оглашава

6 

8 

11 

12 

14 

16 

18 

19 

23 

24 

INTERVJU 

Prof. dr Miomir Milinkovi} 

TURIZAM 

Na Zlatiboru 15.000 turista 

VAQAONICA BAKRA SEVOJNO 

Neizvesno i u ovoj godini 

GRADSKI TRG 

Pozornica svakodnevnog ìvota 

MIROSLAV GARDI] 

[ta }e re}i prole}e 

BAJINA BA[TA 

Demokrata i radikal imaju 13 dece 

BO@ANA BOJOVI] 

@ivot skoro jedan vek 

RATKO MIJAILOVI] IZ CRVICE 

Rabaxijske slatke muke 

20 ZAVR[EN ÊTVRTI KUSTENDORF 

Pobednik Sowa Karpunina 

KULTURNA BA[TINA 

Ku}a Trifunovi}a 

STOJAN – COLE NE[EVI] 

Majstor za "}irine" lokomotive 

29 INICIJATIVA O IMENU STADIONA 

Neka nosi ime Srba Stamenkovi}a 

14. januar 2011. 

UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sneàna Mati}, Qubica \uki} Pavlovi} 

REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Milica Turudi}, 

Zorica \okovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi} 

PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik) 

U OVOM BROJU 

MIOMIR MILINKOVI] 

Devalvirane su 

izvorne vrednosti 

{kole, sru{en 

autoritet nastavnika 

do te mere da dete 

vi{e u wemu ne 

nalazi svoj uzor 

BO@ANA BOJOVI] 

MIROSLAV GARDI] 

str. 6. 

Da li }u obim 

proizvodwe odràti, 

pro{iriti je ili pak 

smawiti, vide}emo {ta 

}e re}i prole}e 

str. 14. 

@ivot mi je bio teàk, 

ali ja sam uvek i{la 

napred 

str. 18.

хроника 

Обележен Бадњи дан и Божић 

Postavqawem Badwaka 

ispred Gradske 

ku}e rukovodstvo grada Uìca, 

tradicionalno je obeleìlo 

Badwi dan. Badwak je ove godine 

pose~en na najju`nijoj 

teritoriji grada, u selu Ravni 

u prisustvu sve{tenika Srpske 

pravoslavne crkve i me{tana. 

Gradona~elnik Uìca Jovan 

Markovi} ~estitao je sugra- 

|anima Badwi dan i Boì} sa 

èqom da veliki hri{}anski 

praznik proslave u radosti i 

miru, naglasiv{i da nam je u ovoj 

godini potrebna sabornost kako 

Postavqawe Badwaka ispred Gradske ku}e u Uìcu 

bismo zajedno brè i lak{e 

re{avali probleme i stvarali 

uslove za boqi ìvot ~itave 

zajednice. 

U popodnevnim satima 

Badwak je odnet u Crkvu Svetog 

\or|a. Nakon slu`be usledilo 

loèwe Badwaka uz prisustvo 

vi{e hiqada Uì~ana, sa rukovodstvom 

grada i sve{tenstvom. 

Sve~anost paqewa badwaka, 

koja nagove{tava dolazak 

najradosnijeg hri{}anskog 

praznika, preraslo je u narodno 

veseqe, uz nezaobilazne 

truba~e i vru}u rakiju. 

KONKURS ZA OMLADINSKE PROJEKTE 

За различита 

интересовања 

Mladi da planiraju i sprovode aktivnosti 

u dru{tvenom i kulturnom ìvotu 

Za deset op{tina i gradova me|u kojima su Uìce i Ivawica 

upu}en je javni poziv neformalnim grupama mladih ili 

neprofitnim lokalnim omladinskim organizacijama da podnesu 

predloge mini projekata za pruàwe direktne podr{ke 

u~e{}u mladih u dru{tvenom i kulturnom ìvotu lokalne zajednice. 

SHAPE projekat koji finansira Ministarstvo spoqnih 

poslova Italije a sprovodi Me|unarodna organizacija za migracije 

(IOM) u saradwi sa Ministarstvom omladine i sporta i 

sa lokalnim samoupravama ima za ciq da podrì dru{tveno – 

kulturni ìvot mladih. Ciqna grupa su mladi od 15 do 25 godina 

a prioritet za finansirawe projekata malog obima su koordinacija 

sa kancelarijama za mlade, da promovi{u razli~ite 

forme obrazovawa, kvalitetno provo|ewe slobodnog vremena 

(kulturno- umetni~ki - zabavni sadràji, multimedija, fotogalerija, 

informisawe, edukacija, permormansi…) 

Projekti moraju biti prilago|eni specifi~nim potrebama 

mladih na lokalnom nivou u kojima oni imaju aktivnu ulogu u 

planirawu i sprovo|ewu aktivnosti. 

Po jedan projekat bi}e finansiran u visini od 100.000 do 

175.000 dinara u svakoj ciqnoj op{tini. 

Predloge projekata slati u elektronskoj formi na adresu 

iombeograd@iom.int a aplikacioni formulari su na www.iomyouth.rs. 

Projekat najduè traje tri meseca a rok za podno{ewe prijava 

je 20.januar 2011.godine. 

D.C 

Badwe ve~e 

sve~ano je proslavqeno 

i u drugim mestima 

uì~kdog kraja, kao i u 

zimskim turisti~kim 

centrima. 

Paqewu badwaka 

ispred crkve 

Svetog preobraèwa 

na Zlatibora prisustvovalo 

je vi{e stotina 

me{tana i turista 

koji borave na ovoj 

planini. 

R. V. 

MA^KAT 

„Пршутијада“ до недеље 

Sajam suvomesnatih proizvoda, 11. po redu, 

poznatiji kao „pr{utijada“, po~eo je danas 

u Ma~katu u porti crkve svetog Ilije i 

traja}e do nedeqe, 16. januara. Organizatori 

ove privredno-turisti~ke manifestacije 

su Skup{tina op{tine âjetina, Kulturnosportski 

centar i Turisti~ka organizacija 

Zlatibor 

Predsednik Skup{tine 

op{tine âjetina Miloje Rajevi}, 

najavkquju}i ovogodi{wu 

pr{utijadu, saop{tio je novinarima 

da }e u woj u~estvovati 

22 izlaga~a koji }e prezentovati 

specijalitete zlatiborskog 

kraja, gove|u i sviwsku pr{utu, 

slaninu, kobasicu, stequ i pastrmu. 

’’Pr{utijada’’ je kao i prethodnih 

godina izlo`beno-prodajnog 

karaktera, a otvorena je 

za posetioce ova tri dana od 10 

do 18 sati. 

U ime proizvo|a~a i izlaga~a 

’’pr{utijadu’’ je najavio 

Milija Brkovi}, koji je proteklih 

godina osvojio mnogobrojne 

nagrade. Zadovoqan je {to su se 

su{ewu mesa u Ma~katu posvetitli 

i mla|i me{tani koji su u 

U@ICE: Ispred crkve sv. \or|a 

Badwe ve~e u Drvengradu 

tom poslu prona{li svoje zanimawe. 

Tradicionalana „pr{utijada“, 

prema re~ima Darka \urovi}a, 

direktora Turisti~ke 

organizacije, jedna je od mnogobrojnih 

manifestacija koju 

Zlatibor nudi turistima tokom 

ovogdi{we zimske sezone. 

Organizatori su najavili 

da }e pobednike ovogodi{we 

„pr{utijade“ izabrati weni 

posetioci svojim glasa~kim listi}ima 

posle nezaobilazne de- 

gustacije, a za najsre}nije posetioce 

pripremeqene su i 

specijalne nagrade u vidu xaka 

pr{ute, kvadrata slanine i 10 

metara kobasice. 

R. V. 

4 14. januar 2011.

SKUP[TINA GRADA U@ICA 

Усвојени значајни 

планови 

Na sednici Skup{tine grada, odràne 29. 

decembra, uì~ki odbornici usvojili su 

Plan kapitalnih investicija za period 2010. 

- 2015. i Lokalni akcioni plan zapo{qavawa 

za 2011. godinu 

lan kapitalnih in- 

Pvesticija obuhvatio je 

147 projekata, i to one ~ija je 

vrednost preko 100.000 evra, 

iz 12 oblasti gde su oni, na 

osnovu rezultata bodovawa 

prema kriterijumima koji se 

odnose na wihov zna~aj, postavqeni 

na listu prioriteta. U 

planu je sadràna i rang lista 

12 kapitalnih projekata i tu su 

svrstani izgradwa stambenoposlovnog 

prostora Kasarna 

“êtvrti puk”, Sistema za prikupqawe 

i odvo|ewe i preradu 

otpadnih voda u Uìcu sa 

postrojewem za pre~i{}avawe 

u Gorjanima, izgradwa energetskog 

postrojewa za tretman 

komunalnog otpada na deponiji 

Duboko, Regionalni aerodrom 

Ponikve, sanacija stare deponije 

na Sari}a Osoju, izgradwa 

gradskog bazena. Prema 

bodovima, me|u prioritetima 

su i rekonstrukcija, dogradwa i 

nadogradwa onkolo{kog odeqewa 

dispanzera Op{te bolnice, 

Distributivna gasna mreà, 

Petqa “Zlakusa”, sanacija 

Slanu{ka 11, 31000 Uìce 

Tel/Fax: 031/511-201, Mob: 065/555 88 00 

14. januar 2011. 

fasade i krovnog pokriva~a, 

i rekonstrukcija gledali{ta, 

scene i instalacija Narodnog 

pozori{ta, komunalno opremawe 

dela radne zone Sevojno 

L i izrada projektne dokumentacije 

za rekonstrukciju i renovirawe 

objekata na Zlatiboru i 

u Be~i}ima. 

Na ovoj posledwoj sednici 

Skup{tine u 2010. godini, 

uì~ki odbornici prihvatili 

su da se potvrdi ~lanstvo 

grada Uìca u Stalnoj konferenciji 

gradova i op{tina, 

kao i prose~nu trì{na cena 

nepokretnosti za 2011. godinu. 

Iznosi su zadràni na nivou iz 

pro{le godine i oni su 56.710 

dinara za stanove i stambene 

zgrade, 207.180 za poslovni prostor, 

66.875 kada su u pitawu 

zgrade za odmor i 2.100 dinara 

za garaè i druge gra|evinske 

objekte. I izmenama i dopunama 

odluke o lokalnim komunalnim 

taksama, iznosi su zadràni 

na nivou cena koje su se primewivale 

u ovoj godini. 

S.P. 


Чаша је 

ипак од 

половине 

празна… 

Sredom uve~e 

Pro{li su novogodi{wi 

praznici, nekom duì, nekom Pi{e: Milica Turudi} 

kra}i, i ponovo se latismo posla, 

sada u novoj godini, novoj 

deceniji i sa novim nadama. 

Poèleli smo jedni drugima puno toga lepog, ali {ta }e 

se od svega toga ispuniti uistinu je nepoznanica. 

Naj~e{}e smo poèleli sre}u, zdravqe, dobro raspolo- 

èwe, vi{e para i sve tome sli~no. Bogami, gledano ovako sa 

strane, èqe su lepe a wihovo ispuwewe, sve su prilike, najmawe 

}e zavisiti od nas. 

Evo, po|imo od ovih èqa da budemo sre}ni i dobro 

raspoloèni. To }e, kako statistike reko{e, biti poprili~no 

te{ko. Jer, neki dobro upu}eni u na{e emocije, odnosno u na{ 

optimizam i depresije, reko{e da smo nesre}niji nego pro{le 

godine. Zapravo, Galupova istraìvawa, koja su sprovedena u 

53 dràve poku{avaju}i da na|u gde su najve}i pesimisti, pokazala 

su da smo sa devetog mesta, koje smo do tada zauzimali, 

popeli se na ~etvrto. Vaqda su to jedini stepenici gde smo se 

u toku pro{le godine popeli. I sada na tako „visokom „ ~etvrtom 

mestu moèmo samo konstatovati da smo u pro{loj godini 

bili tu`niji, da smo puno toga samo prièqkivali, da smo na 

puno mesta iznevereni, da nam je mnogo toga nedostajalo, da smo 

mnogo vi{e o~ekivali nego {to nam se ispunilo. 

Znam da }e mnogi re}i da je statistika samo opsena i 

nepouzdana matematika. I ja se slaèm. Pa neka je i tako, ali 

za{to ba{ nama ne ide na ruku ta statistika ve} nekim drugima, 

{to ne re~e da nam je bilo lep{e, da smo bili raspoloèniji i 

da smo zauzeli, recimo, neko pedeset peto mesto. 

Ali, {to je tu je, te{imo se jednom ~iwenicom da su, ba{ 

prema tim statisti~kim podacima, ispred nas recimo Francuzi, 

Islan|ani i Rumuni, ali zato su ve}i optimisti tamo 

negde u Nigeriji, Vijetnamu, Avganistanu. Sre}niji ili bar 

prièqkuju da budu sre}niji…ko bi ga znao. Ali, istraìvawa 

su tako pokazala. 

I vaqda zbog sveg na{eg pesimizma i depresije, uo~i 

Nove godine ~uli smo i apele da se u ovoj godini me|u narodom 

Srbije intenzivnije {iri talas optimizma. Pretpostavqam 

da je medijima tu namewena posebna uloga. Ali, optimizam 

nekih politi~ara, kojima u ìvotu uistinu dobro ide, te{ko 

da moèmo pratiti, jer optimizam nikako ne ide uz na{ lo{ 

ìvot, nove cene, tanke koverte, stresove, nezaposlenost, 

ukidawe fabrika i radnih mesta, izgubqeno poverewe u tranziciju 

i pojedine institucije. Da li }emo, ako se u svemu ovome 

ne{to ne promeni, naravno na boqe, po Galupu idu}e godine 

boqe pro}i? Uostalom da li je taj Galup uop{te vaàn, vaàn 

je na{ ìvot. 

Jer, znate li kako razgovaraju optimista i pesimista o 

~a{i u kojoj je do polovine voda. Optimista re~e da je ~a{a do 

polovine puna, a pesimista da je ~a{a od polovine prazna. 

Ho}u da budem optimista, ali ~a{a je ipak, od polovine 

prazna. 

5

PROF. DR MIOMIR MILINKOVI], 

REDOVNI PROFESOR 

NA UÎTEQSKOM FAKULTETU 

o|en je u Bukoviku kod 

RPriboja 1948. godine. 

U~iteqsku i Vi{u pedago{ku 

{kolu zavr{io je u Uìcu, a 

Filolo{ki fakultet u Beogradu, 

gde je stekao i zvawe magistra i 

doktora kwièvnih nauka. @ivi 

i radi u Uìcu. Profesor je 

Kwièvnosti, Retorike i Metodike 

nastave srpskog jezika i 

kwièvnosti na U~iteqskom 

fakultetu. Bavi se kwièvnim i 

nau~nim radom, a pi{e i beletristiku. 

Objavio je vi{e od sto pedeset 

kwièvnokriti~kih i nau~nih 

radova i dvadeset kwiga, me|u kojima 

i kwigu pripovedaka „Katanac“, 

zbirke pesama „Travka ve~nosti“, 

Bistro oko“, „Kraqevstvo za detiwstvo“… 

Od naslova iz oblasti 

nauke o kwièvnosti i kwièvne 

kritike od posebnog su zna~aja 

monografije: „Rade Drainac i 

интервју 

Књига је 

незамењива 

Devalvirane su izvorne vrednosti 

{kole, sru{en autoritet nastavnika do 

te mere da dete vi{e u wemu ne nalazi 

svoj uzor, a u takvoj situaciji, zna se, ne 

mogu se o~ekivati ni dobri rezultati 

rada. Dete – ~italac je `rtva prenapregnutog 

ìvota urbane civilizacije 

ekspresionizam“, „Kwièvno delo 

Milorada Popovi}a [ap~anina“, 

Horizonti detiwstva“, „Strani pisci 

za decu i mlade“, „Retorika“… 

Nedavno je u izdawu Me|unarodnog 

centra kwièvnosti za 

decu – Zmajeve de~je igre u Novom 

Sadu objavio kwigu "Nacrt za periodizaciju 

srpske kwièvnosti 

za decu". Ova kwiga je rezultat 

desetogodi{weg Milinkovi}evog 

rada na izu~avawu kwièvnosti i 

kwièvnosti za decu, a nastala je 

iz potrebe novog i druga~ijeg pristupa 

problemu kojim se bavi. O tome 

na po~etku razgovora za „Vesti“ jo{ 

kaè: 

- Imaju}i u vidu da 

kwièvnost za decu, kao integralni 

deo op{te kwièvnosti, jo{ 

uvek nema zaokruène kwièvne 

sudove i ocene, bio sam siguran da 

u korpusu dosada{wih rezultata 

kwièvne nauke, nedostaje kwiga 

koja bi ponudila dijaharonijski 

i sinhronijski pregled pojedinih 

faza razvoja u kontekstu pojedinih 

kwièvnih {kola, pokreta i epoha. 

Uvaàvaju}i dosada{we rezultate 

i ~iwenicu da kod nas jo{ uvek nije 

ura|eno pitawe periodizacije, koja 

je neophodna u izu~avawu bilo kojeg 

vida umetnosti, pa prema tome 

i kwièvnosti za decu, odlu~io 

sam se na istraìvawe koje je istovremeno 

zna~ilo novi pristup u 

izu~avawu, ali i prevrednovawe 

ranijih dostignu}a i iskustava 

kwièvne nauke. Uloèni trud se 

isplatio, makar i za jedan mali pomaak 

napred, koji je, nadam se, ovom 

kwigom ostvaren. Kwiga je jedinstvena 

po metodolo{kom pristupu 

kwièvnoj gra|i i to je doprinelo 

da ve} sada postena predmet 

interesovawa stru~ne i nau~ne 

javnosti Srbije, ali i izvan we, 

naro~ito na fakultetima na kojima 

se izu~ava kwièvnost. 

Prou~avaju}i srpsku kwi- 

èvnost za decu, do kakvih 

ste zakqu~aka do{li kada je u 

pitawu weno mesto u srpskoj 

kwièvnosti uop{te? 

- Kwièvnost za decu je poseban 

vid kwièvne umetnosti, koja 

obuhvata dela namewena malom 

~itaocu. Sa pozicije kwièvne 

istorije, wen ìvot zapo~iwe u 

okviru usmenih formi u kojima se 

raspoznaju otisci prvobitne kulture, 

a sa stanovi{ta identiteta, 

to je mlada disciplina, koja jo{ 

uvek nema zaokruène zakonitosti 

stvarawa, niti konkretnu poetiku. 

Iako je u podmakloj faz razvoja, 

ona je integralni deo op{te 

kwièvnosti, kao univerzalne 

duhovne discipline. 

Srpska kwièvnost za decu 

na po~etku XXI veka te~e i razgranava 

se u vi{e naporednih 

nivoa. Na wen dana{wi profil, 

uti~u tri generacije pisaca: prva 

– koja je zapo~ela tokove modernih 

kwièvnih tendencija u prvim 

decenijama posle Drugog svetskog 

rata; sredwa – koja je sedamdesetih 

i osamdesetih godina XX 

veka intenzivirala dinamiku 

ve} zapo~etih tokova; i najmla|a 

– koja stvara na razme|i dvaju vekova 

i koja jo{ uvek nema formiran 

kwièvni profil. 

Priroda kwièvnosti za 

decu, wena determisanost intelektualnim 

osobenostima malih 

~italaca, ograni~ava domete bilo 

kojeg eksperimenta ili poetski 

radikalizam kwièvnih {kola i 

pokreta. Ta ~iwenica ~ini konvencionalnim 

i promenama nepodobnim 

ovaj vid umetni~kog stvarawa; 

zato u kwièvnom stvarawu za 

decu i mlade nema pesni~kih platformi 

i radikalnih programa, niti 

ekstremnih stilskih i jezi~kih 

eksperimenata. 

Kwièvno delo za decu, ma 

koliko bilo moderno, ne egzistira 

izvan op{tih zakona poetike. 

Danas se sve vi{e ~uju glasovi 

onih koji nastoje da pi{u jezikom 

razli~itih {kola i pokreta, na 

na~in koji odraàva afinitet i 

duh ~itaoca kome je kwièvno delo 

nameweno. Pri tom vaqa ista}i 

da su dana{wi pisci za decu konstantno 

optere}eni pitawem: Da li 

kwièvno delo istovremeno moè 

biti umetni~ki vredno i pou~no 

ili se te osobenosti ne trpe i jedna 

drugu iskqu~uju? Neki od wih se 

upu{taju u neizvesnost kwièvnog 

eksperimenta, poku{avaju}i, makar 

i na {tetu umetni~ke vrednosti, da 

ostvare nove modele i nov stilski 

izraz, ali ih u tome sputavaju ve} 

provereni na~ini umetni~kog oblikovawa, 

osvedo~ena kwièvna 

imena i ~itala~ki auditorij, koji 

nije ni intelektualno ni emotivno 

dorastao iskonstruisanim formama, 

bez jasne misli, bez emocija, 

bez ritma i poetske melodije. 

U kojoj meri na{a kwi- 

èvnost za decu korespondira sa 

svetskom? 

- U Evropi je kwièvnost za 

decu svoj ìvot zapo~ela u XVIII veku, 

u doba prosveetiteqstva, kada se 

i razvoj kwièvnosti usmeravao u 

skladu sa potrebama obrazovawa i 

odgoja mladih nara{taja. Prvi ruski 

pisac je Kariom Istomin; wegov 

Bukvar Karioma Istomina (1694), 

predstavqa najboqi spomenik 

ruske kulture XVII veka. Naporedo 

sa delima pedago{ke sadrìne, javqaju 

se i romani u kojima estetsko 

dobija primat nad utilitarnim. 

Robinson Kruso Danijela Defoa 

i Guliverova putovawa Xonatana 

Svifta, osvojili su ~itala~ki auditorij 

dece {irom Evrope. Epohe 

romantizma i realizma dale su 

svetskoj kwièvnosti znatan broj 

vrednih i ànrovski raznovrsnih 

dela. Sa folklornom bajkom razvija 

se naporedo i autorska, a potom 

bajkoviti, avanturisti~ki, 

nau~nofantasti~ni roman i roman 

o de~jim druìnama. U XX veku 

kwièvnost se razvija u skladu sa 

programskom platfomom modernih 

kwièvnih pokreta. Kwièvnost 

za decu razvijala se u Americi na 

engleskom jeziku. Osim Evropqana 

u Ameriku su stigli i crnci, koji 

su dovedeni kao robovi. Harijeta 

Bi~er Stou slika robovlasni~ke 

odnose XIX veka (î~a Tomina koliba), 

a Mark Tven svetliju stranu 

ameri~kog dru{tva (Tom Sojer). 

Srpska kwièvnost za decu tako|e 

po~iwe u doba prosvetiteqstva. 

Weni anticipatori su Dositej Obradovi} 

i Luka Milovanov. Pojava 

Jovana J. Zmaja bila je od epohalnog 

zna~aja za wen daqi razvoj. On 

je ispevao preko hiqadu pesama, 

stvorio celu jednu kwièvnost 

i uzdigao srpsku literaturu za 

decu na moderan, evropski nivo. 

Izme|u dva svetska rata, u vreme 

srpske avangarde, Aleksandar 

Vu~o daje kwièvnosti ton i boju 

nadrealisti~kog stila i humora, da 

bi u drugoj polovini XX veka, Du{an 

Radovi} otvorio novo poglavqe 

u pisawu i tuma~ewu poezije. Zajedno 

sa wim i posle wega, stvara 

~itav niz pisaca, koji prate tokove 

modernih kwièvnih tendencija i 

stavqaju srpsku kwièvnost u ravan 

savremene evropske i svetske 

literature. 

Koliko deca u Srbiji ~itaju 

kwige? 

- Danas na{a deca ~itaju 

6 14. januar 2011.

kwige onoliko koliko smo mi kao 

roditeqi, vaspita~i i nastavnici 

u~inili da im pribliìmo svet 

kwige, da ih animiramo za wen 

sadràj, wene poruke, junake, lepotu, 

da ih ubedimo da je kwiga, i 

pored svih dostignu}a tehnike, jo{ 

uvek nezamewivo sredstvo qudske 

komunikacije. U tom pogledu, zatajili 

su svi koji rade sa decom i u 

domenu svojih obaveza snose veliku 

odgovornost. Devalvirane su 

izvorne vrednosti {kole, sru{en 

autoritet nastavnika do te mere 

da dete vi{e u wemu ne nalazi svoj 

uzor, a u takvoj situaciji, zna se, ne 

mogu se o~ekivati ni dobri rezultati 

rada. Dete – ~italac je `rtva 

prenapregnutog ìvota urbane 

civilizacije. Ono je, poput odraslih, 

sve vi{e upu}eno na moderna 

sredstva komunikacije, u kojoj, na 

àlost primat dobijaju najnovija 

dostignu}a tehnike – kompjuteri, 

mobilni telefoni i televizija. 

Prezauzetost wihovih roditeqa 

koji u ve~noj trci sa vremenom, ili 

u te{koj borbi za egzistenciju, kada 

treba da stignu na posao, da grade 

karijeru i sti~u novac, a pri tom 

nemaju vremena za svoju decu, tako|e 

je jedan od uzroka {to deca vi{e 

gledaju televiziju, a mawe ~itaju. 

I najzad, trivijalna literatura, 

koja dominira u teku}oj produkciji 

izdava~a, ~ini svoje. Deca jo{ uvek 

~itaju, ali na àlost, vrlo ~esto, 

lo{u literaturu 

Ima dece koja ~itaju dela 

izvan {kolske lektire, recimo 

sagu o Hariju Poteru Xoan Rouling. 

Takav ~itala~ki trend prati 

agresivna reklama. Mo`da mi ne 

umemo da deci "upakujemo" na{e 

klasike. Qubivoje R{umovi} 

smatra da je {kola deci ogadila 

~itawe. 

- Dana{wa kwièvnost 

za decu dobija kvalifikativ 

nevi|enog ekspanzionizma koji 

katkad vi{e li~i na kakvu unosnu 

delatnost, nego na produkciju jedne 

mlade literature. Afirmativni, 

neselektivni i nekompetentni prikazi 

takve produkcije putem medija 

marginalizuju sudove autenti~ne 

kritike koja se ~esto gubi u mnogoglasju 

komercijalnih tirada i 

proizvoqnih pohvala. Tako se 

dogodilo da nikada do sada nije 

bilo tolike poplave kwiga za 

decu. [ta rade istinski znalci 

kwièvne umetnosti – teoreti~ari, 

esteti~ari i kwièvni kriti~ari 

danas? Da li vrednuju teku}u literaturu 

razlo`no, objektivno i 

nau~no, na na~in koji }e nedvosmisleno 

odvojiti istinski vredno od 

efemernog i povu}i jasnu liniju iza 

koje bi ostali kwièvni epigoni, 

zabavqa~i i plagijatori? Mora se 

naglasiti da takvom stawu doprinose 

i novinari. Izreìrana kampawa 

novinara za~as od nekog dela 

napravi svetski bestseler, ili ga 

pretvori u pepeo. Najskoriji primer 

je ìvotopis Emira Kusturice, 

koji se u veoma kratkom roku {tampa 

u desetinama hiqada prmeraka. 

Ovim ne èlim osporavati Emira 

Kusturicu kao rediteqa, ve} samo 

da apostrofiram pitawa koja svima 

lebde na usnama: Da li je jedan 

ìvotopis, ma ~iji bio, toliko vre- 

14. januar 2011. 

dan? A u koliko je primeraka do 

sada {tampano @itije sv. Simeona, 

ili @ivot svetoga Save?! Mi smo 

zaista skloni da se ispoqavamo 

u krajnostima; nemamo, izgleda, 

afinitet za klasi~ne vrednosti, 

pogotovo ako su nastale izvan Beograda. 

Uveren sam da du`nost novinara, 

nije da proizvodi senzacije, 

ve} da beleì ~iwenice, kako to 

vi sada ~inite i da prenosi proverene 

informacije. 

Grad nema 

univerzitet 

i ta ~iwenica 

poraàva, pogotovo 

ako se zna da neki 

gradovi sli~ni 

Uìcu imaju dva 

univerziteta. Ali 

zato Uìce ima 

odeqewa fakulteta 

iz ve}ih centara 

po }o{kovima, koji 

ruè i obezvre|uju 

renome 

univerzitetskog 

obrazovawa. 

Koliko po va{em mi{qewu 

dana{wi sredwo{kolci ~itaju 

Gogoqa, Nu{i}a, Boru Stankovi}a, 

Dostojevskog, Tomasa Mana, 

Crwanskog, Andri}a, Selimovi}a?... 

- Sredwo{kolci danas malo 

~itaju ove pisce, kao i one koje 

niste pomenuli. Registar dela koja 

oni ~itaju, na àlost, srazmeran je 

spisku obavezne {kolske lektire. 

Oni radije gledaju film nego {to 

~itaju kwigu. Skloniji su da podacima 

sa interneta ili sadrìnom 

filma snimqenog prema nekom 

delu, simuliraju pred nastavnikom 

da su delo pro~itali. Na ruku im 

ide neodgovornost pojedinih nastavnika 

srpskog jezika i devalvacija 

kriterijuma, po kojima danas 

sredwu {kolu zavr{avaju svi oni 

koji se u wu upi{u. 

Da li se aktuelna kriza 

~itawa kod osnovaca i sredwo- 

{kolaca moè objasniti obimnim 

zahtevima nastavnih planova 

i programa? 

- [kola vaspitava i obrazuje 

decu i mlade prema zakonima i normama 

dru{tva u kome egzistira. Ona 

je ogledalo tog dru{tva i svih wegovih 

vrednosti. Nastavni planovi 

i programi, sami po sebi, ne mogu 

biti toliko lo{i da bismo u wima 

traìli krivca za krizu ~itawa, 

интервју 

koja je evidentna u sada{wem 

sistemu obrazovawa. Kada bi se 

nastavni programi posmatrali 

izdvojeno, izvan dru{tvene ideologije 

i {kolskog sistema koji je 

ure|en prema potrebama konkretnog 

dru{tva, mogli bi biti predmet 

kritike, pa ~ak i jedini krivci za 

slabe efekte nastave i nezainteresovanost 

u~enika za ~itawe. 

Kritikovati ili hvaliti programe, 

zna~ilo bi kritikovati ili hvaliti 

obrazovni sistem i one koji te 

programe prave, {to u ovom trenutku 

nije tema na{eg razgovora. 

U doba medijske prezasi}enosti 

~itawe za mlade ne predstavqa 

istinsku potrebu. Kako 

mladima pribliìti kwige 

do "efikasnog ~itawa", a ne da 

prepri~avaju fabulu koju su 

pro~itali na internetu? 

