome zasvetli pritisnuto slovo.Prikazana slova su formirala{ifrovani, odnosno de{ifrovanitekst. Po{to su se pri svakompritisku na taster tastaturevaqci daqe okretali, ista slovasu svaki put druga~ije {ifrovana.U nekim savremenim kompjuterskimsistemima (juniks) jo{uvek se koristi jedna softverskavarijanta enigme (crypt).Uop{teno taj deo Slovenije,gde je Bled u glavama nema~kihkonstruktora Novog doba kojim}e gospodariti Nemci bio zami-{qen kao legitimno nasle|e, noviLebensraum u koji su doselilioko 20.000 Nemaca koji su sasvojim porodicama tu trebalizapo~eti novi `ivot. Prethodnosu s tog podru~ja bili iselilioko 80.000 starosedelaca. Upravozbog toga na jezeru kod Bledatrebao je biti sagra|en novi sakralnicentar, hram za obo`avawegnevnog Votona. Zato su Himleroviistra`iva~i detaqnoizu~avali antropologiju, filozofijui isto~wa~ka verovawa iiz wih kopirali obrede i kodeksekoji bi najvi{e odgovaraliHitlerovoj ideji nema~kog Ubermenscha.Ponekad bi ih nadgledaoHimler, koji je nekoliko putasvratio u Bled. Jednom je do{aovozom i preno}io u posebnom vagonupretvorenom u putuju}u rezidenciju,a navodno je dvaput avionomsleteo na zamrznuto jezero. Ume|uvremenu je, preure|ivao dvoracu Vestfaliji gde je zamislioto akademsko neopoganisti~kosredi{te.Kao i svemu drugom, nacistisu Votanovoj religiji pristupilikao da na tr`i{te plasiraju proizvod,te su sproveli kvalitetno“istra`ivawe tr`i{ta”. Hitlerje to lukavo radio ~itavu deceniju.Od Olimpijskih igara je u Berlinunapravio pravi spektaklkoji je wegova miqenica LeniRiefenstahl re`irala i pratilas vi{e od 120 kamera, {to jeza ono vreme bilo nepojmqivo. Umedijima su se pojavqivale fotografijeHitlera sa lopatom uruci gde ga se navodilo kao ~ovekakoji je sagradio prvi evropskiautoput. Gra|anima je ponudio pomenutuFolsvagen bubu, “auto iznaroda za narod”. Nemci su mu jeliiz ruke.Situacija s Votanom bila jeipak ne{to osetqivija. Trebaloje zadr`ati spone sa hri{}-anstvom, {to je u~iweno tako daje zapisano kako je, nakon {to jeizba~en iz raja, Votan probodenkopqem kao i Hrist. Razapet je nahrastu, umesto na krstu, a ondje jepre`iveo 12 dana, nakon ~ega sereinkarnirao i vratio spasitisvoj narod, ba{ kao i Hitler kojije uz pomo} ratne ma{inerije Nema~ku,te{ko rawenu reparacijamanakon Prvog svetskog rata, podignuoiz pepela.Legenda o Votonu donekle jepreuzeta iz legende o Odinu, nordijskombogu koji je tako|e isteraniz raja. Votan se javqa i u Vagnerovojpopularnoj muzi~koj temi“Ritt der Valkuren” kojom otpo~iwetre}i ~in opere “Die Valkure”, drugojod ~etiri opere koje tvore poznati“Prsten Nibelunga”.KRAJ U SLEDE]EM BROJU16 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
PRI^AFejsbuk prijateqstvoKao i svakog dana, mirno i bezbri`nosam otvorio svoju fejsbuk stranicu.Par poruka, neki skribomani su ponovopostavili svoje debilne postove,gomile monotonih fotki, linkova, lajkova…Sve uobi~ajeno. Stigle su mi i dve ponude zafejsbuk prijateqstvo. Neka crnkiwa sa la`nomfotkom mi je nudila prijateqstvo ~ak ine{to vi{e, naravno uz uplatu na nekakav ra~un…Druga ponuda me je potpuno zaledila. GospodBog! Ba{ tako je pisalo, a po profil fotkinije bilo nikakve sumwe, s obzirom na vrlotransparentan krst… [ta sad!? Nisam do sadaimao takav slu~aj...A imao sam svakakvih…Biosam ve} prijateq sa Robert De Birom, FidelKastrom, Merlin Monro Marom, Hare Kri{nazauvek, Joga leta~em... Ipak ovo je bilo ne{topoprili~no druga~ije… Ba{ Gospod Bog ho}e dabudemo prijateqi! Naravno, prvo sam imao lo-{u asocijaciju, u smislu, zove me Bog da se dru-`imo...Pomerio sam se s mesta…A opet bilobi o~ekivano da se time bave npr. Sveti Ilija,Sveti Petar ili eventualno Sveti Gavrilo,neko sa tom funkcijom... Vaqda se Bog ne bi baviotim prizemnim, da ne ka`em zemnim stvarima…Dakle odagnao sam crne misli i pre{-ao na optimisti~ne. [ta bi mi falilo da miBog bude prijateq… Ja do sada nisam ba{ imaoIsterivaweMorali smo daotpustimo sve radnike.Posao ne sme da trpi.&Niko ne}e bitiostavqen na cedilu.Svi }e pro}i sito i re{eto!&Drvo se oslawa na drvo,~ovek na ~oveka - laktovima!&Prona{li smo na~inda izrazimodemokratsko pravo glasa.]utimo!&Najvi{e nas ko{tajuoni koji se prodaju.Ne{ko M. Ili}neke sre}e u `ivotu, neki zlobnik bi me nazvaopravim luzerom... Dobro bi mi do{la podr{-ka sa najvi{eg nivoa… Realno jedino takva podr{kabi mi i mogla pomo}i u ovoj te{koj situaciji…Setiosam se i one narodne: Kome jeBog otac, lako mu je da bude svetac! Kako liprolaze oni {to im je Bog prijateq mogao samsamo da predpostavqam…Spremio sam se dakliknem na pristanak za prijateqstvo…Aliponovo me je paralisala zabriwavaju}a misao.A kakve su obaveze Bo`ijeg prijateqa?! Lakoje pristati, a {ta posle? Svako pravo prijateqstvoje uzajamno... [ta ako se Bog na{ao u kakvojnevoqi?! Pa da! [ta bi drugo bilo, kadje na{ao od mene, Pante, da tra`i prijateqstvo…Mora da je gadno zaglibio… A