Il Ticino in breve - Repubblica e Cantone Ticino

Serbo/Croato/Bosniaco/MontenegrinoSrpski/Hrvatski/Bošnjački/CrnogorskiIl Ticino in breveInformazioni generaliRepubblica e Cantone TicinoDipartimento delle istituzioni

UvodKad se u inostranstvu spomene Švajcarska,zamišljaju je kao zemlju pastirskih pejzaža,jezera sa kristalno čistom vodom, borovih šuma,planina čiji su vrhovi pokriveni večnim snegomi ledom, dolina kojima putuju crveni vozići,zelenih bregova prekrivenih runolistom i drvenimkućicama (brvnarama), krava i koza koje mirnopasu, bernardinaca (vrsta psa) na sve strane, ljudiŠvajcarsku sa Nemačkom povezuje granicaduga 346 km, sa Francuskom 572 km,sa Italijom 734 km, sa Austrijom 165 kmi sa Lihtenštajnom 41 km. Njena ukupnapovršina iznosi 41.285 km 2 , od kojih 74,5%se odnosi na plodno zemljište (30,8% šume,36,9% poljoprivredna dobra, 6,8% naseljenapodručja), dok se 25,5% osnosi na površinskevode, neobradivo i neplodno zemljište.Najveće naseljene zone predstavljaju gradoviCirih (oko 1.200.000 stanovnika), Ženeva(oko 530.000 st.), Bazel (oko 500.000 st.),Bern (oko 355.000 st.), Lozana (oko 335.000st.), Lucern (oko 210.000 st.), Sankt Galen(oko 150.000 st.), Vintertur (Winterthur) (oko140.000 st.), Lugano (oko 138.000 st.).Švajcarska ima oko 8 miliona stanovnika,od kojih su 22,8% stranci (oko 1.815.000).Zvanični jezici su nemački 63,7%, francuski20,4%, italijanski 6,5% i romanš 0,5%.Najbrojnije verske grupe su rimokatolici 41,8%,protestanti 35,3%, muslimani 4,3%. (Podaciiz 2012.)Švajcarska Konfederacija (Confederazionesvizzera) je od 1848. federalna država kojučini 26 kantona (20 kantona i 6 polukantona).Federalno veće ministara – Vlada (ConsiglioFederale) je kolegijalni organ i ima 7 članova.Federalni parlament (Assemblea federale) sesastoji od dva doma: Veće kantona (Consigliodegli Stati), koji ima 46 članova i koji predstavljakantone, i Narodnog veća (Consiglio nazionale)od 200 članova, koji predstavlja građane.4u narodnim nošnjama koji na vrhu planine svirajualpski rog, ljudi zaposlenih u fabrikama satova ili ubankama, plavih Hajdi (Heidi) koje prave topljenisir (fondu) i sir sa roštilja, restlovanog krompirai birher-muslia za turiste ljubitelje skijanja. DrugiŠvajcarsku doživljavaju kao zemlju izobilja i novca,zemlju koja krije sve bankarske tajne, u kojojsu ulice popločane zlatom, gde čokolada tečeu potocima, a sirevi su puni rupa, zemlju punuvojnih bunkera i atomskih skloništa, zemlju slavnupo prepoznatljivim vojnim nožićima, luku i streli,neutralnosti, zatvorenim granicama, uređenostii čistoći. Treći u švajcarskom krstu, belom nacrvenoj podlozi, prepoznaju simbol Crvenogkrsta (Croce Rossa) simbol humanitarnog rada,federalizma, vrednosti nastalih na mitovimao : Viljemu Telu (Guglielmo Tell), Vinkelridu(Winkelried), Helveciji (Elvezia), Generalu Gizanu(Generale Guisan), plaćeničkoj vojsci, Papskojgardi, Rusoa (Rousseau), Ursuli Andres (UrsulaAndress), Rodžeru Federeru (Roger Federer),Alingiju (Alinghi), Le Korbizijeu (Le Corbusier),USM nameštaju, uvek tačnim vozovima, žutimautobusima i avionskim kompanijama «Crossair» i«Swissair». Medjutim, postoje i oni koji Švajcarskupovezuju sa mestima poput planine Ćervino(Cervino ili Zermatt), vrha Jungfrau, lucernskogmosta Kapelbrike (Kapellbrücke di Lucerna),medveđeg parka u Bernu, poznate ženevskefontane «Jet d’eau», zamka Šijon (Castello diChillon), vodopada Reno, prevoja Sv. Gotarda(San Gottardo), Foruma u Davosu, luksuznihpalata u Cermatu (Zermatt), Gštadu (Gstaad) iliSankt Moricu (Sankt Moritz). Ali, ima i onih kojiŠvajcarsku brkaju sa Švedskom ili Svazilandom,i sve nas zamišljaju u tirolskoj uniformi, bogate ipodgojene.Mnogo je specifičnosti koje su veoma čestovezane samo za Švajcarsku (Swiss made) a kojeposmatrane zajedno čine njen identitet, ili bardeo njene složene realnosti, lako prepoznatljiveu inostranstvu. Međutim, te specifičnosti ne moguse povezati automatski i sa Tićinom. Prematome, da li to znači da živeti u Tićinu nije istošto i živeti u Švajcarskoj? Da li je ustvari TićinoŠvajcarska? Naravno da jeste, pošto italijanskikao zvanični jezik, njegova lombardijskakultura i mediteranska klima čine sastavni deošvajcarskog identiteta. Međutim, veoma čestou inostranstvu, ali i u drugim delovima sameŠvajcarske, postoji problem da se shvati daunutar Švajcarske postoje zone sa subtropskomklimom, palmama, agavama, smokvama,vinogradima, maslinjacima, sadnicama limunai letnjim temperaturama od preko 30 stepeni!Tićino je važan deo švajcarskog mozaika, nesamo zbog Gazoze (Gazosa je posebna vrstagaziranog napitka) iz Mendrizija (Mendrisio) ilisira Zincarlin iz Kotline Muđa (Val di Muggio), veći zbog srednjevekovnih zamkova iz Belincone(Bellinzona), prirodnih štala (Splüi) iz KotlineBavone (Valle Bavona), dela Frančeska Borominija(Francesco Borromini), građevina Marija Bote(Mario Botta) u Luganu, međunarodnog filmskogfestivala u Lokarnu (Locarno), pozorišta Dimitri,fosilnih ostataka dinosaurusa sa planine SanĐorđo (Monte San Giorgio), romantičarskih crkavau brojnim dolinama, maslinovog ulja iz zoneĆeresija (Ceresio) i Švajcarskog centra za naučnekalkulacije. Ove i mnoge druge karakteristikeTićina, jedinstvene u zemlji, stalno doprinosetraženom, poznatom i uspešnom brenduŠvajcarske (Swiss made) na kojem nam ponekadzavide.«Italija je pod Bordžama (Borgia) tridesetgodina imala ratove, živela je pod terorom,ubistvima i masakrima, i uprkos tome«proizvela» je Mikelanđela (Michelangelo),Leonarda da Vinčija (Leonardo da Vinci) iRenesansu. U Švajcarskoj postoji bratskaljubav, petsto godina mira i demokratije i štaje «proizvela»? Satove s kukavicom.» (ŠalaOrsona Velsa /Orson Welles u filmu «Trećičovek» (1949.) Karola Rida /Carol Reed).Repubblica e Cantone TicinoDipartimento delle istituzioniDelegato cantonale all’integrazione degli stranieri