- Vaqalo bi, prvo, sve stvari 

postaviti na svoje mesto – da 

{kolama upravqaju najboqi nastavnici, 

fakultetima najboqi 

profesori, preduze}ima najboqi 

stru~waci, gradovima najmudriji 

gra|ani. Podizawem odgovornosti 

svih profesija poja~a}e se i odgovornost 

onih koji rade sa decom, 

u svim fazama obrazovawa. Boqe 

motivisan nastavnik }e odgovorno 

selektirati lektiru, trudi}e se 

da motivi{e dete za ~itawe. Zadovoqan 

roditeq, koji je oslobo|en 

straha od egzistencije, posveti}e 

vi{e vremena detetu, a nadam se, 

ispoqi}e i vi{e qubavi. Dete }e 

radije odlaziti u takvu {kolu i 

ne}e je doìvqavati kao teret i 

obavezu, ve} kao drugi dom u kome 

moè, svojom voqom, nau~iti i 

ne{to novo. Jer samo {kola, u 

koju dete odlazi svojom voqom, a 

ne pod prisilom, moè ispuniti 

o~ekivawa roditeqa, pedagoga, 

u~iteqa i svih onih koji od dece 

o~ekuju vi{e nego {to ona u datim 

uslovima mogu dati. 

Koliko se statusni, pedago{ki 

profil u~iteqa izmenio 

od vremena va{ih {kolskih 

dana? 

- U~iteq je oduvek bio lik 

koji najduè pamtimo i u kojem se 

docnije prepoznajemo. Da li }e na{a 

se}awa biti lepa ili neprijatna, 

zavisi od toga kako nas je u~io i 

~emu nas je sve nau~io. Nezavisno 

od mesta i vremena, u~iteq mora 

biti visokomoralna li~nost, ~ovek 

koji voli svoj poziv i one koje vaspitava, 

umetnik re~i, dobar znalac i 

kreator koji je svestan va`nosti 

svoga poziva i odgovornosti u podizawu 

mladih nara{taja. U~iteq 

iz mojih |a~kih dana, da bi se upisao 

u petogodi{wu u~iteqsku 

{kolu, morao je poloìti strogi 

prijemni ispit iz srpskog jezika, 

matematike, muzi~kog i fizi~kog 

vaspitawa, a pored toga morao je 

pro}i i kroz poseban psiho-test. 

Prednost dana{weg u~iteqa je, 

pre svega, u ~iwenici {to mu je 

novi sistem {kolovawa omogu}io 

da zavr{i fakultet i bude visokoobrazovana 

li~nost. Ono {to bi 

se moglo kritikovati jeste ~iwenica 

da su kriterijumi upisa znatno 

slabiji i da je interesovawe za 

poziv u~iteqa tako|e slabije, 

{to onemugo}ava dobru selekciju 

budu}ih u~iteqa. Budu}i u~iteqi 

bi morali pro}i i psiho-test, jer 

integritet u~iteqa je potpun samo 

ako je wegova li~nost fizi~ki, 

moralno, intelektualno i psihi~ki 

zdrava. Nekada su glavni predmeti 

bili srpski jezik i kwièvnost, 

matematika, likovno, muzi~ko i 

fizi~ko, pa tek onda pedagogija, 

psihologija i sociologija. Danas je 

na fakultetima situacija obrnuta, 

a to vam do|e isto kao kada biste 

gradwu ku}e otpo~eli od krova 

prema temequ. Li~nost dobrog 

u~iteqa se moè izgra|ivati samo 

na dobro postavqenim temeqima 

ovog svetog i plemenitog poziva. 

Kako obja{wavate nesrazmerno 

veliki broj izdava~a i 

{tampanih kwiga svih pesni~kih 

i proznih ànrova spram 

skromne jezi~ke kulture na javnoj 

sceni i nedovoqno razvijenih 

~itala~kih navika? 

- Op{ta devalvacija dru{tva, 

pad vrednosnih kriterijuma u svim 

sferama ìvota, privatizacija i 

komercijalizacija umetnosti, kada 

je va`niji marketing od umetni~ke 

vrednosti dela, a kwièvno delo 

dobilo status potro{a~ke robe, 

samo su neki od uzroka trenutnog 

stawa u kulturi i u ~itali{tu. 

Nedostatak jezi~ke kulture javnih 

i medijskih li~nosti, samo je jedna 

od brojnih posledica navedenih uzroka. 

Pomodarstvo i povodqivost 

za produktima kulture koji dolaze 

sa strane, a naro~ito olako prihvatawe 

stranih re~i i izraza i kada 

to nije potrebno, tako|e upotpuwuju 

sliku jednog zaista ne ba{ dobrog 

stawa na svim nivoima op{te i 

kwièvne kulture. 

Koliko ste zadovoqni kulturnom 

klimom u Uìcu? 

- Geostrate{ki poloàj grada 

Uìca je wegova prirodna prednost 

koja mu nudi mogu}nost da bude 

kulturni centar Zapadne Srbije, 

pa i {ire. Grad ima biblioteku, 

pozori{te, galeriju, muzej, istorijski 

arhiv, U~iteqski fakultet, 

jednu visoku {kolu, bogatu kulturnu 

tradiciju, aktivne stvaraoce 

me|u kojima se naro~ito isti~u 

pisci i slikari, {to predstavqa 

zaista elementarne pretpostavke 

za jedan dinami~an i kreativan 

kulturni ìvot. Grad nema univerzitet 

i ta ~iwenica poraàva, 

pogotovo ako se zna da neki gradovi 

sli~ni Uìcu imaju dva univerziteta. 

Ali zato Uìce ima odeqewa 

fakulteta iz ve}ih centara po 

}o{kovima, koji ruè i obezvre|uju 

renome univerzitetskog obrazovawa. 

Jo{ ako se desi da Uìce ostane 

na margini budu}eg auto-puta, 

postoji opasnost da se u eri jedne 

zaista neopravdane beogradizacije 

Srbije, ovaj grad na|e u zape}ku ne 

samo privrednog i ekonomskog, nego 

i kulturnog ìvota. [ta u~initi 

daqe da bi kulturni ìvot bio 

bogatiji, a gra|ani Uìca zadovoqniji? 

Ako se pogleda napred 

re~eno, jasno je svima {ta nam u tom 

pogledu, daqe vaqa ~initi! 

Zoran Jeremi} 

7

a Zlatiboru trenutno 

Nboravi oko 15.000 turista, 

me|u kojima je 2.000 stranaca, 

izjavio je ovih dana Darko 

\urovi}, direktor Turisti~ke 

organizacije. 

Konstataciju da je zimska 

sezona na Zlatiboru znatno boqa 

u odnosu na prethodnu godinu 

\urovi} je ilustrovao podatkom 

da je tokom novogodi{wih 

praznika na ovoj planini boravilo 

u proseku 20.000 gostiju 

dnevno. 

U bogatoj turisti~koj ponudi 

Zlatibora ove zime zasijao 

je Ski centar Tornik, gde su 

zahvaquju}i sistemu ve{ta~kog 

osneàvawa stvoreni uslovi 

za uìvawe, kako vrhunskih majstora 

skijawa, tako i skija{a 

po~etnika. 

- Svakodnevno na Torniku 

boravi blizu 1.000 skija{a, 

za koje je obezbe|en prevoz 

od centra Zlatibora do 

Tornika, a pored vrhunskih 

skija{a obezbe|ene su staze 

i za po~etnike, uz mogu}nost 

iznajmqivawa ski opreme i 

poha|awa {kole skijawe,- isti- 

~e \urovi}. 

U samom centru Zlatibora, 

na Obudojevici, qubiteqi zimskih 

sportova zadovoqavaju 

se raznovrsnim ~arolijama na 

snegu, po~ev od smu~awa, sankawa, 

klizawa, vo`we sankama i 

saonicama sa kowskom zapregom. 

Turisti~ka organaizacija 

Zlatibora, u saradwi sa 

Skup{tinom op{tine âjetina 

i Kulturno-sportskim centrom 

pobrinuli su se za izuzetano 

kvalitetne kulturno-zabavne 

sadràje koji su na raspolagawu 

gostima. 

Posle nezaboravne novogodi{we 

ùrke na Kraqevom trgu, 

gostima Zlatibora pruèna je 

bila i mogu}nost besplatne posete 

Drvengradu u Mokroj Gori 

tokom filmsko-muzi~ka manifestacija 

„Kustendorf“. 

Povodom boì}nih praznika, 

u saradwi sa zlatiborskom 

crkvom, pored tradicionalnog 

loèwa badwaka, odràne su i 

druge sve~anosti. 

туризам 

На Златибору око 

Dnevno na Torniku skija blizu 1.000 skija{a 

Tokom novogodi{wih praznika u proseku dnevno boravilo 20.000 

gostiju. Na Torniku svakog dana preko hiqadu skija{a. Ovogodi{wi 

do~ek Nove godine dugo }e se pamtiti i prepri~avati 

Turisti~ka organizacija po 

prvi put, ove godine je organizovala 

i sve~ani do~ek Srpske 

VESELO NA DOÊKU 

nove godine na Kraqevom trgu. 

Na Zlatiboru je odràn i 

me|unarodni turnir u ritmi~koj 

Na Zlatiboru je tokom do~eka Nove godine boravilo preko 

25.000 gostiju. Kako je i najavqeno, ve} tradicionalno je organizovan 

i do~ek na Kraqevom trgu uz poznate hitove YU grupe. U 

pono} Zlatibor je obasjao vatromet, a truba~ki orkestri Dejana 

Jev|i}a i Qubivoja Dikovi}a postarali su se da zlatiborskih 

minus deset ne bude nikakva prepreka za nastavak ùrke. Pesma 

i igra ne samo na Kraqevom trgu ve} i u hotelima, restoranima 

i kafi}ima nije prestajala do ranih jutarwih ~asova. U 

centru Zlatibora je bila oki}ena i velika novogodi{wa jelka 

sa koje je bluetooth slao najlep{e ~estitke za novu 2011.. Celu 

organizaciju do~eka Nove godine osmislili su i sproveli 

Turisti~ka organizacija Zlatibor, Kuturno- sportski centar 

âjetina i Op{tina âjetina. 

Tornik je stvoren i za uìvawe najmla|ih 

gimnastici, a uskoro }e po~eti 

i turnir u malom fudbalu, a za 

kraj zimske turisti~ke sezone 

planirana je i tradicionalana 

hajka na vuka, koja okupqa 

oko hiqadu lovaca iz Srbije i 

susednih zemaqa. 

Za uspe{nost po~etka zimske 

turisti~ke sezone svakako 

su zaslu`ne i lokalne komunalne 

slu`be koje su odradile 

svoj deo posla. 

Uprkos zimskim uslovima i 

snegu magistrlani put od Uìca 

do Zlatibora je suv i bezbedan 

za vo`wu, a poja~ano prisustvo 

saobra}ajne policije na prilazu 

ovom turisti~kom centru znatno 

doprinosi uspe{nosti zimske 

sezone na ovoj planini. 

R.V. 

Na Kraqevom trgu bilo je krcato 

8 14. januar 2011.

14. januar 2011. 

туризам 

15.000 туриста 

BAJINA BA[TA 

Чутурице из Пилице обишле свет 

Tradicija starih zanata u bajinoba{tanskom kraju traje 300 godina 

Jedini „~utura{i“ u 

bajinoba{tanskom kraju donedavno 

su bili bra}a Ivan i Radivoje 

Radovanovi} iz Pilice, 

zaseoka Jankovi}i kod Bajine 

Ba{te. Ivan je pre nekoliko 

godina umro, Radivoje se jo{ 

pomalo bavi ovim neobi~nim 

zanatom, a porodi~nu tradiciju, 

dugu vi{e od 00 godina, nastavio 

je Radivojev sin Milorad 

u svojoj Zanatskoj radwi 

„ûtura“ u Bajinoj Ba{ti. Pored 

~uture, uglavnom namewene 

za ~uvawe èstokih pi}a, na 

trì{tu sve interesantniji 

postaju i drugi suveniri, drveni 

~ankovi, ~inije i karlice za 

mleko, drvene ka{ike, kutla~e, 

i sli~ni predmeti. ûture 

se izra|uju naj~e{}e od 

jezgra mrke vrbe ili javora 

razli~itih veli~ina, od 

pola litra do dva litra 

zapremine, a po naruxbini 

i ve}e. Miloradov otac 

Radivoje pravio je ~uture 

i od 5 litara, a stric Ivan 

i znatno ve}e, od 9 litara, 

izra|ene i poklowene 

Titu kada je boravio na 

Tari. Na gotove ~uture 

se po èqi naru~ilaca 

utiskuju likovi svetaca, 

slike crkava i drugi detaqi. 

Posebno se isti~u 

rezbarewem ukra{ene 

~uture. ânci, karlice i 

~inije se tako|e izra|uju 

u vi{e veli~ina. Ma{ine 

Sertifikat ~utura{ima uru~io Mla|an Dinki} 

Milorad Radovanovi} 

sa drvenom ~uturom 

su veoma proste i jednostavne 

za rukovawe, uglavnom 

prilago|ene potrebama, a vremenom 

usavr{avane upotrebom 

savremenijih alata. Milorad 

kaè da mu je sada neophodna 

jedna boqa ma{ina za duborez 

i rezbarewe, jer trì{te sve 

vi{e zahteva ~uture ukra{ene 

rezbarewem. 

- Da bih nabavio ovu 

ma{inu vi{e puta konkurisao 

sam kod nekih nevladinih organizacija, 

a nedavno i u Ministarstvu 

poqoprivrede za 

dodelu podsticajnih sredstava 

– kaè Milorad. 

Pre dve godine, na Evrop- 

ORGANIZOVAN 

PREVOZ DO 

TORNIKA 

Ski sezona u ski centru 

Tornik na Zlatiboru 

zvani~no je po~eo u subotu, 

1. januara 2011. godine. Posetiocima 

su na raspolagawu 

staze Tornik, Ribnica i 

îgota. Ovaj ski centar opremqen 

je sa {estosednom 

ì~arom, dva ski lifta, 

tjubingom, kao i ski vrti}em. 

Zahvaquju}i sistemu za 

ve{ta~ko osneàvawe, visina 

utabanog snega na stazama 

je do 0 centimetara. 

Turisti~ka organizacija 

„Zlatibor“ i auto-prevoznik 

„Zlatan reisen“ svakog 

dana organizuju prevoz do 

ski centra Tornik, po~ev{i 

od 02. januara 2011. godine. 

Svi polasci su sa autobuske 

stanice na Zlatiboru. 

Cena povratne karte je 200 

dinara. 

SERTIFIKAT 

Za afirmaciju ovog 

starog i neobi~nog zanata 

posebno je zna~ajan i sertifikat, 

nedavno dobijen od 

Ministarstva ekonomije 

i regionalnog razvoja koji 

je Radovanovi}ima uru~io 

ministar Mla|an Dinki}, a 

izdat je na osnovu mi{qewa 

Ministarstva i pravilnika 

o odre|ivawu poslova koji 

se smatraju umetni~kim i 

starim zanatima. U sertifikatu 

pi{e da se ~uture 

od drveta smatraju proizvodima 

doma}e radinosti 

i da se mogu obeleàvati 

stilizovanom oznakom otvorene 

{ake, {to zapravo 

predstavqa logo Udruèwa 

zanatlija doma}e radinosti. 

skom sajmu suvenira, Milorad je 

zajedno sa kolegom iz Zanatske 

radwe „Spektar – suvenir“ sa 

Zlatibora, bio jedini predstavnik 

iz Srbije gde su imali 

veoma zapaènu prezentaciju 

svojih proizvoda. Milorad sa 

posebnim zadovoqstvom isti~e 

da }e ovaj tradicionalni 

zanat i neprekidna porodi~na 

tradicija, koja je majstore 

Radovanovi}e u~inila poznatim 

u celom svetu, svakako 

biti nastavqena. Mla|i sin 

je ve} u{ao u tajne ovog zanata, 

a od starijeg se o~ekuje, da 

posle zavr{etka Ma{inskog 

fakulteta, pruì i svoju 

stru~nu pomo}. 

R. Blanu{a 

9

U@ICE 

Севојно тражи статус градске општине 

Me{tani Sevojna pokrenuli su zvani~nu inicjativu da dobije status uì~ke gradske 

op{tine o kojoj }e se uskoro izjasniti odbornici Skup{tine grada Uìca 

Inicijativu da Sevojno dobije status 

gradske op{tine potpisalo je 1 00 me{tana 

Sevojna, Gorjana, Zlakuse i Krvavaca, ~iji 

su saveti mesnih zajednica prethodno dali 

saglasnost za formirawe gradske op{tine. 

Na podru~ju Sevojna, gde prema posledwem 

popisu ìvi 10.215 stanovnika, pored 

Vaqaonice bakra i Vaqaonice aluminijuma 

’’Impol sevala’’, te MPP „Jedinstvo“, 

sme{tene su i mnogobrojne male firme, a od 

pro{le godine u ovom nasequ egzistira i 

slobodna industrijska zona. 

U inicjativi za formirawe gradske 

op{tine, me{tani Sevojna isti~u da nisu 

zadovoqni sredstvima koje grad Uìce 

ulaè u re{avawe komunalnih i infrstrak- 

U HOTELU MONA U@ICE 

Изложба 

икона 

Postavku ~ini 40 

ikona i dva mozaika a 

novac prikupqen od 

prodaje je za nastavak 

radova na crkvi na 

Zlatiboru 

Peta izlo`ba ikona nastalih 

u okviru ikonopisa~ke 

kolonije po~etkom decembra 

pro{le godine, otvorena je u 

hotelu MONA na Zlatiboru. Zajedno 

sa radovima sa prethodnih 

kolonija ove ikone zameni}e 

zidni ìvopis do potpunog 

zavr{etka radova u crkvi na 

Zlatiboru. 

Na jubilarnoj 10 koloniji, 

u~estvovalo je isto toliko 

umetnika iz Beograda, Leskovca, 

Novog Sada, [apca i drugih 

gradova. Svima im je zajedni~ko 

da su diplomirali na akademiji 

Srpske pravoslavne 

crkve u Beogradu na odseku 

zidno slikarstvo kao i Danica 

Danica [i{ovi}- Jevti}, 

autorka izlo`be 

[i{ovi}- Jevti}, autorka ove 

jedinstvene izlo`be. 

Na izlo`bi koja je prodajna 

i humanitarnog karaktera predstavqeno 

je 40 ikona i 2 mozaika. 

Sav prihod bi}e kori{}en 

za nastavak radova na hramu 

na Zlatiboru ~ija izgradwa je 

po~eta 199 . godine. 

Na otvarawu u programu je 

u~estvova peva~ka grupa KUD-a 

Sevojno. Izlo`ba je otvorena 

je do 20.januara u hotelu MONA 

zahvaquju}i gostoprimstvu porodice 

Momirovi}. 

B.K- D.C 

ARIQE 

Ученички парламент помаже 

Краљеву 

Prikupqena sredstva od 95.000 dinara 

upu}ena su Tehni~koj {koli u Kraqevu 

Humanitarno Karaoke ve~e, u organizaciji U~eni~kog parlamenta 

Sredwe {kole “Sveti Ahilije’’, odràno je u sredu, 29. decembra, 

u novoj sportskoj hali u Ariqu. 

– Na ovim karaokama, pored u~enika Sredwe {kole u Ariqu, 

nastupali su i gosti, u~enici Gimnazije “Sveti Sava” iz Poège 

kao i u~enici Osnovne [kole “Stevan ôlovi}” iz Ariqa, - kaè 

Milica Kosti}, u~enica tre}eg razreda Gimnazije iz Ariqa i 

~lanica U~eni~kog parlamenta i nastavqa: 


turnih problema, kao ni nivoom zdravstvenih 

usluga. 

Statutom grada Uìca predvi|ena je 

mogu}nost formirawa gradskih op{tina 

pod uslovom da podru~je koje traì takav 

status „predstavqa geografski i ekonomski 

povezan prostor koji poseduje izgradjenu 

komunikaciju me|u naseqenim mestima 

sa sedi{tem gradske op{tine, kao gravitacionim 

centrom.“ 

Ukoliko Skupsstina grada Uìca, kako 

prenosi Tawug, prihvati ovu inicijativu, 

Sevojni~anima predstoji referendum na 

kome bi se gra|ani izjasnili o predlogu za 

formirawe gradske op{tine. 

R.V. 

Новогодишња посета 

U ~etvrtak, 0. decembra, uì~ki gradona~elnik Jovan 

Markovi} je, sa pomo}nikom @arkom Radosavqevi}em, podelio 

novogodi{we paketi}e deci ~iji su roditeqi zaposleni u 

preduze}u “Budu}nost”. 

Nakon podele novogodi{wih paketi}a i razmene ~estitki, 

mali{ani su nastavili da se druè sa Markovi}em i kroz razgovor 

pokazali {ta su sve nau~ili u vrti}ima, ali i {ta bi èleli da im 

se ostvari u 2011. godini. 

S.P. 

–Ukupno je nastupalo 2 takmi~ara, od toga ~etiri dueta i 

jedan trio. Program je bio raznovrstan, izvo|ene su kompozicije 

stranih i doma}ih autora. Najpre su svi takmi~ari otpevali po jednu 

pesmu a potom je publika, na anketnim listi}ima, zaokruìvala 

svog favorita. U drugi krug odabrano je pet u~esnika koji su se potom 

nadmetali za titulu pobednika ve~eri.’’ 

Pre samog progla{ewa, svim u~esnicima programa, predsednik 

U~eni~kog parlamenta Miladin Marjanovi} podelio je zahvalnice. 

Posle dva i po sata programa, glasovima publike, izabrana 

je pobednica, Jelena ]irkovi}, koja je izvodila kompoziciju 

Nata{e Bekvalac, “Gubim tlo pod nogama”. Ona je u~enica petog 

razreda Osnovne {kole iz Ariqa, a ujedno je najmla|a u~esnica 

ovog muzi~kog programa. 

Prikupqena nov~ana sredstva u iznosu od 95.000 dinara 

bi}e usmerena kao pomo} Tehni~koj {koli u Kraqevu za otklawawe 

posledica nedavnog zemqotresa. 

I.P. 

10 14. januar 2011.

14. januar 2011. 

привреда 

VAQAONICA BAKRA SEVOJNO 

Неизвесно и у овој години 

Vaqaonica bakra Sevojno u pro{loj godini ostvarila je proizvodwu 

od oko 37.500 tona {to je tri posto vi{e od prethodne, a oko 

jedan procenat mawe od plana 

o re~ima direktora 

PDragana Suboti}a, Vaqaonica 

bakra je do oktobra 

pro{le godine beleìla 

prebacivawe plana, ali situacija 

je u zatwem kvartalu 

postala komplikovanija zbog 

izuzetno visoke cene osnovne 

sirovine, bakra i zbog te{ko}a 

u obezbe|ivawu obrtnog kapitala. 

- Sama ~iwenica da metal 

obezbe|ujemo iz îlea i Bugarske, 

a da ’’Bor’’ i tako malu 

proizvodwu koju ima, izvozi, 

govori dovoqno o paradoksu u 

ovoj zemqi. I kada isfinansiramo 

sirovinu i kada metal 

do|e na granicu, sedam do de- 

ovoj fabrici, koja je 

U pro{le godine obele- 

ìla 82 godine postojawa, i 

koja se svrstala u red najve}ih 

svetskih proizvo|a~a streqa~ke 

municije, u pro{loj godini 

pove}ana je proizvodwa 

za 25 odsto u odnosu na 2009., 

dok je na svetsko trìste izvezeno 

municije u vrednosti od 

oko 60 miliona dolara, ili za 

desetak miliona dolara vi{e 

nego u prethodnoj godini. 

Uz konstataciju da se 95 

odsto proizvodwe plasira 

na inostrano trìstu Andri} 

isti~e da su SAD i zemqe Evropske 

unije glavna trì{ta 

„Prvog partizana“, s tim da se 

za ameri~ko trì{te proizvodi 

lova~ka i sportska municjja, 

dok se pojedinim zemqama 

EU prodaje i vojna municija 

za potrebe wihovih oruànih 

snaga. 

- Pred kraj pro{le godine 

nije nam i{lo na ruku ugovarawe 

poslova za ovu godinu 

zbog visoke cene metala na 

berzi, tako da svi, i oni koju 

set dana putuje do nas èleznicom 

koja ima tri kompozicije 

i lokomotivu. To su problemi 

o kojima treba da razmi{qa 

Vlada i ministri, a ne direktori. 

Na àlost, sve ovo govori 

o ambijentu i uslovima u kojima 

radimo, a koji su dosta te{ki i 

problemati~ni,- kaè Suboti} i 

dodaje: 

- Cena osnovne sirovine, 

bakarne katode je preko 9.000 

dolara {to je veliki tro{ak 

za preduze}e. To zna~i da nam 

je na mese~nom nivou potrebno 

angaòvawe oko 40 miliona 

dolara obrtnih sredstava, 

a za tri meseca 120 miliona 

dolara. Posledica toga su i 

PRVI PARTIZAN 

kupuju i koji prodaju, uzdràno 

to rade. Ipak, ve} smo ugovorili 

polovinu proizvodwe za ovu 

velike kamate, a onda se postavqa 

pitawe konkurentnosti 

i prodaja. Ipak smo sve ovo uspeli 

da prebrodimo i da korektno 

zavr{imo pro{lu godinu. 

Profit bi trebalo da bude oko 

90 odsto u odnosu na plan, - napomiwe 

Suboti}. 

Ovu godinu Vaqaonica 

bakra do~ekuje sa odre|enom dozom 

neizvesnosti, pre svega {to 

pojedine procene govore da }e 

cena metala i daqe da raste. 

-To je na{ sistemski problem, 

da obezbedimo dodatni 

obrtni kapital, jer ne radimo 

za nepozatne kupce i potrebno je 

da budemo konkurentni, imaju}i 

u vidu da izvozimo 90 odsto od 

ukupne proizvodwe od ~ega 60 

odsto plasiramo na trì{tu zapadne 

Evrope,- isti~e Suboti} i 

podse}a jo{ jednom da Vaqaonica 

bakra spada u preduze}a koja 

u Srbiji imaju najteè uslove 

privre|ivawa. 

- Ova dràva prethodnih 

deset godina nije iskoristila za 

su{tinske, reformske promene. 

Naprotiv. Populizam i daqe 

vlada, samim tim i odlagawe 

problema. Ova godina je predizborna 

i mislim da }e i daqe 

ostati sve kao {to je i bilo, a 

nama, realnom sektoru, privredi, 

to ne odgovara. Dràva na 

ovako nedovoqno jakoj privredi 

ne moè da finansira postoje}u 

javnu potro{wu uz poreze i do- 

Рекордна производња 

U istoriji uì~kog „Prvog partizana“, jednog 

od najuspe{nijih preduze}a odbrambene 

industrije Srbije, 2010. godina osta}e 

upam}ena u istoriji fabrike po rekordnoj 

proizvodwi i izvozu, kao i finasijskim 

rezultatima, izjavio je Dobrosav Andri}, 

direktor fabrike 

godinu tako da }emo poku{ati 

da i ona bude u proizvodnom 

smislu kao pro{la. To nam je 

OPTIMIZAM 

- Pred svaku novu godinu 

imamo o~ekivawa i 

èqu da nam naredna bude 

lak{a i boqa. Me|utim 

posledwih nekoliko godina 

ova o~ekivawa nisu se ostvarivala, 

godine su bile sve 

teè. Ipak, nikada se nismo 

bojali vremena koje dolazi 

ni onda kada smo imali 

samo i jedan posto {ansi, 

verovali smo u uspeh. Tako i 

u narednu godinu gledamo sa 

velikim optimizmom. 

prinose od oko 80 odsto koji su 

najve}i u Evropi,- kaè Suboti}. 

R. Popovi} 

neophodno jer planiramo velike 

investicije u narednom 

periodu. Zapravo, od 2010. do 

2014. planiramo investicije u 

vrednosti od oko 20 miliona 

evra, a to podrazumeva da se 

iselimo iz podzemnog objekta 

{to vi{e nije pitawe izbora, 

ve} je imperativ i sa ekonomskog 

i sa humanog aspekta, - 

kazao je Andri}, obrazlaù}i 

da }e polovina planiranih 

investicionih sredstava biti 

utro{eno za izgradwu potpuno 

nove infrastrukture, a druga 

polovina za nabavku nove opreme. 

- O~ekujemo da 2014. godine 

’’Prvi partizan’’ bude sasvim 

druga~ije koncipiran, da 

bezbedni deo proizvodwe bude 

u gradu gde je i sada u Kr~agovu, 

a takozvani B pogon bude u okolini 

Uìca, van grada, dovoqno 

daleko da ne kompromituje 

grad, a dovoqno blizu da radnici 

mogu komotno da komuniciraju 

sa firmom,- napomenuo je 

Andri}. 

R.P. 

11

Pi{e: Mr Dejan Milivojevi}, 

dipl. ing. arh. 

Nema sumwe da je izgradwa 

novog trga na 

starom mestu pre|a{we @itne 

pijace kod Uì~ana pobudila 

mnoge opre~ne stavove. 

Verovatni uzrok tome je {to je 

u istorijskoj matrici najva`niji 

trg morao biti Trg Svetog Save. 

Po svim svojim istorijskim i 

urbanisti~kim kako vrednostima 

tako i sadràjima on je to, 

prakti~no i ostao. Znamo, novi 

trg je nastao nakon Drugog svetskog 

rata. Trg je morao da bude 

tako projektovan da zadovoqi 

i namenu sve~ane pozornice za 

onda{we politi~ke, odnosno, 

partijske potrebe. Ina~e je to 

pozornica svakodnevnog i celodnevnog 

ìvota. Mogu da predpostavim 

da je, uslovno re~eno, 

gra|ewe trga i rekonstrukcija 

grada morala biti shva}ena kao 

nametawe vrednosti i mo}i novog 

socijalisti~kog dru{tva u 

gradu koji je postao mit o borbi 

partizana u Drugom svetskom 

ratu. 

Uì~anima je to bio signal 

da se ne{to mewa i u duhu grada. 

Gra|ewe javnog prostora monumentalnih 

razmera potiskivalo 

je neke stare vrednosti i prostore 

wihove egzistencije. Kako 

dugo istraùjem sve okolnosti 

u vezi sa nastankom trga, moram 

da zakqu~im da je strah bio u 

najmawu ruku preuveli~an. Trg 

Svetog Save ostao je na svom 

mestu, a novi trg nije antiurban 

i antiistori~an kako se to u 

gluho doba savremene arhitekture 

ali i kasnije ~inilo. Novi 

trg se, {to je istorijski opravdano, 

oslonio na urbanu strukturu 

prostora koji je bio javnog 

karaktera. Tako|e, trg je nastao 

i iz ukupnog razmatrawa wegovog 

poloàja u odnosu na gradsku 

strukturu. Mislim da se posle 

raznih i razli~itih iskustava 

mora prihvatiti ~iwenica o 

suìvotu Trga Svetog Save sa 

hramom Svetog \or|a u centru i 

Trga partizana sa zgradom Doma 

kulture - Narodnog pozori{ta 

koja je ekscentar novog trga. 