iskrenore~eno, kad se osvrnemo oko sebe, stvarno sei vidi da je wemu situacija prili~no izmaklakontroli... Potpuni je haos oko nas, da ne ka`empakao... Pa da, kad je bilo lepo, med i mleko,socijalizam i samoupravqawe, svi plate ipenzije, letovawa zimovawa, onda nikom ni-{ta. A sad kad je prpa, kapitalizam i tranzicija,krediti i bankrot, sirotiwa i beda, zoviPantu za prijateqa!Jedan klik i Gospod Bog je, zajedno sa svojimzahtevom za prijateqstvo, bio izbrisan.Izvini Bo`e, govorio sam u sebi dok sam sekrstio. Na|i sebi nekog drugog prijateqa, nekogko zaista mo`e da ti pomogne. Ako takav uop{tepostoji na fejsbuku... Ili bilo gde..Slobodan Simi}AFO TOP 51. Kolena su nam progledala.Sada imamo jasnu evropsku perspektivu.Bojan Rajevi}2. Potrebno je ~uvati dostojanstvona{ih ministara.Ne treba ih hapsiti ~im ne{to ukradu.Dragutin Mini} Karlo3. Vi{e se isplati obra|ivati qudenego zemqu.Ve}i je prinos.Boro Mitrovi}4. Doveli smo ga na presto.Vaqda }e slepac znati kuda daqe?Goran Radosavqevi}5. Vlada je du`e bila na remontu,jer su se ~ekali neki deloviiz inostranstva.Dragan Aleksi}HAPPYGRAMIVerne navija~e Slobode,danas velika briga mori:da im jedina svetla ta~kane budu samo reflektori!O bankrotu u hodu,~ujemo pri~e mnoge,o~ito da su nam pareodavno „dobile noge“!Briga za dijasporunije nikakva fama:molim: Ne daj, Bo`e,da im bude kao nama!Imate para kao blatai to vam zadaje muke,te{ko mo`ete dokazatida niste uprqali ruke!Vrag je odneo {alu,ako gledamo zrelije,treutno je i u paklunego kod nas veselije!Pi{awem uz vetarizlo`eni smo mukama,sre}om, uvek dr`imostvar u svojim rukama!Sve vrste {verca,kako se jasno ~uje,mawa su {teta od toga{to se vlada {vercuje!^im bankrortiramo,za{to taktiku kriti:mi }emo lepo sestii o svemu razmisliti!U politici se i praznikuobi~ajeno radno slavi:nema dana da ne radejedni drugima o glavi!Plan za izvoz pu`eva,gra|anima se ~ini,zasnivao se na olakoobe}anoj brzini!Vlada se ne}e sagiwati,to je ose}aj lep,ali nas nervira {to ~estolako podvije rep!S obzirom da ~uvene u`i~kekafanske politi~are u posledwevreme ne zanima ni{ta {to imaveze sa lokalnom politikom, ba{kao i aktuelne gradske oce, koji su utonuli uzimski san, mnogo pre bi}a za koje zimski santraje samo par meseci, za kafanskim stolovimavodi se visoka politika, republi~ka.- Jeste li vi, qudi, razumeli onu Da~i}evupri~i u osobi A i osobi B u vladi?- Naravno da je to svima jasno, on je hteo da naposredan na~in istakne kako je premijer, odnosnoon, osoba A u dana{woj koalicionoj vladi.- Sude}i po ovoj rekonstrukciji vlade iostalim potezima, ja bih ipak pomislioda je osoba B ustvari osobaA. Drugim re~ima, da gospodinpremijer Da~i} mo`e da odlu~ujeo svemu samo kad je potpredsednik, i to prvi, gospodinVu~i} zauzet dr`avnim poslovima.- Ne bih hteo da povredim nikoga od vas sagovornika,ali mislim da je od toga „osoba A-B“ mnogo va`niji wihov odnos. A meni se ~inida se oni odli~no razumeju.Kao i uvek, Ma~ak ne propusti prilikuda duhovito poentira:“Naravno da se razumejuodli~no, jer na svaki predlog Vu~i}a Da~i}odgovara sa RAZUMEM!“Bi}emo druga [vajcarska,tako nam se ~ini,ve} smo joj se pribli`ilili,zasada po veli~ini!Srbi vole da jedu,i ni{ta im na fali,osim {to nemajusre}e u qubavi!U odvikavawu od pi}a,alkosi se jo{ uvek dr`e,s odvikavawem od jelau Srbiji ide mnogo br`e!864 U`i~ka nedeqa 20. septembar 2013.17
S T A N O V IProdajem stan u centru grada, ul. NikolePa{i}a, 60+7 m2 terasa, bez posrednika,VII sprat, cena 43.000 E. Tel:066/016-610.Prodajem dvosoban stan 45 m2 u stambenojzgradi, eta`no grejanje, terasa, podrum,ul. Jug Bogdanova 31, U`ice. Tel:064/07-08-990.Prodajem stan u blizini vrti}a kod stadionaili menjam za @arkovo, Bele Vode.Tel: 061/321-56-42.Prodajem manje stanove u centru,novije gradnje, na A. Mostu 37 m2, u NikolePa{i}a od 36 m2, na Rakijskoj Pijaciod 25 m2 i na Zlatiborskom putu od 34m2. Tel: 524-742, 500-305, 060/305-70-50,065/584-05-05.Prodajem stanove u centru - novogradnja,useljivi od 01.11.2013. godine, visokkvalitet gradnje, kvadrature 33 m2 i 70m2. Tel: 524-742, 500-305, 060/305-70-50,065/584-05-05.Prodajem dvosoban stan povr{ine 57m2 u U`icu, ul. Nikole Pa{i}a 32. Lift,telefon, CG. Uknji`en. Tel: 031/521-457,064/156-99-41.Prodajem trosoban stan 70 m2, VIsprat, lift, CG, 2 terase, na glavnoj ulici.Tel: 064/933-66-41.Povoljno prodajem stan 40 m2 u Kr~agovu,CG, lift, terasa. Tel: 064/933-66-41.Prodajem stan 57 m2, III sprat, TA,podrum, na Pori. Cena 26.000 E. Tel:064/933-66-41.Prodajem name{tenu garsonjeru 24m2 u Kr~agovu, II sprat, EG. Tel: 064/933-66-41.Prodajem stan 50 m2 na A. Mostu, IIIsprat, CG, podrum. Tel: 064/933-66-41.Prodajem garsonjeru 25 m2 na Pori.Cena 12.000 E. Tel: 064/933-66-41.Prodajem stan 35 m2 + 5 m2 terasa,V sprat, ul. Jug Bogdanova. Tel: 064/933-66-41.Prodajem garsonjeru 27 m2 na R. Pijaci,V sprat, CG, terasa. Tel: 