1Tićino ukratkoMadridLondonParisBerlinRomaWienBaselBernLausanneSionGenèveSvizzeraZürich St. GallenLuzernChurBellinzonaTicinoBlaga klima, subtropska vegetacija, konfiguracijaterena, gradski centri, gastronomija, kultura,istorija i italijanski jezik, razlikuju Kanton Tićino odostatka Švajcarske. To je jedini kanton koji se upotpunosti nalazi ispod Alpa. Celom njegovomdužinom od 100 km uspevaju najrazličitiji oblicievropske vegetacije, od likena na Alpima do agavai palmi na obalama jezera.Tićino se sastoji od dve glavne geografske zonei one su razdeljene Planinom Ćeneri (MonteCeneri): Sopraćeneri (Sopraceneri), koja se nalazina severu Planine Ćeneri (tipična alpska zonakoju preseca gornji tok reke Tićino), i Sotoćeneri(Sottoceneri), koja se nalazi na jugu Planine Ćeneri(ova zona ima prealpske karakteristike i u nju ulaziitalijanska enklava Kampione (Campione d’Italia).Iako mu je kultura italijanska, Tićino političkipripada Švajcarskoj. To je moderna i dinamičnaregija kroz koju prolaze velike evropske železničkei drumske saobraćajnice a ima i dobru avionskupovezanost.Tićino se nalazi u centru takozvane Insubrijskeregije (Regio Insubrica), graniči se sa Italijomi kantonima Valeze (Vallese), Uri i Graubinden(Graubünden). Njegov zvanični naziv je Republikai Kanton Tićino (Repubblica e Cantone Ticino),zvanični jezik je italijanski, a glavni grad jeBelincona (Bellinzona). Zajedno sa još četiri dolineu Graubindenu Tićino čini italijansku Švajcarsku.Kanton Tićino (Tesìn ili Tisìn na lokalnom dijalektu)dobio je ime po reci Tićino koja protiče kroznjega, od izvora na Prelazu Novena (Passodella Novena), pa do ušća u Veliko jezero (LagoMaggiore). Po kantonalnom Ustavu, «Tićino jedemokratska republika koju odlikuju italijanskijezik i kultura» (čl. I Ustava), dok preambulaprecizira da je «narod Tićina» posvećen«istorijskom zadatku interpretiranja italijanskekulture unutar Švajcarske konfederacije».Zauzima površinu od 2.812 km 2 , tj. 6,8% ukupnepovršine Švajcarske, i ima gotovo 340.000stanovnika (podaci iz 2012.), koji su uglavnomkatoličke veroispovesti i nastanjeni su u gradskimi prigradskim zonama Lugana (135.000 st.), kojije po veličini treći finansijski centar Švajcarske,zatim u zoni Lokarna/Askone (Locarno/Ascona)(55.000 st.), Belincone (50.000 st.) i Kjaso/Mendrizio (Chiasso/Mendrisio) (50.000 st.).Preko 26% populacije Tićina čine stranci.Istorija ukratkoU davna vremena Tićino su naseljavali Leponti,keltska plemena. Kasnije su teritoriju osvojiliRimljani i pripojili je Reciji (Rezia). Tokom Srednjegveka regija deli sudbinu Lombardije, trpeći invazijeOstrogota, Longobarda i Franaka (Franchi). Okonje se zatim bore gradovi-države Komo (Como) iMilano, da bi polovinom XIV veka konačno potpalapod vlast milanskih vojvoda, prvo porodiceViskonti (Visconti) a zatim i Sforca (Sforza). Godine1182, doline Blenio i Leventina potpisuju Torskipakt kojim se obavezuju na međusobnu zaštitu.Taj pakt će kasnije poslužiti kao osnova poznatogRitliškog (Grütli) dogovora iz 1291, dokumenta kojise smatra švajcarskim osnivačkim aktom. Regijukasnije postepeno osvajaju drugi kantoni, sa ciljemkontrolisanja alpskih prelaza, naročito Prelaza Sv.Gotard (Passo San Gottardo).Godine 1512. današnja teritorija Tićina podeljenaje na osam autonomnih okruga koji su bili podupravom Konfederacije kantona (Cantoniconfederati), koji su potom 1798. anektiraniHelvetskoj Republici (Repubblica Elvetica), kojuje naposletku Napoleon 1803. godine ukinuoda bi stvorio novu Konfederaciju od 19 kantona.Godine 1798. vojnici Cisalpinske republike(Repubblica Cisalpina) iznenada prodiru u Lugano,ali nailaze na otpor Mesne dobrovoljačka garde(tzv. Volontari del Borgo), koju je činilo lokalnostanovništvo. Nakon jednodnevnog grozničavogotpora, Mesna dobrovoljacka garda uspeva daodbije napad Cisalpina, uprkos njihovoj prvobitnojprednosti. Najnapredniji deo luganske buržoazijeVSAiroloVerbaniaTILocarnoURVareseBiascaBellinzonaMendrisioLuganoGRITALIAChiassoComoiskoristio je taj momenat kako bi proglasio dugoželjenu nezavisnost te zone pod parolom«slobodni i Švajcarci». Rezolucijom (Atto diMediazione) od 19 februara 1803. godine,Napoleon daje status nezavisnog kantona ipotčinjenim teritorijama, među kojima je i Tićino.Od 1878. godine je Belincona (Bellinzona) jediniglavni grad Tićina.Tokom čitavog XIX veka Kanton je karakterisalateška ekonomska zaostalost, što je za posledicuimalo intenzivnu emigraciju lokalnog stanovništvaka evropskim i prekookeanskim zemljama.Situacija počinje da se menja tek nakon razvojaturizma, otvaranja železnice Sv. Gotard iindustrijalizacije s početka XX veka. U drugojpolovini XX veka Kanton uspeva da izraste uvažan finansijski i privredni centar. OsnivanjeUniverziteta italijanske Švajcarske (Università dellaSvizzera italiana) 1996. godine predstavlja krunuekonomskog i kulturnog razvoja ovog kantona.Privredu Tićina danas čine mahom mala i srednjapreduzeća. Najveći deo stanovništva zaposlenje u uslužnim sektorima (bankarstvo, osiguranje,turizam, trgovina, administracija), trećina jezaposlena u industrijskom sektoru, dok se samo2% stanovnistva bavi poljoprivredom.5

2Živeti u TićinuOd 12. decembra 2008. Švajcarska je deoŠengenske zone (Spazio Schengen). Za turističkiboravak u trajanju do tri meseca, stranimdržavljanima kojima je potrebna viza, tj. svimaosim državljana EU/EFTA (Evropske Unije iEvropskog udruženja slobodne trgovine) se pododređenim uslovima izdaje šengenska viza kojavaži za sve zemlje Šengenske zone. Da bi ušli uŠvajcarsku strani državljani moraju imati važeći ipriznat lični dokument. Takođe je potrebno imatii finansijska sredstva dovoljna za izdržavanjetokom tranzita ili boravka, ili dokaz da se do tihfinansijskih sredstava može doći legalno. Federalnibiro za migraciju (Ufficio federale della migrazione- UFM), švajcarska diplomatska predstavništva uDana 21. juna 1999. godine, Evropska Unija(Unione Europea - EU) i Švajcarska potpisalesu brojne bilateralne sporazume, među kojima iSporazum o slobodnom kretanju lica (Accordosulla libera circolazione delle persone) koji jestupio na snagu 1. juna 2002. Nakon proširenjaEU 2004. godine, ovaj sporazum je dopunjendodatnim protokolom koji je stupio na snagu2006. godine, a koji reguliše postepenouvođenje slobodnog kretanja i za državljaneEstonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Češke,Slovačke, Slovenije, Mađarske, Kipra i Malte.Godine 2009, švajcarski birači prihvatili suproduženje Sporazuma o slobodnom kretanjui njegovo proširenje na državljane Bugarske iRumunije.inostranstvu i nadležne kantonalne službe, moguvam dati informacije vezane za opšte uslove zaulazak u zemlju. Strani državljani koji su legalnoušli u Švajcarsku radi turizma ne moraju imatiboravišnu dozvolu, pod uslovom da u poslednjihšest meseci nisu boravili u Šengenskoj zoniduže od tri meseca. Strani državljani kojima jepotrebna viza moraju poštovati rokove i usloveboravka navedene u vizi. Strani državljanin koji izopravdanih razloga nije u mogućnosti da napustiŠvajcarsku u okviru rokova navedenih u vizi dužanje da to odmah prijavi nadležnim opštinskim ikantonalnim službama. Osobe koje za novčanunaknadu izdaju smeštaj stranim državljanimadužne su da to odmah prijave nadležnimslužbama.Stranci koji nisu državljani neke od zemalja EU/EFTA moraju obezbediti neophodnu dozvolu/osiguranje za ulazak u zemlju, ukoliko nameravajuda se u njoj nastane. Najkasnije 14 dana od ulaskau zemlju, i u svakom slučaju pre početka radneaktivnosti, potrebno je prijaviti se Regionalnombirou za strance (Servizio regionale degli stranieri)nadležnoj za podrucje u kojem su se nastanili,a takođe i opštinskim vlastima. Svaka promenaadrese, čak i u okviru iste opštine, kao i odlazaku inostranstvo, moraju biti prijavljeni nadležnimslužbama. Produženje/obnova dozvole za strancemora biti zatražena najkasnije dve sedmice predatuma isticanja važeće dozvole.Pogledati «Korisne informacije»Osnovne vrednosti, prava iobavezeŠvajcarski federalni ustav (Costituzione federaledella Confederazione Svizzera) definiše osnovnaprava i pravila zajedničkog života i odnosagrađana sa državom. On takođe vrši razgraničenjenadležnosti i obaveza između Konfederacije ikantona. Federalni ustav primenjuje se na teritorijičitave Švajcarske, a svaki kanton, osim toga, imai svoj ustav.Kanton Ticino veliku važnost pridaje činjenicida sloboda svih građana i poštovanje prava nasuživot budu obostrano poštovani. To znači da sviprihvataju iste osnovne vrednosti, među kojimase mogu nabrojati: poštovanje i zaštita ljudskogdostojanstva, jednakost svih pred zakonom,jednakost prava muškaraca i žena, ograničenjelične slobode svake pojedine osobe je ograničenaslobodom drugih, zakoni i pravila Države morajuse poštovati. Ko živi u Švajcarskoj dužan je takođeda snosi deo javnih troškova, da plaća poreze,potpiše ugovor o zdravstvenom osiguranju, plaćadoprinose za socijalno osiguranje. Deca su dužnada pohađaju školu.Švajcarska od imigranata, baš kao i od svojihdržavljana, očekuje da budu zainteresovaniza društvene odnose i uslove, da se onjima informišu kroz razgovor sa susedima,učlanjenja u razne asocijacije, učešće ulokalnim manifestacijama, učešće u kulturnim,sportskim i društvenim aktivnostima.Svi stranci stoga treba da upoznaju, poštujui usvoje osnovne principe i vrednosti zemljeu kojoj su odlučili da žive. Svi stranci treba daznaju barem jedan od zvaničnih jezika.Što se tiče Kantona Tićino, svi novopridošlitreba da nauče da govore, čitaju i pišu naitalijanskom. Švajcarci, s druge strane, trebada pokažu otvorenost i želju da prihvatesvoje nove sugrađane.Pogledati poglavlje 7, «Integracija stranaca»str. 14/156