Izbor projektanata za trg 

tako|e nije bio nimalo slu~ajan. 

Arhitekta Stanko Mandi} je, pre 

GRADSKI TRG 

svega, gradski ~ovek, a potom 

i arhitekta koji je svoju struku 

dodatno usavr{avao u Italiji u 

Rimu. Prema tome, sigurno je da 

se nije rukovodio kratkoro~nim 

idealima ve} mnogo dubqim 

znawima i saznawima o istoriji 

grada i javnih prostora. Tako|e, 

zapo~etu rekonstrukciju Uìca 

став 

Позорница 

свакодневног живота 

O Trgu partizana, o ~uvawu modernog grada i podse}awe 

na arhitektu Stanka Mandi}a 

vidimo samo na delu glavne 

ulice i na trgu. O~igledno, 

samo smo delimi~no u stawu da 

sudimo o planovima za rekonstrukciju 

Uìca kojima je rukovodio 

profesor Mandi}. Napomiwem 

da zna~aj arhitekture 

trga i dela Stanka Mandi}a 

nije uop{te zanemaren u svetskoj 

arhitekturi. Izme}u ostalog, 

u najzna~ajnijoj onda{woj 

arhitektonskoj reviji francuskom 

~asopisu L’ARCHITECTURE 

D’AJOURD’HUI, objavqen je tekst 

o Trgu Partizana u Uìcu. Moja 

konstatacija u vezi sa tekstom 

bila bi da je trg pobudio 

zna~ajno interesovawe i da je 

u izvesnom smislu izazvao tihu 

zavist kolega sa zapada. Koje 

argumente imam da bih slobodno 

iskazao prethodnu tvrdwu, nije 

mogu}e prikazati u ovom ~lanku 

kako zbog mawka prostora tako 

i zbog prirode novina koje se 

ne bave teorijom i istorijom 

arhitekture. Slobodan sam da 

utvrdim da je Stanko Mandi} 

pokazao veliku kretivnu snagu 

koja je za{la u budu}nost arhitekture 

o ~emu je pisao Aleksej 

Brki} u kwizi Znaci u kamenu. 

Posebno, Brki} isti~e 

Mandi}evu leè}u arhitekturu. 

Me}utim, ako zanemarimo sve to 

{ta su drugi rekli ili napisali 

o delu Stanka Mandi}a, posebno 

u vezi sa trgom u Uìcu, ostaje 

potpuno zanemareno ono {to je 

sam autor napisao o arhitekturi 

trga u svome habilitacionom 

radu pod nazivom Gradski trg 

u Titovom Uìcu FUNKCIJA I 

KOMPOZICIJA ARHITEKTURE 

PROSTORA, ra-zmatrawa, paralele, 

ogledi. Kako sam upoznat 

sa gore navedenim tekstom to 

mislim da mogu pravilno da shvatim 

namera Stanka Mandi}a. 

Ose}am obavezu da ukaèm na 

vrednosti isplaniranih prostora, 

grupi prostora kojima 

uì~ki trg pripada. ûveni 

profesor Rob Krier je konstatovao 

da je pravilnost i preciznost 

arhitekture dobijene u 

jednom odlivku, dakle isplanirane 

arhitekture i prostora, 

postupak koji ne trpi gre{ke 

dok se izvesna i{~a{ewa mogu 

smatrati posebnim {armom 

arhitektonskih celina nastalih 

u dugom periodu gra|ewa. 

O~igledno, kod arhitektonske 

kompozicije koja se odnosi na 

prostore izgra|ene u jednom odlivku, 

spontanost kao kreativni 

~in zamewena je precizno{}u. 

12 14. januar 2011.

Da bi se preciznost postigla, 

neizostavno je potrebno koristiti 

se poznavawem geometrije 

koja je regulator odnosa u prostoru. 

Koliko je Stanko Mandi} 

koristio zlatni presek ili druge 

geometrijske i numerolo{ke 

kqu~eve prilikom re{avawa 

sloènih zadataka arhitektonsko-urbanisti~kog 

projektovawa, 

nismo u prilici da imamo wegova 

neposredna svedo~ewa, {to 

je na kraju krajeva i mawe va`no 

od uspeha koji je o~igledno 

imao kao projektant. Me|utim, 

Mandi} je po~eo univerzitetsku 

karijeru kod ~uvenog Milana 

Zlokovi}a za koga se u stru~noj 

javnosti zna da je jedan od evropski 

priznatih istraìva~a u 

oblasti modularne koordinacije. 

Ipak, da ne bi bilo zabune, 

u tekstu habilitacionog rada 

Mandi} nam dostavqa na uvid 

jednu, veoma va`nu skicu. Na toj 

skici vidimo jasno istaknute 

osnovne regulacione linije 

pomo}u kojih se u prostor uvodi 

red, a red, kaè nam Aleksej 

Brki}, nije ne{to zami{qeno, 

ve} stvarno..... Tako|e na istoj 

skici vidimo i plan figurapozadina 

{to uvodi i shvatawe 

prostora i oblika u prostoru 

u duhu Gestalt psihologije. 

Doda}u u ovom tekstu, iz razloga 

li~nog afiniteta prema arhitekturi 

smisla, moto iz naslova 

kwige o delima arhitekte 

Tadao Ando koji je me|u najuticajnijim 

arhitekatima u svetu 

danas. Prire|iva~ kwige Masao 

Furuyama u potpisu ispod imena 

Tadao Ando stavqa slede}e 

re~i: La geometria dello spazio 

umano. Kwiga je na italijanskom 

jeziku , pa sam naveo originalni 

tekst ali dostavqam i prevod 

14. januar 2011. 

Geometrija humanog prostora. O 

tome da nije slu~ajno dovoditi 

u vezu arhitekturu u Srbiji sa 

arhitekturom u Japanu, ve} je 

davno ukazao \or|e Petrovi} 

kada je pisao o sistemima tradicionalnih 

mera u na{em graditeqstvu. 

Namera za pisawe ovoga 

~lanka nije da bi se branio 

arhitekta Mandi}, u stvari moglo 

bi se na nekim mestima i polemisati 

o opravdanosti nekih 

ideolo{kih koncepata koji su 

va`ni u prostoru trga. Na koncu 

nisam siguran da je politi~ko 

~istunstvo mogu}e i da li je 

opravdano. Me|utim, kako se 

u ovom radu govori o arhitekturi 

a ne o politici, sumwa ne 

postoji: ona /arhitektura/ je na 

strani Stanka Mandi}a i Milorada 

Pantovi}a. Posledwih 

decenija trg i gradski centar 

poligon su za mnoge gra|evinske 

aktivnosti. Za trg su raspisivani 

konkursi koji bi trebalo 

da ovaj prostor unaprede, ali, 

realno ne postoji finansijski 

potencijal za takve planove. 

Zatim, trg i zgrade koje ga uokviruju 

su u prili~no jadnom 

stawu, pa bi, stoga, prvo bilo 

po{teno obnoviti postoje}e uz 

korektne i bri`qive intervencije 

u sadràjima u prizemqima. 

Posebno osetqivo pitawe 

odnosi se na nasle|ivawe autorskih 

prava arhitekata koji 

su potpisali projekte za trg. Iz 

tog razloga, na kraju, pitam se 

ko je ovla{}en da raspolaè 

kolektivnim autorskim pravom 

~itave generacije arhitekata? 

Da li se moè birokratskim 

dozvolama skr{iti jedna ove}a 

biblioteka u koju je retko ko zavirio? 

став 

Симбол слободе 

Kao savremenik projektovawa 

i gra|ewa Spomen 

trga mogu danas sa velikom 

dozom ~u|ewa da konstatujem 

da natezawe oko odluke da li 

vratiti ili ne vratiti spomenik 

Josipu Brozu Titu traje duè 

nego projektovawe i gra|ewe 

u ono vreme. A onakav graditeqski 

poduhvat i za dana{we 

vreme i uslove bio bi vi{e nego 

izuzetan. 

Za{to je to tako? Za{to 

nema odluke? 

Sve {to je za posledwih 

Pi{e: Stojan Lazovi} 

20 godina re~eno sa prevelikim 

je nabojem u stavovima za i 

protiv, pa umesto pribliàvawa, udaqavawe je sve ve}e. Ocene 

su previ{e ideolo{ki obojene. Ne shvatam za{to, ali govori se 

uglavnom kao da je spomenik podignut jednoj li~nosti, a ne onom 

vremenu i doga|awima koji se sada i ne mogu promeniti. 

Sa posebnim zadovoqstvom isti~em da sam bezbroj puta bio 

u prilici da ~ujem pravo vi|ewe i pravu ocenu o Spomen trgu. 

Izuzetno realnu ocenu daju stranci: svima, bez izuzetka, prilikom 

prvog susreta emocije naviru spontano, jer oni nisu optere}eni 

na{im na~inom razmi{qawa. Odmah sagledavaju celinu: grad – trg 

– okolinu – narod (Uì~ane)! Znatan deo su zabeleìeli i vredni 

hroni~ari, po~ev od dana sve~anog otvarawa. 

Pa {ta sada da radimo, mi, Uì~ani? 

Re{ili smo do danas toliko, i mnogo teìh, problema, pa 

vaqda moèmo, a i moramo, i ovaj! Za po~etak, dovoqno je da 

sa dana{wih „terazija’’ kojima smo po~eli ponovo da ’’vagamo’’, 

skinemo svoje stavove, a na ’’terazije’’ da stavimo samo ono {to ne 

moè vreme da promeni. 

Zadatak Spomen trga je da sa~uva se}awe i opomiwe na tragiku 

doga|awa u Drugom svetskom ratu, kada je pola Evrope bilo 

okupirano od Vermahta, a Uì~ka republika bila prvo „slobodno 

ostrvo“ u toj Evropi pod ~izmom nacizma. Sloboda je bila najvi{i 

ciq i vrednost. Upisivawe za jednu ili drugu stranu bilo je javno 

i zajedni~ko, za istim stolom, bile su javne ponude za saradwu i 

zajedni~ku borbu, oru`je je deqeno prijateqski, ali je pala i prva 

bratoubila~ka krv. U Uì~koj republici obrazovani su prvi embrioni 

nove vlasti, republi~ke i lokalne, organizovana je proizvodwa 

za front, saobra}aj, informisawe, priredbe, ovde je bila 

i prva ve}a borba sa okupatorom koji je pokazao, a kasnije i nastavio 

respektovawe tog otpora, sa ciqem da ga uni{ti. Odmah po 

sticawu op{te slobode, dràva, iznikla iz te Uì~ke republike, 

bila je jedna od osniva~a OUN. U toj novoj dràvi bio je do tada 

najduì, a toliko èqeni, mir. Nova dràva izabrala je put za 

spre~avawe novih ratova – inicirala i bila jedan od predvodnika 

Pokreta nesvrstanih. 

Dakle, Spomen trg nije samo spomenik Titu, niti samo partizanskim 

borcima. Spomen trg nije samo spomen na Uì~ku republiku, 

gde je po~etak nove borbe za slobodu, nego i spomen nastanku 

svih dotada{wih borbi. Spomen trg je u stvari izuzetan simbol 

otpora tada{wem i svim budu}im ratovima, zahvalnost svim izginulim 

od 1941. do 1945. u borbi protiv okupatora. Spomen trg je i 

poruka precima da po{tujemo sva wihova vekovna `rtvovawa za 

wihovu i za na{u slobodu, to je poruka i svim saveznicima u tom 

i ranijim ratovima da smo zahvalni {to su wihovom borbom darivali 

i deo za na{u slobodu, jer smo mali narod da bismo se mogli 

sami odupreti agresorima. 

I na kraju, Spomen trg u Uìcu nije samo na{a, uì~ka svojina. 

On je vi{e nego zajedni~ki. Iz zajedni{tva je nastao i zajedni~kim 

naporom ostvaren – izgra|en. A zajedni~ko se ne sme dirati, da 

drugog ne povredimo. U miru je gra|en i miru posve}en. Sa spomenikom. 

Bez spomenika Spomen trg nije ceo. Nije pravi Spomen trg. 

Da igra i veseqe dana{we dece i wihove dece bude potpuna i 

bezbri`na. Spomen trg kroz radost i igru. Tada i takav je najve}i 

i najlep{i. 

I mi sa wim. 

1

iroslav Gardi} iz Ka- 

M~era najve}i je uzgajiva~ 

krupne stoke u ovom selu, a 

spada i u najzna~ajnije u uì~kom 

kraju . Ima 8 godina i jedan 

je od ~lanova Poqoprivredne 

zadruge ’’Agro - Zlatiborka’’ u 

kojoj tvrde da je Gardi} i jedan 

od najve}ih proizvo|a~a gove|eg 

mesa u uì~kom kraju. To je 

godi{wa proizvodwa od oko 0 

tona ìve vage, odnosno, preko 

17 tona sveè junetine. 

Doma}instvo Miroslava 

Gardi}a, u{u{kano me|u breùqcima, 

ve} na prvi pogled govori 

da je imu}no, da se u wega ulaè 

dosta truda i rada i da se u wemu 

teì napretku. U dvori{tu dve 

ku}e, nekoliko pomo}nih objekata, 

nova i stara {tala, poqoprivredne 

ma{ine... Godinama 

se bavilo uzgojem krupne stoke, 

a Miroslav je potpuno preuzeo 

ovaj posao pre pet godina. Na 

svojoj, kako kaè, farmici, ima 

trenutno oko 80 grla goveda, junadi 

u tovu, priplodnih junica i 

пољопривреда 

MIROSLAV GARDI], POQOPRIVREDNIK IZ KAÊRA 

muzovnih krava. Uz to ima i oko 

40 ovaca. 

- Ovce sada nije lako uzgajati, 

pre svega, zbog jedne vrste 

bolesti, {epavosti, koja je 

veoma izraèna na ovom na{em 

podru~ju i koja je neizle~iva. To 

je bio i osnovni razlog {to je 

ve}ina doma}instava u Ka~eru 

odustalo od gajewa ovaca,- kaè 

Gardi} i podse}a da od ovaca 

ima vi{estrukih koristi, po~ev 

od mesa, mleka, vune. 

Za uzgoj krava, teladi i 

bikova Gardi} ima dve {tale. U 

proseku tokom cele godine dnevno 

preda oko 100 litara mleka. 

Tokom pro{le godine nije 

Шта ће рећи 

пролеће 

Mladi poqoprivrednik, uzgajiva~ krupne stoke iz Ka~era, Miroslav 

Gardi}, èli da od svoje proizvodwe porodici obezbedi pristojan 

ìvot. – Da li }u obim proizvodwe odràti, pro{iriti je ili pak 

smawiti, vide}emo {ta }e re}i prole}e,- kaè Gardi} 

HLADwAÂ 

Miroslav Gardi} isti- 

~e da je u Ka~eru potrebna 

izgradwa jedne hladwa~e za 

potrebe sakupqawa maline 

i ostalog vo}a. 

- U selu je dosta mladih 

qudi koji su skoro zasadili, 

ali ima i onih koji se odavno 

bave malinarstvom. Vidim da 

bi im izgradwa jedne sabirne 

hladwa~e mnogo zna~ila 

radi o~uvawa kvaliteta 

ovog vo}a dok ono ne stigne 

do otkupqiva~a, mawe bi 

propadalo, a proizvo|a~i 

bi dobili i adekvatnu cenu 

za kvalitet. Ovako mnogo 

maline potpuno propadne, a 

veliki deo po~ne i da truli 

dok ne stigne do krajweg 

odredi{ta,- kaè Gardi}. 

prekidao isporuku mleka bez 

obzira na cene, jer, kako kaè 

nije spreman da se sam bavi wegovom 

preradom u sir i kajmak, 

koja zahteva nove, adekvatne dodatne 

investicije i mnogo rada, 

ali i trì{te. 

- Nisam jo{ uspeo da obezbedim 

potpuno savremene uslove 

za uzgoj, ali se trudim i 

ka tome idem. Me|utim, sve to 

iziskuje velika ulagawa, odricawa 

i ogroman rad. Za sada ni 

uslovi za uzgoj krupne stoke ne 

idu na ruku poqoprivrednika i 

ako ne budu bar malo povoqniji 

ove godine, moram razmi{qati 

i o smawivawu broja grla. Na 

Miroslav sa sinom Svetozarom i majkom Verom 

MLADA ZADRUGA 

- ’’Agro - Zlatiborka’’ 

je mlada zadruga. Mislim da 

ima mnogo pozitivnih osobina 

u tome, ali odre|ene 

koristi tek treba da oseti 

sama Zadruga, a nakon toga i 

weni ~lanovi,- kaè Miroslav 

Gardi}. 

primer, hrana koju kupujem za 

wih u Vojvodini, veoma je skupa, 

a mnoge komponente su tokom 

pro{le godine poskupele 

i do pet puta. Mislim da je to 

previ{e i ne znam da li }u mo}i 

nivo daqe da odrìm, vide}u. 

Osim toga, na{a zemqa je veoma 

zahtevna i te{ka za obradu pa 

ne}u mo}i sam da proizvodim i 

hranu za stoku, kukuruz i ostale 

ìtarice. Tako da }emo videti 

{ta }e re}i prole}e, kakve }e 

cene biti i da li }u mo}i da 

odrìm postoje}i broj goveda 

ili pak da ga pove}am, a mo`da 

i da ga smawim,- pri~a Gardi} 

i dodaje da sada sa svog imawa, 

a to je oko 1 hektara obradive 

zemqe, moè da obezbedi za 

stoku samo potrebnu koli~inu 

silaè, dok seno prikupqa i na 

imawima koja uzima u zakup. 

Po re~ima Gardi}a do 

pro{le godine od uzgoja krupne 

stoke moglo se pristojno ìveti, 

ali i zaraditi pa su se mogla 

planirati i nova ulagawa, ali 

sada se trudi samo da odrì 

nivo ako i to uspe. O novim ulagawima 

mawe razmi{qa. 

- Mislim da nadle`ne 

institucije za poqoprivredu 

u na{oj zemqi nedovoqno 

razmi{qaju na koji na~in da 

stimuli{u razvoj ove oblasti. 

Konkretno, u mom selu ima 

mladih poqoprivrednika koji 

bi pro{irili proizvodwu, ali 

vidim da su bezvoqni jer svi ti 

od kojih neku pomo} i o~ekujemo, 

ne staraju se ba{ da nam je i 

pruè, jer verovatno misle da 

nam i ne treba. Me|utim, ko se 

bavi ovom proizvodwom, ipak 

mu je neophodna pomo},- kaè 

Gardi}. 

14 14. januar 2011.

U doma}instvu Gardi}a stalno 

je zaposlen jedan radnik, ali 

naro~ito tokom leta angaòvano 

je vi{e sezonaca 

- Ono {to èlim je da sebi 

i svojoj porodici obezbedim 

pristojan ìvot od ove proizvodwe, 

ali i da otklonim sve 

nedostatke koje imam na imawu, 

pa tek onda da realizujem i nova 

ulagawa. Sada je ovu moju èqu 

pod ovakvim uslovima te{ko ostvariti,- 

kaè Gardi}. 

Gardi}u u poslovima 

pomaù supruga Ana, majka Vera, 

i ima jednog stalno zaposlenog 

radnika. U vreme velikih sezonskih 

radova, Gardi} povremeno, 

zavisno od obima posla, 

angaùje i po nekoliko radnika. 

U {ali, Miroslav dodaje da mu 

pomaù, dodu{e u skladu sa svojim 

mogu}nostima i petogodi{wi 

sin Svetozar i desetogodi{wa 

k}erka Ruìca koja je proslavqala 

ro|endan kada smo 

ga posetili, pa nam se ~inilo 

14. januar 2011. 

пољопривреда 

da su se toga dana svi |aci iz 

{kole u Ka~eru preselili u dom 

Gardi}a. De~ija graja govorila je 

da selo ìvi i da u wemu ima jo{ 

mladih koji poku{avaju da ostvare 

svoje zamisli u bilo kojoj 

oblasti poqoprivrede. 

Prema podacima kojima 

raspolaè ZZ ’’Agro - 

Zlatiborka’’ selo Ka~er, 

ima oko 400 stanovnika 

i jedno je od retkih u Zlatiborskom 

okrugu koje posledwih 

godina ne beleì wihov odliv. 

Osim uzgoja maline, zna~ajna je i 

proizvodwa koju stanovni{tvo 

ostvari u sto~arstvu. Podaci 

ISPUSTI 

Podr{ku da uspe i da 

se daqe razvija, Gardi}u 

pruàju i poqoprivredni 

stru~waci sa kojima neprekidno 

kontaktira, sti~e 

nova znawa i primewuje proverene 

metode savremenog 

uzgoja stoke. 

- U doma}instvu Miroslava 

Gardi}a postoje objekti 

koji zadovoqavaju osnovne 

uslove za uzgoj, pre svega, 

krupne stoke. Tu su stara i 

nova {tala, ali i ono {to je 

posebno va`no za ovu proizvodwu, 

ima i ispuste. Zato 

svaku priliku koristi da na 

ovim ispustima ostavi svoja 

grla koji im omogu}avaju da 

se boqe i lagodnije ose}aju. 

To se pozitivno odraàva na 

wihovo zdravstveno stawe. 

Zahvaquju}i kori{}ewu ispusta, 

muzna grla znatno re|e 

obolevaju od mastitisa, nego 

ona koja su svo vreme u zatvorenom 

prostoru. Mastitis 

je obolewe vimena, odnosno 

bakterijska infekcija koja 

je na na{em podru~ju veoma 

zastupqena upravo zbog toga 

{to proizvo|a~i uglavnom 

grla drè zatvorena,- kaè 

Neboj{a \uri} stru~wak za 

sto~arstvo. 

govore da u wemu ima najve}i 

broj grla krupne stoke u odnosu 

na broj stanovnika u Zlatiborskom 

okrugu. 

Rada Popovi} 

STATISTIKA 

Инфлација прошле 

године 10,3 одсто 

Inflacija u Srbiji u 2010. godini bila je 10,3 

odsto, mereno metodologijom Evropske unije, 

objavio je Republi~ki zavod za statistiku 

(RZS), a prenela Beta. 

Planirana inflacija u Srbiji, u 2010. trebalo je da iznosi {est 

odsto, sa mogu}im odstupawima plus ili minus dva procentna poena. 

Kako je saop{tio RZS, potro{a~ke cene su u decembru pro{le godine 

bile u proseku vi{e za 0, odsto nego u novembru. U decembru 2010. 

godine, najve}i rast cena zabeleèn je u zdravstvu - 1,9 odsto. Ode}a i 

obu}a, name{taj, poku}stvo i teku}e odràvawe poskupeli su u proseku 

za 0,6 procenta, alkoholna pi}a i duvan i komunikacije za po 0,5 odsto, 

a rekreacija i kultura, kao hotelske i ugostiteqske usluge 0,4 odsto. 

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale, navodi se u 

saop{tewu RZS Srbije. 

Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prose~ne 

promene maloprodajnih cena robe i usluga za li~nu potro{wu, a 

ukqu~uje i cenu iznajmqivawa stana, finansijske usluge, usluge obrazovawa 

i ugostiteqske usluge. 

Ina~e, prema standardnoj metodologiji Republi~kog zavoda za 

statistiku, kojim se meri kretawe cena na malo, inflacija u Srbiji u 

2010. bila je 11,5 odsto, dok su cene robe i usluga na malo u decembru 

pove}ane za 0,7 porocenata. 

R.V. 

15

Demokrata Milojko Milosavqevi} 

i radikal 

Milorad Simi} imaju brojno 

potomstvo, Milojko je otac 

sedmoro, a Milorad {estoro 

dece. Milojko sa suprugom Radom 

( 7) ìvi u zaseoku Jasik 

u MZ Ba~evci, a doma}instvo 

se bavi uglavnom uzgojem malina 

i sto~arstvom. Wihova 

deca su od pred{kolskog do 

sredwo{kolskog uzrasta. 

- Mnogi moji vr{waci 

oti{li su iz sela u moma~kim 

danima. Ja sam re{io da ostanem 

i ne kajem se {to sam to u~inio. 

Na selu je najva`nije da se zasnuje 

porodica, ali to nije nimalo 

lako jer se devojke uglavnom 

udaju u gradske sredine. I ja sam 

momkovao do 27. godine, sve dok 

se nisam zaqubio u osam godina 

mla|u kom{inicu Radu sa kojom 

sam se 1992. godine oènio - 

kaè Milojko Milosavqevi}. 

Mladi bra~ni par ve} naredne 

godine dobio je prvo dete, 

devoj~icu Mariju, danas odli~nu 

u~enicu tre}eg razreda Ekonomske 

{kole u Uìcu. Tri godine 

kasnije na svet }e do}i Milica, 

1997. ra|a se Zorka, a naredne 

godine Stojka. 

- Mislila smo da sam sa 

Stojkom zavr{ila ra|awe dece. 

Me|utim, mi{qewe sam promenila 

posle tri godine po{to smo 

suprug i ja poèleli da imamo i 

sina, a sestre brata. @eqa nam 

se nije ispunila jer smo 2000. godine 

dobili i petu k}erku Radmilu- 

kaè Milojkova supruga 

Rada. 

@eqa za mu{kim detetom 

nije jewavala i ona se kona~no 

Milosavqevi}ima ispunila 

2002. godine ro|ewem Neboj{e. 

Opet su sre}ni roditeqi pomislili 

da je sa prinovama u porodici 

kona~no stavqena ta~ka. 

Me|utim, posle sedam godina 

porodica se uve}ava ra|awem 

Predraga. 

- Sestre su uvek èlele 

brata, ali je i Neboj{a to 

poèleo. Doneli smo odluku da 

probamo da i Neboj{i ispunimo 

èqu. Hvala Bogu desilo se 

kako je on hteo. Ube|ena sam da 

Najstarija Marija sa najmla|im Predragom u porodici Milosavqevi} 


BAJINA BA[TA 

Демократа и радикал 

имају тринаесторо деце 

Dvojica qutih politi~kih suparnika iz najja~ih odborni~kih grupacija 

u SO Bajina Ba{ta, demokrata Milojko Milosavqevi}(45) i radikal 

Milorad Simi}(46) nesaglasje ne ispoqavaju jedino u oblasti 

demografske politike. Milojko je otac sedmoro, a Milorad {estoro 

dece 

Milojko Milosavqevi} sa suprugom Radom i decom 

se porodica ne}e vi{e {iriti, 

ali ne garantujem pogotovu {to 

sam ranije to obe}awe kr{ila- 

kaè Rada. 

- Snaha Rada mi je posve 

dobra,- hvali je svekrva Krstina 

(7 ).- Vredna je da ne moè vrednija 

biti. Ja joj pomognem koliko 

mogu, a ona stigne da sve poradi 

oko wih i u ku}i. Brine se o 20 

ovaca, dve krave, sviwama, a 

stigne da Milojku pomogne oko 

radova u maliwaku. 

Milojko je petnaestak godina 

radio kao posluìteq sa 

I TO JE PROIZVODwA 

pola radnog vremena u ~etvororazrednoj 

{koli iz Jasika, a 

odnedavno taj posao obavqa supruga 

Rada. 

- U ku}i nas je desetoro, a 

{estoro dece su |aci pa imamo 

dosta tro{kova. Zbog toga sam ja 

napustio posao posluìteqa da 

bih imao vi{e vremena za druge 

pla}enije poslove i stvorio 

prihod za izdràvawe porodice 

- isti~e Milojko. 

Milorad Simi} - Mi{o, 

odbornik Srpske radikalne 

stranke i supruga Dragana (42), 

Mi{o je svojevremeno Op{tinskom fondu rente podneo 

zahtev za kreditna sredstva navode}i da }e ih upotrebiti za 

renovirawe i opremawe ugostiteqskog objekta. Dobio je negativan 

odgovor uz obja{wewe da ne ispuwava kriterijume jer 

nije u pitawu proizvodna delatnost. 

"Imam {estoro dece, pa vaqda je i to neka proizvodwa", 

otposlao je Mi{o odgovor. 

16 14. januar 2011.

iz Obajgore izrodili su dva 

sina i ~etiri }erke. Najstarija 

Nada (22) student je ~etvrte godine 

Biolo{kog fakulteta u 

Beogradu, godinu daana mla|a 

Ivana je trgovinski tehni~ar 

bez zaposlewa, Milan (19) i 

Vinka (17) nisu nastavili {kolovawe 

nakon osmoletke, Jelena 

(14) poha|a osmi a najmla|i 

14. januar 2011. 

Simi}i sa decom i bakom Ivanom 

Radomir (1 ) sedmi razred osnovne 

{kole. Mi{o i Dragana od 

}erke Vinke i sina Milana, ve} 

imaju i jednogodi{wu unu~ad– 

Anastasiju i Filipa. Simi}i 

su godinama poznati kao dobri 

ugostiteqi, a bave se i poqoprivredom. 

U Obajgori su nastavili 

porodi~nu tradiciju oca 

Radomira Ra{e i majke Ivane gde 


drè kafanu „Bristol”, {iroj 

javnosti poznatoj i po neobi~nom 

podatku. âk 18 konobarica koje 

su radile u ovom ugostiteqskom 

objektu ba{ u Obajgori su na{le 

ìvotne saputnike, dobro su se 

udale i nijedna se nije razvela. 

Osim „Bristola” Mi{o i Dragana 

drè jo{ jedan ugostiteqski 

objekat. U zakup su uzeli Dom 

penzionera u Bajinoj Ba{ti gde 

pripremaju najjeftinija kuvana 

jela i ro{tiq u gradu. 

- Oboje smo èleli mnogo 

dece i nismo pogre{ili jer su 

sva dobra, po{tuju nas, pomaù u 

poslu u kafani i na imawu kod 

poqoprivrednih radova i oko 

stoke. Najstarija Nada je dobar 

student, radi i studira istovremeno. 

Ivana radi u kafani, i 

ostali pripomaù koliko mogu 

– kaù Mi{o i Dragana. 

Ratomir Blanu{a 

BO@I] U BELOM DVORU 

Чајетинци код Карађорђевића 

Na poziv fondacije princeze Katarine Kara|or|evi}, deca iz 

Dnevnog boravka “Zra~ak” u âjetini 10. januara su posetila Beograd 

i u~estvovala u Boì}nom programu u Belom dvoru 

Fondacija princeze Katarine 

Kara|or|evi} tradicionalno 

priprema Boì}ni kao 

i Uskr{wi prijem za ~lanove 

Udruèwa i Dnevnih boravaka 

osoba sa invaliditetom iz cele 

Srbije. 