064/933-66-41.Prodajem trosoban stan 67 m2, Vsprat, lift, CG, 2 terase, centar. Tel: 06-4/933-66-41.Prodajem stan 90 m2 ul. Nikole Pa{i}a,TA, gara`a, mo`e i poslovni prostor. Hitno!Tel: 061/27-60-539.Prodajem dvosoban stan 56 m2, centar,X sprat, CG, lift, terasa. Hitno! Tel:061/27-60-539.Prodajem stan u ku}i 57 m2, I sprat,TA, gara`a 15 m2, terasa, 20.000 eura.Tel: Tel: 061/27-60-539.Prodajem dvosoban stan 55 m2, VIsprat, CG, centar, lift, terasa, podrum.Tel: 061/27-60-539.Prodajem dvosoban stan 67 m2 u Belomdvoru, CG, dve terase, lift. Povoljno. Tel:061/27-60-539.Prodajem stan 54 m2 u ul. Heroja Jerkovi}a,IV sprat, EG, lift, terasa, sun~anastrana. Tel: 061/27-60-539.Prodajem dvosoban stan 65 m2 ul. N.Pa{i}a, VIII sprat, Rakijska Pijaca, CG,lift, terasa. Tel: 061/27-60-539.Prodajem dva dvoiposobna stana 76m2, EG, terasa, sun~ana strana. Tel:061/27-60-539.Prodajem dvosoban stan 64 m2, N.Pa{i}a, VIII sprat, CG, lift, terasa. Tel:KUPON ZA BESPLATNI OGLAS BROJ 865IME I PREZIME _______________________________________________ADRESA STANOVANJA _______________________________________MATI^NI BROJ ________________________________________________BROJ LI^NE KARTE I MESTO IZDAVANJA ______________________Po Zakonu o ogla{avanju, ~lan 11. MORAJU BITI POPUNJENI SVI LI^NIPODACI o davaocu oglasne poruke. Ukoliko podaci nisu popunjeni, oglas NE]Ebiti objavljen.TEKST OGLASA________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________061/27-60-539.Prodajem stan u ku}i 80 m2 ul. AleksePopovi}a, terasa, TA, 28.000 eura. Tel:061/27-60-539.Prodajem stan u ku}i 100 m2, dupleks,I sprat, dva kupatila, terasa, 30.000 eura.Tel: 061/27-60-539.Prodajem dvosoban stan 54 m2, ul.Ratarska, II sprat, CG, terasa, podrum,parking. Tel: 061/27-60-539.Prodajem jednosoban stan ul. Nemanjinabr.121. Tel: 064/200-15-66.Prodajem dvosoban stan od 57m2 naTrgu IV sprat , CG, lift, 2 terase, sun~an,kablovska, interfon, podrum = 40.000eura.Tel:063/815-18-96, 064/120-94-88.Prodajem jednosoban stan od 40m2 uKr~agovu kod higijenskog zavoda V sprat,CG, lift, terasa za samo 20.000 evra. Tel:064/120-94-88.Prodajem stan od 55 m2 na Aleksi}amostu (zgrada Cvete Dabi}), X sprat, CG,lift, terasa, sun~an, podrum i parking. Tel:060/05-21-544, 064/120-94-88.Prodajem ili menjam za Beograd stanod 34 m2 novogradnja nadogradnja kodmuzeja, CG, lift, terasa. Tel: 064/346-24-05, 064/120-94-88.Prodajem trosoban stan od 56 m2 novogradnja,V sprat, tri terase, sun~ana strana,na Aleksi}a mostu, veoma povoljno. Tel:060/032-00-02, 064/120-94-88.Prodajem jednosoban stan 37 m2 novogradnjakod “Maksija” = 28.000 eurai dvosoban stan od 63 m2 u Kr~agovubolni~ka zgrada, CG, terasa, sun~an za36.000 eura i plac na Senjaku, 10 ari, voda,struja za 3.500 eura. Tel: 062/18-80-118,064/120-94-88.Prodajem dvosoban stan od 63 m2, IVsprat, CG na struju, terasa, sun~an, potpunosre|en na A. mostu. Tel: 062/284-541,064/120-94-88.Prodajem dvoiposoban stan na Aleksi}amostu, II sprat, CG, lift, terasa,sun~an 59+6 m2 - 42.000 eura. Tel: 06-4/120-94-88.Prodajem trosoban stan od 70 m2 upotkrovlju iznad {kole “Nada Mati}” svesre|eno, odmah useljiva, 1/1 sa gara`omod ~vrstog materijala i 1 ar placa = 18.000eura. Tel: 064/666-14-35, 064/120-94-88.Prodajem jednosoban stan od 33 m2novogradnja, nadogradnja, sa stvarima, IIIsprat, CG, 1/1, kod zelene pijace, 27.000eura. Tel: 064/120-94-88.Prodajem dvosoban stan od 54 m2novogradnja II sprat, CG, lift, terasa,sun~an, parking. Tel: 069/166-10-93, 06-4/120-94-88.Prodajem mali dvosoban stan od 46m2 u centru (kod zelene pijace), I sprat,CG, veoma povoljno oko 30.000 eura. Tel:064/149-27-77, 064/120-94-88.Prodajem ~etvorosoban stan 88 m2, ul.Vidovdanska (zgrada od fasadne cigle), IIsprat, CG, lift, terasa i prodajem petosobanstan u zgradi „Palestina“ (Pora) 120 m2,mo`e se napraviti dva dvosobna stana. Tel:063/541-929, 064/120-94-88.Prodajem jednosoban stan od 41 m2na Senjaku, visoko prizemlje, CG, terasa,sun~an, podrum, povoljno. Tel: 061/200-42-18, 064/120-94-88.Prodajem trosoban stan od 84 m2 naAleksi}a Mostu (zgrada od fasadne cigle,IV sprat, CG, terasa, sun~an, oko 57.000eura. Tel: 064/27-068-53, 064/120-94-88.Prodajem dvosoban stan od 56 m2 uKr~agovu (pre kasarne) IV sprat, lift,terasa, podrum, sun~an, TA grejanje. Tel:064/31-51-548, 064/120-94-88.Prodajem jednosoban stan od 40 m2ul. Vidovdanska III sprat, terasa, sun~an,podrum, TA grejanje, povoljno. Tel:065/667-24-29, 064/120-94-88.Prodajem trosoban stan od 88 m2 u uliciNikole Pa{i}a, V sprat, CG, terasa, sun~an,lift, podrum. Tel: 064/120-94-88.Prodajem ili menjam za manji stanu gradu, stan od 45 m2 u Ko{tici (po-{tanska zgrada), III sprat, CG, terasa,sun~an, parking, stan u gradu, ne moraimati centr. grejanje. Tel: 064/30-69-088,064/120-94-88.Prodajem dvosoban stan u centru (naCENE OGLASA:- za jedan broj 200 dinara(za