Boravišne dozvoleOrgani nadležni za izdavanjeprebivališnih i boravišnih dozvolaIzdavanje boravišnih i prebivališnih dozvolastranim državljanima u nadležnosti je kantona. Uprincipu, kantoni samostalno, u skladu sa važećimzakonima, odlučuju da li će ili ne strancu izdatiodgovarajuću dozvolu. Kantonalne službe zamigraciju odgovorne su za kontrolu rezidenatastranog porekla. Odluke vezane za dobijanje azilau nadležnosti su federalnih službi i regulisanesu federalnim Zakonom o azilu (Legge federalesull’asilo - LAsi).Pogledati «Korisne informacije»Režim za državljane EU/EFTASporazum o slobodnom prometu roba i kretanjuosoba, kao i protokoli s njim u vezi, primenjuju sena građane zemalja EU/EFTA, za koje, za razlikuod građana drugih zemalja, važe blaži uslovidobijanja švajcarske boravišne i/ili radne dozvole.Sa pravom slobodnog kretanja povezane su inorme vezane za priznavanje diploma, pravona kupovinu nekretnina i usklađivanje sistemasocijalnog osiguranja.Režim za državljane ostalihzemaljaU slučaju državljana ostalih zemalja (koje nepripadaju EU/EFTA) primenjuju se federalni Zakono stranim državljanima (Legge federale suglistranieri) i Pravilnik o dozvoli ulaska u zemlju,boravku i profitabilnim delatnostima (Ordinanzasull’ammissione, il soggiorno e l’attività lucrativa- OASA). Dozvola ulaska u zemlju i boravišnadozvola za te strane državljane su restriktivnijeu poređenju sa onima koje se izdaju strancimadržavljanimaEU/EFTA. Stranci mogu dobitidozvolu za vršenje profitabilnih delatnosti ukolikoto nije u suprotnosti sa pravilima vezanim za tržišterada i navedenim zakonima. Medjutim, to nijezagarantovano pravo.Spajanje sa porodicom zadržavljane ostalih zemaljaDržavljani ostalih zemalja (paesi terzi) koji posedujuprebivališnu dozvolu tipa «C», dozvolu boravkatipa «B» i dozvolu privremenog boravka tipa «L»,kao i švajcarski državljani, imaju pravo da zatražespajanje sa članovima porodice poput bračnogdruga i maloletne dece do 18 godina starosti kojanisu venčana. Nadležne službe za migraciju moguodobriti spajanje ukoliko su zadovoljeni određeniuslovi (na primer: tražilac raspolaže odgovarajućimsmeštajem, primanjima itd.).Švajcarsko državljanstvoŠvajcarsko državljanstvo može biti dobijenorođenjem deteta u Švajcarskoj, usvajanjem odstrane švajcarskih državljana, kao i u posebnompostupku za dobijanje švajcarskog državljanstva.Švajcarsko državljanstvo podrazumeva čitav nizprava i obaveza (npr. pravo glasa i kandidaturena izborima, dužnost služenja vojnog roka).Državljanstvo može biti dobijeno kroz procedurunaturalizacije koja može biti redovna ili ubrzana.Preseljenje iz jednog kantona u drugi može imatiposledice na proceduru naturalizacije. Za višeinformacija potrebno je obratiti se opštinskimslužbama, kantonalnom Odseku za stanovništvo(Sezione della popolazione) ili matičnim uredima(Uffici dello stato civile).Pogledati «Korisne informacije»Vrste dozvola za strance:Dozvola B: boravišnaDozvola C: prebivališnaDozvola G: za pogranično stanovništvoDozvola L: za privremeno boravišteDozvola F: za osobe koje su privremenoušle u ŠvajcarskuDozvola N: za tražioce azilaDozvola S: za osobe koje imaju potrebuza zaštitom7

3Demokratija i federalizamŠvajcarski federalizamKao što je zagarantovano Ustavom, federalizamznači da kantoni i opštine uživaju širokuautonomiju i međusobno koordiniraju svojefunkcije. Zajedno sa Konfederacijom (tj. federalniminstitucijama) i u bliskoj međusobnoj saradnji,oni dele političko-administrativne nadležnosti.Kantoni imaju slobodu donošenja zakona posvim pitanjima koja nisu regulisana Federalnimustavom.Međunarodni sporazumiKao član UN (Ujedinjenih naroda) i EFTA(Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu),Švajcarska učestvuje u evropskoj imeđunarodnoj politici, uz tradicionalni oprez isa pragmatičnim pristupom. Nakon nekolikoreferenduma u kojima su građani odbili ulazaku EU (Evropsku Uniju), Švajcarska je rešilada odnose s EU reguliše bilateralnim putem,potpisujući brojne sporazume koji izmeđuostalog omogućavaju slobodno kretanje lica,kao i pristupanje Šengenskom i Dablinskomsporazumu.Švajcarska je federalna država koju čine triinstitucionalna stuba, i to: Konfederacija, 26kantona, i opštine. Kantoni su autonomni u meriregulisanoj Federalnim ustavom. Svaki od njihima svoj ustav, svoje zakone, svoju vladu, svojparlament, i svoje sudove. Opštine (kojih je uŠvajcarskoj oko 3000, a u Tićinu 150) predstavljajunajmanje institucionalne i političke jedinice, kojeuživaju autonomiju regulisanu ustavima pojedinihkantona. Specifičnost Švajcarske konfederacijeogleda se u tome što je čine četiri različite kulturei njihova četiri jezika, i to: nemački, francuski,italijanski (prisutne samo u Tićinu i nekimdelovima Kantona Graubinden (Graubünden)) iretoromanski (romancio). Kako bi izbegla tenzijei političke probleme koje je u poslednja dva vekaiskusio ostatak Evrope, Švajcarska, onako kakoje osmišljena i formirana 1848 godine, nije moglabiti ništa drugo nego «konfederacija» kantona safederalnim uređenjem.Direktna demokratijaŠvajcarska ima poseban oblik direktnedemokratije, koja se ogleda u direktnim izborimavršilaca svih javnih funkcija, izuzev članovaFederalne vlade, kao i odlučivanjem putemreferenduma, na inicijativu građana, o svakojpromeni Ustava. Pravo na referendum, tj.konsultovanje javnog mnjenja u vezi sa odlukamaParlamenta, prisutno je u Ustavu još od 1848.godine. Zahvaljujući građanskoj inicijativi,određen broj građana sa pravom glasa možeda zatraži glasanje kako bi izmenio ili dopuniloodredbe Ustava. Podnošenje peticija je pravokoje građanima omogućava da se direktnoobrate vlastima, a peticije mogu potpisivati i stranidržavljani. Švajcarska ima višepartijski sistem ukome nijedna od partija ne može osvojiti apsolutnuvećinu. Prema tome, kompromis je suštinskideo švajcarske demokratije. Čak je i sistemglasanja drugačiji od sistema u ostalim svetskimdemokratijama.8

Podela vlasti između Konfederacije, kantona i opštinaParlamentVladaPravosuđeVlastFunkcijeZakonodavnaDonošenje zakonaIzvršnaPrimena zakona, upravljanje,SudskaDonošenje suda, izricanje presuda,Kontrola Vlade i administracijeadministracija i predstavljanje države nakažnjavanje, odbranaunutrašnjem i međunarodnom planuŠvajcarskaFederalni parlamentFederalna vladaFederalni sud(Assemblea federale)(Consiglio federale)(Tribunale federale)Narodno veće (Consiglio Nazionale)(sedam članova koje bira Federalni(41 član, izabrani od strane Federalnog(200 članova)parlament). Predsednik Konfederacijeparlamenta. Broj članova možeVeće kantona (Consiglio degli Stati)bira se svake godine u Parlamentu, avarirati)(46 članova)kandidati su članovi Federalne vlade.Kanton TićinoKantonalni parlamentKantonalna vladaGrađanski sudovi (Tribunali civili):(Gran Consiglio)(Consiglio di Stato)Apelacioni sud (Tribunale d’appello)(90 članova)(5 ministara)Mirovno veće (Giudicatura di pace)Niži građanski sud (Pretura)Krivični sudovi (Tribunali penali):Apelacioni sud (Tribunale d’appello)Krivični sud (Tribunale penale)Niži krivični sud (Pretura penale)Sud za maloletnike (Tribunale deiminorenni)Upravni sudovi (Tribunaliamministrativi):Upravni sud (Tribunale amministrativo)OpštineOpštinski parlamentOpštinska vladaSud za pitanka osiguranja (Tribunaledelle assicurazioni)(Consiglio comunale)(Municipio)Sud za eksproprijaciju (Tribunale delleespropriazioni)Poslanici Federalnog parlamenta, Federalnavlada, poslanici Kantonalnog parlamenta,Kantonalna vlada, poslanici Opštinskogparlamenta i Opštinska vlada, biraju se svake4 godine od strane svih građana sa pravomglasa.Uslovi za sticanje prava glasai podnošenje kandidatureu Kantonu TićinoZa švajcarske državljane dovoljno je da su navršili18 godina i da imaju prebivalište najmanje tridesetdana na teritoriji kantona. Strani državljani u Tićinunemaju pravo glasa, niti pravo da budu birani.9