^lanovi Dnevnog boravka 

“Zra~ak” su pro{le godine za 

Uskrs posetili Beli dvor, a 

ovaj put su ih pratili roditeqi 

iz Udruèwa roditeqa dece sa 

invaliditetom, Sneàna Ruì} 

iz Centra za socijalni rad i mr 

Zorica Milosavqevi}, predsednica 

udruèwa “Zlatiborski 

krug”. 

Ovom prilikom, deci su 

se obratili princ Aleksandar 

i princeza Katarina Kara|o- 

r|evi} i wihovi prijateqi iz 

Gr~ke koji su pomogli organizaciju 

ove manifestacije. 

Deci su nakon priredbe 

koja je za wih organizovana, 

uru~eni pokloni. V. B. 

Dragana i Milorad Simi} 

ODLI^NI 

UÊNICI 

Sredwo{kolka Marija 

je od prvog razreda osnovne 

{kole uvek odli~an |ak. 

Neboj{a, Radmila, Zorka i 

Milica su osnovci i svi su 

u pro{loj {kolskoj godini 

imali odli~an uspeh, jedino 

je Stojka bila vrlo dobra. 

- Malo mi je nedostajalo 

da i ja lane budem odli~na, 

ali }u se potruditi da tako 

bude u ovoj {kolskoj godini, 

da ne zaostajem za sestrama 

i bratom - kaè Stojka, 

u~enica {estog razreda izdvojenog 

odeqewa Ba~evci 

O[ „Stevan Joksimovi}” 

Roga~ica. 

GRADSKI ODBOR 

SRPSKOG POKRETA 

OBNOVE 

Поклони за децу 

са посебним 

потребама 

Deca sa posebnim potrebama 

dobi}e danas 14. januara, 

paketi}e od predstavnika GO 

SPO Uìce. Podela 27 paketi}a 

vrednosti od 20 hiqada dinara 

bi}e oragnizovana u 1 sati u 

Udruèwu za mentalno nedovoqno 

razvijena lica „An|eli“ 

u Nikole Pa{i}a 42. Paketi}e 

}e uru~iti predsednik GO SPO 

Uìce Ivan Staki}. 

Predstavnici ove stranke 

su 7. januara posetili porodili{te 

Op{te bolnice i poklonili 

22.000 dinara Nadi Kosti} 

iz Ariqa, majci blizanaca 

Bogdana i Vawe koji su se prvi 

rodili na pravoslavni Boì} 

ove godine. R. V. 

17

BO@ANA BOJOVI], 

JEDNA OD NAJSTARIJIH 

U@IÂNKI 

Po~etkom pro{log veka, 

ro|ena je jedna od 

na{ih najstarijih sugra|anki 

Boàna Bojovi} koja je 9. januara 

proslavila 92. ro|endan. 

Vedrog duha, raspoloèna za 

pri~u, do detaqa se prise}a 

te{kih ali i lepih dana u svom 

ìvotu. Posebno dobro pamti 

period Drugog svetskog rata, 

ali i dana koje je provela sa 

Vojom Bojovi}em, predsednikom 

uì~ke op{tine u dva mandata. 

U tom braku rodila je dve }erke 

i dva sina. A danas ìvi sa snahom 

Stanijom i unukom Uro{em. 

Zbog siroma{tva kao 

desetogodi{wa devoj~ica 

do{la je sa roditeqima, dva 

brata i pet sestara iz Krupwa 

da ìvi u Uìcu. Sa samo 1 

godina po~ela je da radi u pogonima 

pu{karnice, nekada{we 

vojne fabrike. Sa 18 godina se 

udaje a dve godine kasnije ra|a 

prvo dete. 

Za vreme rata bila je kurir 

ali je skupqala i pomo} za partizane. 

Kao izuzetno hrabra 

iznosila je gomile prediva iz 

tka~nice od kog su no}u pleteni 

{alovi, rukavice i ~arape za 

drugove u borbi. 

-Od malih nogu ìvot mi je 

bio teàk, ali ja sam uvek i{la 

napred. Pretila mi je i opasnost 

ali ja se nisam obazirala. 

Va`no mi je bilo da pomognem 

i da uradim ono {to mi je zadato, 

pri~a Boàna. Posle pada 

Uì~ke republike ona se povukla 

sa partizanima, a kasnije se 

vratila u grad gde je nastavila 

da krije letke i oru`je zbog ~ega 

je bila hap{ena i zlostavqana. 

Na sve na~ine je poku{avala i 

da iz zatvora izvu~e svoju kumu 

сусрет 

Живот скоро један век 

Siroma{tvo u detiwstvu, ratni period pun te{ko}a, ali i godine dobrog 

i lepog ìvota deo su se}awa, na{e sugra|anke Bojovi}. Danas 

uìva u penziji, malo se àli na vrtoglavice ali joj to ne smeta da 

napravi pitu ili kola~e 

Boàna sa suprugom Vojom Bojovi}em u vreme kada je bio predsednik 

uì~ke op{tine 

Boàna Bojovi} u svom stanu 

Cvetu Dabi}. 

Posle rata radila je deceniju 

i po u fabrici i gajila decu. 

Zatim je kako kaè usledio lep 

period u kome je dobro ìvela. 

Puno je putovala u inostranstvo, 

letovala, zimovala… Bila 

su i boqa vremena kada se to moglo, 

kaè uz osmeh i dodaje da to 

nisu bile privilegije tada{we 

supruge predsednika op{tine. 

Tri godine su ìveli u Beogradu 

a onda je on hteo da se vrate u 

Uìce. 

- Se}am se dana provedenih 

sa wim i moram da kaèm da je 

bio dobar ~ovek. A zasluàn je 

i za puno stvari u ovom gradu, za 

plaù, stadion, plavi most…a 

meni tada nije bilo te{ko da 

spremam hranu za radnike. 

Bile su to lepe godine. Mnogo 

je voleo sport i ovaj grad, ~ak je 

pedesetih godina predlagao da 

se voda i kanalizacija dovedu 

na Belu Zemqu jer }e tu biti 

veliko naseqe, me|utim mnogi 

nisu u to verovali, se}a se na{a 

sagovornica. 

Danas uìva u pa`wi snahe 

i unuka ali i ostalih naslednika. 

Me|utim, kako kaè ponekad 

ipak ose}a samo}u. Nema vi{e 

ni drugarica jer skoro sve vi{e 

nisu ìve. 

-Ne mogu nigde da iza|em, 

problem mi je nesvest koja me 

18 14. januar 2011.

14. januar 2011. 

сусрет 

Sa ovogodi{weg kalendara ’’Prvog partizana’’ (u gorwem redu druga sa leve strane) 

U CRVICI KOD BAJINE BA[TE 

Рабаџијске слатке муке 

Ratko Mijailovi} (94) iz Crvice kod Bajine 

Ba{te najstariji rabaxija u sredwem Podriwu. 

Za vi{e od sedam decenija promenio dvadeset 

i dvoje kola i ~etrdeset pari volova 

sredwem Podriwu 

U odvajkada su bile ~uvene 

rabaxije iz bajino-ba{tanskog 

sela Crvica. Iako ovog starog 

zanimawa poodavno nema ostalo 

je i danas se}awe na Stojadina 

i Bori{u Markovi}a, Borivoja 

i Momira Stefanovi}a, Miluna 

Vukovi}a i Luku Damjanovi}a. 

Ipak, posledwi crvi~ki rabaxija 

jo{ se ne predaje iako je 

zagazio u duboku starost, za koji 

mesec napuni}e punih 94 leta. 

Re~ je o Ratku Mijailovi}u - 

Likaxiji, koji ima preko sedam 

decenija rabaxijskog staà. 

- Ba{ sam skoro ra~unao, do 

sada promenio dvadeset i dvoje 

kola i oko 40 pari volova. Done- 

DECA 

- Ponosan sam na 

svoju decu, na unu~ad i 15 

praunu~adi, uskoro }e, hvala 

Bogu, sti}i i ~ukununu~e. 

Deca me obilaze, pomaù koliko 

mogu. 

davno sam s wima pomalo radio, 

pozovu me qudi da im prevu~em 

drva, seno, materijal jer tamo 

gde nema puta volujska zaprega 

je i daqe nezamwqiva. Sada 

to radi sin Nikola a ja i daqe 

brinem o volovima. Dok sam ìv 

bi}e tako, ne}u da ih prodajem 

- kazuje ova krepka starina. Sa 

setom se prise}a prvih rabaxijskih 

dana. Bio je golobrad, tek 

{to je napunio 14 godina. Starije 

kolege su ga lepo prihvatile, 

pou~ile, a kada zatreba i pomogle. 

On im je na dugim putovawima, 

do [apca, Vaqeva, Uìca, 

Vi{egrada, pesmom prekra}ivao 

vreme. êsto je pevao onu poznatu, 

rabaxijsku: “Ej, like, like, 

ponesi nam harmonike, i ponesi 

gajde, pa sa nama hajde..“ Po toj 

pesmi i dobi nadimak „Likaxija“, 

koji mu je vremenom potpuno 

zamenio pravo ime i prezime. 

Po nadimku su ga prepoznavali, 

a isti danas nose i sinovi Pero, 

Nikola i Slobodan, ali i }erke 

Nada i Rada. U ìvotu, osim 

rabaxiluka, ni{ta drugo nije 

radio. 

- Nekada se lepo zara|ivalo, 

od toga sam svu decu 

i{kolovao. Bilo je mnogo rabaxijske 

muke, ali jo{ vi{e le- 

Preko sedam decenija rabaxijskog staà 

pih dana - prise}a se „Likaxija“. 

Qudi su rabaxije cenili, a devojke 

volele. Na va{arima su 

bili glavni. 

- Gustirali smo muziku 

celo popodne, a nekad, bogme i 

no}i smo provodili po birtijama, 

naro~ito posle dugog i napornog 

puta. Svira~i su znali 

na{u slabu ta~ku, pa kad zasviraju 

i zapevaju „Jaoj,mene, gde mi 

pro|e vreme, za kolima i za volovima...“, 

mi ih okitimo parama, 

krene onda rabaxijsko kolo 

do zore. – A Bogami, de{avalo 

se da ga u zoru, pripitog i usnu- 

hvata. A {to se ostalog ti~e 

imam lepu penziju, ni od koga 

ni{ta ne traìm. Nas smo ovde 

troje pa moramo da se slaèmo, 

kaè ova otresita i vedra starica. 

Iako je mnogo u ìvotu radila 

i sada voli da bude na usluzi 

svima. 

- Nije mi te{ko da napravim 

pitu i onda pitam uku}ane 

ho}emo li da jedemo? Skuvam, 

operem, sve ja to uradim. Ali 

sve teè mi je da odem do prodavnice. 

Godine su to, a celog 

ìvota sam radila i nije to ba{ 

lako, dodaje Boàna. 

I daqe sa puno detaqa 

govorila je o svemu {ta joj se 

de{avalo, o porodici dodaju}i 

da sada ima troje dece, sedamoro 

unu~adi i devet praunuka. 

- Eto, takav je moj ìvot, 

zakqu~ila je na kraju razgovora. 

D.Cvijovi} 

POSLEDwI 

POSAO 

- Posledwi posao za 

moje volove bi}e da, kada 

do|e vreme za to, i mene 

odvuku do mesta gde }u ve~no 

boraviti pored supruge 

Zdravke - kaè Ratko Mijailovi}, 

najstariji rabaxija 

u sredwem Podriwu. 

log, volovi sami dovedu do pred 

ku}u – dodaje }erka Nada. 

– Voleo sam da popijem i 

dobro pojedem, a zdravqe me 

ipak sluìlo, niko u familiji 

nije doìveo ove godine – nadovezuje 

se Ratko. 

Ni sam ne zna koliko je 

u ove pasivne krajeve iz Ma~ve 

dovukao p{enice, kukuruza, 

{e}era, soli. Tamo je terao 

rakiju, suve {qive, borovu i 

jelovu gra|u. Gde god su pravqeni 

zadru`ni domovi, {kolske 

zgrade, crkve, pa i privatne 

ku}e u bajinoba{tanskom kraju, 

pa i u udaqenijim mestima, materijal 

je naj~e{}e dovla~io 

„Likaxija“ sa svojim crvi~kim 

rabaxijama. Prevezao je i sav 

kamen ugra|en u korito re~ice 

Vrelo u Peru}cu. Tovari su 

teìli skoro dve tone. Putovalo 

se i po nevremenu, ki{i, 

snegu,blatu. Volovi su ostajali 

„bosi“, spadale su potkovice. 

Dolazilo je i do ozbiqnih 

zastoja i kvarova na dugim putovawima, 

pa su rabaxije morale 

nau~iti da same otklawaju 

nedostatke na kolima, ponekad 

i da volove potkuju i „potkajare“. 

R. Blanu{a 

19

култура 

ZAVR[EN ÊTVRTI FILMSKI I MUZI^KI FESTIVAL “KUSTENDORF” 

“Златно јаје” Соњи Карпунини 

Progla{ewem pobednika, podelom nagrada i koncertom “No smoking orkestra” u utorak je 

zavr{en ovogodi{wi Filmski i muzi~ki festival “Kustendorf”. 

rogla{ewem pobednika, 

Pdodelom nagrada i pono- 

}nim koncertom Emira Kusturice i 

“No smoking orkestra”, na Me}avniku 

je u utorak zavr{en ~etvrti po redu 

Filmski i muzi~ki festival “Kustendorf”. 

@iri, koji je radio u sastavu 

Vensan Maraval, producent, 

Ri~ard Brik, producent i profesor 

Kolumbija univerziteta, i prof. dr 

Iva Dra{ki} Vi}anovi}, nisu imali 

nimalo lak posao. U konkurenciji za 

nagrade festivala bilo je 20 filmova 

iz 1 zemaqa, odabranih izme|u 

skoro 400 prispelih radova. Glavna 

nagrada – “Zlatno jaje”, pripala je 

Sowi Karpunini iz Rusije za kratki 

igrani film “[ansa”, nagradu “Srebrno 

jaje” dobila je Julija Kolberger 

iz Poqske za film “Sutra }u 

oti}i”, a “Bronzano jaje” dobio je Ogwen 

Isailovi} iz Srbije, za kratki 

igrani film “Zlatna liga”. 

Novoustanovqena nagrada 

“Vinko Fila~” za najboqu kameru 

dodeqena je {vedskom filmu 

“Kuan”, i radu kamermana Johana 

Holmkjuista. U ìriju za ovu nagradu bili 

su Mi{el Amatju, snimateq, ~lan Udruèwa 

francuskih direktora fotografije, i Svetolik 

Mi}a Zajc, filmski montaèr iz 

Srbije. 

Novinarski ìri je dodelio nagradu 

kritike iranskom reditequ Vat~eu Bulgurxijanu 

za delikatan pristup osetqivoj 

temi humanosti u filmu “Peta kolona”. 

Ovogodi{wi Kustendorf pratio je do 

sada najve}i broj od skoro 0 redakcija iz 

Srbije i sa skoro svih kontinenata, posetioci 

i u~esnici Festivala videli su ukupno 

8 zna~ajnih filmskih ostvarewa, prikazanih 

u nekoliko selekcija. U Drvengradu 

su boravili najpoznatiji svetski filmski 

stvaraoci, me|u kojima i Nikita Mihalkov, 

Abas Kjarostami, Gael Garsija Bernal, Jan 

Hrebejk i drugi. 

Festival je ina~e po~eo prikazivawem 

druge od ukupno 26 epizoda dokumentarnog 

serijala “Zlatne {ezdesete”, koja je 

posve}ena ~e{kom reìseru i profesoru, 

danas stogodi{waku Otokaru Vavri, koji 

je zbog bolesti morao da otkaè gostovawe 

kod svog biv{eg studenta Emira Kusturice. 

Ovaj serijal predstavqa najzna~ajnije 

filmske umetnike i najva`nije li~nosti 

“~ehoslova~kog novog talasa”. 

Ove godine izostala je sahrana lo{ih 

filmova, jer bi to, po re~ima organizatora, 

zbog ogromne konkurencije trajalo 

previ{e dugo. U galeriji "Macola" otvorena 

je izlo`ba fotografija pod nazivom 

Trenuci u pauzama filma “Sladak ìvot” 

italijanskog snimateqa i fotografa Artura 

Cavatinija. Izlo`ba sadrì 20 foto- 

Sowa Karpunina i Ogwen Isailovi} 

“[ANSA” ISPUwENA 

@IVOTNOM ENERGIJOM 

Kratki igrani film “[ansa” 

pro{le godine je dobio specijalnu nagradu 

na festivalu u Anapi u Rusiji. Vera, 

glavna junakiwa ovog filma dobija 

Zelenu kartu i po~iwe pripreme za odlazak 

u Ameriku. Uzima i ~asove dikcije, 

sve u nadi da }e ostvariti davna{wi 

san da postane holivudska glumica. Ona 

napu{ta posao, govori u “brk” {efu sve 

{to misli o wemu, o~ajni~ki raskida 

sa pro{lo{}u i uzima odraslog sina od 

biv{eg muà, u nadi da }e mu pruìti 

budu}nost o kakvoj on dugo sawa. Vensan 

Marval, predsednik ìrija, istakao je 

da je ìri u delu ovogodi{weg laureata 

Sowe Karpunine prepoznao originalan 

i efektan narativni stil wenog filma, 

ispuwen ìvotom i energijom. 

Film “Sutra }u oti}i” Julije 

Kolberger, po oceni ìrija, sadrì 

visok tehni~ki kvalitet, kontrolu i 

veli~anstvenost reìje, dok je za film 

“Zlatna liga” istaknuta struktura filma 

i ve{ta naracija. 

grafija nastalih u vreme snimawa kultnog 

filma Federika Felinija. Istim povodom 

prire|en je i performans inspirisan scenama 

iz Felinijevog “Amarkorda”, koji su 

izveli grupa “Vrelo”, “No smoking orkestra” 

i glumica Jana Jankovi}. Poznatom iranskom 

reìseru Abasu Kjarostamiju uru~ena 

je specijalna nagrada koja nosi naziv “Nagrada 

za budu}e filmove”. 

Program “Savremene tendencije” 

zapo~eo je filmom “ê{ki 

mir”,reìsera Filipa Remunde i 

Vita Klasaka, a muzi~ki deo festivala 

otvorio je “Beogradski sindikat”. 

U pomenutom programu jo{ su 

vi|eni norve{ki film „Nemirna 

voda“ Erika Popea, „Pismo Eliju“, 

zajedni~ki projekat Martina 

Skorsezea i Kenta Xounsa, zatim 

izvanredno ~e{ko ostvarewe „Kavasakijeva 

ruà“ Jana Hrebejka i 

meksi~ki film “Revolucija”, ~ije 

autorstvo potpisuje deset rediteqa. 

U okviru program „Reptrospektiva 

velikana“ posve}eneom Abasu 

Kjarostamiju iz Irana, jednom 

od najzna~ajnijih filmskih autora 

dana{wice, prikazani su wegovi 

filmovi „Gde je ku}a mog prijateqa“ 

(1987), „Krupni plan“ (1990), 

zatim „Kroz masliwake“ (1994) i 

„Ukus tre{awa“ (1997). 

Na programu se na{la i 

restaurirana kopija filma „Roma“ 

Federika Felinija, zatim ameri~ki filmski 

hit iz 1955. godine „Isto~no od raja“ Elija 

Kazana, kao i dokumentarac „Dovi|ewa, 

kako ste“ rediteqa Borisa Mati}a. 

Festival je zvani~no otvorio Neboj{a 

Bradi}, ministar kulture 

Srbije. Tom prilikom on je 

najavio da }e na Me}avniku 

uskoro zaìveti {kola 

za scenariste i dramaturge. 

“Ku}a pisaca” je 

ve} zaìvela i ona }e, 

po Bradi}evim re~ima, 

posluìti da pisci tokom 

boravka na Me}avniku 

stvaraju podstaknuti delom 

Iva Andri}a, povodom 

pedesetogodi{wice od 

dodele Nobelove nagrade 

velikom autoru. 

Pre zvani~nog otvarawa 

“Kustendorfa“, u 

Vi{egradu su se sastali 

Sredoje Novi}, ministar 

civilnih poslova BiH, Anton 

Kasipovi}, ministar 

prosvete i kulture Republike 

Srpske i Neboj{a Bradi}, 

ministar kulture Srbije. 

Doma}in je bio Tomislav 

Popovi}, na~elnik op{tine 

Vi{egrad, skupu je prisustvovao 

i Emir Kusturica, 

a tema razgovora bilo je 

obeleàvawe pedesete go- 

di{wice Nobelove nagra- 

de dodeqene Ivu Andri}u, 

20 14. januar 2011.

i obeleàvawe 120. godi{wice wegovog 

ro|ewa koje pada u 2012. godini. 

Obeleàvawe zna~ajnog jubileja ve} je bilo 

na dnevnom redu vi{egradskog rukovodstva, 

a dolazak ministarske trojke i proslavqenog 

rediteqa samo su dali dodatnu 

snagu Vi{egra|anima da istraju u svojim 

namerama. 

Nagla{avaju}i da je veliki pisac svojim 

delom prevazi{ao i na{e vreme, te da 

je pro{le godine potpisan protokol o kulturnoj 

saradwi Srbije, BiH i Crne Gore, 

Sredoje Novi} je pozvao sve kulturne institucije 

i stvaraoce u ove tri republike 

da se ukqu~e u obeleàvawe oba jubileja. 

Ukazuju}i na zna~ajnu ~iwenicu da je Ivo 

Andri} Vi{egrad odabrao za svoj kwièvni 

zavi~aj, Neboj{a Bradi} je s rado{}u potvrdio 

da se kroz brojne kulturne i druge 

manifestacije ovaj veliki pisac na najboqi 

na~in vra}a svom zavi~aju. Bradi} je 

najavio i objavqivawe Andri}evih sabranih 

dela. Po re~ima Emira Kusturice, nema 

maweg naroda koji ima ve}eg pisca od Iva 

Andri}a. On je rekao tako|e da se lagano 

sti~u uslovi za ekranizaciju Andri}evog 

kultnog romana “Na Drini }uprija“, a jedan 

od wih je - kako je podvukao - {to Milorad 

Dodik podràva gradwu Kamengrada na 

u{}u Rzava u Drinu, sa 55 kamenih ku}ica, 

ulicama, trgovima, crkvama, bioskopima 

i drugim sadràjima u renesansnom stilu, 

{to }e biti kulise za snimawe ovog filma, 

a zatim ostati kao turisti~ka atrakcija. 

Vratimo se na Kustendorf. Na Badwi 

dan premijerno je prikazan film “Overena 

kopija” Abasa Kjarostamija, nakon ~ega 

je ovaj rediteq, scenarista, montaèr, 

snimateqi glumac odrào prvu radionicu 

za mlade autore i studente filmskih akademija. 

- Iza ovog festivala stoji sjajan 

rediteq, i jasno je da postoji 

velika razlika kada je 

filmski rediteq direktor 

filmskog festivala a 

ne neko drugi. Ta razlika je 

najva`nija u ~iwenici {to 

su qudi koji mu prisustvuju 

tu iskqu~ivo zbog filma, a 

nikako iz nekih drugih razloga, 

ocenio je Kjarostami 

“Kustendorf” 

Na ~etvrtom “Kustendorfu” 

poznatog 

ruskog rediteqa Nikitu 

Sergejevi~a Mihalkova 

veoma je zanimalo {ta 

}e o wegovom premijerno 

prikazanom filmu “Varqivo 

sunce 2” re}i filmski 

stvaraoci pristigli iz 

celog sveta i festivalska 

publika. Kako re~e ovaj 

li~ni prijateq Vladimira 

Putina, va`no je postaviti 

pitawe, pa nek publika 

traì odgovor. A i jedni 

i drugi su o ovom filmu 

govorili samo u superlativima. 

Zadovoqan tom 

~iwenicom, Mihalkov je 

obrazlagao i svoje stavove 

iz “Manifesta prosve}enog 

14. januar 2011. 


konzervativizma”. On je zapravo stavio na 

papir, na 62 strane, u 21 poglavqe, sopstvenu 

viziju dràvnog ure|ewa Rusije i wene 

izgradwe u 21. veku. 

Posebno je snaàn wegov stav da treba 

odbaciti revoluciju kao na~in re{avawa 

socijalnih, politi~kih, ekonomskih, kulturnih 

i drugih problema, i odupreti se 

la`noj kulturi po{tovawem tradicije, 

odnosno jedinstva pro{lih, sada{wih i 

budu}ih generacija. 

[to se ti~e filma “Varqivo sunce 2”, 

antifa{isti~ke epopeje o generalu Kotovu, 

sam autor je nagalsaio da on sadrì brojne 

va`ne poruke za koje se zalaè i u svom manifestu, 

te da je èleo da pokaè da sre}u 

~ine male stvari i da nove generacije vaqa 

uputiti da bi boqe razumeli svoje o~eve i 

dedove, a time i sami sebe. “Pokazao sam 

u ovom filmu da sada{wi problemi nisu 

ni{ta prema problemima 1941. godine. Hteo 

sam da podsetim na li~ne istorije na{ih 

o~eva i dedova, i da kaèm da je insistirawe 

na “novom vremenu” kao virus koji nam 

ubija imunitet.” 

Govore}i nadahnuto o svom filmu on je 

jo{ rekao: 

“Dogodilo se neko unutra{we preplitawe, 

osam godina sam snimao film. Svakog 

dana sednem u automobil i sa snimawa krenem 

ku}i. Umoran sam, promrzao, ogladneo, 

treba se izboriti sa glumcima... Kad stignem 

ku}i okupa}u se, popiti votku, pomislim: 

ja Mihalkov, postojim. Onda se setim, 

Kotov je ostao u rovu, na minus 27 stepeni. 

Nema kupatilo, ni votku, gleda u le{ Nemca 

i vidi, taj na nogama ima ~izme koje bi mu 

odgovarale. Iznad glave zvi`de meci, ako 

ustane po ~izme, gotov je, {ta da radi? Tada 

shvatim, ne mu~i se Kotov u tom u ~asu, patim 

ja, Nikita Mihalkov, dok se brzo vra}am 

na set da nastavim posao. Zar da ga ostavim 

tamo, ne saznav{i {ta se sa wim dogodilo? 

Ako ga ostavim, ho}u li nastaviti da postojim?” 

Na konstataciju da mla|e generacije 

pri~e o Drugom svetskom ratu gledaju mahom 

u holivudskim filmova, Mihalkov je 

rekao: 

“Zbog wih svet zaista veruje da su 

fa{izam pobedili Amerikanci. To je bio 

dodatni motiv da snimim “Varqivo sunce 

2”. Ali ovo je bitno: nijedan narod ne moè 

da zna {ta je rat, ako ga nije vodio na svojoj 

teritoriji. Kada ratuju na Kosovu ili 

u Vijetnamu, oni otprilike znaju da je rat 

nekakva nesre}a, ali pojma nemaju {ta je 

rat u sopstvenoj ulici, gradu, dràvi. Wima 

rat ovako izgleda: ustane{, popije{ kafu u 

9, pojede{ sendvi~ u 10, onda u 11 ~asova 

ukqu~i{ vesti, kaù ti - rat je. Sloì}ete 

se da su na{a iskustva druga~ija”, rekao 

je izme|u ostalog Mihalkov koji upravo 

zavr{ava montirawe “Varqivog sunca ”. 

Pitawe je da li }e Emir Kusturica 

imati vremena za pristojan odmor nakon 

“Kustendorfa” i silnih neprospavanih 

no}i, ili }e odmah krenuti na posao, jer 

pred wim je ogroman izazov: gradwa Kamengrada 

u Vi{egradu, scenografije za potrebe 

ve} izvesne ekranizacije romana “Na Drini 

}uprija” ali i film o meksi~koj revoluciji 

~ije }e snimawe po~eti tako|e tokom 

godine. Gde }e se snimati najvi{e kadrova 

za ovu revolucionarnu pri~u, za sada se ne 

zna, ali je sasvim izvesno da }e on koristiti 

autenti~an meksi~ki teren kao i sve 

pogodnosti koje mu pruà wegov Me}avnik i 

ostali tereni u Srbiji. Sada je sasvim sigurno 

i to da }e u ovom filmu igrati i - Gael 

Garsija Bernal, Kusturi~in ekskluzivni 

gost ovih dana na Me}avniku. 

Bernal, me|utim, kaè da ne}e igrati 

legendarnog Pan~a Viqu, jer ne li~i, ba{, 

na vo|u revolucije”. Strastan qubiteq revolucionarnih 

filmova bi pomislio da uloga 

vo|e revolucije zaista “odudara” od Bernalovog 

blagog, skoro de~a~kog lika. Ipak, 

moglo bi se zakqu~iti da Bernal o~ito 

misli da ta “obaveza” da li~i na ozbiqnog 

vo|u revolucije i nije toliko va`na, kada 

konstatuje da su revolucije “danas mogu}e 

bez nasiqa”. 

“Igra}u jednog od Pan~ovih prijateqa”, 

kaè Bernal koji je ve} igrao ~uvenog 

latinoameri~kog i kubanskog marksisti~kog 

revolucionara ê Gevaru u filmovima 

“Fidel” i “Dnevnik motocikliste”.Zvezda 

filmova Inaritua i Almodovara, odmah je 

po dolasku na Me}avnik izjavio da èli da 

gleda filmove i bude prisutan na pono}nim 

koncertima, te se tako obreo u studentskoj 

masi ispred bine na kojoj je sijao ~ika{ki 

bend sa jednim od kraqeva soula Endrju 

Vilijamsom, ~iji je nastup do ushi}ewa 

dovodio i mladu i staru publiku. 

Studentima se obratio posle projekcije 

filma „Revolucija” koji potpisuje i 

kao jedan od rediteqa. 

[ta jo{ re}i na kraju ove kratke hrionike 

o proteklom Kustendorfu? Na Trgu 

Nikole Tesle, na zidu Kusturi~inog doma 

u Drvengradu, osvanuo je mural na osnovu 

jednog kadra iz filma “Arizona drim”, rad 

trojice ruskih umetnika. Tufahije i krempite 

su i ove godine bile izvanredne. Ulaz 

na sve filmske projekcije, koncerte i radionice 

tokom trajawa festivala bio je 

besplatan. Besplatan autobuski prevoz bio 

je obezbe|en sa Zlatibora, iz âjetine i 

Vi{egrada. Iz Uìca, iako je {kolski raspust 

u toku, takvog prevoza, kao ni pro{le 

godine, nije bilo. 

Redakcija "Vesti" 

21

ì~ki zbornik broj 

Udonosi slede}e priloge: 

arheolog Radmila Zotovi} 

iz Arheolo{kog instituta u 

Beogradu objavquje rad „Gradska 

uprava rimskog perioda 

na podru~ju dana{weg Uìca i 

Poège“, istori~ar Vojnog muzeja 

u Beogradu Marijana Joveli} 

pi{e o „Stopedeset godina 

razvitka gardijske uniforme u 

Srbiji“ , a istori~ar Nikola Krstovi}, 

kustos Muzeja na otvorenom 

„Staro selo u Sirogojnu“ 

objavio je prilog o me|uratnim 

vilama na Zlatiboru. 