oglas do 15 re~i),- za dva broja 300 dinara,- za 1 broj uokvireni 250 dinara,- za 2 broja uokvireni 400 dinaraVA@NO:Oglase primamo do srede od9-16 ~asova Trg Svetog Save 2(prizemlje).Za sve informacije telefon031/522-827Slanu{i) 62 m2, I sprat, CG, sun~an,mala terasa. Tel: 064/25-422-84, 064/120-94-88.Prodajem ili menjam za manji, trosobanstan na Megdanu od 81 m2, II sprat, CG,terasa, sun~an, podrum od 15 m2, veomapovoljno. Sve kombinacije dolaze u obzir.Tel: 060/44-55-757, 064/120-94-88.Prodajem garsonjeru na Rakijskoj Pijacipovr{ine 30 m2 (+ podrum), V sprat, zgradabez lifta, CG. Tel: 064/18-63-767.Prodajem dvosoban stan ul. VojvodeMasla}a. Tel: 063/73-26-415.Prodajem trosoban stan na Aleksi}aMostu, 70 m2, CG, vojna zgrada, 700 E/m2. Tel: 063/73-26-415.Prodajem dvosoban stan od 64 m2kod stadiona, CG, renoviran. Tel: 063/73-26-415.K U ] EProdajem ku}u 150 m2, pomo}ni objekat60 m2, poslovni prostor 300 m2, plac16 ari, selo Zlakusa - centar sela. Povoljno.Tel: 064/22-18-132.Prodajem ku}u u Sevojnu kod bazena,150 m2 + 9 ari placa. Tel: 063/855-91-41.Prodajem deo ku}e na Pori 40 m2, posebanulaz, struja, legalizovano, kori{}enjedvori{ta. Povoljno. Tel: 543-082.Prodajem ku}u u Turici, ulica iznadStudentskog doma, odli~an prilaz. Ku}a sesastoji od tri stana i lokala. Prodaja mo`eda se vr{i i po stanovima. Tel: 031/554-549,061/283-70-45.Prodajem ku}u u centru. Tel: 064/933-66-41.Prodajem ku}u 80 m2, 4 ara placa, uSevojnu, EG, pomo}ni objekti. Hitno.Povoljno. Tel: 061/27-60-539.Prodajem ku}u sa 10 ari placa podvo}em i jedna uslu`nan prostorija, naBelim Zemljama. Tel: 518-921, 064/44-38-154.Prodajem novu ku}u u Sevojnu od 74m2 i 4,85 ari placa, {upu i su{aru, CG, legalizovana,1/1, pored asvalta u cve}u. Tel:031/531-226, 031/512-677, 064/120-94-88.Prodajem ili menjam novu ku}u od100 m2 na Kokinom Brodu (50 metaraod jezera) za stan u U`icu. Ku}a ima 2,2hektara imanja, vo}njak , sve ogra|eno ilegalizovano, 1/1. Tel: 033/670-788, 061/3-10-55-24, 064/120-94-88.Prodajem ili menjam za stan u U`icu,ku}u na Kokinom Brodu od 350 m2 (Ojkovica),CG, velike sale, gde su bile prodavnice,1/1 i pomo}ne zgrade. Tel: 033/670-788,063/179-84-51, 064/120-94-88.Prodajem novu ku}u od 360 m2 sadva ara placa kod {kole “N. Mati}” ili po18 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
eta`ama 45 m2 nezavr{ena = 6.000 eura;75 m2 nezavr{eno = 14.000 eura, 80 m2zavr{ena i useljivo = 27.000 eura i 100m2 zavr{eno i useljivo = 30.000 eura. Tel:064/615-62-43, 064/120-94-88.Prodajem dve eta`e ku}e (prizemljei sprat) na Kamenom Koritu, od po 84m2, grejanje, terasa ili menjam za garsonjeruuz doplatu. Tel: 069/53-54-906,064/120-94-88.Prodajem ku}u u Orlovcu ({iri deoKr~agova) od 50 m2 i 3 ara placa zasamo 12.000 eura. Tel: 061/64-32-707,064/120-94-88.Prodajem ili menjam za stan u U`icu,ku}u u Riba{evini od 150 m2 (nova) i 30ari placa (ravan) do asvaltnog puta. Tel:064/24-00-875, 064/120-94-88.Prodajem ku}u od 50 m2 i 1,66 ari placana Carini (kod Medicinske {kole), useljiva,za samo 10.000 eura, nije fiksno. Tel:060/185-01-80, 064/120-94-88.Prodajem vikendicu na Tari (Bulibanovac)od 100 m2 i 7 ari placa, name{tenaza 26.000 eura. Vikendica ima vodu i razvedenustruju, pored puta je i zidana jeod ~vrstog materijala. Tel: 013/833-275,064/120-94-88.Prodajem ili menjam za stan, novu ku}uod 300 m2 i 3 ara placa. Ku}a ima tri stana,tri eta`e i gara`u od 70 m2 po projektu,1/1. Ku}a se nalazi na Carini kod T`v. Tel:060/61-35-231, 064/120-94-88.Prodajem novu ku}u od 240 m2 i 10 ariplaca u Zlakusi kod Klopana automehani~ara,pored magistrale. Ku}a na tri nivoaali nije sve zavr{eno. Tel: 062/288-392,064/120-94-88.Prodajem ku}u na B. Zemlji, 250 m2,8 ari, 48000 i ku}u na Zabu~ju 85 m2, 4ara, 15000. Tel: 063/73-26-415.Prodajem ku}u kod Kamenog korita,100 m2, gara`a, grejanje, 2 stana, 56000.Tel: 063/73-26-415.Prodajem ku}u sa dva stana u [umadijskojulici, 4 ara placa, 130 m2. Tel:063/73-26-415.KUPOVINASTANOVA I KU]AKupujem dvosoban stan u strogomcentru grada bez posrednika. Tel: 063/1-86-03-76.IZDAVANJESTANOVA I KU]AIzdajem sobe za devojke, u~enice, saupotrebom kuhinje i kupatila. Centargrada, stambena zgrada, TA grejanje. Tel:060/564-13-44.Izdajem dvosoban name{ten stan u~enicimai studentkinjama. Tel: 513-915,062/513-915.Izdajem name{ten jednosoban stanblizu centra, za |ake, studente i samce.Tel: 060/514-78-00.Izdajem dvosoban name{ten stan sa CG,ulici Nikole Pa{i}a. Tel: 069/307-68-75.Izdajem jednosoban nename{ten staniznad {kole ,, Nada Mati},,. Tel: 031/519-473.Izdajem dve dvokrevetne sobe, name-{teno, kuhinja, kupatilo, zaseban ulaz,grejanje, za studente, |ake, odv. struja.Tel: 031/541-183.Izdajem zasebnu ku}u, dvosoban name{tenstan. Zvati od 12 h. Tel: 031/541-242.Izdajem name{tene dvokrevetne sobeza studentkinje, na carinskom mostu. Tel:064/284-15-33.Izdajem