4Živeti u TićinuVećina stanovnika Tićina iznajmljuje stanove,odnosno živi u kućama ili stanovima koji nisu unjihovom vlasništvu. Oglasi sa stanovima zaiznajmljivanje uglavnom se mogu naći u novinamai na posebnim internet stranicama.Pogledati «Korisne informacije»Nezavisno od nacionalnosti i toga da li se osobaseli unutar istog kantona, ili u druge deloveŠvajcarske ili inostranstvo, pre preseljenjaneophodno je prijaviti se opštinskoj Službi zakontrolu stanovništva (Servizio controllo abitanti)iz koje se osoba odseljava i onoj u koju sedoseljava; obavestiti odgovarajći regionalni biroza strance (Ufficio regionale degli stranieri),službu zdravstvenog osiguranja (cassa malati)Švajcarci sve više pažnje poklanjaju preradiotpada (riciclaggio). U mnogim kantonimaplaća se komunalna taksa koja jeproporcionalna količini otpada odloženogu vreće. Glavni cilj takve vrste oporezivanjajeste da se građani podstaknu da u najvećojmeri sortiraju različite materijale koji se mogureciklirati, a čije je odnošenje besplatno.Najveći deo otpada iz gradova reciklira se,što je korisno ne samo za stanovništvo već i zaživotnu sredinu. U materijal koji se prerađujeulaze hartija, staklo, plastična PET-ambalaža,limenke, konzerve, metal, biljni otpad.Svaka opština ima centre za sortiranje otpada.U recikliranju ne učestvuju samo građani.I preduzeća su veoma posvećena sortiranjuotpadaka.Pogledati «Korisne informacije»i poštansku službu (Ufficio postale) u vezi sapromenom adrese, kao i operatera fiksne telefonije(kako bi se otkazao stari odnosno potpisao noviugovor za telefon, internet ili digitalnu televiziju);kontaktirati «Billag» (nacioanlni TV operator)radi radio i televizijske pretplate; zatražiti odposlodavca slobodan dan, na koji zaposleniuglavnom ima pravo; informisati Biro za saobraćaj(Ufficio della circolazione), kontaktirati nastavnikei školske službe, u slučaju da u porodici postoje ideca školskog uzrasta.Pre useljenja u stan ili kuću, neophodno jepotpisati ugovor o najmu. U velikoj većini slučajevaneophodno je uplatiti kauciju na posebandepozitni bankarski račun. Prilikom raskidaugovora o najmu potrebno je poštovati otkaznerokove koji su u njemu naznačeni. Stanodavactreba da primi otkaz dan pre početka otkaznogroka, koji u slučaju stanova uglavnom iznosi trimeseca. Ugovor je moguće raskinuti i ranije,u slučaju da postoji druga osoba spremnada iznajmi stan. U slučaju nesuglasica sastanodavcem (najmodavcem) tokom trajanjaugovora ili po isteku ugovora, moguće je obratitise službama za posredovanje koje stoje naraspolaganju i stanodavcima i podstanarima kadasu u pitanju stručni saveti vezani za iznajmljivanjenekretnina. Osim stanarine, potrebno je plaćati itroškove vezane za utrošak električne energije,vode, grejanja, kablovske televizije, parkingai odnošenja otpada. Stanodavac te troškovemože uključiti u cenu stanarine, navodeći ih kao«dodatne troškove». Svi koji poseduju radio-aparatili televizor, kompjuter, mobilni telefon ili drugeelektronske aparate putem kojih je moguće primatiradio i televizijske signale obavezni su da plaćajutelevizijsku pretplatu («Billag»).Komšijske odnose uglavnom reguliše internistambeni pravilnik ili su isti regulisani na osnovuprihvaćenih običaja. Posebnu pažnju trebaposvetiti izbegavanju stvaranja buke, galamei nereda, pogotovo u toku večernjih i noćnihsati, kao i tokom praznika. Treba poštovati iraspored korišćenja zajedničkih prostorija zapranje rublja, raspored parking mesta i rasporedčišćenja zajedničkih prostora zgrade (stepeništa,lifta, garaže, vrta, itd.). Treba obratiti pažnju i dakuhinjski mirisi ne remete život susedima, što važii za dim prilikom pravljenja roštilja na terasi. Trebaobratiti pažnju na pravilno odlaganje otpada, kaoi poštovanje satnica otključavanja i zaključavanjaulaznih vrata zgrade.U slučaju da susedi prave preteranu buku inered, svoja prava možete zastititi obraćajući senadležnim organima. Renoviranje susednog stanaili gradnja objekata na placu do vaše kuće čestomogu biti izvor neprijatnosti (buka, skele). Iako jereč o neprijatnostima, potrebno ih je istolerisati,jer je neke stvari nemoguće eliminisati. U slučajuda radovi u susedstvu rezultiraju štetom po vašuimovinu, moguće je, uz poštovanje određenihuslova, tražiti odštetu.Državljani EU/EFTA sa švajcarskom boravišnomili prebivališnom dozvolom imaju ista prava kaoi švajcarski državljani kada je u pitanju kupovinanekretnina za privatne potrebe.10

5Istorijski gledano, Švajcarska je nastalaFederalnimItalijanski jezik i suživotspajanjem tri velike evropske kulture i jezika, ito: italijanske, francuske i nemačke, kojima jepridodat i retoromanski (rumantsch, romontschili rumauntsch), jedan od službenih jezikaKantona Graubinden (Graubünden). Rečje o neolatinskom jeziku, koji kao takav imadosta sličnosti sa lombardijskim i furlanskimdijalektima koji se govore u nekim delovimaItalije. Zbog toga je Švajcarska odlučila da imačetiri zvanična jezika, što je danas regulisanoŠvajcarska je višejezična i multikulturalnazemlja: ima četiri zvanična jezika, ali njihovteritorijalni raspored nije ravnomeran. Najvišeje onih koji govore nemački jezik (64%). U 19od 26 kantona govori se švajcarski nemački.Francuski jezik (21%) je zastupljen u zapadnimdelovima zemlje, a u četiri Kantona on je jedinizvanični jezik Ženeva, Vo (Vaud), Nešatel(Neuchâtel) i Đura (Giura). U tri Kantonazastupljeni su istovremeno i nemački ifrancuski Bern, Friburg i Valeze (Valais ili Wallis).Italijanski (6,5%) se govori u Tićinu i četirikotline Kantona Graubinden (Graubünden).Retoromanski se govori samo u trojezičnomKantonu Griđoni, zajedno sa italijanskim inemačkim. Baš kao francuski i italijanski, iretoromanski je neolatinski jezik, a koristi gatek 0,5% stanovništva. Srpsko-hrvatski jenajrasprostranjeniji strani jezik u Švajcarskoj(podaci iz 2012. godine).ustavom (članovima 4 i 70). U KantonuTićino, kao i delovima Kantona Graubinden, ito: Mezolćina (Mesolcina), Kalanka (Calanca),Bregalja (Bregaglia) i Poskjavo (Poschiavo),italijanski predstavlja zvanični službeni jezik. Uitalijanskoj Švajcarskoj se u razgovorima međuprijateljima i rođacima često mogu čuti i nekilombardijski dijalekti, sa karakterističnim lokalnimvarijantama. U Tićinu deca u osnovnoj školi poreditalijanskog istovremeno uče da čitaju i pišu nafrancuskom i nemačkom, što je jedinstveno zacelu Švajcarsku. U kantonima u kojima se govorinemački u svakodnevnom se govoru uglavnomkoristi švajcarski nemački (Schwyzerdütch),dijalekat koji onima koji su učili standardni nemačkinije odmah razumljiv i koji se razlikuje od regijedo regije. U Romandiji (francuskoj Švajcarskoj)lokalni dijalekti su nestali iz upotrebe, osim uValezeu (Vallese) i Kantonima Friburg (Friburgo)i Žura (Giura). Višejezičnost i multikulturalnostpredstavljaju sastavni deo međusobnogprihvatanja i razumevanja švajcarske kulture.Prema tome, različitost predstavlja jednu odosnovnih švajcarskih vrednosti. Poslednjihdecenija, Švajcarska se iz četvorojezične razvila uvišejezičnu zemlju. Jezički pluralizam povećao sezajedno sa širenjem engleskog, ali i usled činjeniceda je dosta imigranata nastavilo da neguje svojejezike. Danas se u Švajcarskoj govori preko 40jezika.Da biste upoznali svoje susede, učestvovaliu lokalnim aktivnostima, razumeli televizijskeemisije, čitali novine, tražili posao ili smeštaj,saznali šta vaša deca uče u školi i razgovarali sanjihovim nastavnicima, da biste što bolje mogli dase sporazumete sa javnim službenicima i Tićinodoživljavate kao svoj dom, potrebno je da naučiteitalijanski jezik. Opštinske službe, ali ne samo one,mogu vam dati informacije u vezi sa nastavomitalijanskog jezika, ali i drugih zvaničnih jezika.Pogledati «Korisne informacije»Švajcarci znaju koliko je teško naučiti njihovejezike, ali ako se stranci potrude da nauče lokalnijezik i da se sporazumevaju sa svojim domaćinima,to će im značajno olakšati komunikaciju i doprinetimeđusobnom razumevanju i upoznavanju.Osim kurseva italijanskog jezika, postoje ikursevi socijalizacije, senzibilizacije i edukacije olokalnim običajima i institucijama. Tokom prvihmeseci života u Tićinu, stranci za komplikovanijukomunikaciju mogu koristiti usluge profesionalnihprevodilaca i medijatora.Pogledati «Korisne informacije»Učlanjenje u neko lokalno udruženje predstavljaodličnu priliku za sticanje novih poznanstava,budući da se veliki deo društvenih aktivnosti nanivou Kantona i Opština organizuje upravo kroztakva udruženja. Mnoge opštine imaju kulturnai sportska udruženja, kao i ženska i udruženja zaroditelje i mlade. I o tome se možete informisatikod opštinskih službi.Tićino takođe ima veliki broj biblioteka, opštinskihi kantonalnih, od kojih su neke specijalizovane i zajezike novopridošlih stranaca. Postoji i veliki brojkurseva stranih jezika i kulture, kao i rekreativnihaktivnosti koje organizuju zajednice imigranata.Pogledati «Korisne informacije»12