Nikola Baceti}, istori~ar 

iz Uìca pi{e o „Stanovni{tvu, 

privredi i kulturi Uìca 

uo~i Drugog svetskog rata“, 

a istori~ar iz Uìca Mile 

ârapi} objavio je „Zapisnik o 

saslu{awu dr Kurta Levija 10. 

decembra 1941. godine“, koji 

je bio jedan od glavnih rukovodilaca 

partizanskog saniteta 

u Uìcu u jesen 1941. godine, 

zarobqen prilikom povla~ewa 

partizana i streqan na Bawici 

1942. godine. Tokom saslu{awa 

dr Levi je izneo odre|ene 

~iwenice o brojnim istaknutim 

li~nostima partizanskog pokreta. 

Dr Milovan Luki} iz 

Uìca, koji se ve} godinama 

bavi istorijom Ravnogorskog 

pokreta Uì~kog kraja i ranije 

u Uì~kom zborniku objavqivao 

priloge o Poè{kom i 

Zlatiborskom korpusu, u ovom 

broju Zbornika pi{e o majoru 

Milo{u Markovi}u, komandantu 

Poè{kog korpusa (tragom dokumenata). 

Wegov korpus bio je 

jedan od najelitnijih ~etni~kih 

korpusa tokom Drugog svetskog 

rata. 

„Do~ek i ispra}aji [tafete 

mladosti u Uì~kom kraju 

od 1945. do 1987. godine“ tema 

je rada koji objavquje Mara 

Aleksi}, muzejski savetnik 

iz Uìca. Publicista Stevan 

Simovi} nastavqa sa svojim 

radovima vezanim za uì~ki 

„Prvi partizan“. Ovog puta 

pi{e o „Po~etku razvoja novih 

tehnologija u Prvom partizanu 

–Sinter i metalni prahovi 

1959-1974“. Ovaj broj Zbornika 

posthumno objavquje prilog dr 

Ratomira Cvijeti}a, profesora 

uì~kog U~iteqskog fakulteta 

, koji je preminuo 2009. godine, 

a koji pi{e o poreklu i zna~ewu 

toponima Vrutci i Rujno, od kojih 

je ovaj drugi istovremeno i 

ime srpskog sredwevekovnog manastira 

u kome je 15 6-15 7. godine 

{tampano poznato Rujansko 

~etvorojevan|eqe. 

„Na{a kapa – prilog opisivawu 

no{ewa u Uì~kom 

kraju“ je prilog poznatog 

hroni~ara na{eg kraja dr Rada 

Poznanovi}a. Muzejski savetnik 

–istori~ar Qubica Macura 

pi{e o Stevanu Veselinovi}u, 

ratniku bataqona „1 00“ kaplara, 

~ije je zanimqive predmete, 

fotografije i dokumenta 

uì~kom Muzeju predao wegov 

sin prof. dr Dragan Veselinovi} 

iz Beograda. 

U Zborniku broj 4-1 za 

2010. godinu , istori~ar umetnosi 

iz Ra~e kod Kragujevca @ 

ivojin Andreji} objavio je rad 

na temu „Razmi{qawa povodom 

istorijskih scena ìvopisa i 

zidanog ikonostasa Bele crkve 

u Karanu“, a Bosa Rosi}, etnolog, 

pi{e o „Crkvama pokajnicama 

Milo{evog doba“, koje su 

postojale kod Velike Plane, u 

Kraqevu i u selu Vrdilima u 

blizini Kraqeva. 

„Austro-ugarska i srpske 

èleznice 1878-1880“ je tema kojom 

se bavi Svetlana Milovanovi}, 

profesor istorije Uì~ke 

gimnazije, a istori~ar umetnosti 

iz Beograda Ivan R. Markovi} 

svoj rad je posvetio arhitekturi 

Bogdana Nestorovi}a, tuma~a 

arhitekture uì~kog kraja. Iz 

ovog priloga ~italac saznaje da 

je Nestorovi} izvr{io valorizaciju 

~etiri uì~ka objekta: 

Osnovne {kole, Gimnazije, objekta 

Sreskog na~elstva i Suda, 

i Crkve Svetog \or|a. 

Dr @ivota Markovi}, koji 

se ve} decenijama bavi istorijom 

19. i 20. veka uì~kog 

kraja, objavio je rad „U rejonu 

Kadiwa~e 1942-1944. godine“, 

a publicista Stevan Simovi} 


TRI NOVA BROJA U@I^KOG ZBORNIKA 

Радови из археологије, историје, језика… 

Po~etkom decembra pro{le godine Narodni muzej Uìce objavio je tri sveske Uì~kog 

zbornika: broj 33 (za 2009. godinu) i brojeve 34-1 i 34-2 (za 2010. godinu). Sva tri broja imaju 

ukupno 584 strane i {tampani su u tiraù po 500 primeraka 

je objavio rad „Po~etak razvoja 

novih tehnologija u Prvom partizanu, 

ovog puta o radnoj organizaciji 

Tvrdi metal, a kustos 

Narodnog muzeja Nevena Vasi} 

pi{e o „Kre~arstvu Ra~anskog 

kraja i wegovom socio-eknomskom 

okviru u drugoj polovini 

20. veka“, navode}i i podatak 

da je 1955. godine u tada{wem 

Ra~anskom srezu bilo registrovano 

250 aktivnih kre~ana. 

Arhivista Istorijskog 

arhiva Uìce @eqko Markovi} 

pi{e „O predlogu za osnivawe 

muzeja u Uìcu za vreme Drugog 

svetskog rata“. O toj inicijativi 

Uì~ana pisalo je Nedi}evo 

„Novo vreme“, 17 aprila 1942. 

godine, ali }e do osnivawa 

muzeja do}i tek posle Drugog 

svetskog rata. 

„Spomen-obele`je Kadiwa~a 

1979-2009“ je rad koji 

potpisuje Slavica Stefanovi}, 

kustos Narodnog muzeja. U ovom 

radu ona, izme|u ostalog, pi{e 

i o nekim aktivnosima koje Narodni 

muzej planira u 2011. godini. 

U proteklih trideset godina 

Spomen-obele`je „Kadiwa~a“ 

je organizovalo 21 izlo`bu, a 

Izdava~ki centar „Kadiwa~a“ 

objavio je 120 naslova raznih 

kwiga i publikacija, ~ime se 

retko koji muzej u Srbiji moè 

pohvaliti. 

NE[TO 

RAZMI[QAM... 

• Slab slabosti slabih 

slabo nosi. 

• Najteà je qubav na 

nequbav. 

• Ko silno voli mnogo 

zna. Ko mnogo zna puno pati. 

• Ja, pa ja – kobna sujeta. 

• Qubav je `rtvovawe. 

@rtvovawe je podvig. 

Muzejski savetnik i istori~ar 

Qubica Macura u ovom 

broju Zbornika prikazala je 

„Fond prote Milana \. \u-ri}a 

i ing. Zdravka M. \uri}a“, koji 

poseduje Narodni muzej. 

Drugi broj Zbornika za 

2010. godinu ima 117 strana, 

u wemu je objavqen rad 

istori~ara i muzejskog savetnika 

Jelene Ristanovi} „Zbirka 

streqa~kog oru`ja Narodnog 

muzeja Uìce“. Predstavqaju}i 

Zbirku streqa~kog oru`ja, 

Jelena Ristanovi} je u osnovnim 

crtama prikazala razvoj 

ovog oru`ja od wegove pojave do 

Drugog svetskog rata na podru~ju 

Srbije, Balkana i Evrope, sa 

posebnim osvrtom na rad Fabrike 

oru`ja i municije u Uìcu 

od 1928. do 1941. godine. 

Kao i svi prethodni brojevi 

Uì~kog zbornika, u kojima 

se ve} trideset godina 

objavqu prilozi iz politi~ke, 

kulturne i ekonomske istorije 

Uìca i okoline, i ova tri 

broja Zbornika, koja su {tampana 

zahvaquju}i sredstvima 

Grada Uìca, zainteresova}e 

~itaoce, posebno istraìva~e i 

hroni~are koji se bave istorijskom 

ba{tinom Uì~kog kraja. 

\or|e Pil~evi} 

Pi{e: Novak Filipovi} 

• Kada se umorim, posustanem. 

Potreban mi je prijateq, 

da me povu~e 

22 14. januar 2011.

i Uì~ani se ~esto zapre- 

Mpastimo kada vidimo da je 

sru{ena neka stara ku}a u Uìcu da 

bi se zidalo neko novo lepo zdawe. 

Definitivno, na{ grad mewa svoj 

lik. Staro Uìce nestaje. 

Tako su nestale ku}e Milutina 

Uskokovi}a, Jova Trifunovi}a, 

popa Laza Lap~evi}a, Iri}a ku}a, 

inìwera Bogoquba Joji}a, Dobrosava 

Jevremovi}a, Veselina 

Jankovi}a, Veselina [oqevi}a, 

Dragog Vukosavqevi}a ... 

Kada je sru{ena jedna od gore 

nabrojanih ku}a, neki su komentarisali: 

„Za{to se dozvolilo da se 

sru{i ku}a Trifunovi}a?“ 

Oni su mislili da je to ku}a 

upravo Milo{a Trifunovi}a. Uz to 

je bio komentar da je on bio zna~ajna 

li~nost za Uìce, i da wegovu 

ku}u nije trebalo ru{iti. Dakle, 

za sada je ipak ostala ku}a Mi{a 

Trifunovi}a. 

Ko je bio Mi{o Trifunovi}? 

Ako je u 19. veku najznamenitiji 

uì~ki politi~ar, koji je 

visoko „dogurao“ u politici, bio 

Qubomir Kaqevi} (predsednik srpske 

skup{tine u vreme kraqa Milana 

Obrenovi}a, sa svoje 4 godina 

najmla|i u istoriji srpske politike, 

ro|en 1841, a predsednik Skup{tine 

wièvno ve~e Petra Mato- 

Kvi}a, pesnika iz Poège, 

i Branke Selakovi}, kwièvnice 

iz Uìca priredila je Narodna 

biblioteka Ariqe 2 . decembra. U 

~itaonici biblioteke prikazani su 

kratki video zapisi koji na odre|en 

na~in predstavqaju novu vrstu dijaloga 

pisca i publike. 

– Publika nije tu samo da 

slu{a ono {to se govori, ve} da na 

neki na~in bude iznena|ena i zaintrigirana, 

istakao je Goran Korunovi}, 

kwièvni kriti~ar iz Beograda 

- Petrova kwiga “Koferi Xima 

Xarmu{a, po mom ose}awu, pripada 

novom duhu savremene kwièvnosti 

i vra}a ~itaoca nekoj vrsti egzistencijalnog 

iskustva. Wegova poezija 

poga|a dosta toga od savremene 

ose}ajnosti na{e generacije, i 

14. januar 2011. 

1875.), u 20. veku to je nesumwivo 

Milo{ Mi{o Trifunovi}, sin Miqca 

Trifunovi}a, koji je u jednom 

periodu bio i predsednik uì~ke 

op{tine. 

Milo{ Trifunovi} je u Uìcu 

sagradio ku}u u blizini hrama Svetog 

\or|a, preko ulice gde se nalazi osnovna 

{kola „Du{an Jerkovi}“. Ova 

ku}a je sada privatno vlasni{tvo. 

Predstavqa jedinstven primer 

gra|evinarstava u vreme secesije. 

Ku}a, dakle, ima dvostruku istorijsku 

vrednost. Gra|ena je u stilu 

secesije, a vlasnik ku}e je bio jedan 


KULTURNE I ISTORIJSKE VREDNOSTI NA[EG GRADA 

Кућа Милоша Трифуновића 

U ARIQSKOJ NARODNOJ BIBLIOTECI 

ne samo na{e. Bojena ose}awima 

melanholije, istine, takozvanog 

unutra{weg izgnanstva, rekao je Korunovi}. 

Sam autor istakao je da je kwi- 

od najve}ih politi~ara Kraqevine 

Srbije i Jugoslavije koji poti~e iz 

na{eg grada. 

Iz tih razloga wegovu ku}u 

treba sa~uvati. Ku}a moè biti data 

na kori{}ewe: Kolu srpskih sestara, 

Gradskom horu „Zlatiborska vila“ 

(oba udruèwa slave svoju krsnu slavu, 

kao gosti, u Parohijskom domu), tu 

moè biti Klub kulturnih radnika, 

Klub privrednika, odelewe Gradske 

biblioteke.. Ku}a }e na taj na~in 

po~eti da „ìvi“ i da ~uva se}awe 

da bogatu istorijsku pro{lost na{eg 

grada. 

Kona~no, na ovu zgradu bi trebalo 

staviti i plo~u na kojoj bi bilo 

napisano ime Mi{a Trifunovi}a. Za 

wegovog ìvota ku}a mu je sudskom 

presudom konfiskovana i predata 

drugom vlasniku kao kompezacija za 

sru{enu ku}u wegovu na @itnoj pijaci. 

I sada je privatno vlasni{tvo. 

Sada{wi vlasnik je spreman da je, uz 

naknadu, preda na kori{}ewe novom 

vlasniku. Ako grad Uìce nema sredstava, 

zar se ne moè organizovati 

akcija da udruèna privreda Uìca 

donacijom, pokloni gradu ovo vredno 

zdawe, koje bi tada bilo stavqeno 

pod kontrolu i spa{eno od propadawa 

ili pak, {to je najgore, od 

ru{ewa. 

ga pesama “Koferi Xima Xarmu{a” 

diskretni lirski roman u fragmentima 

i da je u nastanku inspirisana 

filmskom tribinom o Ximu Xarmu{u, 

u Ariqu, pre pet godina. 

Ako jednom neko, ko odlu~i 

da je sru{i, tek tada sazna ne{to 

o ovom zdawu, mnogo je zakasnio. 

Ovako boqe }e biti da se po ovim 

redovima, upoznamo sa vrednostima 

objekta. Tako da onaj ko bude po~eo 

da skida crep i ostali gra|evinski 

materijal, bude svestan da „ubija“ 

istoriju Uìca. 

Milo{ Trifunovi} je ro|en u 

Uìcu 1871. godine. Zavr{io filozofiju. 

Bio profesor u Uì~koj gimnaziji. 

Prvi put biran za narodnog 

poslanika 1902. godine. Ministar 

gra|evina odmah posle stvarawa 

Kraqevine SHS. Bio predsednik 

JRZ-e u Uìcu. Narodni poslanik do 

19 8. godine i u tom vremenu ministar 

prosvete. Bio jedan od osniva~a 

Udruèwa Uì~ana u Beogradu 192 . 

godine. 

U tzv. „izdajni~koj vladi“ u Londonu, 

koja se nazivala i izbegli~ka, 

ili vlada u egzilu, bio je ministar, 

ali i predsednik te Vlade {est meseci, 

tokom 194 . godine. 

Posle Drugog svetskog rata 

vratio se u zemqu ~iste savesti. 

Progla{en je krivim i osu|en na 

osam godina robije. Posle dve i po 

godine oslobo|en je. 

Umro je u Beogradu 1957. godine. 

M. Iskrin 

Књижевно вече Петра Матовића и Бранке Селаковић 

Pored ove, Matovi} je do sada 

objavio zbirku pesama “Kamerni komadi”. 

Zastupqen je u vi{e zbornika 

poezije. Pesme su mu prevedene na 

poqski, katalonski i engleski jezik. 

@ivi u Poègi. Od aprila 2010. autor 

je “Malih novena”. 

Uì~anka Branka Selakovi} 

(1985) autorka je romana “Narcisi 

bojeni crno” i “Kapija”. Tre}i roman 

je u pripremi. Pi{e pesme, kratke 

pri~e, eseje... Na osnovu wenih kratkih 

pri~a i delova iz romana nastalo 

je nekoliko kratkih poetskih 

filmova a tako|e je u planu prikazivawe 

kratkih filmova na osnovu 

delova iz wena dva romana. U Ariqu 

je predstavila, izme|u ostalog, 

prvonagra|enu kratku pri~u “Narcisa 

i princ”, i pesmu “Qubav u malom 

gradu”, posve}enu Ariqu. 

I. P. 

2

Мајстор 

redwu èlezni~ku in- 

Sdustrijsku {kolu Stojan 

je zavr{io 1969. godine u 

Subotici, ba{ kao i brat Ostoja- 

Ole. Mladi majstori zaposlili 

su se u uì~koj Loìonici na 

odràvawu parwa~a. Kad je 

osnovan @AS za kombinovani 

prevoz roba, a u ciqu o~uvawa 

nadaleko po dobru poznatih 

kadrova, do kona~ne izgradwe i 

pu{tawa u saobra}aj barske pruge, 

Ne{evi}i su dobro do{li. 

Pored drugih majstora, radili 

su na odràvawu 70 kamiona 

{lepera, kipera i druge mehanizacije. 

Na tim poslovima ostali 

su do 1980. godine, kada su 

upu}eni u Poègu, gde su obavqali 

poslove za koje su kvalifikovani. 

Istina, parwa~a 

vi{e nije bilo, pa su radili na 

dizelkama i elektri~nim lokomotivama. 

Nakon ukidawa saobra}aja 

na uzanoj pruzi 1974. godine 

Ne{evi}i su se preselili u 

Uìce. Cole je svaki pogodan 

trenutak koristio da „skokne“ 

do [argana, do èlezni~ke 

stanice, gde je kao dete provodio 

svo slobodno vreme i kada 

je ocu pomagao da kolosek za 

koga je zaduèn o~isti od trave 

i korova. 

Cole se posebno obradovao 

kada je saznao da je kolegijum 

direktora „ @eleznica Srbije“ 

odlu~io da se pristupi obnovi 

davno ukinute pruge. Kad je odluka 

sprovedena u delo jo{ 

~e{}e je odlazio da uìva u put- 

ovawu najlep{im serpentinama 

koje postoje u svetu. 

Kada se pribliàvalo 

vreme penzionisawu Cole je 

sve vi{e razmi{qao kako da 

se „}iri“ oduì, pre svega, zbog 

profesije koju je stekao, ali 

i zbog toga {to je zahvaquju}i 

"}iri" i on i wegova porodica egzistencijalno 

bila obezbe|ena. 

- Dobro se se}am kad sam 

1965. godine po{ao u Suboticu. 

Drugovi iz Uìca i okoline 

po{li su u pratwi roditeqa. 

Neko sa jednim, a ve}ina sa oba. 

Moj otac pozdravio se rukuju}i, 

a posebno je naglasio: U~i! Ako 

slu~ajno ne zavr{i{, ku}i se 

nemoj vra}ati. A, mi ku}u nismo 

ni imali. Stanovali smo u 

napu{tenoj baraci zaostaloj 

iza graditeqa uzane pruge iz 

1925. godine, koja se nalazila 

u neposrednoj 

blizini stanice. 

Na sre}u, {kolu 

sam zavr{io i sa 

diplomom do{ao u 

uì~ku Loìonicu 

na odràvawe lokomotiva. 

Upravo 

tada sam odlu~io 

da se oduìm 

minijaturnom parwa~om; 

- kaè 

Cole. 

- Maketu lokomotive 

8 4017, 

koja je prevla~ila 

teretne vozove, a 

sada je izloèna 

u odeqku @ele- 

људи говоре 

[ A R G A N 

I 

P A R w A ^ E 

STOJAN - COLE NE[EVI]: 

Porodica Ne{evi}, pokojni 

otac \or|e, majka Milanka, 

Stojan i brat Ostoja zajedno 

imaju vi{e od 130 godina 

radnog staà na srpskoj 

èleznici 

за „ћирине’’ локомотиве 

Stojan - Cole Ne{evi}, odskora penzioner iz Uìca, prvih 15 

godina proìveo je u [arganu u neposrednoj blizini èlezni~ke 

stanice, gde mu je otac radio. I danas u {ezdesetoj godini veran je 

[arganskoj osmici i „ }irinim“ lokomotivama 

zni~kog muzeja u Poègi, radio 

sam godinu i po dana. Prvo sam 

uzimao meru pojedinih delova, 

a onda sam ih crtao u razmeri 

1 : 150, a potom sam deo do 

po deo radio i postavqao na 

odgovaraju}e mesto. Kad je sve 

bilo gotovo svaki deo farbao 

sam odgovaraju}im bojama. Ta 

„osamdesettrojka“ dva meseca je 

bila izloèna u ZOV-u Poèga, 

gde smo i brat i ja do~ekali penziju. 

Tokom leta 2010. godine maketa 

je bila u kupeu prvog voza na 

relaciji Mokra Gora - Vi{egrad, 

ba{ ispred predsednika Borisa 

Tadi}a i Milorada Dodika, koji 

su proputovali ovom relacijom. 

Za to putovawe i ja sam imao 

rezervisano mesto, ali, na nezgodu 

tada sam prvi put u ìvotu 

zakasnio. Iz Mokre Gore voz mi je 

izmakao ispred nosa. Naàlost, 

nisam imao zeleni karton da ga 

sa automobilom stignem s druge 

strane granice. No, ni{ta zato. 

Neka Bog da zdravqe pa }u ja sa 

svojom porodicom mnogo puta i}i 

iz Srbije u Republiku Srpsku. 

Sada prva moja maketa parwa~e 

pozira slikarima kolonije u 

hramu Kneza Lazara u Prilipcu, 

kod Poège,- pri~a nam Cole i 

napomiwe da je trenutno, pri 

kraju zavr{etka makete druge 

lokomotive 85- 045, koja je vukla 

putni~ke vozove, a izloèna je 

na peronu biv{e stanice na pruzi 

uzanog koloseka u Uìcu. 

- Trudim se da „osamdesetpeticu“ 

{to pre zavr{im, jer mi 

je supruga Dragica zapretila da 

}e me ostaviti ako i daqu na{u 

spava}u sobu drìm u rova{u u 

kojoj je mno{tvo delova i alata. 

Uostalom, znam da nam treba 

vi{e stambenog prostora, jer je 

sin Nemawa stasao za èndibu. 

Dok privodi radove na 

drugoj lokomotivi, Cole o~ekuje 

i prvi ~ek sa penzijom, koju ~eka 

ve} 15 meseci od prijema otpremnine 

i evidentirawa kod Nacionalne 

slu`be zapo{qavawa. 

Nije na odmet re}i, Ne- 

{evi}i, pokojni otac \or|e, majka 

Milanka, koja je „na~ela“ devetu 

deceniju a jo{ uvek se dobro 

ose}a, bra}a Cole i Ole zajedno 

imaju vi{e od 1 0 godina radnog 

staà na @eleznici. Stan nisu 

dobili. Uz skromni kredit svoje 

firme i mnogih odricawa, podigli 

su ku}u za sve tri porodice. 

A da li }e Stojan i daqe 

raditi parwa~e? 

- Ni{ta nisam odlu~io. 

U svakom slu~aju jednu }u 

zadràti za uspomenu i svoje potomke. 

Neki su mi govorili da je 

mokrogorski Park prirode zainteresovan 

za jednu, a za drugu „ 

@eleznice Srbije“. Mene niko 

zvani~no nije kontaktirao. Jednu 

bi rado dao za simboli~na 

sredstva, koliko za materijal 

koji me je ko{tao za obe. U tom 

slu~aju odlu~io bi da pravim 

novu. Mnogi svetski muzeji i 

oboàvaoci uzanih pruga ovakve 

lokomotive rado bi imali za 

eksponat, - kaè majstor Cole. 

\oko Milovanovi} 

24 14. januar 2011.

14. januar 2011. 


SVEÂNOST U DOBROVOQNOM VATROGASNOM DRU[TVU 

U@ICE 

Уручене награде ученицима 

Vatrogasnom edukacijom obuhva}eno 2.950 u~enika gradskih i 

seoskih osnovnih {kola . Organizovan likovni i literarni 

konkurs na temu „Za{tita od poàra“ 

toku minule jeseni, 

U Dobrovoqno vatrogasno 

dru{tvo Uìce bilo je 

prisutno u svim gradskim i 

seoskim osnovnim {kolama 

na podru~ju uì~ke op{tine, 

organizuju}i edukaciju u~enika 

od pred{kolskog uzrasta do osmog 

razreda.Tokom ove edukacije, 

kojom je bilo obuhva}eno 2.950 

u~enika iz svih mati~nih {kola 

i wihovih izdvojenih odeqewa, 

predstavnici dobrovoqnog 

vatrogasnog dru{tva odràli 

su kra}a predavawa o vatrogastvu, 

prikazvali u~enicima prigodne 

filmove, kao i prakti~nu 

upotrebu vatrogasnih aparata 

za ga{ewe poàra. Za u~enike 

su to bila prva saznawa iz 

protivpoàrne za{tite. 

U okviru ove akcije, DVD 

je raspisao nagradni likovni 

i literarni konkurs na temu 

„Za{tita od poàra“, na kome 

je u~estvovalo 76 u~enika iz 

osnovnih {kola „Kraq Petar 

Drugi“, „Stari grad“, „Du{an 

Jerkovi}“, „Nada Mati}“, „Aleksa 

Dejovi}“ iz Sevojna i „\ura 

Jak{i}“ iz Ravni 

Povodom ove akcije Dobrovoqnog 

vatrogasnog dru{tva, 27. 

decembra, u sali Vatrogasnog 

doma prire|ena je sve~anost. 

U sali je bila organizovana i 

izlo`ba preko 70 likovnih radova 

u~enika , koje su poslali 

na konkurs. Prisutne u~enike, 

wihove vaspita~e, u~iteqe, 

nastavnike i profesore pozdravio 

je Radosav Bo{kovi}, 

vi{i vatrogasni oficir prve 

klase i predsednik Dobrovoqnog 

vatrogasnog dru{tva. On 

je, izme|u ostalog, izrazio zahvalnost 

svim osnovnim {kolama 

~iji su u~enici u~estvovali u 

edukaciji i poslali likovne i 

literarne radove na konkurs. 

Komisija, u kojoj su bili @e- 

qan Lazovi}, Marija Maksimovi} 

i Vladan Savi}, pregledala 

je sve prispele likovne i literarne 

radove i donela odluku o 

nagradama. 

Prvu nagradu za likovni 

rad, u kategoriji stariji {kolski 

uzrast, dobio je Luka Wegu{, 

u~enik {estog razreda, drugu 

Aleksa Eri}, u~enik {estog 

razreda, a tre}u nagradu Marija 

Bi~anin, u~enica petog razreda, 

svi iz Osnovne {kole „ Nada 

Mati}“. U kategoriji mla|i 

{kolski uzrast, prva nagrada 

Podmladak ènske ekipe sa instruktorima i sudijama 

pripala je Lazaru Radi{i}u, 

u~eniku prvog razreda Prve 

osnovne {kole „ Kraqa Petra 

Drugog“, druga nagrada \or|u 

Lijeski}u, u~eniku tre}eg raz- 

reda Osnovne {kole „\ura 

Jak{i}“ Ravni - izdvojeno odeqewe 

u Dre`niku, a tre}a nagrada 

pripala je Bogdanu Nikoli}u, 

u~eniku prvog razreda Osnovne 

{kole „Kraq Petar Drugi“. 

Posebna nagrada dodeqena je 

An|elini Rado{evi}, u~enici 

osmog razreda Osnovne {kole 

„Nada Mati}“. 

Na literarnom konkursu, 

u kategoriji stariji {kolski 

uzrast, prvu nagradu dobila je 

Milena ântrak, u~enica ~etvrtog 

razreda Osnovne {kole 

„Stari grad“, dok je u kategoriji 

mla|i {kolski uzrast, prvu nagradu 

dobio \or|e Lijeski}, 

u~enik tre}eg razreda Osnovne 

{kole „\ura Jak{i}“ Ravni- 

izdvojeno odeqewe Dre`nik, 

drugu nagradu je dobila Marta 

Ga~i}, u~enica ~etvrtog razreda 

Osnovne {kole „ Stari grad“, 

dok su dve tre}e nagrade dobili 

Nevena Milutinovi} i Tamara 

Lu~i}, u~enice prvog razreda 

O[ „\ura Jaki{i}“- izdvojeno 

odeqewe Dre`nik. 

Nagra|enim u~enicima 

uru~ene su nagrade, a svi u~enici 

koji su u~estvovali na likovnom 

i literarnom konkursu dobili 

su zahvalnice i slikovnice 

„Vatrogasna bojanka“. 

Uì~ko Dobrovoqno vatrogasno 

dru{tvo, koje ima dugu 

tradiciju, jer je osnovano 192 . 

godine, ima oko 400 ~lanova, od 

Sa uru~ewa nagrada 

kojih je preko 50 odsto podmladak 

( od 6 do 11 godina) i juniori 

(od 11 do 16 godina). 

Svoj uspe{an rad u 2010. 

godini krunisali su na najboqi 

na~in, jer je na dràvnom 

takmi~ewu Republike Srbije, 

koje je odràno u Jagodini, DVD 

Uìce bilo jedino dru{tvo koje 

je u~estvovalo sa pet ekipa ( 50 

takmi~ara, 10 instruktora i 9 

sudija). Iz Jagodine su se vratili 

sa {est osvojenih pehara, {to 

nije uspelo ni jedno drugo DVD. 

Od pet uì~kih ekipa, jedna je 

u~estvovala van konkurencije. 

U sportskim disciplinama, 

druga mesta osvojile su mu{ka i 

ènska juniorska ekipa, u kvizu 

znawa iz oblasti protivpoàrne 

za{tite, mu{ka juniorska ekipa 

i ènska ekipa podmlatka osvojile 

su prva mesta, juniorska 

ènska ekipa osvojila drugo, a 

mu{ka ekipa podmlatka tre}e 

mesto. 

Prema re~ima predsednika 

DVD Radosava Bo{kovi}a, 

ovakav uspeh na dràvnom 

takmi~ewu, i uspe{no realizovawe 

svih predvi|enih aktivnosti 

tokom 2010. godine, 

posebno edukacija u~enika osnovnih 

{kola, ostvareno je i 

zahvaquju}i razumevawu i materijalnoj 

pomo}i Grada Uìca. 

Predsednik Radosav Bo{kovi} 

uveren je da }e takva podr{ka 

biti prisutna i u narednim godinama, 

kako bi Doborvoqno 

vatrogasno dru{tvo sa jo{ boqim 

rezultatima u{lo u 201 . godinu, 

kada }e brojnim aktivnostima 

biti obeleèn zna~ajni 

jubilej- 90 godina postojawa i 

rada Dobrovoqog vatrogasnog 

dru{tva Uìce. 

\. Pili~evi} 

25

POLICIJSKA UPRAVA U@ICE 

Осумњичени за 

промет опојних дрога 

Nastavqaju}i aktivnosti u akciji “Morava” slu`benici Policijske 

stanice u Poègi su 0. decembra li{ili slobode i uz krivi~nu prijavu 

priveli istra`nom sudiji Vi{eg suda u Uìcu P. P. (1986) iz Poège zbog 

postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa 

i stavqawe u promet opojnih droga. 