u~enicima i studentima (mu{-karcima) name{tenu dvokrevetnu sobu uU`icu. Zaseban ulaz, sa centralnim grejanjem,kuhinjom i kupatilom. Tel: 031/541-545 ili 065/479-23-08.Izdajem name{tenu sobu u dvosobnomstanu za u~enicu, studentkinju, u centrugrada. Tel: 512-517, 060/75-12-517.Izdajem name{tenu sobu sa parnim grejanjem,sa upotrebom kuhinje i kupatila,pogodnu za samca, samicu ili dva u~enika.Odogovara i bra~ni par, po dogovoru, mogu}ei prepis stana. Tel: 031/541-165.Izdaje se soba ili potreban cimer udvosobnom stanu, centar, poluname{ten.Tel: 066/520-95-41.Izdajem trosoban name{ten stan zau~enike, studente, bra~ne parove, samce,odmah useljiv. Tel: 063/80-22-743.Izdajem name{tenu sobu, zaseban ulaz,upotreba kupatila, kod Medicinske {kole.Tel: 031/3515-502, 060/668-39-33.Izdajem garsonjeru sa parnim grejanjem,dva kreveta, u Studeni~koj 7, U`ice.Tel: 060/581-22-55 ili 031/518-499.Izdajem name{tenu garsonjeru u centrugrada. Tel: 523-220, 060/05-23-220.Izdajem jednosoban stan, nename{ten,Milo{a Bo`anovi}a 61. Tel: 541-288.Izdajem name{ten stan za |ake, studente.Dvokrevetne sobe, CG, zaseban ulaz,50 E od sobe. Tel: 061/140-57-65.Izdajem jednosoban name{ten stan uzgradi, III sprat. Tel: 064/344-83-24.Izdajem dvosoban name{ten (nename{-ten) stan u ul. Studeni~ka 53. Tel: 031/521-123, 064/614-12-37.Izdajem komfornu sobu u stogom centruu stanu za dve u~enice ili studentkinje.Tel: 062/208-296.Izdajem name{ten dvosoban stan, renoviranu prizemlju ku}e. Brojilo za strujuodvojeno. Dve sobe, kuhinja, kupatilo, hodnik.10 min od Trga, ul. Save Jovanovi}a18. Tel: 031/511-170, 064/29-16-000.Izdajem jednosoban name{ten stanodmah useljiv ul.Nemanjina br.121. Tel:064/200-15-66.Izdajem stan sa grejanjem, na spratu,dve dvokrevetne sobe, dnevni boravak sakuhinjom, kupatilom, hodnik, za studente.Tel:031/551-601, 064/809-56-16.Izdaje se trosoban name{ten stan,odmah useljiv, za studente, |ake, mladibra~ni. Tel: 063/802-27-43.Izdajem dvosoban, nename{ten stan uulici Vuka Karad`i}a. Tel: 551-620, zvatiod 17-20 h.Izdajem manji stan, za u~enice, studente.Grejanje na TA pe}. Tel: 062/82-99-074.Izdajemo dvosoban name{ten stan, devojkama.Tel: 031/513-915, 062/513-915.L O K A L IProdajem poslovni prostor povr{ine14,60 m2 (L) drugi sprat, Javna gara`a.Tel: 064/40-80-177.Prodajem poslovni prostor u centru,na glavnoj ulici od 47 m2 - 70.000 E, naKamenom Koritu od 28 m2 - 23.000 e, naRakijskoj Pijaci od 75 m2 - 89.000 E, naCarinskom Mostu od 31 m2 - 23.000 E. Tel:524-742, 500-305, 060/305-70-50.Prodajem poslovni prostor na 2 nivoa uZlakusi 300 m2, s placem, asfalt, centralnogrejanje, voda, kanalizacija, trofazna struja,telefon. Povoljno! Tel: 064/22-18-132.Prodajem poslovni prostor od 45 m2 ilokal od 14 m2 terasa + 30 m2 suterenamo`e da bude i stambeni prostor i nadogradnjalegalno, 1/1. Mo`e na rate i svakidogovor dolazi u obzir. Tel: 064/239-18-16,064/120-94-88.Prodajem lokal od 30 m2 na Carini(novogradnja) oko 21.000 eura. Mo`e dase koristi u razli~ite svrhe i plac od 8 ariu Buaru po 300 eura ar, voda, struja, put.Tel: 031/542-035, 064/120-94-88.Prodajem lokal u ul. Nikole Pa{i}a, 37m2, CG, klima, dve prostorije, plakari.Tel: 063/73-26-415.Prodajem lokal + stambeni prostor od140 m2 u Kr~agovu preko puta Higijenskogzavoda, 600 e/m2. Tel: 063/73-26-415.P L A C E V IProdajem dve parcele od 9 i 14 ari narelaciji Sari}a Osoje u blizini “Fluksa”. Pro-{la gradska voda, asfalt do imanja. Pravnoregulisano. Tel: 064/268-15-51.Prodajem plac 28 ari, Zlatibor - Semegnjevo,cena 15.000 evra. Tel: 514-817.Plac 20 ari, mo`e i vi{e, u Ka~eru, zaseokDanilovi}i. Veoma povoljno. Struja ivoda obezbe|eni. Tel: 062/16-15-703.Prodajem ~etiri ara placa na Zabu~ju,voda, struja i {upa. Plac ravan za samo2.800 eura. Tel: 062/28-45-58.Prodajem odli~nu parcelu od 3 hektarau Riba{evini, put, potok kroz parcelu,15000. Tel: 063/73-26-415.Prodajem parcelu blizu centra na Zlatiboru,28 ari, gra|evinsko zemlji{te, put.Tel: 063/73-26-415.POSAO I USLUGE^asovi matematike za osnovce. Tel:069/440-75-76.Molersko-farbarski radovi, fasade, toplotneizolacije, od`aci, trotoari, plo~e,zidovi, drena`i, kanali, cepanje drva,unos uglja, razna servisiranja. Tel: 06-4/200-77-27.Popravljam pegle na paru, fenove, usisiva~e,friteze, tostere, prese za kola~e,mikrotalasne i ostale male ku}ne aparatepoznatog proizvo|a~a. Dolazim na ku}nuadresu. Tel: 064/148-61-88.Ako vam je potrebna ozbiljna, odgovornaosoba, sa dugogodi{njim iskustvomi odli~nim preporukama za negu i pomo}u ku}i starim, bolesnim, pokretnim ilinepokretnim @ENSKIM osobama. Tel:061/602-39-26.AUTOMOBILIProdajem ,,Jugofloridu’’ 2002 god. Registrovanodo juna 2014 god. Cena 1.000e. Tel: 063/66-30-50.MA[INE I APARATIProdajem TA pe} od 2,5 kw, Magnohrom,u odli~nom stanju, povoljno. Tel:064/941-23-10.Prodajem aparat za kokice u oblikuzeca , sa svetle}om reklamom