6Škola i obrazovanjeŠvajcarska ima malo prirodnih resursa, štoznači da svoj prosperitet duguje inteligencijisvog stanovništva, zbog čega mnogo polaže nakvalitetno javno obrazovanje.Švajcarski školski sistemŠvajcarski školski sistem je decentralizovan.Osnovne i srednje škole su u nadležnosti kantona,ali je trajanje obaveznog osnovnog obrazovanjaisto na teritoriji cele zemlje. Obrazovni sistemje podeljen na četiri nivoa: predškolski (jaslicei obdanište), osnovna škola (viši i niži razredi),srednja škola i univerzitetsko i permanentnoobrazovanje (usavršavanje).Učenicima čiji maternji jezik nije italijanski, ikojima je potrebna dodatna pomoć, školeu Tićinu nude kurseve italijanskog jezika iaktivnosti integracije. Novopridošli studenti,stariji od 16 godina, mogu pohađati programPredstažerske integracije (Pretirocinio diintegrazione).Pogledati «Korisne informacije»Stefano Franšini rođen je u Bodiju (Bodio)1796. godine. Izabran je u Federalnuvladu 1848. godine. On je glavni stvaralacobrazovnog sistema Kantona Tićino. Aktivnose založio za stvaranje prvih državnih škola,odvojenih od crkve. Učestvovao je i u osnivanjupolitehničkog instituta u Cirihu, doprineoproučavanju istorije Švajcarske konfederacije ipostavio temelje Federalnog biroa za statistiku(Ufficio federale di statistica). Kao rezultatnjegove inicijative, uspostavljen je i Švajcarskifederalni arhiv (Archivio federale svizzero).Obavezno obrazovanjeObavezna osnovna škola traje 9 godina ipodeljena je na niže razrede (scuola elementare)i više razrede (scuola media). Iako postoji dostaprivatnih škola, većina dece pohađa državneškole. Minimalni uzrast za upis u osnovnu školuvarira od jednog do drugog kantona. u Tićinu jeto šest godina, dok se za teritoriji cele zemlje ubudućnosti planira smanjenje na četiri godine.U višim razredima osnovne škole učenici stičuosnovno opšte obrazovanje. Neke škole imajupraktičnu nastavu, koja učenike sprema zapripravništvo u određenim poslovima, dok drugetežište stavljaju na razvijanje opšte kulture, kojaće biti korisna za nastavljanje obrazovanja navišim nivoima. Državna škola ima važnu ulogui u procesu integracije, budući da se u njuupisuje 95% dece u celoj zemlji, učenici koji semeđusobno razlikuju po društvenom statusu,kulturi i maternjem jeziku. Budući da je država sačetiri zvanična jezika, Švajcarska veliku pažnjupoklanja učenju jezika. Tokom osnovne školedeca, osim maternjeg, uče bar još jedan odzvaničnih jezika. u Tićinu su to, pored engleskog,francuski i nemački jezik.Srednja školaSa 16 godina, učenici koji žele da nastaveobrazovanje upisuju se u srednju školu, koja možetrajati tri ili četiri godine. Mogu pohađati praksu(tirocinio attitudinale) koja će ih pripremiti za ulazakna tržište rada, ili nastavu koja će ih pripremitiza univerzitetske studije. Gimnazije nude opšteobrazovanje i pripremaju za maturski ispit nakončega je moguće upisati jedan od deset švajcarskihuniverziteta, među kojima se nalazi i Univerzitetitalijanske Švajcarske u Luganu (Università dellasvizzera italiana – USI) i Mendriziju Akademijaza arhitekturu (Accademia di architettura), ilijedan od dva politehnička univerziteta u Lozanii Cirihu. Učenici koji su završili praksu na krajustaža dobijaju Federalnu diplomu o stručnojosposobljenosti (attestato federale), priznatu usvim kantonima.Univerzitetsko obrazovanje iusavršavanjeMnogi učenici obrazovanje nastavljaju upisujućise na univerzitete ili univerzitetske profesionalneškole. Osim toga, u ponudi postoje i brojni kurseviprofesionalnog usavršavanja i specijalizacije, kojeorganizuju profesionalna udruženja i sindikati.Univerzitet i ostale institucije visokog obrazovanjatakođe nude kurseve usavršavanja.Univerzitet u Tićinu ima ekonomski, arhitektonski,informatički i teološki fakultet, kao i fakultet zakomunikacije. Takođe postoji i Univerzitetskastručna škola italijanske Švajcarske (ScuolaUniversitaria Professionale della Svizzera Italiana -SUPSI), koja organizuje nastavu sa praktičnimusmerenjem. Od važnih istraživačkih centara tu suInstitut CIM (Computer Integrated Manufacturing),tj. Institut za kompjuterizovanu proizvonjuitalijanske Švajcarske, Švajcarski centar za naučnekalkulacije (Centro Svizzero di Calcolo Scientifico),Institut «Dalla Molle» za veštačku inteligenciju(Istituto Dalla Molle per l’Intelligenza artificiale)i Istraživački institut za biomedicinu (Istituto diRicerca in Biomedicina).13

7Prisustvo velikog broja stranaca u Tićinu (preko Najbrojnija26% stanovništva) je činjenično stanje stvari, bezobzira na zastupljenost etničkih grupa, njihovubrojnost ili uočljivost njihovog prisustva. Integracijaje stoga zadatak sa kojim treba da se uhvate ukoštac i Švajcarci i novodoseljeni stranci, a onaiziskuje, s jedne strane otvorenost starosedelacada prihvate novopridošle i s druge strane želju ispremnost stranaca da se uključe u novo društvo.Suživot, razumevanje, tolerancija, međusobnopoštovanje različitih kultura su preduslovi bezkojih je nemoguće ostvariti društveni, kulturni iekonomski napredak, i svi su oni zasnovani nafundamentalnim vrednostima Federalnog ustava.Integracija stranaca i prevencijadiskriminacijeZakonom o stranim državljanima (Leggesugli stranieri), koji je stupio na snagu 2008.godine, i Pravilnikom o integraciji stranaca(Ordinanza sull’integrazione degli stranieri),švajcarski politički ciljevi vezani za integracijustranaca po prvi put su našli i svoju zakonskuformulaciju. Promovisanje integracije stranacai prevencija diskriminacije u Tićinu su regulisaničlanom 2, stav d) Zakona o primeni federalnihpropisa o stranim državljanima iz 1998 (Leggedi applicazione alla legislazione federale inmateria di persone straniere). Kanton Tićino jetakođe nominovao Kantonalnog poverenikaza integraciju stranaca (Delegato cantonaleall’integrazione degli stranieri) i oformioKantonalnu komisiju za integraciju stranaca(Commissione cantonale per l’integrazionedegli stranieri). Postoje i mnogobrojnezajednice i udruženja stranaca koje sarađuju saSlužbom kantonalnog poverenika, a sve u ciljupromovisanja integracije svojih sunarodnikau novo društvo i podsticanja njihovog učešćau lokalnim aktivnostima. Kaznene mereusmerene protiv diskriminacije regulisane sučlanom 261bis švajcarskog Krivičnog zakonika(Codice penale svizzero), koji predstavlja važaninstrument u borbi protiv rasizma.Pogledati «Korisne informacije»zajednica stranaca koji žive u Ticinuje italijanska zajednica, koja čini oko 16%populacije, zatim slede balkanske zajednice (oko3%) i portugalska zajednica (oko 2,5%). Najvećiprocenat stranaca koji borave u Tićinu dolazi izevropskih zemalja, a samo je 2% iz Afrike, Azijei Amerika. Međutim, dešava se da prisutnostu vestima i predstavljenost u medijima krivipercepciju o brojnosti pojedinih etničkih grupa.U Tićinu, posebno u Lokarnu (Locarno) i okojezera Lugano, prisutna je značajna grupagermanofonskog stanovništva, većinomŠvajcaraca i Nemaca. Reč je uglavnom o starijim,dobrostojećim osobama koje te zone biraju zbogmira, odgovarajuće klime i prijatnih pejzaža, alii lokalnog jezika i kulture. Osim toga, u Tićinosvakodnevno pristižu desetine hiljada Italijanaiz pogranične zone zaposlenih u Švajcarskoj. UKjasu (Chiasso) se nalazi jedan od četiri Centra zaregistraciju tražilaca azila (Centri di registrazioneper richiedenti l’asilo), koji su deo Federalnog biroaza migraciju (Ufficio federale della migrazione).U Švajcarskoj, kao i u ostatku Evrope, primetnoje starenje populacije, zbog čega dolazi donedostatka radne snage. Bez rada koji obavljajustranci i u Tićinu kompletni privredni sektori moglida rizikuju razvoj. Mnoge službe i kompanijene bi mogle funkcionisati bez njihovog vrednogdoprinosa. Stranci su u Tićinu prisutni većvekovima. 1880. godine su činili 16% populacije,a 1914. godine 28%. Tokom ekonomske krizei Drugog svetskog rata njihov se broj smanjio,da bi ponovo došlo do rasta koji je trajao do 1970.godine. Preduzeća iz Tićina već decenijama imajupotrebu za radnom snagom koja ne bi mogla bitizadovoljena normalnim demografskim razvojemlokalne populacije.14

Federalizam, opštinska autonomija i direktnademokratija karakterišu političku strukturuŠvajcarske. Zbog toga ne postoji samo jedanodgovor na izazove koje proces integracijepostavlja, budući da se njome bave i federalne ilokalne institucije, npr. one na kantonalnom nivou,poput škola ili tržišta rada. Tradicionalna lokalnaautonomija je stoga jedan od glavnih razloga štose proces integracije odvija prvenstveno krozlokalne zajednice.Švajcarska je mala i gusto naseljena zemlja, saodlično razvijenom infrastrukturom i visokimživotnim standardom, karakterističnim za većinupopulacije. To je zemlja u koju, zahvaljujućiglobalnim migratornim tokovima, dolaze osobeiz različitih kultura i sa različitim pristupimaživotu. Različiti jezici, kulture, običaji i religijesusreću se na ovom prostoru, doprinoseći takokompleksnosti izazova zajedničkog života. Kadapostoji dosta imigranata od kojih je samo mali deozaposlen jer većina nije uspela da se integriše utržište rada, onda nastaju problemi. To znači daintegracija stranaca osim društvene treba da budei ekonomska i kulturna. Da bi do nje došlo, i strancimoraju biti otvoreni i spremni da se integrišu. Istotako i švajcarski domaćini moraju pokazati željuda prihvate došljake. Integracija zahteva učešćesvih društvenih komponenti: Konfederacije,kantona, opština, društvenih partnera, nevladinihorganizacija i zajednica stranaca. Integracija trebada omogući strancima da se osete sastavnimdelom društva u koje su došli. Integracija značiprihvatanje, kao svoje, kulture zemlje u koju smose doselili, sačuvavši karakteristike vlastitogporekla, i uloživši pri tome vlastiti trud, vlastitoučešće i vlastite vrednosti. Prema tome, integracijaznači činiti sastavni deo jedne celine na istomnivou sa starosedeocima.15