U saop{tewu Policijske uprave Uìce kaè se da je prilikom pretresa, 

izvr{enog po naredbi istra`nog sudije Vi{eg suda u Uìcu, ispod 

nadstre{nice pomo}nog objekta u dvori{tu ku}e P. P. prona|ene su tri kesice 

sa ukupno tri grama opojne droge za koju se sumwa da je “spid” i tri kesice 

sa ukupno ~etiri grama droge za koju se sumwa da je marihuane. 

O ovom doga|aju obave{ten je i Vi{i javni tuìlac u Uìcu. 

Istog dana, tako|e po naredbi istra`nog sudije Vi{eg suda u Uìcu 

izvr{en je i pretres stana V. F. (1981) iz Poège, u ~ijoj je sobi prona|eno 

1,6 grama opojne droge za koju se sumwa da je “spid”. Protiv V.F. podneta 

krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo 

neovla{}eno dràwe opojnih droga. 

O ovom doga|aju obave{ten je i Osnovni javni tuìlac u Poègi. 

Лаке телесне повреде 

Oko 19,45 sati, 0. decembra, na magistralnom putu Uìce – Poèga, u 

mestu Ada, dogodila se saobra}ajna nezgoda u kojoj je lake telesne povrede 

zadobio Slobodan B. (1965) iz Sevojna. 

"Man" je udario u za{titnu ogradu pa se teret sa prikolice rasuo 

Do ove saobra}ajne nezgode je do{lo kada je putni~ko vozilo marke 

“opel-vektra”, kojim je upravqao Slobodan B. predwim krajem udarilo u 

zadwi deo putni~kog vozila, marke “laguna”, nakon ~ega se vozilo odbilo, 

pre{lo u levu saobra}ajnu traku i udarilo u skup vozila – teretno vozilo. 

Nakon sudara teretno vozilo marke “man” udarilo je u za{titnu ogradu sa 

leve strane kolovoza, {to je prouzrokovalo rasipawa tereta sa prikolice. 

Saobra}aj na ovom delu magistralnog puta, za vreme trajawa uvi|aja, 

usmeravan je na alternativne pravce. 

O ovoj saobra}ajnoj nezgodi obave{teni su Op{tinski javni tuìlac i 

istra`ni sudija Osnovnog suda u Uìcu. 

Опљачкане златара 

и мењачница 

U jutarwim satima 29. decembra, u Kosjeri}u, izvr{eno je krivi~no 

delo razbojni{tva na {tetu radnice zlatare “Gold” koja se nalazi u 

Kara|or|evoj ulici. 

Kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave Uìce, dva nepoznata 

naoruàna lica, u{la su u radwu i uz pretwu pi{toqem primorala radnicu 

i jo{ jednu ènsku osobu koja se zatekla u zlatari da legnu na pod, vezala im 

ruke i iz sefa otu|ila vi{e od jednog kilograma zlatnog nakita vrednosti 

oko tri miliona dinara, nakon ~ega su se vozilom udaqila u nepoznatom 

pravcu. 

O doga|aju su obave{teni istra`ni sudija Osnovnog suda i tuìlac 

Osnovnog tuìla{tva u Poègi. 

Istog dana, oko 19,00 sati, u Bajinoj Ba{ti izvr{eno je razbojni{tvo 

u mewa~nici “KM”. 


Nepoznati mu{karac u{ao je u mewa~nicu “KM” koja se nalazi u ulici 

Slobodana Penezi}a i uz upotrebu fizi~ke snage od radnice otu|io oko 

1. 00 eura, oko 900 konvertibilnih maraka i 100.000 dinara. 

O doga|aju su obave{teni istra`ni sudija Osnovnog suda i i tuìlac 

Osnovnog tuìla{tva u Uìcu. 

Policijski slu`benici Policijske uprave u Uìcu preduzimaju sve 

mere na rasvetqavawu ovih krivi~nih dela. 

Осумњичен за убиство 

у покушају 

Slu`benici Policijske uprave u Uìcu 6. januara su odredili meru 

zadràvawa prema Z. R. (1987) iz Uìca zbog postojawa osnova sumwe da je 

izvr{io krivi~no delo ubistvo u poku{aju na {tetu Marka J. (1985) iz Uìca 

i krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dràwe, no{ewe i stavqawe u 

promet oru`ja i eksplozivnih materija. 

Kako je navedeno u saop{tewu Policijske uprave Uìce, u toku prethodne 

no}i, oko 02,20 sati, u ugostiteqskom objektu “Pab” koji se nalazi u 

ulici Vojvode Demira, u Uìcu, izme|u Z. R. i Marka J. do{lo je do verbalnog 

sukoba nakon ~ega je Z. R. izvadio pi{toq i ispalio jedan hitac u pravcu 

Marka J. pogodiv{i ga u predelu grudnog ko{a i nanev{i mu prostrelnu ranu. 

Iako su prisutni gosti poku{ali da zadrè osumwi~enog, on je uspeo da se 

otrgne i udaqi iz lokala. 

Na mesto doga|aja odmah su upu}ene sve raspoloìve patrole policije, 

a osumwi~eni je ubrzo prona|en i doveden u prostorije Policijske uprave u 

Uìcu. Policijski slu`benici prona{li su i pi{toq iz koga je Z. R. pucao, 

a koji je prilikom bekstva odbacio od sebe. 

O zadràvawu su obave{teni istra`ni sudija Vi{eg suda i tuìlac 

Vi{eg tuìla{tva u Uìcu. 

Опрез са непознатим 

бројевима 

Ministarstvo unutra{wih poslova upozorilo je sve korisnike mobilnih 

telefona da ne odgovaraju na propu{tene pozive sa nepoznatih brojeva, 

jer mogu postati `rtve kriminalaca i napraviti velike telefonske ra~une. 

Ukoliko gra|ani na mobilnom telefonu primete propu{ten poziv sa brojeva 

koji po~iwu sa + 9,+ 90, + 91, + 92, + 9 , + 94 i tako daqe, ne treba da ih 

zovu, jer verovatno ne}e mo}i da prekinu poziv i napravi}e ogroman tro{ak 

na ra~unu, saop{teno je iz MUP. Jedan od prevarenih gra|ana izgubio je oko 

2.000. evra odgovaraju}i na propu{ten poziv sa navedenih brojeva, dodaje se 

u saop{tewu. Sve ~e{}e se de{ava da korisnik mobilnog telefona dobije, 

u nekom trenutku, propu{teni poziv, a da pri tom telefon stvarno nije ni 

zvonio. U tom slu~aju, MUP savetuje da se odmah obri{e propu{teni poziv 

sa nepoznatiog broja, po{to je to jedini na~in da korisnik ne postane `rtva 

krilminalaca. Sli~ne kriminalne radwe uveliko se de{avaju u Evropi, a 

brojne prijave MUP-u potvr|uju da se iz dana u dan pove}ava broj qudi u 

Srbiji koji odgovara na ovakve pozive i stavqa sebe u finansijske probleme, 

navedeno je u saop{tewu. 

Пријављен нестанак 

Слободанка Савић 

Deùrnoj slu`bi Policijske stanice u Bajinoj Ba{ti 5. januara je prijavqen 

nestanak Slobodanke Savi} (1945) iz Bajine Ba{te, ina~e lice raseqeno 

sa Kosova i Metohije. Ona se, u 

ponedeqak . januara, oko 1 , 0 sati, 

iz stana u kolektivnom sme{taju uputila 

u prodavnicu od kada joj se gubi 

svaki trag. 

U saop{tewu za javnost 

Policijske uprave Uìce, kaè se 

da je Slobodanka visine od 150 do 

160 cm, sredwe telesne konstitucije, 

jednog zelenog, a drugog braon oka, 

kratke ravne kose. Na sebi je imala 

teget platnenu bluzu, crni dowi deo 

trenerke, {arene gumene ~izme i 

crnu {u{kavu jaknu, a u ruci je nosila 

crnu ènsku torbu. 

Molimo gra|ane, ukoliko prepoznaju 

nestalu osobu da obaveste 

najbliù policijsku stanicu. 

R.V. 

Slobodanka Savi} 

26 14. januar 2011.

Pi{e: @arko Petrovi} 

Godine 19 4. ubi{e 

Kraqa Aleksandra - 

tvorca Jugoslavije! Kraq Aleksandar 

- pro-istekao iz velike 

i duge srpske ideje: ujediwene, 

pre svega, u slovenskoj ideji… 

I vra}amo se duboko u istoriju 

Srb, do kneza Mutimira, u 

9. veku, u wegovu borbu da Srbi 

prime hri{}anstvo kao dràvnu 

religiju. I uspeo je. 

A onda Sveti Sava, Du{an, 

Lazar i mrak, sve do Kara|or|a! 

Kada je propao Prvi srpski 

ustanak Kara|or|e zatraì 

uto~i{te u Rusiji. I otuda- 

14. januar 2011. 

vrati se i - svoji mu odseko{e 

glavu! 

Stièmo i do 1876. godine 

- do Rajevskog. I on je poginuo za 

Srbiju. 

A zar je mogla za Rajevskog 

da bude druga sudbina? Deda i 

otac su mu bili ratnici za Rusiju, 

slovenstvo, pravoslavqe… 

I ovaj na{ Rajevski, pukovnik 

Poznati kompozitor i kwièvnik @arko Petrovi} 

nedavno je u izdawu Udruèwa srpskih izdava~a objavio 

kwigu „Balada o Rajevskom“ koja sadrì notni zapis i stihove 

wegove istoimene pesme. Pored toga, kwigu ~ini i 

kratak ìvotopis Nikolaja Nikolajevi~a Rajevskog, iz koga 

objavqujemo najzanimqivije delove. 

u vojsci Srba koji je do{ao da 

pogine u selu Gorwi Adrovci, 20. 

avgusta 1876. godine. Ratnik je 

„predvi|en“ od qudi da gine, od 

Boga da se bori za ìvot ovozemaqski, 

za svoj narod i dràvu, 

za svoju veru… Prepun je emocija 

za svoju porodicu, zavi~aj, 

voqenu ènu, ideju, vatrenu 

mladost, tradiciju koju mogu da 

zloupotrebe oni sa protivni~ke 

strane koji su se na{li kraj 

wega i u wegovoj smrti vide i 

svoj uspeh i medaqu za ratne us- 

фељтон 

BALADA O RAJEVSKOM (4) 

Широка словенска душа 

Zdravstvuj Rajevski, Nikolaj 

Nikolajevi~u, 

Zdravo! Zdravo! Zdravstvuj! 

Zdravstvuj! 

Zdravstvuj, Rajevski, Nikolaj 

Nikolajevi~u, 

Hvala! Hvala! Zdravstvuj! 

Zdravstvuj! 

Osta}e{ sa nama, uz brata po 

du{i, 

A srce tvoje je sa nama, 

To srce ~uvamo i mi… 

O Nikolaj, 

Ti nosi{ krst 

Da ~uva bra}u, 

O Nikolaj… 

O, Rajevski 

O, Rajevski 

Ti si nam radost 

I na{ si bol… 

Osta}e{ sa nama ti, 

Uz brata iste krvi, 

Ovde ima{ dva ìvota- 

ZDRAVSTVUJ NIKOLAJ 

NIKOLAJEVI^ RAJEVSKI 

pehe… 

Pukovnik Rajevski je bio 

prepun ovih duhovnih i fizi~kih 

prenapregnutosti. Skoro sve 

ih je poneo u svojoj du{i i u 

svom telu: Slovene, Srbe, Ruse, 

ratni~ku porodicu Rajevski, 

nesre}nu qubav prema èni… 

Kao da je do{ao da pogine u 

Srbiji, ovde, kod bra}e, slovenskog 

naroda, kod roda iste krve, 

mekane i zanesene du{e, dalekog 

zajedni~kog porekla, istog 

jezika i sudbine, da ratuje, mu~i 

se u ìvotu, i u istoriji, uvek 

da bude na ni{anu zlih namera, 

onih koji su zavideli wegovom 

velikom srcu i {irokoj du{i, 

ne`noj qubavi prema èni, pesmama 

i belim brezama… 

I bilo je pesama i bila je 

pri~a za Rajevskog… Od crkve 

do pristani{ta kada se ~uo zvuk 

parobroda koji je specijalno 

Srpski, ruski, Rajevski… 

Svoje srce slovensko 

Ti dade bra}i svojoj 

Sad ponesi srce srpsko, 

ûva}emo tvoje rusko… 

Zdravstvuj, Rajevski, 

Nikolaj Nikolajevi~u, 

Zdravo! Zdravstvuj! 


Brate Rajevski, 

Ovde ti je zemqa slovenska 

Ovde ti je srce ostalo 

Nikolaj Nikolajevi~u- 


I ponesi na{u du{u Rusiji, 

Nikolaj Nikolajevi~u, 

Hvala Rajevski, Zdravo! 

Zdravo! 

Nikolaj Nikolajevi~u 

Rajevski- 

Rajevski… 

stigao iz Rusije za poginulog 

Rajevskog da ga „odvede“ ku}i, a 

srce ostavi u Srbiji… 

I dugo, dugo, Srbi su bili 

nedore~eni u istoriji, bez slobode 

i istinske velike dràve, 

dok onaj princ Aleksandar 

ne ode u Rusiju, vrati se na 

Balkan, pobedi i stvori prvu 

ju`noslovensku dràvu. 

U tom istorijskom mestu, u 

selu Gorwi Adrovac, deùrao 

je i ovaj ruski grof - pukovnik 

Nikolaj Nikolajevi~ Rajevski. 

I danas je tu. Ali, opet nema 

dràve Ju`nih Slovena a bila 

je stvorena pod komandom sabqe 

Aleksandra I Kara|or|evi}a. 

U na{e vreme, sve to se ~uje kao 

stara slovenska pesma - Slovenska 

bajka… 

Zdravstvuj Nikolaj Nikolajevi~ 

Rajevski. 

27

Beogradu je 2. januara, u 88. 

U godini ìvota preminuo, 

a 5. januara u Aleji zaslu`nih 

gra|ana na Novom grobqu sahrawen 

dr Sre}ko Nedeqkovi}, profesor u 

penziji Medicinskog fakulteta Univerziteta 

u Beogradu, nekada{wi 

direktor Instituta za kardiovaskularne 

bolesti i {ahovski internacionalni 

majstor. 

U prisustvu rodbine i velikog 

broja prijateqa i po{tovalaca ìvota 

i dela poznatog lekara i {ahiste, 

me|u kojima je bilo dosta wegovih 

nekada{wih studenata, zatim sportista 

i predstavnika op{tine Ariqe 

i Zavi~ajnog dru{tva Ariqaca i prijateqa 

Ariqa u Beogradu. Od prof. 

dr Sre}ka Nedeqkovi}a oprostili 

su se legenda srpskog i jugoslovenskog 

{aha Svetozar Gligori}, lekar, 

{ahista i akademik Miodrag Mi{o 

Ostoji} i Dobrilo Nikoli}, akademski 

grafi~ar - dizajner u ime 

rodnog Virova i op{tine Ariqe i 

Zavi~ajnog dru{tva Ariqaca i prijateqa 

Ariqa u Bogradu. 

SEOSKA KU]A DALA 

DVA LEKARA, DVA 

IN@EwERA 

I NASTAVNIKA 

Uzornom i po{tovanom doma- 

}inu Iliji Nedeqkovi}u iz ariqskog 

sela Virova supruga Anka je podarila 

osmoro dece: {est sinova- Requ, 

Sre}ka, Arsenije, Stevana, Miahila 

i Mladomira i dve k}erke- Danicu i 

Dobrilu. 

Malo je seoskih porodica u 

na{em kraju, a i u Srbiji, kao {to je 

Ilija Nedeqkovi}, koja je dala pet 

intelektualaca, me|u kojima su dva 

lekara, dva inèwera i jedan nastavnik. 

Od {estorice bra}e, dvojica 

su doktori nauka a jedan magistar, 

koji su kao vrsni stru~waci poznati 

u svojoj zemqi, ali i u svetu. 

Najstariji Reqa, lekar i 

poznati dobrotvor, najve}i deo 

radnog veka proveo je u Americi. U 

Wujorku je radio na izu~avawu hormona 

nadbubre`ne `lezde, a izvesno 

vreme proveo je na Institutu za 

farmakologiju Iniverziteta u Ganu 

(Belgija), gde je radio sa nobelovcem 

Kornejem Hejmansom. 

Drugi brat Arsenije je inèwer 

tehnologije, koji je doktorirao u Americi, 

gde je 199 . godine osnovao i 

svoju sopstvenu kompaniju „Arso“, a 

koja je uradila i realizovala vi{e 

projekata u Severnoj i Centralnoj 

Americi, u Zapadnoj i Isto~noj Evropi 

i u Aziji. Kao priznati stru~wak 

izabran je za eksperta Ujediwenih 

nacija. 

Tre}i brat Sre}ko je 1952. 

godine zavr{io studije medicine u 

Beogradu, potom je magistrirao a zatim 

1969. godine i doktorirao. Kao 

klini~ki lekar na Internoj klinici 

Medicinskog fakulteta pre{ao je 

put od asistenta do redovnog profesora 

interne medicine i kardiologije. 

U Americi usavr{ava se i u 

oblasti biostatistike i kardiologije, 

da bi potom po pozivu bio profesor 

u Wujorku, Hjustonu, Moskvi, Londonu, 

Tokiju, Fukuoki, Parizu, Be~u, 

Stokholmu… Izme|u ostalog, dr 

Sre}ko Nedeqkovi} je bio upravnik 

Klinike za kardiologiju interne 

medicine, osniva~ i direktor Instituta 

za kardiovaskularne bolesti 

Klini~kog centra Srbije… 

Ovaj kardiolog svetskog glasa 

ostao je upam}en kao prvi stru~wak 

koji je u onoj drugoj Jugoslaviji 

uveo oìvqavawe bolesnika iz 

klini~ke smrti primenom transtorokalnog 

elektro{oka. Bio je i 

glavni istaìva~ vi{egodi{weg 

me|unarodnog projekta „Studija sedam 

zemaqa - deo za Srbiju“, a objavio 

je preko 400 nau~noistraìva~kih 

radova u doma}im stru~nim ~asopisima 

i preko 150 inostranih. Dobitnik 

je brojnih priznawa, me|u kojima 

su dve Oktobarske nagrade Beograda 

za nau~na ostvarewa, Sedmojulska 

nagrada Srbije, Zlatna medaqa 

Udruèwa kardiologa Jugoslavije, 

nagrada za ìvotno delo Srpskog 

lekarskog dru{tva, Orden zasluga 

za narod… 

êtvrti brat Stevan je ma{inski 

inèwer, koji je na Ilionis 

univerzitetu u îkagu magistrirao 

1969. godine. Ostao je da ìvi i 

radi u Americi. Radio je u vode}im 

industrijskim kompanijama za proiz- 

спорт 

ZAPIS O ÛVENOM KARDIOLOGU I [AHISTI 

DR SRE]KU NEDEQKOVI]U 

Лекарска и шаховска легенда 

Od 2008. godine finalni turniri {ahovskog prvenstva 

studenata Beogradskog univerziteta nose ime 

„ Trofej Verica i Sre}ko Nedeqkovi}“ 

Sre}ko i Verica Nedeqkovi} predaju pehar prvakiwi Beogradskog 

univerziteta 

vodwu opreme za termo i nuklerane 

elektrane. Poznat je kao istaknuti 

stru~wak, koji je dijagnosticirao 

eksploatacione probleme parnih 

turbina u ~etrdeset ameri~kih 

saveznih dràva, u Meksiku, Latinskoj 

Americi, Aziji i Evropi. 

Wihov peti brat Miahilo 

opredelio se za prosvetnu struku 

i radio je kao nastavnik u osnovnoj 

{koli, a {esti brat Mladomir ostao 

je sa roditeqima u Virovu. Me|utim, 

i on se, posle poseta bra}i u Americi 

jednog dana otisnuo preko okeana 

i pridruìo bra}i Reqi i Stevanu. 

U rodnom Virovu iz oxaka wihove 

rodne ku}e i daqe se izvija dim, 

jer Mladomirov sin Ilija, koji nosi 

dedino ime, ne dozvoqava da se ugasi 

dedino i o~evo ogwi{te. 

SRE]KOVA 

[AHOVSKA PORODICA 

Povodom smrti prof. dr 

Sre}ka Nedeqkovi}a, koga je kao 

{esnaestogodi{wak upoznao na 

prvenstvu Srbije u â~ku, poznati 

{ahovski velemajstor Aleksandar 

Matanovi} je napisao da „ sve {to je 

bilo u {ahu u na{oj zemqi, sve {to 

}e biti, vezano je za ime lekara i 

{ahiste dr Sre}ka Nedeqkovi}a“. 

Dr Sre}ko Nedeqkovi} je ostavio 

duboke tragove u nauci, ali 

i u {ahu. Za wega je medicina bila 

profesija, a {ah neuporedivo vi{e 

od hobija. Pored porodice, medicina 

i {ah su bile wegove velike qubavi. 

Za razliku od profesionalnih 

Sre}ko Nedeqkovi} 

{ahista, kako napisa Aleksandar 

Matanovi}, Sre}ku je {ah pruào radost 

i zadovoqstvo, jer se do kraja 

ìvota druìo sa {ahovskim figurama, 

a kada je igrao {ah, se}aju se 

wegove kolege {ahisti, „iz wegovih 

o~iju zra~ilo je detiwstvo“. Bio 

je Sre}ko {ahovski interancionalni 

majstor, koji je kao dràvni 

reprezentativac u~estvovao na 

dva evropska {ahovska prvenstva, 

kada su osvojene dve srebne medaqe 

(1957. i 1961.), a potom }e na{i 

{ahisti osvojiti i zlatnu medaqu 

na Olimpijadi u Dubrovniku. Dva 

puta je biran za saveznog kapitena 

{ahovske reprezentacije Jugoslavije 

i kao selektor vodio je na{u 

ekipu u mnogim me~evima, ali i na 

tri Olimpijade- u Moskvi, Havani i 

Buenos Ariesu. [ahisti Srbije i Jugoslavije 

ne pamte da je u vreme kada 

je dr Sre}ko Nedeqkovi} bio selektor 

ikada izbio bilo kakav spor i da 

je on ikada bio u prilici da povisi 

ton. U se}awima {ahista ostao je 

upam}en kako za vreme takmi~ewa 

„ sa bele`nicom u rukama obilazi 

stolove na kojima su igrali, prati i 

preìvqava zbivawa na tabli, a ako 

nekoga, onako kri{om, ispod stola 

lupi nogom po cevanici, to je bio 

znak da je ne{to mutno na tabli, to 

je bio znak da nisi sam, da nas ima 

vi{e“. Stalno je bdio nad {ahistima- 

kao sekundant, ~lan reprezentacije, 

selektor, lekar, a nadasve kao 

veliki drugar i prijateq. 

Porodica dr Sre}ka Nedeqkovi}a 

ve} je decenijama poznata kao 

uspe{na {ahovska porodica. Wegova 

supruga Verica, ro|ena u selu Pridvorici 

kod â~ka, poznati je {ahovski 

velemajstor i zastupqena je, pored 

ko{arka{kih legendi Ki}anovi}a i 

Mi{ovi}a u Ku}u slavnih u â~ku. 

Wihovi sinovi Milo{ i Vladimir 

su majstorski kandidati. Sin Milo{ 

je doktor ma{inskih nauka, koji je u 

tri mandata bio dekan Ma{inskog 

fakulteta. Bio je uspe{an doma}in 

{ahovskih takmi~ewa studenata 

Beogradskog univerziteta, predsednik 

Zavi~ajnog dru{tva Ariqaca i 

prijateqa Ariqa u Beogradu, ~ijim 

je godi{wim skup{tinama redovno 

prisustvovao wegov otac Sre}ko. 

Dr Milo{ Nedeqkovi} je sada na 

du`nosti dràvnog sekretara u 

Ministarstvu za nauku i tehnologiju. 

Od 2008. godine, finalni turniri 

prvenstva Beogradskog univerziteta 

nose naziv „Trofej Verica i 

Sre}ko Nedeqkovi}“, po velikanima 

na{eg {aha i pokroviteqima ovog 

takmi~ewa. 

\or|e Pil~evi} 

28 14. januar 2011.

SPEKTAKL NA ZLATIBORU 

Ноћ бокса 

portska manifestaci- protekne u najboqem redu po- 

Sja Zlatibor BOXING brinuli su se: Op{tina âjeti- 

NIGHT bi}e organizovana u petak na, Turisti~ka organizacija 

14. januara u sportskoj dvorani Zlatibor, Kulturno sportski 

Wai Tai, sa po~etkom u 19 ~aso- centar âjetina i Balkan Box 

va. Qubiteqi boksa mo}i }e da Promotion, tu su i Putevi Uìce, 

pogledaju {est borbi u profe- Hotel Palisad, Zlatibor voda i 

sionalnom boksu. Pokroviteqi sportska dvorana Vai Tai, i hotel 

turnira su Turisti~ka orga- Bra}e Sekuli}. 

nizacija Zlatibor i op{tina Glavna borba koja po~iwe 

âjetina. 

u 22 ~asa bi}e izme|u srpskog 

Drugu godinu zaredom na boksera Milana Piperskog i 

Zlatiboru }e biti odràn boks- Bugarina Zaharija Mustaf~eva. 

erski me~, ta~nije pravi bokser- Ove godine izosta}e Nenad 

ski spektakl. Predvi|eno je pet Borov~anin, koji se sada na{ao 

uvodnih borbi i jedna glavna sa u ulozi promotera: 

ukupno 12 u~esnika. A da sve - Presre}an sam {to sam 

INICIJATIVA O IMENU GRADSKOG 

STADIONA 

Нека носи име Срба 

Стаменковића! 

Udruèwe sportskih 

novinara 

Zlatiborskog okruga uputilo 

je Gradskom ve}u Uìca 

inicijativu da stadion, 

~ija je rekonstrukcija u 

toku, ponese ime Srboquba 

Srba Stemenkovi}a. 

Srbo je po ocenama 

mnogih, bio najve}i fudbalski 

talenat. Debitovao 

je 1972 godine za Slobodu, 

a od 1975. godine do 1981. 

branio je boje Crvene 

Zvezde. Dragan Xaji} mu je 

tada predao svoj dres sa 

brojem 11, {to je bilo jo{ 

jedno u nizu priznawa za fudbalskog majstora sa \etiwe. Od 1981. 

do 1988. godine boravi u Americi, igraju}i mali fudbal. Amerikanci 

su ga smatrali ~arobwakom i zvali ga jednostavno- STEN. 

Branio je boje Memfisa, Baltimora i San Hozea. Progla{en je i 

za najboqeg igra~a malog fudbala na svetu. Podse}awa radi, Srbo 

Stamenkovi} je 1984. godine bio progla{en za najboqeg strelca, 

198 . i 1984. godine bio je kraq asistencija, i tri puta na najboqi 

na Ol star me~evima, ~ak dva puta kao ~lan poraène ekipe, 

{to nikome do tada nije uspelo. Oskara za mali fudbal dobio je 

1985. godine, ali nije bio na dodeli ovog priznawa jer je i ovog 

puta Uìce bilo na prvom mestu. U wegovom gradu igrao se turnir 

u malom fudbalu! 

Ove godine navr{i}e se 15 godina od prerane smrti majstora 

fudbala. Sportski novinari Zlatiborskog okruga smatraju da sta- 

Stadion u Uìcu po~eo 

je da se gradi 1946. godine, a 

te iste godine poneo je naziv 

„24, septembar“, po datumu 

oslobo|ewa Uìca 1941. godine. 

Ime stadiona nikada 

nije ukinuto, iako je polako 

po~elo da se gubi. Posledwih 

godina postalo je uobi~ajeno 

da se stadion imenuje „gradskim“, 

ili kao stadion Slobode. 

14. januar 2011. 

Legenda: Srbo Stamenkovi} 

dion treba da nosi ime Srboquba 

Stamenkovi}a. Na taj na~in 

Uìce bi se dostojno oduìlo 

fudbalskom magu. U tome o~ekuju 

potpunu podr{ku Grada Uìca i 

{ire javnosti. Inicijativa je 

upu}ena i na adrese fudbalskog 

kluba Sloboda Point Sevojno, 

Fudbalskom savezu Zlatiborskog 

okruga, Op{tinskom fudbalskom 

savezu Uìce i Sportskom 

savezu Uìce. 

Z. \okovi} 

спорт 

ponovo na Zlatiboru, i nadam 

se da }u ba{ ovde u narednom 

periodu braniti ili osvajati 

titule. Ovo okupqawe najboqih 

boksera iz zemaqa biv{e Jugoslavije 

je odli~an potez, i verujem 

da }e publika uìvati. – 

Vojislav Jawi}, direktor 

hotela „Palisad“ je izrazio 

zadovoqstvo {to }e gosti Zlatibora 

imati {ta da vide, a bokseri 

Milan Piperski, Predrag 

Rado{evi}, Adnan Buharlija i 

Veselin Kocoski su izrazili 

Spremni za borbu 

spremnost da se bore i ostvare 

pobede. 

Obezbe|ena je posebna scenografija 

i rasveta koje su sastavni 

deo ovakvih manifestacija. 

I evo godine o~ekuje se da u 

prvim redovima do ringa budu 

poznati sportiti, glumci i estradne 

zvezde. Wihova imena su 

jo{ uvek tajna za javnost, jedino 

je izvesno da }e me|u wima biti 

bokserske legende Tadija Ka~ar 

i Dragomir Vujkovi}. 

Z. \. 

PROGLA[ENI NAJBOQI SPORTISTI 

BAJINE BA[TE 

Nagra|eni sportisti 

Титула фудбалеру 

Стојановићу 

Fudbaler Sloge Nemawa Stojanovi} – Keri najboqi je 

sportista Bajine Ba{te, a Sloga najuspe{niji klub u 

pro{loj godini, odluka je ìrija Op{tinskog sportskog saveza. FK 

Sloga, s tradicijom dugom sedam decenija, iako novajlija u Srpskoj 

ligi u grupi Zapad, polusezonu zavr{ila je trijumfalno ubedqivim 

vo|stvom na tabeli sa ~etiri boda prednosti u odnosu na drugoilasirani 

Rudar iz Kostolca. Za najboqeg trenera progla{en 

je Ratko Veselinovi}, u~iteq kadeta Sloge, s kojima je osvojio 

titulu jeseweg prvaka Zlatiborske lige. Najboqa sportiskiwa je 

kajaka{ica Ivana Ili}, ~lanica Kajak kluba Drina, osvaja~ brojnih 

medaqa na doma}im i internacionalnim turnirima na divqim vodama.U 

kategoriji juniora epitet najuspe{nijih poneli su kajaka{ 

Bogdan Stojanovi} i Du{ica Mati} iz KK Omladinac, a najboqi 

kadeti su Radovan An|i} iz Kajak kluba Drina i Jelena Bogdanovi} 

iz Karate kluba Omladinac. 