i ostalomdodatnom opremom. Cena po dogovoru.Tel: 064/971-06-95.Prodaje se pe} na struju 6 kw ispravnasa kolicima ( kao nova ) Tel: 563-812,064/123-02-92.Prodajem povoljno monitor ra~unara„Samsung“ Sync Master 755DFX. Tel:064/23-02-049.Prodajem kvarcnu pe} za grejanje,ispravna, 3x800 w. Cena 1000 din. Tel:031/533-738.N A M E [ T A JProdajem ormar, francuski le`aj i trpezarijskisto. Tel: 060/02-11-231, 031/5-61-458.Prodajem povoljno 2 ormana o~uvanai kombinovani fri`ider- zamrziva~. Cenapovoljna. Tel: 061/723-1735.R A Z N OOtkupljujem knjige, stripove, ~asopise,stare predmete, staro oru`je i kolekcijeraznih vrsta. Tel: 060/44-87-931.Prodajem oko 100 kom. crepa “Mediteran”,polovan, na Zlatiboru, cena 20din./kom. Tel: 064/511-39-03.Prodajem ili menjam stolarsku tezguza 5 kubika drva. Prodajem bakarne cevii radijatore. Tel: 061/318-06-32.Kupujem gara`no mesto ili gara`u uTC “Pariz” ili u okolini muzeja - Rakijskepijace. Tel: 064/511-39-03.Prodajem kvalitetan bagremov med.Tel: 060/40-50-765.Prodajem drvenu kacu od 40 tovara.Zvati posle 17h. Tel: 031/553-821.Prodajem skoro novu harmoniku (klavirku)veoma povoljno. Tel: 064/39-02-080.Prodajem pinjon za Ladu, nov nekori-{}en, 500 din. Tel: 069/553-15-80.Prodajem Bekerov trokraki termostatza kamion, nov, nekori{}en, 1000 din. Tel:069/553-15-80.OGLASE PRIMAMODO SREDE DO 12hMEDIJINajmawe dva odsto buxetaza lokalne medijeUdru`ewe novinara Srbije (UNS) upozorava Vladu RepublikeSrbije da Nacrt zakona o javnom informisawu i medijima u sada-{wem obliku nema podr{ku ve}ine novinara i medijskih radnikau Srbiji.Na sastanku predstavnika Udru`ewa novinara Srbije (UNS),Sindikata novinara Srbije (SINOS), Koalicije zaposlenih u medijima(ZUM) i Kragujeva~ke inicijative, koje okupqaju veliku ve-}inu novinara i medijskih radnika u Srbiji, zakqu~eno je da ukolikoZakonom o javnom informisawu i medijima ne bude propisanoda najmawe dva odsto buxeta lokalnih zajednica (op{tina i gradova)bude nameweno javnom informisawu, ove organizacije i asocijacijene}e podr`ati zakon.Usvajawem zakona koji ne bi propisao minimum finansijske podr{kelokalnim medijima dodatno bi bila ugro`ena nezavisnostmedija i nastavqeno wihovo ekonomsko propadawe i ga{ewe.864 U`i~ka nedeqa 20. septembar 2013.19
USKORO NEDEQA DOJEWAMame pobedniceKakoje posledwa sedmica septembra i po~etak oktobra u znakuNedeqe dojewa u Srbiji, izdvajamo prolog o nagradnom fotokonkursu Udru`ewa Roditeq, odr`anog u okviru Svetske nedeqedojewa i Puzijade, pod sloganom „Dojimo s ponosom!“.Iz Udru`ewa Roditeq ka`u da je pristiglo puno prelepih fotografija,i ovim putem se zahvaquju majkama koje su te dragocene trenutkepodelile sa nama.Komapnija Bambije bila pokrovitequte{-nih nagrada zauspomenu, a pobedni~kitandem- maleni Viktori wegova mamaAleksandra Slavujevi}su dobilii nagradu turisti~keagencijeAmigo travel.Sve mame su ustartu pobednice,pogotovu onekoje su dokazaleda maj~ino mlekonije samo najzdravija i najjeftinija hrana za bebe, ve} mnogo vi{e odtoga - emotivna bliskost. Kola` svih prispelih fotografija }e odkraja septembra krasiti pano savetovali{ta za trudnice i odoj~adu De~ijem dispanzeru, ~ije stru~ne slu`be promovi{u blagodeti dojewai poma`u majkama da u tome istraju.Iz Udru`ewa apeluju na sve ustanove da se ne zaobilazi Me|unarodnikodeks marketinga zamena za maj~ino mleko, jer proizvo|a~iadaptiranih formula tra`e bilo kakav na~in da „u|u“ u zdravstveneustanove. U nekim gradovima su se uz poklon pakete dobijale i odre-|ene koli~ine mleka u prahu, {to je globalni problem u svetu, uzrokovaninteresima industrije zamene za maj~ino mleko. @ene su, izsopstvenih iskustava zapazile sto~i}e za povijawe beba s nazivimaproizvo|a~a ve{ta~ke hrane i sli~nih poklona u vidu dobrodo{lihdonacija (kalendara, metara za visinu i te`inu...), sve fino i slikovito,ali sa pogre{nom porukom.ATLETIKAUro{ dvostruki prvak- U Novom Sadu je 06-07.09.2013 odrzano je finale Kupa Srbijeza junior gde su nastupili ~lanovi AK “U`ica” -Po veoma toplom i sun~anom vremenu na renoviranom stadionu,,Kara|or|e” najboqi juniori Srbije su vodili quti bojna dvodnevnom takmi~ewu, gde je nastupilo po 12 finalistakoji su stekli uslove za nastup kroz prethodne kvalifikacijeodr`ane u Beogradu-Kragujevcu-Novom Sadu. Iako je kraj atletskesezone postignuti su vi{e nego dobri rezultati.U`i~ki dvojac Uro{ Kutle{i} i Ana Sekuli} su pokazali za{tonose dres sa drz`vnim obele`jima.Uro{ Kutle{i} je osvojio PRVO mesto u trci na 5.000m sa rezultatom15.23,52 i prvo mesto u trci na 3.000m sa rezultatom 8.56,21Ana Sekuli} je pobedila u trci na 3.000m sa rezultatom 10.13,30a u trci na 1500m u zanimqivoj zavr{nici osvojila je tre}e mesto sarezultatom 4.45,86. Da se u AK “U`ice” dobro i planski radi govorito da se sve starosne kategorije neguju i razvijaju, ali i sportistimakoji su nekada bili odli~ni takmi~ari a