8Raditi u TićinuŠvajcarska privreda zasnovana je na kvalitetnojproizvodnji i upotrebi kvalifikovane radne snage.Najvažnije privredne grane su bankarstvo,osiguranje, turizam, trgovina, mikrotehnologije,visoka tehnologija, biotehnologija, farmacija igrađevina. Uslužni sektor zapošljava najvećideo stanovništva. Što se Tićina tiče, najvažnijeprivredne grane su finansijska, poverenička,osiguravajuća, trgovinska, biotehnološka,građevinska i turistička. Najveći broj zaposlenih uŠvajcarskoj radi u malim i srednjim preduzećima.Švajcarci rade mnogo. Zaposleni sa punimradnim vremenom u proseku rade 41,6 satinedeljno i imaju pravo na najmanje 20 slobodnihdana godišnje. Na tih 20 dana se, u zavisnostiod kantona, dodaje još oko osam ili devetpraznika. Štrajkovi se dešavaju retko, a odsustvos posla je svedeno na minimum. Od regiona doregiona, međutim, u okviru iste vrste posla visinaplata može da varira. U Švajcarskoj ne postojiNeradni dani u Tićinu:Nova godina (01.01)Bogojavljenje (06.01)Sveti Josif (19.03)Veliki ponedeljakPraznik rada (01.05)VoznesenjePentekostalni ponedeljakEuharistijaSveti Petar i Pavle (29.06)Nacionalni praznik Švajcarske (01.08)Velika Gospa (15.08)Svi Sveti (01.11)Bezgrešno začeće (08.12)Božić (25.12)Sveti Stefan (26.12)minimalna zakonom zagarantovana zarada. Onaje obično predmet dogovora između poslodavcai zaposlenog. U mnogim sektorima, npr. uhotelijerstvu ili nekim građevinskim delatnostima,postoje kolektivni ugovori u kojima su određeniobavezni uslovi rada i minimalna zarada. U drugimsektorima su, kao dodatne mere uz Sporazum oslobodnom kretanju osoba između Švajcarske izemalja EU (Accordo sulla libera circolazione dellepersone fra Svizzera e Unione europea), uvedeninormalni ugovori o zaposlenju koji predviđajuobaveznu minimalnu zaradu, kao što je slučaj uugovorima koji se tiču obavljanja kućnih poslova,rada u call-centrima, ili salonima lepote. Platanavedena u ugovoru predstavlja bruto iznos odkoga se kasnije oduzimaju obavezni doprinosi zasocijalno osiguranje, kao što su penziono (AVS) iinvalidsko (AI) osiguranje, dodatni penzioni fond(secondo pilastro), osiguranje u slučaju povredena poslu ili gubitka radnog mesta. Rad na crnoje zabranjen i kažnjiv. Postoje mnogi sindikati kojištite interese radnika, ne samo u slučaju problemana radnom mestu već i tokom redovnog stanja.Pogledati poglavlje 12 «Socijalna zaštita» str. 22Pogledati «Korisne informacije»Da biste živeli i radili u Švajcarskoj morate imativažeću boravišnu i radnu dozvolu, čije dobijanjevarira u zavisnosti od državljanstva podnosiocazahteva. Prava i obaveze kako poslodavaca tako izaposlenih regulisane su Zakonom o obligacijama(Codice delle obbligazioni) i Federalnim zakonomo radu - zaštita zaposlenih (Legge federale sullavoro) i njihovim odredbama, kojima je regulisanoi maksimalno trajanje radne nedelje, kao i trajanjeodmora. Radni odnos obično počinje probnimperiodom, tokom koga se primenjuju kratkiotkazni rokovi. Nakon probnog perioda moguće jeraskinuti ugovor, uz poštovanje otkaznih rokova.Radnice imaju pravo na najmanje 14 sedmicaplaćenog porodiljskog odsustva.Pogledati poglavlje 2 – «Živeti u Tićinu» str. 6U slučaju gubitka radnog mesta, preporučljivoje registrovati se pri nadležnom Regionalnombirou za zapošljavanje – URC (Ufficio regionaledi collocamento competente) odmah nakondobijanja informacije o otpuštanju. U Tićinu seslobodna radna mesta uglavnom oglašavajuu dnevnim novinama i na internet stranicama.Poznanstva takođe igraju bitnu ulogu u traženjuposla. Radnici koji ne rade samostalno već imajuposlodavca a koji još nisu navršili 65 godinaživota plaćaju obavezno osiguranje za slučajgubitka posla. Kako bi stekli uslove za isplatunaknade za nezaposlenost potrebno je dadokažu da su u poslenje dve godine bili zaposleninajmanje dvanaest meseci, da imaju prebivališteu Švajcarskoj i da poseduju radnu dozvolu.Zahvaljujući Sporazumu o slobodnom kretanjuosoba, priznaju se i doprinosi uplaćeni u nekoj odzemalja EU/EFTA.Pogledati poglavlje 2 – «Živeti u Tićinu» str. 6Mnogi mladi, nakon završenog obaveznogobrazovanja, idu na staž (osnovno profesionalnoobrazovanje). Tako stiču praktična znanja ipohađaju profesionalne kurseve. Zajednosa usmerenim obrazovanjem oni mogu stećii profesionalnu diplomu. Mnoge institucijeosim toga nude i mogućnost obrazovanjaza odrasle. Poslodavci u Švajcarskoj pridajuveliku važnost stečenom obrazovanju i radnomiskustvu. Federalna kancelarija za profesionalnoobrazovanje i tehnologiju bavi se nostrifikacijomdiploma i uverenja dobijenih u inostranstvu usvim sektorima profesionalnog obrazovanjai specijalizovanih srednjih škola. Fakultetskediplome, diplome medicinskog smera, kakouniverzitetske tako i srednjoškolske, spadaju unadležnost drugih institucija.Pogledati «Korisne informacije»16

9Privreda, porezi i sredstva komuniciranjaŠvajcarska, koja gotovo da i nema rudnabogatstva i ima malu teritoriju, svoj prosperitetduguje izvozu. Relativno skromno domaće tržišteponukalo je švajcarske proizvođače da se okrenuinostranstvu kako bi unovčili svoje investicije.Švajcarska uvozi sirovine a izvozi proizvodevrhunskog kvaliteta. U njoj je aktivan veoma velikibroj malih i srednjih preduzeća, koja uglavnomimaju manje od 250 zaposlenih sa punimradnim vremenom, što je dve trećine ukupneradne snage. Najvažnija švajcarska kompanijaje «Nestle», najveći proizvođač prehrambenihproizvoda u svetu.Pogledati poglavlje 8 – «Raditi u Tićinu» str. 14Gotovo sve opštine u Tićinu imaju poštu. Štose pisama tiče, ona su podeljena na sledećekategorije: A (brza) i B (sporija). Paketi sedele na prioritetne i ekonomske. Cene slanjavariraju u zavisnosti od formata, težine pošiljkei brzine dostave. U poštama je moguće vršitiuplate i razne finansijske operacije zahvaljujućiuslugama «PostFinance». U slučaju odsustva,na zahtev građana, pošiljke i paketi moguostati na čuvanju u pošti na određeno vreme.Prilikom selidbe, potrebno je odmah obavestitiPoštu o promeni adrese.Banke, turizam i trgovinaOsim planina, čokolade i sira, ono što pada napamet pri pomenu Švajcarske jesu banke. Bankesu glavni elementi finansijskog tržišta Švajcarskei uglavnom se bave upravljanjem imovinom.Finansijski sektor ima ogromnu važnost. Onšvajcarskoj privredi doprinosi sa preko 11%prihoda. Više od 6% populacije zaposleno je ubankama, osiguravajućim društvima i drugimfinansijskim institutima. Glavni finansijski centrinalaze se u Cirihu, Ženevi, Tićinu i Bazelu. Tekućii štedni računi mogu biti otvoreni i u bankama i upošti, koje, pod određenim uslovima, odobravajui kredite. U Švajcarskoj postoji preko 60.000bankomata putem kojih je moguće podićigotovinu i obavljati bankovne transakcije. Plaćanjenajpoznatijim kreditnim karticama moguće jesvuda, uključujući i Tićino.Drugi najvažniji sektor švajcarske ekonomijepredstavlja turizam, pogotovo hotelijerstvo iugostiteljstvo koji tradicionalno upošljavaju velikibroj stranaca. Tićino, naročito oblasti Lokarno/Askona (Locarno/Ascona) i Lugano, predstavljajuglavne turističke destinacije.Prodavnice u Tićinu rade od 8,00 do 18,30 h,osim četvrtkom, kada uglavnom ostaju otvorenedo 21,00 h. Subotom je sve uglavnom otvorenonajmanje do 17,00 h. Veliki trgovinski centri, malelokalne prodavnice i mnoge benzinske pumpeimaju dozvole koje im omogućavaju rad do kasnihvečernjih sati, nedeljom i praznicima.Pogledati «Korisne informacije»Porezi i izjava o prihodimaKantoni i opštine ubiraju porez na prihode iimovinu od građana koji imaju prebivalište iliboravište u Tićinu. Osim toga, plaća se i direktnidržavni porez za Konfederaciju. Strani radnici kojinemaju dozvolu boravka takođe plaćaju «porezna izvoru» (imposta alla fonte) koji se oduzima oddohotka. Porez na izvoru od plate direktno odbijaposlodavac. Oporezuju se i usluge osiguravajućihzavoda koje imaju funkciju prihoda, kao naprimer u slučajevima naknade za nezaposlenost.Svake godine potrebno je popuniti izjavu oprihodima. Slanje izjava kao i prikupljanje poreza,kako opštinskih tako i kantonalnih, spadajuu nadležnost opština. Brojne privatne i javneustanove i sindikati pomažu građanima da popuneizjavu o prihodima. Dodatne informacije dostupnesu u vašoj opštinskoj službi (Comune di residenza).Sredstva komunikacijeNova sredstva komunikacije poput interneta imobilne telefonije prisutna su u svim delovimaŠvajcarske i imaju odličnu pokrivenost. Uslugefiksne i mobilne telefonije nudi nekoliko različitihoperatera. Proizvode iz domena telefonije nudiveoma veliki broj kompanija. Moguće je telefoniratii putem interneta. Najveći deo domova primakablovski, radio i televizijski signal. Praćenjeprograma zemalja van Evrope često iziskujeinstaliranje satelitske antene. Prijem radio itelevizijskih signala, čak i kada se vrši putemmobilnog telefona ili interneta, se naplaćuje.Potrebno je prijaviti se kompaniji «Billag SA» kojaje zadužena za naplatu televizijske pretplate i kojavrši redovne kontrole plaćanja.Pogledati «Korisne informacije»17