R.B. 

29

TURNIR U MALOM FUDBALU „ DU[KO 

GLIGORI]- BOSANAC“ 

Додељени пехари 

и награде 

Ivawica: Krajem pro{le 

godine u {kolskoj hali u Crwevu 

odràn je VII tradicionalni 

memorijalni turnir u malom fudbalu 

„Du{ko Gligori} - Bosanac“. 

Turnir je okupio 1 ekipa koji 

su se takmi~ili raspore|eni u 

~etiri grupe. Pobednik turnira 

je ekipa Kafe Roma plus koja je 

u finalu slavila pobedu protiv 

Kafe Talija. 

Najboqima su pripali pehari 

i vredne nov~ane nagrade. 

Za igra~a turnira progla{en je 

Kraqevo. Hala sportova. 

Gledalaca: 500. Sudije: ûkalovi} 

(Beograd), Dimovski (Kraqevo), 

Oqa~i} ( Beograd). 

SLOGA: Popovi} 14, Borov~anin 

2, Razi} 4, Jovi} 1 , 

Boòvi} 19, Ja}ovi} , Gavranovi} 

8, Trivunovi} 20, Vlahovi} 

4, Dimitrijevi}, Veli~kovi} 4, 

Topolovi}. 

SLOBODA: An|i} 19, Mi}e- 

Pobedni~ka ekipa Kafe Roma plus 

Miloje [ar~evi} iz ekipe Kafe 

\eneral. Najboqi strelac 

turnira je Bojan Zu~kovi} iz 

pobedni~ke ekipe, dok je najboqi 

golman \or|e Jovanovi} iz 

„Kafe Talija“. Prijateqima i 

sponzorima su uru~ene zahvalnice 

i priznawa, a organizatori 

su obe}ali da }e se i naredne 

godine potruditi da turnir protenke 

u fer i korektnoj borbi, i 

da se okupi jo{ vi{e u~esnika. 

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE- 15. KOLO 

SLOGA - SLOBODA 91:69 

(21:20, 16:16, 23:14, 31:19) 

OTI[LI 

QUBOJEVI] 

I MARKOVI] 

Zbog finansijskih problema, 

iako je klub èleo, 

nisu uspeli da zadrè dvojicu 

standardnih u postavi 

Bojana Qubojevi}a koji je 

oti{ao u Crnu Goru, kao i 

Milo{a Markovi}a koji 

se odlu~io za Rumuniju. U 

izmewenom sastavu, KK Sloboda 

ima samo jedan ciq, a 

to je opstanak u ligi. 

vi} 11, Petronijevi} 8, Arsi} 2, 

Fekete 14, Jevtovi} 6, Tasi} 1, 

Mari} , \uri} 5, P. Kutle{i}, 

Bikovi}, D. Kutle{i}. 

Ekipe su se smewivale 

u vo|stvu bez neke ve}e prednosti 

samo u prvih 25 minuta. 

Tada je na scenu stupio plejmejker 

doma}ih Stefan Jovi}, kod 

rezultata 47:47, vezao dve trojke 

i to je pokrenulo ceo tim. 

Uì~ani do kraja susreta nisu 

uspeli da preokrenu rezultat. 

Trener Milo{ Obrenovi} 

nakon utakmice bio je vidno 

razo~aran: 

- U ovom promewenom sastavu 

vi{e i boqe nismo mogli. 

Dràli smo se samo u prvih 

25 minuta, a onda dozvolili 

doma}inu da se razigra. Sloga je 

{utevima sa distance prelomila 

utakmicu i na kraju slavila 

zasluènu pobedu.- 

U narednom kolu Uì~ani 

na svom terenu do~ekuju ekipu 

Mega Vizure. 

Z. \. 

спорт 

I. S. 

ATLETIKA- 18. NOVOGODI[wA TRKA NA 

U[]U 

Данијел Вукајловић 

победник 

Tradicionalna 17. po redu Novogodi{wa trka 

op{tine Novi Beograd, odràna je 31. decembra 

na U{}i, u organizaciji AK Maratonac. U 

trci seniora trijumfovao je Danije Vukajlovi} 

~lan Mladosti iz Uìca 

Na – 9 stepeni, u glavnoj trci 

duìne 7, 7 km od 29 takmi~ara, 

Danijel Vukajlovi} je bio najbrì i 

prvi pro{ao kroz ciq ostvariv{i 

vreme 2 :29,6. Drugo mesto pripalo 

je Miroslavu Komar~evi}u iz Crvene 

Zvezde, dok je tre}e mesto osvojio 

Sreten Ninkovi} iz Uba. 

- Bilo je to posledwa trka za 

2010. godinu i drago mi je {to sam 

zabeleìo pobedu. Tr~ala se staza u 

du`ni oko 8000 metara u pravcu Zemuna, 

do restorana Venecija i nazad 

do U{}a. Konkurencija je bila èstoka. 

Mogu re}i da sam novogodi{wu 

trku tr~ao mnogo puta, uvek sam bio 

blizu pobede, ali tek sada sam uspeo 

da prvi pro|em kroz ciq. Presre}an 

sam- rekao je za Vesti, Danijel Vukajlovi} 

i dodao: 

- Uspehu je dosta „kumovao“ i 

period dobrih treninga pre trke, 

tako da sam popuno spreman da nastavim 

reprezentatvne pripreme u 

Ulciwu. @elim da se dobro pripremim 

za predstoje}u sezonu i da 

istr~im jo{ koji dobar rezultat, 

jer moram te{ka srca re}i da }u se 

jo{ samo ovu sezonu profesionalno 

Атлетски клуб Ужице 

Danijel Vukajlovi} najavio 

povla~ewe iz atletike 

baviti atletikom, a nakon toga }u se 

pozdraviti sa stazom - otkriva svoje 

planove Vukajlovi}. 

Z. \. 

Na tradicionalnoj novogodi{wnoj trci „U{}e 2010“, odrànoj u 

Beogradu, ~lanovi AK Uìce postigli su zapaène rezultate. U trci 

starijih pionira na 1000 m Uro{ Kutle{i} je osvojio prvo mesto, a Stefan 

Milovanovi} peto. U trci mla|ih pionirki na 500 m Emina Marmarac 

je osvojila prvo mesto, dok je Bojana Milovanovi} zauzela drugu 

poziciju. U trci juniora na 000 m Stefan Jovanovi} je osvojio tre}e 

mesto, a kod seniorki na 8 000 m Ana Sekuli} je osvojila ~etvrto mesto. 

R. V. 

PISMO ÎTALACA 

INICIJATIVA ZA ODR@AVAwE 

U@I^KOG MARATONA 

Atleti~ar „Mladosti“ Nemawa Cerovac, na Evropskom prvenstvu 

u Portugaliji osvojio je drugo mesto i time se pridruìo slavnim prethodnicima 

Oliveri Jevti} i Slavku Kuzmanovi}u koji su na najlep{i 

na~in afirmisali Uìce i reprezentovali svoju zemqu. 

Prirodno bi bilo da i Grad Uìce bude doma}in i organizator 

najve}e i najmasovnije sportske manifestacije maratona. 

Pored sportskog karaktera- manifestacije dati {iri okvir 

gde bi Grad Uìce promovisao svoje turisti~ke i priodne potencijale. 

Maraton bi mogao da se odrì u maju ili na jesen u oktobru, u 

vreme trajawa {kolske godine da bi i u~enici svojim u~e{}em doprineli 

masovnosti. 

Da bi privukli poznate atleti~are i promotere iz inostranstva 

trebalo bi uz pomo} sponzora obezbediti pristojne nagrade. Uz 

maratonsku, uli~nu trku u program uvrstiti „ trku zadovoqstva“ na 5.000 

metara, gde bi pravo u~e{}a imali svi koji to èle bez prijavqivawa i 

pobednika, trka manifestacionog karaktera. 

Petar Ristanovi} 

0 14. januar 2011.

lub ritmi~ke gimnas- 

Ktike Gracija iz Uìca 

i gimnasti~ki klub Poèga organizovali 

su od 2. do 12. januara 

na Zlatiboru Me|unarodni 

zimski kamp u ritmi~koj gimnastici. 

U okviru kampa u sportskoj 

dvorani Wai tai, odràn je 

i me|unaordni turnir Gracija 

2011: 

Pavle Stefanovi}, predsednik 

KRG Gracija iz Uìca, 

isti~e za Vesti da su kao 

doma}ini prezadovoqni i 

odrànim turnirom, ali i celokupnim 

kampom: 

Mi svake godine organizujemo 

na Zlatiboru novogodi{wi 

kamp ritmi~ke gimnastike a ujedno, 

u okviru kampa i turnir koji 

je trajao dva dana. Na turnir u je 

nastupilo 120 takmi~ara iz pet 

klubova iz Rusije, dva iz Bosne 

i Hercegovine, kao i Gracija iz 

Uìca, GK iz Poège i Kis iz 

Mladenovca. Atmosfera na kampu 

je izvrsna, pa se sve to prenelo 

i na turnir koji je imao i svoj 

takmi~arski i revijalni deo. 

Konkurencija je bila izuzetno 

jaka, a Ruskiwe su dokazale 

da su i daqe neprikosnovene u 

ovom sportu- pri~a Stefanovi} 

i dodaje: 

- Na{e go{}e iz Rusije su 

osvojile u skoro svim disciplinama 

zlatne medaqe , ali 

i na{e devoj~ice su pokazale 

zavidan nivo ume}a. Ruskiwe 

jesu bile najboqe, ali je ovaj 

turnir, i uop{te kamp koji organizujemo 

evo ve} pet godina 

na Zlatiboru, dobra prilika za 

na{e takmi~arke da vide gde su 

i naravno da mnogo toga nau~e od 

wih. 

14. januar 2011. 

Iva Simi}, Mina Gardi} i 

Milica Jeveri~i}, su svakako 

imena koja treba zapamtiti, 

ali i one }e dugo pamtiti ovo 

takmi~ewe i kamp na kome su im 

treninge vodili treneri 

iz Rusije. Kaù da 

su treninzi naporni, 

ali se niko nije àlio 

jer su sve malene 

gimnasti~akre htele i 

ne{to novo da nau~e. 

A kada se taj radni deo 

zavr{i, onda dobri 

doma}ini iz Gracije 

povedu goste u obilazak 

Zlatibora i okoline. 

спорт 

TURNIR RITMI^KE GIMNASTIKE GRACIJA, ZLATIBOR 2011 

Неприкосновене Рускиње 

U hali sporotva WAI TAI na Zlatiboru je odràn me|unarodni turnir u ritmi~koj gimnastici, 

Gracija 2011. U~estvovalo je 120 takmi~ara iz Rusije, Bosne i Hercegovine i Srbije 

Zajedni~ka fotografija za uspomenu 

Male Gracije 

Stizali su i do bazena u Ova~ar 

Bawi, Drvengrada u Mokroj Gori, 

obilazili obli`we manastire i 

jednostavno bili oduèvqeni. 

Angelina Karmazina, predsednik 

CSK-a iz 

Moskve je prvi 

put u Srbiji i na 

Zlatiboru: 

- Zadovoqna 

sam turnirom jedino 

{to je sala 

bila malo hladna. 

Prijatno sam 

iznena|ena i {to 

vi u Srbiji imate 

dobre gimnasti- 

~arke. Ova mala 

Iva Simi} je imala 

odli~an nastup 

i ima potencijala. 

Mi smo 

doveli i dve na{e 

Lepo je biti gimnasti~arka! 

reprezentativke iz Moskve, 

tako da je za decu to bila prilika 

pre svega da se druè i 

steknu nova prijateqstva, ali 

i da naporno treniraju i ne{to 

novo nau~e. I slede}e godine 

}emo do}i ponovo i dove{}emo 

jo{ vi{e klubova iz na{e 

zemqe. 

Angelina Karmazina je 

prvi put u Srbiji i na Zlatiboru. 

Priznaje da je odu{evqena i 

prirodom i qubazno{}u qudi na 

Zlatiboru. Raduje se {to su imali 

vremena da posete i obli`wa 

mesta, da idu na ekskurzije, tako 

da su utisci upotpuweni. Go{}a 

iz Moskve je tako|e obe}ala da 

}e nekoliko gimnasti~arki iz 

Srbije pripremati za u~e{}e na 

Olimpijskim igrama. 

Z. \okovi} 

1

KO[ARKA[KI TURNIR STUDENATA U 

VALENSIJI 

Рубежановић водио 

до тријумфа 

Valensiji je nedavno od- 

U ràn studentski internacionalni 

ko{arka{ turnir. 

U~estvovalo je 16 ekipa iz vi{e 

zemaqa Evrope, a pobednik turnira 

bila je ekipa beogradskog Fakulteta 

sporta i fizi~kog vaspitawa. Kapiten 

ekipe bio je Uì~anin Marko 

Rubeànovi}, koji je uz trenera 

Stefana Kova~evi}a, predvodio 

„difovce“ do pobede i kona~nog trijumfa. 

Oni su u finalu savladali 

ekipu Ekonomskog fakulteta iz Beograda. 

Tokom boravka u [paniji na{e 

ko{arka{e je ugostio reprezentati- 

Savanovi} 

i Rubeànovi} 

Uì~anin Marko Rubeànovi}, student 

druge godine Fakulteta sporta i fizi~kog 

vaspitawa bio kapiten ekipe koja je u Valensiji 

osvojila prvo mesto. Osvojili zlatnu 

medaqu i ostavili odli~an utisak. Dobar 

doma}in na{im studentima ko{arka{ima 

bio reprezentativac Du{ko Savanovi} 

vac Srbije, Du{ko Savanovi} ~lan 

Valensije, koja je izborila plasman 

me|u 16 najboqih ekipa Evrolige. 

Kao mali znak pa`we Rubeànovi} 

je Savanovi}u poklonio dres svoje 

ekipe a ovaj se revan{irao ulaznicama 

za utakmicu u Evroligi izme|u 

Valensije i milanskog Armani Hinsa. 

Zanimqivo je da su ovu 

pobedni~ku titulu studenti posvetili 

nedavno preminulom profesoru 

Srbu Jankovi}u, jedinom doktoru 

sportskog novinarstva u Srbiji. 

Z. \. 

TENIS SE U SRBIJI NAJRANIJE IGRAO 

U PRIBOJU, 12. GODINA PRE BEOGRADA 

Прибој уз раме Вимблдону! 

Zvu~i gotovo neverovatno, ali je istinito – tenis u Srbiji najpre se 

igrao u Priboju, on se ovde igrao ~ak 12. godina pre Beograda. Uz ovo, jo{ 

neverovatnije zvu~i da se prvi me|unarodni teniski turnir organizovao 

u predgra|u Londona Vimbldonu 1877. godine, a u Priboju je odràn teniski 

turnir odmah posle Vimpldona 1880. godine i kao i Vimbldon, imao je 

me|unarodni karakter! I kako to obi~no biva, Priboj je davne 1929. godine 

ostao bez teniskog igrali{ta i – nema ga ni danas, iako se u ovom gradu 

ve} nekoliko godina grupa sportskih entuzijasta organizuje Priboj open. 

Istorija, se}awe i enciklopedija „Larus“, kaù da je odmah nakon Berlinskog 

kongresa Austrougarska zaposela Priboj, Prijepoqe i Pqevqa, gde je 

napravila svoje garnizone. Tako su se u Priboju, uz austrougarski garnizon 

na delu Priboja koji se zove Zelenac, naravno u to vreme ovde je bila {iroka 

poqana uz reku Lim, izgra|eni su stanovi za oficire, ~etiri kasarne, 

po{ta, pekara i sportski tereni. Teren za tenis po~eli su da prave 1879. 

godine, a zavr{ili su ga naredne godine, u preciznim dimenzijama kako stoji 

u „Larusovoj” enciklopediji, kao i onaj na Vimbldonu. Pribojci su dobili 

igrali{te dvanaest godina pre Beogra|ana, koji su tenis po~eli da igraju 

na Kalemegdanu. 

спорт 

STREQA[TVO 

Одређени путници за 

турнир у Минхену 

elektor Zoran Stojiqko- 

Svi}, odredio je reprezentativce 

za turnir u Minhenu, najja~i 

u ovom delu sezone, od 26. do 29 

januara koji, po tradiciji svim nacionalni 

selektorima sluì kao 

najboqa kontrola pred [ampionat 

Evrope vazdu{nim oru`jem ~iji je 

doma}in italijanski grad Bre{a od 

1. do 7. marta. Na listi se nalazi i 

Uì~anin Andrija Zlati} ~lan SD 

Aleksa Dejovi}. 

U stru~nom {tabu su, uz selektora 

Stojiqkovi}a, i Ivan Kvasnevski 

(trener za pi{toq), Aleksandra 

Ivo{ev (trener za pu{ku) i Ivan 

Manojlovi} (trener za pu{ku – mla|e 

kategorije). 

Takmi~ewe }e pratiti i li~ni 

treneri strelaca Pavle Zlati}, 

Jelena Arunovi}, Dragan Donevi}, 

Miribana Maksimovi}, Goran Mikec 

i Boban Markovi}. 

- Za Mirosavqeva, Pletikosi- 

}a, Markovi}a, Stefanovi}a, Lidiju 

Mihajlovi}, Andreu Arsovi}, Ivanu 

Maksimovi}, Mikeca, Zlati}a, 

Jasnu [ekari}, Zoranu Arunovi}, 

Bobanu Veli~kovi}, selektora 

Stojiqkovi}a i trenera reprezentacije 

Kvasnevskog, kao i za li~ne 

Zlati} spreman za nove uspehe 

trenere strelaca, tro{kove za ovaj 

turnir snosi}e Olimpijski komitet 

Srbije jer se radi o kategorisanim 

takmi~arima - istakao je generalni 

sekretar SS Srbije Nenad Petkovi}. 

Z. \. 

Me|unarodni teniski turniri u Priboju, do Prvog svetskog rata uz 

u~e{}e austrougarskih zemaqa, odràvani su se sve do 1929. godine. Po 

okon~awu Prvog svetskog rata sru{ene austrougarske kasarne u Priboju, a 

onda su u Priboj do{li jugoslovenski inèweri i tehni~ari koji su radili 

na izgradwi pruge uzanog koloseka od Uvca do Priboja, pa je Priboj 

tako dobio èlezni~ku vezu sa Sarajevom i Beogradom. Nestao je teniski 

teren preko kojeg je ba{ na mestu gde se nalazila teniska mreà pre{la 

èlezni~ka pruga, a i danas tuda ide èlezni~ka pruga od Beograda ka 

Baru. U Priboju u lokalnoj vlasti kaù da bi bili presretni kada bi Teni- 

ski savez Srbije napravio tenisko igrali{te u, naàlost danas jednoj od 

najsiroma{nijih op{tina u Srbiji, za tenis se ovde interesuje par stotina 

de~aka i devoj~ica i to bi bio pravi poklon gradu gde se tenis najranije 

igrao u Srbiji. Pribojci vele da bi bili najsre}niji da tenisko igrali{te 

ovom gradu poklone Novak \okovi}, Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi}, ako ni 

zbog ~ega ono zbog ~iwenice da se po ro|ewu dece u porodili{tu u Priboju 

u posledwih nekoliko godina naj~e{}e daju upravo imena na{ih teniskih 

velikana – Novaka, Ane i Jelene. 

D. Bjelopoqac 

2 14. januar 2011.

14. januar 2011. 

О Г Л А С И 

На основу решења Привредног суда Ужице број 4.Ст.65/10 од 07.07.2010.године о покретању стечајног поступка, Закључка стечајног судије 

Привредног суда у Ужицу број 4. Ст.65/10 од 20.08.2010. у складу са чланом 131,132,133., Закона о стечају, стечајни управник стечајног дужника 

Ред. 

бр. 

Предмет продаје покретна и непокретна имовина 

Лист 

непок. 

Кат. 

парцела 

“ЛУНА” у стечају из ЛУНОВОГ СЕЛА бб. 

ОГЛАШАВА 

продају имовине јавним прикупљањем понуда 

ОПИС Површина 

м2 

Врста 

права 

Обим 

удела 

Почетна 

цена 

Депозит 

1 273 18/2 Њива 5. класе 1,212.00 својина 1/2 128,472.00 25,694.40 

2 274 34/2 Шума 4.класе 2,987.00 својина 1/1 253,297.60 50,659.52 

3 274 44/2 Земљиште под зградом -објектом 398.00 својина 1/1 12,656.40 2,531.28 

4 274 44/2 Земљиште под зградом -објектом 145.00 својина 1/1 4,611.00 922.20 

5 274 44/2 Земљиште под зградом -објектом 131.00 својина 1/1 4,165.80 833.16 

6 274 44/2 Земљиште под зградом -објектом 28.00 својина 1/1 890.40 178.08 

7 274 44/2 Земљиште под зградом -објектом 9.00 својина 1/1 763.20 152.64 

8 274 44/2 Пашњак 5.класа 720.00 својина 1/1 38,160.00 7,632.00 

9 274 817/1 Воћњак 4.класа 1,343.00 својина 1/1 142,358.00 28,471.60 

10 274 44/2 Зграда трговине бр.-1 (по+пр+сп) 800.00 својина 1/1 2,109,400.00 421,880.00 

11 274 44/2 Зграда трговине бр.2- (пр) 145.00 својина 1/1 307,400.00 61,480.00 

12 274 44/2 Помоћна зграда бр.3- (пр+сп) 434.00 својина 1/1 277,720.00 55,544.00 

13 274 44/2 Помоћна зград бр.4-(пр) 9.00 својина 1/1 59,360.00 11,872.00 

14 274 44/2 Помоћна зграда бр.5-( пр) 45.00 својина 1/1 19,080.00 3,816.00 

15 298 817/3 Земљиште под зградом-објектом 839.00 својина 528/839 26,680.20 5,336.04 

16 298 817/3 Згра.зан.услуга бр.1-(пр+пк) 839.00 својина 528/839 889,340.00 177,868.00 

17 301 33/4 Земљиште под зградом-објектим 138.00 својина 33/138 4,388.40 877.68 

18 301 33/4 пом.зграда бр.1 ( по+пр) 138.00 својина 33/138 292,560.00 58,512.00 

19 342 250/1 Земљиште под зградом-објектом 1,178.00 својина 1/1 68,338.20 13,667.64 

20 342 250/1 Земљиште под зградом-објектом 971.00 својина 1/1 48,495.00 9,699.00 

21 342 250/1 Рудине -њива 3.класе 1,705.00 својина 1/1 712,499.20 142,499.84 

22 342 250/1 Рудине -њива 3.класе 1,200.00 својина 1/1 501,465.20 100,293.04 

22 342 250/1 Зграда трговине-1 (пр) 1,178.00 својина 1/1 24,973,600.00 4,994,720.00 

23 342 250/1 Зграда трговине бр-2 (пр) 971.00 својина 1/1 20,585,200.00 4,117,040.00 

24 342 250/4 Рудине остало земљиште 650.00 својина 1/1 34,450.00 6,890.00 

25 342 250/4 Рудине остало земљиште 265.00 својина 1/1 14,045.00 2,809.00 

26 342 252 Рудине -њива 3.клас 7,138.00 својина 1/1 378,314.00 75,662.80 

27 Спортски центар-ЛУНА 254,400.00 50,880.00 

28 Магацин -Шиваре 84,800.00 16,960.00 

29 Погон за бризгање пластике 26,500.00 5,300.00 

30 Радио -ЛУНА-предајник 1,590,000.00 318,000.00 

31 Резервоар за инд.воду 212,000.00 42,400.00 

32 Далековод за бензинску пумпу 848,000.00 169,600.00 

33 Трафо станица за шивару 106,000.00 21,200.00 

34 Трафо стан.за бенз.пумпу 1,081,200.00 216,240.00 

35 Траф.стан.за управну зграду 424,000.00 84,800.00 

36 Котао са инсталацијама 212,000.00 42,400.00 

37 Контејнер за смеће 10,600.00 2,120.00 

38 Покретна колица за производњу 15,900.00 3,180.00 

39 Стабилизатор 212,000.00 42,400.00 

40 Метални сто са фијокама-2 комада 1,060.00 212.00 

41 метална сталажа са 5 полица 530.00 106.00 

42 Сто без фиока-2 комада 636.00 127.20 

43 Радни сто метални-дрвени - 2.комада 1,060.00 212.00 

44 Ауто огледало 212.00 42.40 

45 Кућица за агрегат 21,200.00 4,240.00 

46 Чуварска кућица 200,000.00 40,000.00 

47 Пластична амбалажа -разна 21,200.00 4,240.00 

48 Отпад.кожа,пластика-разна 50,000.00 10,000.00 

49 Картонске кутије-разне 600.00 120.00 

Процењена вредност није минимално прихватљива ,нити је на ма који 

други начин обавезујућа или опредељујућа приликом одређивања висине 

понуде. 

Понуде се достављају препорученом поштом на адресу -Стојановић 

Милан стечајни управник,31000-Ужице Вишеградска-15. закључно са - 

28.01.2011.године 

Купац трафо станица ,далековода за електричну енергију ,резервоара 

за воду мора обезбедити право коришћења струје, воде осталим купцима 

имовине сразмерно површинама објеката који су користили струју и воду. 

Уплата депозита врши се на текући рачун стечајног дужника 

250-4170000045070-16 ЕФГ АД-БЕОГРАД задњи дан за уплату депозита 

је - 28.01.2011.године. 

Купац је обавезан да потпише изјаву о губитку права на враћање 

депозита.Изјава о губитку права на враћање депозита чини саставни део 

продајне документације. 

Продајна документација откупљује се по цени од 20.000.00 динара 

Прихватају се искључиво понуде предате препорученом поштом са 

назнаком ‘’ПОНУДА НЕ ОТВАРАЈ". 

Јавно отварање понуда обавиће се дана -04.02.2011. године у 12 

часова у просторијама стечајног управника у Ужицу, Николе Пашића 18 -а 

канцеларија број 7. Позивају се чланови Одбора поверилаца да присуствују 

отварању понуда. 

Имовина се купује у виђеном стању и може се разгледати након откупа 

продајне документације а најкасније до 7 дана пре заказане продаје. 

Порези се додају на постигнуту купопродајну цену и падају на терет 

купца. 

Особа за контакт Стојановић Милан - стечајни управник телефон: 

069-60 64 61

СТАНОВИ, КУЋЕ, ПЛАЦЕВИ, 

АУТОМОБИЛИ... 

PRODAJEM - KUPUJEM 

• Prodajem jednosoban stan 

u novoj zgradi u centru grada, sa 

grejawem, podrumom i terasom od 

12 m. 

Tel. 516- 089 

• PRODAJEM STAN - PO- 

SLOVNI PROSTOR, BEOGRAD, 

UKWI@EN, SLAVIJA, 8 m2 

Tel: 061/64 2640 

• Mewam stan u Poègi od 50 

m2 za odgovaraju}i u â~ku, po dogovoru. 

Kontakt: 064/91-70- 47. 

• Prodajem plac na Zlatiboru, 

4 ara, naseqe Zova III. 

Telefon: 064/ 2256- 60 

• Izdaje se dvosoban name{ten 

stan u uèm centru grada. 

Tel: 064/466 70 88 

• Izdajem name{ten jednosoban 

stan sa CG u Beogradu. 

Tel: 06 / 8 25 2 5 

• Prodajem traktor „Toma 

Vinkovi}”, 20 ovaca i 10 sviwa od 

50 do 60 lg. 

Tel: 0 1/581 9 ili 064/ 2 76 

704 

• Prodajem kompjuter kasu, 

vagu, opremu za video nadzor, 

profesionalni toster, pe}nicu, 

kancelarijski sto, gondolu sa korpama 

za vo}e i povr}e 

Tel: 060/760 60 90 

• Prodajem italijanski 

kancelarijski name{taj, 

foteqe,stolove, ostalo 

Tel: 061 64 26 40 

• Prodajem stan-poslovni 

prostor, BEOGRAD, ukwièn, 

Slavija,8 m2 

Tel: 061 64 26 40 

• Prodajem trosoban stan, 65 

m2, CG, II sprat 

Tel: 066-9-185-015 

• Prodajem Zastavu 101 registrovanu 

do juna 2011. godine. 

Tel. 0 1/519-182 

064/64 9247 

• Prodajem {iva}u ma{inu 

„Slavica“ sa vitrinom i motorom 

u dobrom stawu. 

Tel: 0 1/519-2 1 

• Prodajem plac, pored afaltaiznad 

naseqa Marin breg, ispod 

Tatinca. Na placu se nalaze 

borovi i listopadna {uma. Cena 

1000 evra. 

Tel: 0 1/521-17 

• Vrlo povoqno! Prodajem 

„Zastavu 55“ POLI. Godi{te 1991. 

Registrovan do septembra 2011. 

Novi akumulator, nove zimske 

gume. Tel. 064/2088 04 i 0 1/552- 

62 

• Prodajem dvosoban stan 

55m2, Druge proleterske brigade 

21 ili izdajem, ili zamena za Beograd. 

Telefon: 011/ 227014 

• Prodajem „PEUGEOT 

206“ 1,1, klima, registrovan do 

1 .06.2011. 

Tel: 0 1/571-945 

• Prodajem dvosoban stan 56 

m2, plus velika terasa, CG, interfon. 

9. sprat, kod stadiona u 

Uìcu. 45.000 evra. 

Tel: 1/519-71 ili 06 -16-55- 

685. zvati od 18 do 22 sata. 

• Prodajem RENO – 4, 1991. 

godi{te, plin, registrovan do 

06.2011. 

Tel: 064/2 0 20 49 

• Prodajem hitno i povoqno 

parcelu (livada i {uma) u 

Uzi}ima u blizini magistralnog 

puta Uìce – Poèga. 

Tel: 724-6401 i 064/1416941 

• Prodajem kamion TURBO 

ZETU 8 .12.,5 T, nova cerada, 

tubeles gume, registrovan do 

06.2011, dobar motor 

Cena po dogovoru. 

Tel: 065-554-6666 

• Prodajem: 2 „francuska“ 

leàja, garnituru za sedewe 

(tosed i 2 foteqe), 2 niska 

sto~i}a, fotequ mojca, trpezarijski 

sto. 

Hitno zbog selidbe. 

Tel: 518- 41 i 06 -82-45-699 

• Prodajem lova~ki karabin 

kal.. 0-06 potpuno nov sa 80. komada 

metaka. Cena povoqna 

Tel: 0 1-520- 22 i 06 -875- 

1425 

• Prodajem gra|evinski materijal 

– montu {esnaesticu ili 

zamena za drugi gra|evinski materijal. 