sada treniraju kvalitetnoi svojim prisustvom poma`u i stimuli{u mlade pokazuje i Mirko Mini}koji je na Prvenstvu Balkana za veterane, odr`ano 06-08.09.2013u Zagrebu u kategoriji M50, doneo je 2 odli~ja drugo mesto u polumaratonu(21 097m) sa rezultatom 1.25,55 i tre}e mesto u trci na 1500msa rezultatom 4.45,66. Radniku Vaqaonice bakra koji radu 2 smeneu fabrici i nije mu te{koo da u slobodno vreme trenira 2 puta dne-INFOvno i tako daje primer dase radom i po`rtvovano-{}u mo`e posti}i i dobarrezultat bez obzirana godine starostiU GRADU ^ELIKA17.09.2013 u Nik{i-}u je odr`ana tradicionalnaatletska trkapovodom proslave praznikagrada. U gradu kojije poznat kao grad ~elikaali i kao sportskigrad, sve je bilo u znakukraqice sportova. Iako vreme nije bilo nakloweno organizatorima,jer je ki{a donekle pokvarila ovu sportsku manifestaciju istinskisportski radnik i trener Drago Musi} se pobrinuo da dovede najboqeatleti~are iz svih dr`ava biv{e Jugoslavije i napravi ,,PrvenstvoBalkana u malom”Atleticari AK “U`ice” svojim nastupima i borbeno{}u su izmamiliaplauze mnogobrojne nik{i}ke publike. U trci senior na 3000mgolobradi junior iz U`ica Uro{ Kutle{i} je od samog po~etka diktiraojak tempo, poku{avaju}i da slomi otpor dosta iskusnijih seniora.Takve promene ritma uspeo je da isprati samo Mirko Petrovi},koji je sa svojim iskustvom uspeo da nadmudri Uro{a u egal zavr{-nici. Iza Petrovi}a i Kutle{i}a na tre}e mesto plasirao se VelimirBojovi} iz Leposavi}a. U trci seniorki na 3.000m Ana Sekuli}je osvojila tre}e mesto. U trci juniorki na 3.000m Aleksandra Jovanovi}je osvojila tre}e, a Tamara Mi}evi} ~etvrto mesto.Ove dve devoj~ice,koje imaju samo 11 i 13 godina, svojom borbeno{}u uspele suda se ravnopravno bore sa konkurencijom do 19 godina. Na kraju trkesu primorali publiku na dug i iskren aplauz. U trci juniora nastupilisu Aleksandar ^elikovi} i Petar Udovi~i}. Atleti~ari AK “U`ice”su pre trke posetili Manastir Ostrog i poklonili se mostima~udotvorca Vasilija Ostro{kog.trener @eqko ^elikovi}Na osnovu ~lana 19. Statuta Istorijskog arhiva U`ice, OdlukeUpravnog odbora od 17.09.2013. godineUpravni odborISTORIJSKOG ARHIVA U@ICEraspisujeKONKURSZa izbor direktora ArhivaZa direktora Istorijskog arhiva bira se lice koje ispuwavaslede}e uslove:- visoku stru~nu spremu- VII stepen stru~ne spreme iz oblasti dru{tvenih nauka- radno iskustvo od najmawe 5 godina u oblasti nauke, kulturei obrazovawaDirektor Arhiva bira se na period od 4 (~etiri) godinePrijava sa dokazima o ispuwenosti uslova podnosi se na adresu:Istorijski arhiv U`ice, 31000 U`ice, @i~ka 17. u roku od 15dana od dana objavqivawa ovog konkursa u listu U`i~ka nedeqasa naznakom: „Konkurs za direktora“Uz prijavu kandidat podnosi:- overenu fotokopiju diplome o zavr{enoj visokoj stru~nojspremi- CV- priloge kojim dokazuje svoje stru~ne, organizacione i drugekvalitete- potvrdu o radnom iskustvu- uverewe da nije osu|ivan, odnosno da ne postoji zabrana obavqawaposlova direktora Arhiva- uverewe o dr`avqanstvu- izvod iz mati~ne kwige ro|enihPoseban uslov:- ~etvorogodi{wi plan unapre|ewa rada ArhivaNeblagovremeni i nepotpuni zahtevi ne}e se razmatratiBli`a obave{tewa mogu se dobiti na telefon:031/513-484 ili li~no u Istorijskom arhivu U`ice20 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
NARODNI MUZEJNova postavkau oktobru22.09.2013. godine navr{ava sedvanaest godina od kako nije sa namana{ dragi^edomir Vidi}Vreme prolazi, na{a tuga i se}awena tebe nikada ne}e izbledeti.@ive}e{ u srcima tvojih najmilijih.Supruga i sinovisa porodicamaPrvih {est meseci ove godine Narodni muzeju U`icu posetilo je 6.500 qudi. Posetiocisu bili u prilici da vide stalne postavke Narodnogmuzeja, “U`ice, nastanak i razvoj”, “Legatslikara Mihaila Milovanovi}a” i “IstorijaNamenske proizvodwe u U`icu od 1928. godinedo danas”.U drugoj zgradi Muzeja u toku je rekonstrukcija.Kako saznajemo, radovi na elektro- instalacijijo{ nisu zavr{eni, a otvarawe nove postavkeo~ekuje se za Dan grada, 9. oktobra. Q.K.U nedequ, 22. septembra2013. godine navr{i}e se 33godine od smrti moga ocaSlobodana - Sloba \eri}a(1946-1980)Vreme koje prolazine mo`e izbrisati vrlinekoje su te krasile.Voqeni nikad ne umiru.]erka Nevenka, zetVidomir, unuk Radosavi unuka MarijaDana 28.9.2013. navr{avase 40 dana od kada si naszauvek napustioVermezovi}MiloradVreme prolazi,ostaje nam se}awe, tuga,neizmerna qubav i ponos{to smo te imali.Tvoji najmiliji:majka Stojanka, suprugaBranka, sin Ivan, }erkaMarijana, brat Milija,snaha Biqa i sinovci\or|e i DanicaDana 24.09.2013. godine navr{ava seosam godina od smrtina{e drage bake, majke i ta{teIvankeJokanovi}1944-2005.Tvoji:unuk Branko, }erka Danica i zet ZoranDana 28.09.2013. godinenavr{ava se 8 godinaod prerane smrti na{egPeri{e Jeremi}a1952-2005.Tuga se ne meri re~ima, nivremenom, ve} prazninomkoja je ostala iza tebe.Vi{e ni{ta nije isto.Ve~no }emo te pamtitii ~uvati u srcima.O`alo{}eni:majka Milojka,supruga Sretina, sin Ra{o,}erka Ka}a i sestra Radasa porodicomIZRADAUMRLICACRNO-BELIHI U BOJIVODI^031/522-827NEDEQOM064/684-09-02864 U`i~ka nedeqa 20. septembar 2013.21