10SaobraćajSredstvaU Švajcarskoj se vozi desnom trakomkolovoza i važi pravilo prednosti desne strane.Ograničenje brzine na autoputevima iznosi120 km/h, na magistralnim (superstrade) 100km/h, kantonalnim 80km/h, lokalnim 50 km/h,a u nekim delovima neseljenih mesta 30 km/h.Maksimalna dozvoljena količina alkohola u krvije 0,5 promila. U slučaju određenih profesija,npr. profesionalnih vozača, ta količina je 0.U slučaju mimoilaženja na uskom kolovozu,prvenstvo prolaza ima vozilo koje se krećeuzbrdo. Vezivanje sigurnosnih pojasevaobavezno je i na prednjem i na zadnjemsedištu, dok je upotreba mobilnog telefona utoku upravljanja vozilom formalno zabranjena.18Švajcarska ima najgušću mrežu javnog prevozana svetu. Vozovi, tramvaji, metroi i autobusisaobraćaju redovno i u kratkim intervalima,pokrivajući čitavu teritoriju zemlje. U Tićinu se,zbog konfiguracije terena, povremeno retketransportne ponude i lokalnih navika, stanovništvonajčešće odlučuje za automobile.javnog prevozaUrbane zone Lugana, Lokarna (Locarno), Mendrizija(Mendrisio), Kjasa (Chiasso) i Belincone (Bellinzona)imaju brojne gradske i međugradske autobuskelinije, koje saobraćaju često i redovno, svakogadana od 6,00 do oko 23,45 h. Periferne opštine ikotline u Tićinu povezane su sa gradskim centrimazahvaljujući autobuskim linijama Švajcarskepoštanske službe (AutoPostale Svizzera SA) ilinijama brojnih privatnih prevoznika.Međugradski železnički sistem «TiLo» (TicinoLombardia), osim toga, na svakih pola sata nudilinije na relacijama Airolo/Biaska (Airolo/Biasca) iKjaso/Komo (Chiasso/Como) (S10), između Kjasai Milana (S11), između Kastione-Arbeda/Belincone(Castione-Arbedo/Bellinzona) i Lokarna (Locarno)(S20) i između Kastiona-Arbeda/Belincone(Castione-Arbedo/Bellinzona) i Luina/ Aerodromau Malpensi (S30). Linija S60 (FLP) povezuje Luganosa Ponte Trezom (Lugano/Ponte Tresa), aregionalni vozovi FART Lokarno sa Domodosolom(Locarno/Domodossola).Vozovi švajcarske Federalne železnice – FFS(Ferrovie federali svizzere) saobraćaju po celomTićinu, direktno ga povezujući sa najvažnijimšvajcarskim i evropskim gradovima.Aerodrom Lugano u Anju (Agno) uključuje Tićinou interkontinentalnu aviosaobraćajnu mrežuzahvaljujući vezama sa Ženevom, Cirihom i Rimom.Na jezerima Veliko jezero (Lago Maggiore) i Luganskojezero (Lago di Lugano) saobraćaju brojne brodskelinije. Mnoge planine i izolovana sela u Tićinu povezanisu različitim vrstama žičara, sedežnica i kabinskih,kao i jednom posebnom železnicom (ferroviaa cremagliera). Pogledati «Korisne informacije»Pretplatna karta Arkobaleno (Arcobaleno)obezbeđuje korišćenje svih linija javnog prevoza uTićinu. Pretplatna karta «Pola cene» (metà prezzo)omogućava kupovinu karata za javni prevoz popolovnoj ceni i to na celoj teritoriji Švajcarske.Na železničkim stanicama mogu se tražitirazni popusti, pretplatne karte za decu, mlade,studente, porodice i starija lica. Mnoge opštinenude popuste za pretplatne i dnevne karte.Pogledati «Korisne informacije»

Vozačka dozvolaDa biste vozili u Švajcarskoj potrebno je da imatevozačku dozvolu (za lice koje vozi) i saobraćajnudozvolu (za motorno vozilo). Vozači automobilamogu voziti sa stranom vozačkom dozvolomsamo u prvih 12 meseci prebivanja u Švajcarskoj(i to kada su u pitanju kategorije B i C) i samo akosu navršili 18 godina. Nakon tih 12 meseci, osobamora da podnese zahtev za izdavanje švajcarskevozačke dozvole. Strana vozačka dozvola trebada bude registrovana u Odseku za saobraćaj uKamorinu (Sezione della circolazione Camorino),nakon čega strani državljanin dobija švajcarskuvozačku dozvolu.U slučaju državljana zemalja EU/EFTA, za razlikuod državljana drugih zemalja, ne postoje kontrolnivozački ispiti. Oni koji nemaju vozačku dozvolumoraju se upisati u auto-školu i položiti ispit izteorije, koji može biti na jednom od tri zvaničnajezika (italijanskom, francuskom ili nemačkom) ipraktični ispit iz vožnje.Pogledati «Korisne informacije»VozilaUvezeno vozilo mora biti prijavljeno carinskojslužbi odmah po ulasku u Švajcarsku. U roku odgodinu dana od datuma ulaska u Švajcarsku (zadozvole kategorije B i C) vlasnik vozila dužan jeda za vozilo obezbedi švajcarsku saobraćajnudozvolu i registraciju. Pre registracije vozilo morabiti podvrgnuto detaljnoj tehničkoj kontroli. Svivlasnici motornih vozila obavezni su da potpišupolisu autoodgovornosti za štetu pričinjenutrećim licima. Osim toga, potrebno je platiti igodišnju saobraćajnu taksu. Kasko osiguranje,koje nije obavezno, omogućava naknadu za štetupočinjenu na sopstvenom vozilu.Za saobraćanje na švajcarskim autoputevima (uTićinu su to A2 i A13) potrebno je platiti paušalnugodišnju saobraćajnu taksu, nakon čega sedobija vinjeta koja se lepi na vetrobran vozila.Parkinzi su uglavnom na plaćanje. Parkiranje uplavim zonama je besplatno ali sa ograničenimvremenskim trajanjem i za njih je potrebno imatidisk na kome je označeno vreme parkiranja koji sestavlja na vetrobran. Za vožnju bicikla vinjeta nijepotrebna, ali se preporučuje korišćenje kacige kaoi odgovarajućeg osvetljenja.Pogledati «Korisne informacije»19