Tel: 060 0724-20 

• Na prodaju trosoban stan od 

65 m2, CG, centar 

Tel: 066- 9185 015 

• Prodajem stan od 26 m2 

kod pijace 17.500 i ku}u na Beloj 

zemqi na 18 aari, samo 10.000 E. 

Tel: 064/61 7-981 

• Prodajem plac 9 m2 sa 

prizemnom ku}om na polovini 

placa u centru Uìca, I zona 

(Vi{egraadska) sve ukwièno. 

Postoji mogu}nost pro{irewa i 

izgradwe vi{e etaà. 

Tel: 0 1/519-71 ili 06 -16- 

55-685 

• Prodajem 4 m bukovih drva, 

cena 0 E po kubiku. 

Tel: 06 /6 -20-74 

• Prodajem ku}u u centru 

Sevojna sa 5 ari placa i gara{om. 

Komunalno opremqena – kablovska. 

ukwièno 

Tel: 068-55 -846, 066-9 -22- 

74 i 064-244-52-21 

• Prodajem poslovni prostor, 

povr{ine 10 ,86 m2 Bulevar Despota 

Stefana 105 

Tel: 0 1 510 170 

• Prodajem dvosoban stan 74 

m2 sa 2 lo|e, cg, I sprat, sre|en, 

bez ulagawa, odmah useqiv, podrum 

i parking prostor, iznad 

bolnice, 

Kr~agovo - Uìce 

Tel: 064-261 172 

• Prodajem garaù u ulici 

Milo{a Obrenovi}a br. 49 

Tel: 064 5614110 

• Prodajem povoqno persijske 

ma~ke 

Tel: 061-14- 8-122 

• Prodajem TA pe} 4,5 kw sa 

postoqem. Magnohrom. 

Tel: 064 46-65-991 i 0 1 525- 

08 

• Prodajem TA pe} 4,5 kw. 

M.K: 

Tel: 064 95-95-980 

• Prodajem auto SUBARU LE- 

М А Л И О Г Л А С И 

GASY 1.8, pogon na sva 4 to~ka, 

1991 god., registrovan do kraja 

februara 2011. g. 

Tel: 065/645 60 1 

• Prodajem: kaveze, prepelice 

i wihova lekovita jaja, 

ukrasnu ìvinu: fazane, papagaje 

Tel: 0 1-551-984 064-68- 8- 

956 

• Prodajem dvosoban stan u 

Uzicu Jug Bogdanova br.1 

Tel: 0 1/512-68 

• Prodajem drvene police za 

kwige ( 2 kom). Povoqno 

Tel: 0 1/520-021 

• Prodajem ara ravnog placa 

na Terazijama (Cerovi}a brdo). 

Blizina puta i svih prikqu~aka 

Tel: 064-9182806 

• Prodajem prizemnu ku}u sa 

placem u Uìcu, Vi{egradska 21 

Tel: 519-71 ili 069- 151- 98. 

Zvati posle 15 ~asova. 

• Prodajem auto CITROEN Z 

X 1.8 i 96.g. odli~an, registrovan 

1.800 eura 

Tel: 064/2915 948 

• Prodajem nezavr{enu ku}u i 

50 ari zemqe u Kr~agovu, asfalt, 

uvedena struja, voda i stolarija, 

su{ara za meso, cisterna metalna 

nova od .500 litara. 

Tel: 064- 22-09-15 ili 0 1- 

518-22 

• Na Beloj Zemqi prodajem 7 

m oblovine, prete`no beli bor. 

Tel: 062/4 1-256, 064/44-797- 

52 

• Prodajem dvosoban komforan 

stan u Uìcu, ulica Kraqa 

Petra prvog 70a. 

Tel: 0 1/520- 24 i 06 19-4 - 

8 0 

• Prodajem trosoban stan sa 

centralnim grejawem 65 m2 

Tel: 066-9185015 

• Prodajem ili izdajem dvosoban 

stan. 

Tel: 0 1-517-781 i 064/12-64- 

0 

• Prodajem ku}u u Lunovom 

Selu, 1 kilometara od Uìca, 27 

ari placa i pomo}ni objekat. Ulaz 

na plac sa glavnog puta. Cena po 

dogovoru. 

Tel: 0 1/ 51 - 29 

• Prodajem dobar klasi~an 

dvosoban stan od 60 m2 u centru. 

Cena po dogovoru. 

Tel: 064-974-64-49 

• Prodajem ku}u i tri hektara 

zemqe u Karanu. Cena po dogovoru. 

Tel: 0 1-518-569 i 0 1-512- 18 

• Kupujem o~uvan {poret na 

drva – smederevac 

Tel: 062/4 1-256, 064/44-797- 

52 

• Prodajem motokultivator 

Labin 14 ks, prikolica i freza. 

Tel: 064/65 1 65 

• Prodajem ispravqa~e za puwewe 

akumulatora za 6 i 12V 

Tel: 0 1 525 -08 i 064 466-5- 

991 

• Popravqam i izra|ujem 

ispravqa~e za puwewe traktorskih 

i ostalih akumulatora. 

Tel: 0 1 525-08 i 064 466-5- 

991 

• Prodajem polovan {poret 

Smederevac i pe} na drva 

Tel: 064 0122 198 

• Hitno prodajem stan od 

55 m2 u ulici Riste Te{i}a 80, 

Uìce. 

Tel: 060-66- 7 -66 

• Hitno Prodajem drva za 

ogrev. Cena po kubiku 0 eura. 

Tel: 061-6 -44-281 

• Hitno Prodajem livadu 

od 92 ara kraj asfaltnog puta, 

mogu}nost struja i voda. Lokacija 

Qubawe – ]iti}i. Cena 2.000 

eura. 

Tel: 061-6 -44-281 

• Kupujem polovan {poret na 

drva. 

Tel: 064 1 00 922 i 56 -787 

• Prodajem ènku dobermana, 

staru godinu dana. 

Tel: 512-578 i 064 15 11 88 

• Kupujem TA pe} – Magnohrom 

Kraqevo od 2,5 kw 

Tel: 064/918 2806 

• Prodajem ku}u u Sevojnu 

2 ara placa, legalizovana, CG 

kablovska, 2 0 m2. 

Tel: 060-514-68-08 

• Prodajem dvosoban stan sa 

parnim grejawem. 

Tel: 061/14- 8-086 

• Prodajem plac u Poto~awu, 

povr{ina 20 ari, pored asfaltnog 

puta, mogu}i svi prikqu~ci. 

. Tel: 0 1/546-411 

• Prodajem plac na Beloj 

Zemqi 

Tel: 0 1/518-818 

• Prodajem klavijature JA- 

MAHA PSR-172. Novo i povoqno. 

Uz klavijature ide i posebno 

postoqe. 

Tel: 0 1/517-864 ili 06 /78- 

4-544 

• Prodajem halu 14 h 6m sa industrijskom 

strujom, na placu od 

2 ara, koji je ravan i ogra|en. 

Tel: 064/121-99-15 

• Prodajem placeve i parcelu 

na sun~anoj strani Tare za 

sportski, zdravstveni i zabavni 

turizam. Blizu hoteli, aerodromi, 

dozvoqena gradwa. Zvati od 

14-16 ~asova na telefon: 0 1/515- 

0 

• Kupujem TA pe} 2 kw. 

Tel: 554-7 1 

• Prodajem lokal u 

tr`nom centru ’’Moda’’ u 

Uìcu. Tel: 06 /612-5 7 

IZDAJEM 

• Izdajem lokal u glavnoj 

ulici u bloku C povr{ine 6 

m2 plus 27 m2 

Tel: 065/4 1 272 

• Izdajem jednosoban stan u 

zgradi, CG, Sevojno. 

Tel: 064/208-25-95 

• Izdajem lokal od 100 m2 i 

ba{tu od 150 m2 sa komplet opremom 

za ugostiteqstvo i trgovinu u 

centru grada, ulica Lipa br.1 

Lokal moè za sve namene, 

trgovinu, banku, apoteku i lekarsku 

ordinaciju. 

Tel: 064- 22-09-15 i 0 1-518- 

22 

• Izdajem lokal u T.C.J. 

GARA@A II sprat 17m2 name{ten 

sa stvarima za kancelariju na 

sun~anoj strani. Cena 60 E. 

Tel: 064- 5 5-4-804 

• Mewam stan u Uìcu za 

âjetinu 

Tel: 561-659 i 065-66-24-788 

• Izdajem kancelarije u ul. K. 

Lazara 

Tel: 06 /6 -20-74 

4 

14. januar 2011.

• Izdajem sobu u centtru grada 

za u~enike i studente, povoqno. 

Tel: 519-684 i 065 645 69 29 

• Izdajem stan na Rakijskoj 

pijaci kod Istorijskog arhiva, 

ulica Neranxi}eva br.1 

Tel: 519 – 448 i 064 2706 706 

• Izdajem lokal 5 m2 na 

Sewaku pored apoteke Povoqno. 

Tel: 564-016 i 565-40 

• Izdajem name{ten jednosoban 

stan sa CG, Fontana, Novi 

Beograd 

Tel: 062/295912 i 011/2675- 

469 

• Izdajem sprat u ku}i (trosoban 

stan) u Turici sa dvori{tem 

i garaòm. 

Tel: 0 1 524 282 I 06 872 

0576 

• Izdajem name{tenu garsoweru 

0 m2 u zgradi sa CG na Rakiskoj 

pijaci 

Tel: 064-1777-122 

• Izdajem stan studentima. 

Garsowera. Tel. 06 -612-5 7 

• Izdajem neneme{ten jednosoban 

stan u ul. Vidovdanskoj. 

zvati posle 16 h. 

Tel: 0 1 522-721 

• Izdajem jednosoban name- 

{ten stan sa CG kod Rakete 

Tel: 064- 77-00-99 

• Izdajem garsoweru u zgradi 

sa parnim grejawem u Sevojnu povoqno. 

Tel: 064/61-2 -9 7 

• Izdajem name{tenu sobu za 

1-2 osobe, kuhiwa, kupatilo, zaseban 

ulaz. 

Tel: 518-2 8 , 064-9 67 95 

• Izdajem garaè u strogom 

centru grada. 

Tel: 064-146-16-16 

• Izdajem sobu 

Tel: 064-569-7071 

• Izdajem sobu za jednu devojku, 

upotreba kuhiwe i kupatila 

TA pe} – u uèm centru grada. 

Tel: 065-51 -7500 

• Izdajem dvosoban stan u Jug 

Bogdanovoj ulici. 

Tel: 065/511-4 -11 

• Izdajem dvosoban name{ten 

stan u Uìcu, za porodicu ili 

u~enice. 

Tel: 857- 19 od 7 do 9 i 21 do 

2 ~asa 

• Izdajem jednosoban stan 

Tel: 0 1 521461, 06 /7 150 7 

• Izdajem name{tenu garsoweru, 

u zgradi sa parnim grejawem 

sve novo, renovirano. 

Tel: 064- 84-10-55 

• Izdajem stan za studente u 

Uìcu. Tel: 06 /612-5 7 

• Izdajem stan sa parnim grejawem 

u~enicama ili studentkiwama 

Tel. 064/1 7-10-79 

• Izdajem name{ten stan u 

Kara|or|evoj ulici na Dovarju, 50 

m2, za u~enike i studente, zaseban 

ulaz, cg 

Tel: 064/44- 8- 87 

• Izdajem name{tenu sobu 

u centru grada za jednu ile dve 

u~enice-studentkiwe, TA, grejawe. 

Tel: 0 1/519- 22 ili 064/20- 

46-506 

• Mewam jednosoban stan 

u Sevojnu sa grejawem za odgovaraju}i 

u Uìcu 

Telefon:064/494-55-71 

• Izdajem u~enicima i studentima 

name{tenu dvokrevetnu 

sobu u Uìcu, zaseban ulaz, sa 

14. januar 2011. 

centralnim grejawem, kuhiwom i 

kupatilom. 

Tel: 0 1/541-545 ili 064/846- 

78-75 

• Izdajem name{ten stan 

u~enicama ili studentkiwama. 

Kara|or|eva ulica. 

0 1/571-857 ili 064/122-01-55 

• Izdajem garaù (struja i 

voda) u Beogradskoj br. 20. Pogodna 

za magacin. 

Tel: 064/964-5588 

• Izdajem name{tenu sobu u 

centru grada za u~enicu – studentkiwu. 

Telefon: 0 1/ 519- 22 

• Izdajem dvosoban prazan 

stan u zgradi 54 m2, sa parnim grejawem.- 

Kara|or|eva, Dovarje. 

Tel: 0 1/56 -25 

• Izdajem name{tenu sobu za 

dve u~enice ili studentkiwe u 

Ul. Jovana Du~i}a 24. 

Tel: 517-247 ili 064/66-22- 

68 

• Izdajem luks garsoweru u 

centru Beograda. Cena 250 e. 

Tel: 064/115-97-25 

• Studentima povoqno izdajem 

jednosoban stan u centru Beograda 

- TA grejawe. 

Tel: 062/854-17-71 

• Mewam dvosoban komforan 

stan od 48 m2 u Uìcu za 

odgovaraju}u ku}u. 

Tel: 064/448-72-82 

• Mewam stan u centru 

Aleksi}a most, III sprat, centralno 

grejawe, lift, podrum, terasa 

za ku}u za dve stambene jedinice 

- dva mawa stana 

Tel: 0 1/ 519- 27 ili 

060/519- 2-70 

• Izdajem stan - poslovni 

prostor, visoko prizemqe, CG, 

centar Uìca, parking. 

Tel: 011/ 1-60- 07 od 17-19h 

ili 06 /71-79-922 

• Izdajem dvosoban name- 

{ten, za dvoje, troje, porodicu, 

{iri centar - Stari grad 

Tel: 0 1/551-714 ili 064/150- 

62-18, 06 /8 -56-855. 

• Potrebna garsowera u Beogradu, 

centar, sa CG i telefonom. 

Tel: 065/46-89-087 

• Izdajem jednokrevetnu sobu 

sa upotrebom kuhiwe, za u~enike 

ili studente. 

Tel. 064/ 56-56-72 

• Izdajem lokal u centru 

Poège 

Tel: 065/46-89-087 

• Izdajem jednosoban name- 

{ten stan sa CG, za u~enike, studente 

ili zaposlene osobe. 

Tel: 0 1/517-042 ili 060/099- 

57-89 

• Izdajem povoqno name{tenu 

sobu za devojke. 

Tel. 0 1/520-275 

• Izdajem jednosoban 

name{ten stan u zgradi sa telefonom, 

TA grejawe, ul. Heroja 

Jerkovi}a. 

Tel: 064/ 44-8 -24 

• Izdajem dvosoban – trosoban 

nename{ten stan u najlep{em 

delu grada. 

Tel: 0 1/521- 40 

• Potreban name{ten jednosoban 

stan u Beogradu za dve studentkiwe. 

Tel: 06 / 8467 954 

М А Л И О Г Л А С И 

PREDUZE]E ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU 

I ZAPO[QAVAwE OSOBA SA INVALIDITETOM 

“BUDU]NOST” 

U RESTRUKUIRAwU D.O.O. 

SEVOJNO, DRAGAÊVSKA BB, 

USLUGE 

� Drìm ~asove gitare. 

Zvati, posle 18 h, na telefon 

064 - 0 -46 -720 

• îstim stanove, lokale, 

apartmane, gledam stare osobe 

do{ivotno. 

Tel: 066-96-77-9 

• Potrebna cimerka za ìvot 

u dvosobnom stanu sa parnim grejawem, 

ve{ ma{inom, fiksnim 

telefonom i drugim pogodnostima. 

Stan se nalazi u blizini 

Skup{tina Preduze}a 

КОНКУРС 

Naziv radnog mesta: 

Direktor na mandatni period od 4 godine 

broj izvr{ilaca: 1 

Iskustvo: najmawe godine u struci 

Uslovi: VII/1 stepen strune spreme ekonomskog, 

pravnog, ma{inskog, gra|evinskog ili 

tekstilnog smera 

Da ne postoje zakonske smetwe za vr{ewe 

poslovodne funkcije 

Konkurs traje 10 dana od dana objavqivawa 

Prijave se podnose na adresu Preduze}a. 

Uz prijavu potrebno dostaviti Program rada i poslovawa 

u mandatnom periodu. 

U~iteqskog fakulteta. 

Tel: 0 1 524 0 2 i 064 47 27 

26 

• Nudim odgovaraju}u pomo} 

starim qudima i osobama koje 

imaju pote{ko}a u samostalnom 

obavqawu svakodnevnih poslova. 

Tel: 0 1/518- 06 i 064/61- - 

082 

• Potrebna èna za pomo} u 

ku}i i negu devojke 

Tel: 0 1/519-676 

• Engleski jezik, prevodim u 

oba smera i drìm ~asove. 

Tel. 064/ 27-88-771 

• Drìm ~asove klavira. 

Tel: 064/291-57-57 

ВЕСТИ ОГЛАСНО 

031/513-261 

ÎTUQE, MALI OGLASI, OBAVE[TEwA, 

PRIMAJU SE DO SREDE 

U 14 ÂSOVA 

cene oglasnog prostora 

1/1 7.200 din. 

1/2 4.000 din. 

1/4 2.400 din. 

1/8 1.300 din. 

1/16 500 din. 

5

U ~etvrtak, 6. januara, navr{ile su se 22 tu`ne godine 

od smrti 

DOBRIVOJA IRI]A 

1936 - 1989. 

I daqe tugu u srcu krijemo osmehom na licu ! 

Vole te tvoji najmiliji: 

supruga Radomirka, k}erke Vera i Zorica 

sa porodicama 

Ч И Т У Љ Е 

Dana 15. januara 2011. navr{ava se tri godine 

od kada nije sa nama na{ 

sin, otac, suprug i brat 

PANTOVI] DEJAN 

Ve} tri duge i bolne godine pro|o{e bez tebe. 

Na{e o~i stalno pla~u, srca tuguju. 

Ostavio si nas zate~ene, neme i nespremne za rastanak i saznawe 

da te vi{e nikada ne}emo videti, zagrliti, poqubiti… 

Volimo te onom istom qubavqu, jer vreme koje je pro{lo 

nije ublaìlo bol i tugu, samo potvr|uje gorku istinu 

da smo sa tobom izgubili toplinu, pa`wu i veliko srce 

u kom je bilo mesta za sve nas. 

Tvoji: 

otac Rade, majka Zaga, supruga Du{ica, 

sin Ne{o, k}erka Ka}a i sestra Nada 

Dana 1 . januara 2011. godine navr{ava se pola godine 

od kako nije sa nama na{a voqena Majka – Stana 

STANA PETROVI] 

u~iteqica u penziji 

U svojoj 96. godini oti{la je me|u najsjajnije zvezde, 

a za sobom ostavila neizbrisive tragove qubavi i 

dubokog po{tovawa, koji se ni smr}u ne prekidaju. 

wena deca i familija 

6 14. januar 2011.

U subotu, 15. januara 2011. godine navr{ava se 

40 tu`nih dana od kada nije sa nama na{a draga 

14. januar 2011. 

MILIJANA LUÎ] 

1939 – 2010. 

Pomen }e se odràtai u subotu u 1 ~asova 

na grobqu Rosuqe u [qivovici. 

Tvoji: 

Vlade i Qiqa, Goca i Nada 

sa porodicama 

Dana 18. januara 2011. navr{ava se pet godina 

od smrti na{e sestre, tetke i zaove 

MILICE RAJEVAC – MILETI] 

iz âjetine 

weni najmiliji 

Ч И Т У Љ Е 

MILESA 

21. 09. 2000 - 13. 01. 2011. 

SE]AwE 

\UKI] 

DRAGOMIR 

13. 01. 1997 - 13. 01. 2011. 

S qubavqu, 

k}erke Ana i Qubica sa porodicama 

Obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da 

}emo u subotu 15. januara u 12, 0 ~asova na grobqu 

Sari}a Osoje davati ~etrdesetodnevni pomen 

NA[OJ 

MILICI MILOVI] 

1943 - 2010. 

S NEIZMERNOM QUBAVQU 

Weni najmiliji: 

suprug Milovan, 

k}erka Zorica i sin Zoran s porodicom 

7

BO@I]NA ZVEZDA 

Cvet za praznike i hladne 

dane 

Boì}no drvo / Boì}na 

zvezda je biqka dobro poznata 

ovda{wim qubiteqima cve}a 

i sigurno je da mnogi znaju za 

wu.Boì}na zvezda je prelepo 

cve}e roda mle~ika, ~ije je 

mati~no stani{te Meksiko. Smatra 

se jednim od simbola decembarskih 

praznika, ~esto se 

koristi kao dekoracija, a kao 

{to joj i samo ime kaè – cveta u 

vreme oko nove godine i boì}a 

. Ipak, da bi ova biqka u punom 

sjaju procvetala u tom periodu, 

potrebno je preduzeti neke va`ne 

korake. Pre svega – od sredine oktobra 

do sredine novembra treba 

da se ~uva na tamnom mestu. Ukoliko 

nemate podrum ili ostavu, 

moète je prekriti tamnom folijom 

ili novinama, ali pazite 

– ukoliko do we dopre i tra~ak 

svetla naru{i}ete proces formirawa 

crvenih listova. 

Nega od marta do oktobr a 

Kada Boì}na zvezda zavr{i 

sa cvetawem i krene da otpada 

- negde u martu - sve grane skratite 

o{trim noèm i to na oko 10 

- 15 cm visine. Stavite je na malo 

hladnije mesto (najniè na oko 10- 

15°C, sklonite sa direktnog sunca 

i smawite zalivawe. Period 

april – po~etak maja je idealan 

da biqku presadite u novu zemqu 

i to u saksiju iste veli~ine ili 

tek malo ve}u od one u kojoj se ve} 

nalazi. 

Svakako – na dnu saksije, 

ispod zemqe, treba staviti 

drena`ni sloj {qunka, jer }e tako 

uskoro do}i do formirawa novih 

izdanaka. Umereno zalivajte 

biqku do juna, a zatim celog leta 

obilno zalivajte i jednom nedeqno 

prihrawujte te~nim mineralnim 

|ubrivom. Od oktobra, kao 

{to smo ve} pomenuli – ~uvajte 

biqku na tamnom mestu kako bi se 

formirali crveni listovi. 

Nega od sredine novembra 

Kada ve} do|e sredina novembra, 

dani postaju kra}i, {to 

ovoj biqci odgovara, jer treba 

da bude izloèna svetlu samo 8 

– 10 sati dnevno. Tako|e, treba 

redovno da je zalivate, a listove 

prskajte prskalicom za cve}e i to 

najboqe prokuvanom i ohla|enom 

vodom. Jednom nedeqno u vodu za 

zalivawe dodajte i te~no mineralno 

|ubrivo. 

Jo{ neki va`ni saveti za 

negu i razmnoàvawe 

Va`no je da znate da Boì}nu 

zvezdu, kada jednom procveta ne 

treba mnogo pomerati sa mesta 

na kome se nalazi, jer se u slu~aju 

pomerawa lako moè dogoditi da 

sama biqka odbaci cvetove, pa 

~ak i listove. Ne podnosi pro- 

корисно је знати 

maju, a smeta joj i nedovoqno, kao 

i preobilno zalivawe. 

Boì}na zvezda se lako 

razmnoàva iz pelcera tj. 

odse~enih gorwih gran~ica koje 

je najboqe odse}i u junu. Pelceri, 

veli~ine oko 10 cm treba do polovine 

da se potope u toplu vodu 

i da se tako drè -4 sata kako 

bi se spre~ilo isticawe mle~nog 

soka. Nakon toga, pelcere moète 

posaditi u male saksije, u zemqu 

pome{anu sa peskom i obavezno 

ih redovno zalivajte i prskajte 

listove. 

Na glavnoj biqici, sa koje su 

uzeti pelceri, mle~ni sok treba 

odmah posuti pepelom od sagorenog 

drveta ili cigarete. Ovo 

je neophodno kako bi se ostatak 

biqke za{titio od infekcije. 

Mle~ni sok koji isti~e iz biqke 

prilikom se~ewa je otrovan i treba 

ga odmah odstraniti sa mesta 

na kome se pojavi nakon se~ewa. 

D.M. 

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 14.1. до 21.1.2011. 

Kod vas se javqa èqa 

da odete negde daleko 

i da bar na par dana odmorite. 

Ti snovi vam se 

, bar ove nedeqe, ne}e 

ostvariti. Naprotiv, o~ekuju vas 

nove obaveze. Zato je najboqe da 

se pomirite sa sudbinom i latite 

posla. Mogli bi ste od toga imati 

i neke koristi, pogotovo krajem 

nedeqe. 

Bi}e vam ponu|ene 

promene na poslu koje, 

u stvari, zna~e {ansu za 

napredovawe.Vi niste 

sigurni da li je to ono 

{to èlite. Trenutno ste pod 

uticajem nekih vi{ih sfera 

qudske duhovnosti. Savetujem 

vam da budete pragmati~niji 

i skoncentri{ete se na radne 

obaveze. Astralni upliv je povoqan 

za vas i to treba iskoristiti. 

Ose}ate nervozu i napetost. 

U afektu moète 

re}i ne{to {to u stvari 

ne mislite i zbog ~ega 

vam posle moè biti ào. 

Trudite se da na poslu korektno 

odradite svoje obaveze i izbegavajte 

suvi{nu komunikaciju sa kolegama. 

Za ovu nedequ se ne moè 

re}i da }e vas ispuwavati entuzijazmom 

i elanom. 

Uspevate da predahnete 

i to vam godi. âk ste 

postigli to da uop{te 

ne razmi{qate o svojim 

teku}im i budu}im 

obavezama. [to duè uspete da 

odrìte takvo stawe, efekti 

po vas }e biti korisniji. Va{e 

zdravqe je najpre~e. Budite sa 

svojom porodicom i prijateqima. 

Za dokazivawe na poslu ima vremena. 

Osetan nedostatak slobodnog 

vremena... To vas 

deprimira jer je pred 

vama ~itav niz privatnih 

poslova i obaveza koje 

treba obaviti. Nema vam druge nego 

da prionete na posao i da vu~ete 

voz na oba koloseka istovremeno. 

Zvu~i neverovatno, ali vi to ipak 

moète da uradite uspe{no. 

Nemate voqe da ozbiqnije 

prionete na 

posao, {to ina~e nije 

karakteristi~no za vas. 

Va{e odu{evqewe prema 

poslu je splasnulo i ose}ate da 

ste postali lewi. Razmi{qate o 

eventualnoj promeni posla, ali 

su to velike promene na koje se 

vi, u principu, te{ko odlu~ujete. 

Budite strpqivi i disciplinujte 

sebe. 

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е 

JKP “BIOKTO[ OBAVE[TAVA OBVEZNIKE PLA]AwA ZAKUPA I 

ODR@AVAwA GROBQA DA ]E RADNICI JKP “BIOKTO[” VR[ITI 

NAPLATU USLUGE NA TERENU. MOLIMO KORISNIKE DA IZMIRE 

SVOJE OBAVEZE, U SUPROTNOM BI]EMO PRINU\ENI DA SVOJA 

POTRA@IVAwA NAPLATIMO SUDSKIM PUTEM. 

U kolektivu ve} duè 

vreme vladaju lo{i 

me|uqudski odnosi. To 

poga|a va{u prirodu 

koja je usmerena na humane odnose. 

Ali, to je vi{a sila i sa time 

morate ìveti. Nemojte propustiti 

povoqnu priliku da pokaète 

svoje sposobnosti. Oslonite se 

iskqu~ivo na sopstvene snage. 

Povratak na posao vam je 

te{ko pao i nikako da se 

naviknete na svakodnevne 

obaveze. To je znak da ste 

se dobro odmorili, ali i 

da je vama najteè da svoj slobodni 

duh uklopite u rutinske {eme. No, 

nema vam druge. Pred vama su mnoge 

va`ne obaveze i {to pre krenete 

pre }ete opet biti slobodni. 

Problemi sa kojima se 

suo~avate ovih dana su 

rezultat va{e neodgovornosti. 

Zato nemojte 

poku{avati da krivicu 

prebacite na nekog drugog, ve} 

pristupite re{avawu problema. 

Rasprave ne}e re{iti postoje}e 

te{ko}e, ve} }e se samo stvoriti 

nove. 

S A V E T CАLL ЦЕНТРА 

(031/ 510-556) 

Cve}e moète da birate 

i u skladu s obavezama i karakterom, 

jer postoje biqke koje 

nisu mnogo zahtevne. Ukoliko 

èlite da va{ dom odi{e 

beskona~nim spektrom boja, 

nabavite orhideje, jer je sada 

wihova ponuda veoma bogata. 

Orhideja je biqka za poklon, 

koja nikada ne gubi od svoje lepote. 

Zalivajte ih jednom nedeqno 

~itave godine, ili tri 

dana u toku cvetawa. Moète 

da ih stavite u bilo koji kutak 

do kojeg dopire bar malo svetla. 

Oko kaktusa tako|e nema 

puno posla. Ovaj neodoqivi 

biqni je`, kako ga zovu, uìva 

u prirodnom osvetqewu i zato 

ga moète dràti na prozoru. 

Zalivajte ga kada se setite. 

Ako pak imate punu ku}u dece i 

bavite se stresnim zanimawem, 

najboqe }e vas osveìti prijatan 

i blag miris jasmina. Wegovi 

cvetovi su topli i ne`ni, 

a zalivajte ga dvaput zimi, a 

svaka dva dana od aprila do 

septembra. Da bi moga da cveta, 

jasmin traì staklenik, a u 

ku}i se drì samo dok cveta. 

Imate utisak da vas pretpostavqeni 

neopravdano 

kritikuju i da su vas uzeli 

na zub. To je lo{a vest. 

Dobra vest je da }e vam se 

ove nedeqe ukazati prava prilika 

da ih sve razuverite i dokaète 

svoje sposobnosti. Va`no je da 

obuzdate svoju narav i prestanete 

da ispravqate krivu Drinu. 

Veliki izgledi da }e vam 

ova nedeqa biti uspe{na 

na poslovnom planu. Bez 

obzira da li ste student, 

konobar u kafi}u 

ili ne{to sasvim tre}e, zvezde 

vam nude {ansu da poentirate. 

Va`no je da ste skoncentrisani na 

obaveze, a ne da zbog drugih okolnosti 

razmi{qate o ko zna ~emu, 

{to vi ina~e ~esto radite. 

Oko vas se odigravaju 

neke spletke koje vam razbijaju 

svakodnevnu monotoniju. 

One se ne odnose 

na vas, ali vas zato dobro 

zabavqaju. Vrlo brzo mogu prerasti 

u konfrontaciju, a to zna~i 

formirawe dva tabora, pa }ete i 

vi do}i u situaciju da se morate 

opredeliti. Zato se drìte daqe 

od spletki, makar i kao posmatra~. 

8 14. januar 2011.

оглашава

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?