BIOSKOPSKI REPERTOARod 12.09.do 22.09.2013. u 1900hTURBOSINHRONIZOVAN NA SRPSKI`anr: ANIMIRANI FILMod 19.09.do 22.09.2013. u 2100hVELIKI GETSBIgl. ul. Leonardo di Kaprio, D@oel Ed`erton, Tobi Megvajer, AjlaFi{er, Keri Maliganre`ija: Baz Lurman`anr: AKCIJA/ KRIMI/ TRILERod 19.09.do 22.09.2013. u 2000 u 2200h@ESTOKE DEVOJKEgl. ul. Sandra Bullock, Melissa McCarthy, Kaitlin Olsonre`ija: Paul Feig`anr: AKCIJA/ KOMEDIJA/ TRILER23. 24. i 25.09.2013. u 1700hAVIONISINHRONIZOVAN NA SRPSKI`anr: ANIMIRANA AVANTURA/ KOMEDIJA/ 3D23. 24. i 25.09.2013. u 1900h[TRUMPFOVI 2SINHRONIZOVAN NA SRPSKI`anr: ANIMIRANI/ KOMEDIJA/ PORODI^NI/ 3D23. 24. i 25.09.2013. u 2100hBITKA ZA PACIFIKgl. ul. ^arli Hanam, Idris Elba, Rinko Kiku~i, Ron Perlmanre`ija: Giljermo del Toro`anr: AKCIJA/ AVANTURA/ FANTAZIJA/ 3DRO\ENIElena (Dragi{a) Haxi}, Hana Isabel (Sr|an) Savi}, Stefan (@eqko) Mi}evi}, Luka(Andrija) Cvetkovi}, Aleksandar (Stojan) Te{i}, Bogdan (Mladen) Petri}, Jovana (Sreten)Bukvi}, Teodora (Uro{) Ili}, Igor (Ivan) Rogi}, Lazar (Borko) Nikoli}, Andrija (Dragan)Gruji~i}, Radoje (Darko) Bugarinovi}, Aqo{a (Slobodan) Bogdanovi}, Jovan (Miroqub)Baji}.VEN^ANIMilomir Filipovi} i Olivera Kosti}, Milo{ Milovanovi} i Drina Borisavqevi},Neboj{a Vukoti} i Jadranka Rajkovi}, Nikola Bugarinovi} i Marija Gruji}, Boban Vu~kovi}i Sawa Majstorovi}, Ivan Qubojevi} i Sawa Markovi}, Milun Jovanovi} i Ana Marjanovi},Mihailo Borovi} i Marija \oki}, Mirko Gruji~i} i Biqana Nikoli}, Nenad Radovanovi}i Jelena Jelisav~i}, Mirko Bogojevi} i Dragica ]osi}, Novica Be{evi} i Marta[umanac, Vladimir Jevti} i Dragana Gordi}.UMRLIZvonimir Malnar (1938), Dragoslav Obradovi} (1960), Nenad Krasojevi} (1953), SlavoqubJankovi} (1940), Danica [uqagi} (1964) Ivan Stevanovi} (1947), Petko Radomirovi}(1920).PRIKAZ KWIGESuze Svetog Nikole- Autor: Branislav Jankovi} -Radwaromana sme{tena je uselu Studenac, davne 1923.godine na letweg SvetogNikolu. Misterija, tradicija,paganska vera, pravoslavqe,Veliki rat, sudbine malih qudiizlo`enih velikim isku{ewima...sve navedeno gradi sadr`aj romanaSuze svetog Nikole. Roman je napisanu formi pripovedaka ~ija jespona glavni junak Gmitar Milo{-evi} koji svojim povratkom u Studenacpokre}e niz misterioznihdoga|aja. Ti doga|aji }e promenitisudbinu me{tana zauvek.Ova kwiga predstavqa neobi~noputovawe koroz prostor i vreme,metafori~ki prikazuje du{u i grehe qudi, a ~itaoce tera da dobrorazmisle pred svakim narednim isku{ewem. Naravno, iskupqeweje uvek mogu}e ukoliko je vera dovoqno jaka.Bojana Marin~i}, Narodna biblioteka U`icePRIKAZ KWIGE[ta da o~ekujete dok ~ekate bebuHajdi Murkof, [eron MejzelNovo izmeweno i dopuweno izdawe kwige “[ta dao~ekujete dok ~ekate bebu” detaqan je i sveobuhvatanvodi~ kroz trudno}u. Sadr`i stru~ne, lako razumqive iohrabruju}e odgovore na sve ono {to brine budu}e majkei o~eve, od planirawa trudno}e do posleporo|ajnogperioda. Pored podrobnog prikaza bebinog prenatalnog razvoja iznedeqe u nedequ, u kwizi se nalazi mno{tvo prakti~nih saveta ipreporuka koji se odnose na sve aspekte `ivota za vreme trudno}e.Azbuka hrabrostiNatalija ^ubJedinstvena enciklopedija de~jih strahova, deloruske autorke Natalije ^ub, koja se pi{u}i ovu kwigurukovodila – bajkoterapijom. Interaktivna kwiga kojapoma`e detetu da se oslobodi strahova - straha od mraka, lifta,pauka, doktora, automobila, vatre... Pored toga, kroz ovu neobi~nubajkoterapiju, deca }e nau~iti kako da savladaju tremu pred javnenastupe, kako da savladaju strah od samo}e, kako da se ne bojestra{nih snova..Obe kwige mo`ete kupiti u Petru Panu.KWIGA ZA VASSe}awe na varo{“Se}awe na varo{“ - doajena u`i~kog novinarstvaMilutina Jovi~i}a Luja, je jedinstvena kwiga se}awastarih U`i~ana na pro{lost na{eg grada, qude i doga-|aje, nastala kao prirodni epilog nadahnutih tekstovaponiklih na stranicama U`i~ke nedeqe. “Se}awe navaro{“ je atipi~na hronika, nastala od ~etrdesetak tekstova, na idili~navremena kada se do U`ica putovalo kowskom zapregom, seoskimputevima, kada su u gradu zore najavqivali petlovi, a naredbe vlastiobznawivali dobo{ari. U tim vremenima nije se `ivelo ni glatko nislatko, ali su se U`i~ani uspevali nositi sa svim nevoqama, jer suimali mo}no oru`je, vedar duh po ~emu su bili u dugom nizu generacijanajve}i bogata{i u Srbiji. Kada im je bilo dobro, smejali su se {to imje dobro, kada im je bilo te{ko, smejali su se da im bude lak{e. Kwigumo`ete kupiti u prodavnici Petar Pan, TC Skver.22 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
864 U`i~ka nedeqa 20. septembar 2013.23
24 20. septembar 2013.U`i~ka nedeqa 864
Change language