11ZdravljeObaveznoKantonalna bolnička struktura u Ticinuodlikuje se multidisciplinarnom ponudomi kvalitetom koji pacijentima omogućavajuda na jednom mestu nađu mnogobrojnespecijaliste za različite oblasti medicine.Šest bolničkih struktura na teritoriji Kantonaosim toga garantuju i odličnu pokrivenost ilaku dostupnost medicinskih usluga svimgrađanima, bez obzira na mesto njihovogboravka. U Tićinu osim toga postoje i brojnespecijalističke i kvalitetne privatne klinike,starački domovi, instituti i strukture za osobesa psihičkim i mentalnim hendikepom, kao islužbe za kućnu negu.Pogledati «Korisne informacije»Zdravstvena nega za cilj ima održanje ipoboljšanje zdravlja populacije. U tri glavnastuba očuvanja zdravlja spadaju fizičkaaktivnost, ispravna ishrana i slobodnovreme. Promovisanje higijene i zdravogživota predstavljaju glavne aktivnosti javnogzdravstva. Konfederacija se pored togazalaže i za borbu protiv i prevenciju zaraznihbolesti, bavi se socijalnim osiguranjem,istraživačkim radom i zaštitom životne sredine.Kantoni građanima obezbeđuju zdravstvenoosiguraje i lečenje, dok su opštine nadležneza održavanje higijene na lokalnom nivou.Kantoni i opštine između ostalog obezbeđuju idruge zdravstvene službe poput kantonalnoglekara, školskih lekara i zubara, sociosanitarnihi sociopsihijatrijskih službi.U Švajcarskoj svaki građanin bira svog ličnog(porodičnog) lekara. Taj lekar je prva osoba kojojse građani obraćaju kada imaju zdravstveniproblem ili potrebu za hitnom intervencijom.Obično se nikada ne kontaktira direktno sabolnicom. Ako pacijent i lekar ne govore istimjezikom, onda se za specijalističke razgovorekoriste usluge profesionalnog prevodioca.Pogledati «Korisne informacije»Sve osobe koje borave u Švajcarskoj morajupotpisati ugovor o zdravstvenom osiguranju(assicurazione malattia) u roku od tri mesecanakon dolaska u zemlju. Obavezno zdravstvenoosiguranje svima garantuje pristup kompletnim ikvalitetnim zdravstvenim uslugama u matičnomkantonu. Građani sami biraju sa kojim od 90osiguravajućih društava ovlaštenih da nudeusluge obaveznog zdravstvenog osiguranjažele da potpišu ugovor. Osiguravajuća društvasu obavezna da osiguraju zainteresovanog bezobzira na njegovu starost ili zdravstveno stanje,bez rezerve i dugih perioda čekanja. Deca morajubiti osigurana u roku od tri meseca od rođenja.Osobe sa privremenim boravištem mogu bitioslobođene obaveze osiguranja ukoliko već imajuneko drugo zdravstveno osiguranje koje pokrivausluge ekvivalentne onima koje pokriva švajcarskoosiguranje.zdravstveno osiguranje (LAMal) pokrivatroškove lečenja usled bolesti, materinski dodatak i,ako to već nije pokrio poslodavac, troškovelečenja usled nesreće. Oni koji rade barem osamsati nedeljno imaju obavezu osiguravanja protivnesreća nevezanih za posao (LAINF). Obaveznoosiguranje pokriva troškove ambulantnog lečenjai prepisanih lekova, boravak na odeljenjimadržavnih bolnica u matičnom kantonu, ili popotrebi i prilikom hitnih slučajeva, u bolnicama udrugim kantonima. Ono takođe pokriva i kućneintervencije i negu (Spitex), troškove domovaza pružanje nege, kao i troškove medicinskerehabilitacije. Zubarske intervencije pokrivene suobaveznim osiguranjem samo ako su povezanesa teškim bolestima. Ostale zubarske intervencijeplaćaju se odvojeno. Osim osnovnog obaveznogosiguranja moguće je potpisati ugovore zadodatna neobavezna osiguranja koja pokrivajutroškove veće udobnosti prilikom boravka ubolnici ili na klinici, kao što su na primer privatneili poluprivatne sobe. Lekovi koji se izdaju samosa receptom dobijaju se direktno od lekara ili sepreuzimaju u apoteci. Ostale lekove moguće jekupiti i u prodavnicama prirodnih preparata.Premije zdravstvenog osiguranja variraju uzavisnosti od osiguravajuće kompanije i mestaboravka. Snižene premije dostupne su onima kojiprihvataju da ograniče izbor lekara ili bolnica ilipovećaju troškove participacije. Osiguranici kojisu u dokazanom teškom ekonomskom položajuimaju pravo na snižene premije. Osiguravajućifondovi generalno nadoknadjuju troškove lečenjakoje su izvršili ili prepisali lekari, koji su pak dužnida pacijente obaveste o intervencijama koje nemogu biti nadoknadjene i čije troškove pacijentisnose sami.Pogledati «Korisne informacije»20

12Socijalna zaštitaSocijalna zaštita je jedna od glavnih karakteristikaŠvajcarske. Kao deo te sigurnosti, sistem od trinoseća stuba, koji se zasniva na Ustavu, garantujelično i profesionalno osiguranje za pojedince ičlanove porodice, na primer starosno ili osiguranjeu slučaju invaliditeta ili smrti. Socijalno osiguranjese finansira od uplata osiguranika, poslodavaca,Konfederacije i Kantona.Za podršku osobama u teškoj situaciji koristise javna pomoć (socijalna pomoć). Nakonpažljive analize i utvrđivanja njihovog položaja,osobama se isplaćuju minimalna sredstva zaživot i uplaćuje zdravstveno osiguranje.Tim osobama se osim toga nude i saveti za štobrže prevazilaženje te kritične situacije kakobi se što brže emancipovali. Osim socijalnepomoći, postoje mnoge državne institucijekoje nude usluge i materijalnu pomoć ljudimau nevolji. Ta podrška, međutim, ne zamenjujejavnu socijalnu pomoć. U mnogim opštinamamoguće je dobiti dodatne informacije našalterima Zakon o harmonizaciji ikoordinaciji socijalnih usluga, LAPS (Leggesull’armonizzazione e il coordinamento delleprestazioni sociali), ali i predati zahtev zadobijanje socijalne pomoći. Više informacijamožete dobiti u vašim opštinskim službama.Sistem od tri stuba ima sledeću strukturu: državnoosiguranje (prvi stub), profesionalno osiguranje(drugi stub) i privatno osiguranje (treći stub).Cilj ova tri stuba jeste da se održi isti kvalitet životaosiguranika ili članova njihovih porodica i u slučajustarosti, invaliditeta ili smrti.Unutar prvog stuba (primo pilastro) nalaze sestarosno osiguranje pojedinca i preživelih članovaporodice (AVS) i invalidsko osiguranje (AI). Onikoji žive i rade u Švajcarskoj automatski plaćajupremije za ova dva tipa osiguranja. Ti iznosi seodbijaju direktno od plate, kompanijskih prihodaili ličnih prihoda. Isplatu AVS naknade mogutražiti muškarci nakon navršene 65 i žene nakonnavršene 64 godine života. (Podaci iz 2012.)AVS osiguranje je u središtu švajcarskogsistema socijalne zaštite i uključuje isplatu dvaglavna prihoda: jednog za one koji su ispunilistarosne uslove za odlazak u penziju i drugogza osiguranikove preživele članove porodice.Starosni prihod osiguranicima garantujefinansijsku nezavisnost i nakon što prestanu darade. Cilj prihoda za preživele članove porodicejeste da spreči da se pored bola za izgubljenimsupružnikom ili članom porodice preživeli članovinađu i u teškoj ekonomskoj situaciji. To osiguranjese isplaćuje udovcima i udovicama ako imajudecu ili ako je udovica navršila 45 godina života ibila u braku najmanje pet godina. Određena svotase isplaćuje i siročadima koja još nisu navršila 18godina, ili koja još nisu završila školovanje, i to svedok ne navrše 25 godina.Invalidnina se isplaćuje osobama koje zbogbolesti, nesreće ili urođenog nedostatka imajuinvaliditet od najmanje 40%.U cilju zadovoljenja životnih potreba korisnikaosiguranja prvog stuba postoje i dodatnaosiguranja osim AVS/AI osiguranja.22

Obavezno profesionalno osiguranje (LPP)predstavlja drugi stub (secondo pilastro).Zajedno sa prvim stubom, cilj profesionalnogosiguranja (penzionih fondova) jeste da zadrži nauobičajenom nivou životni standard osiguranika i ustarosti ili u slučaju invaliditeta ili smrti (za članoveporodice). Svi zaposleni koji su osigurani u prvomstubu i koji zarađuju više od 20.880 švajcarskihfranaka godišnje (podaci iz 2012.) podložnisu obaveznom osiguranju. Privatnici, s drugestrane, biraju da li će plaćati ovo osiguranje ili ne.Zainteresovani, u zavisnosti od svog penzionogfonda i dogovora sa poslodavcem, mogu tražitiprevremenu penziju.Materinski dodatak isplaćuje se ženama kojesu tokom devet meseci trudnoće bile pokriveneAVS osiguranjem i koje imaju bar pet meseciradnog iskustva. Naknada se isplaćuje u roku od14 sedmica nakon porođaja. Osnovni porodičnidodatak služi za pokrivanje dela finansijskihtroškova svih porodica. Za tinejdžere i studentepredviđene su stipendije. Doprinose finansiraposlodavac koji ih i isplaćuje. Za porodice sadecom od tri do petnaest godina koje se nalazeu teškoj finansijskoj situaciji predviđeni su dečijidodaci i Integrativi dodaci.Socijalna pomoć garantuje sredstva zaizdržavanje osoba koje imaju finansijskih teškoća,podstiče njihovu materijalnu i ličnu nezavisnosti doprinosi njihovoj društvenoj i profesionalnojdemarginalizaciji. Socijalna pomoć se koristibez obzira na uzroke teške pozicije u kojojse osoba našla. Pre isplate pomoći, situacijamogućeg korisnika biva detaljno analizirana. Sapotencijalnim korisnikom se osmišljava adekvatani personalizovan plan pomoći koji je najkorisniji zanjegovu situaciju.Treći stub (terzo pilastro) čini privatno osiguranje(vezana štednja): njegov cilj je garancija željenogživotnog standarda za svakog građanina. Privatnoosiguranje se sastoji iz vezane štednje (stub 3a)i slobodnog osiguranja (stub 3b). Konfederacijapodržava stub 3a kroz određene mere fiskalnepolitike i vlasništva nad stambenim objektima.Banke i privatna osiguravajuća društva nudedodatne opcije vezane za privatno osiguranje.23

13PorodicaPorodica je danas definisana kao zajednički životzasnovan na odnosu roditelj-dete. To je posebnaprijateljska sredina koju karakterišu emocije,podrška i zaštita, i koja predstavlja oslonac zasve svoje članove. Porodica je osnovni elemenatdruštva, sa svim svojim emotivnim, edukativnim,kulturološkim, građanskim, ekonomskim idruštvenim aspektima. To je mesto susretanja,učenja, dijaloga, međusobnog poštovanja,prenošenja vrednosti i solidarnosti među različitimgeneracijama. Sve osobe svoja prva iskustvastiču unutar porodice, koja obezbeđuje elementeneophodne za dalji razvoj i kasniji život, kao štosu podrška, međusobno ohrabrenje, podelaodgovornosti, promovisanje nezavisnosti.Matične kulture nekih stranaca koji žive u Tićinunemaju uvek isto poimanje porodice, jednakostipolova ili dečijeg obrazovanja koji su prisutniu zapadnoj kulturi. Uputno je da te zajednice,zadržavajući praktikovanje svojih običaja i tradicijeu porodičnom okruženju, budu otvoreni i premaU slučaju smrti lekar piše i potpisujeumrlicu. Smrtne slučajeve u bolnicamaregistruje direktno bolnička administracija.U drugim slučajevima je zadatak članovaporodice preminulog da smrtni slučaj prijaveOpštinskoj službi, uz prilaganje umrlice kaodokaza. Opštine daju informacije u vezi sasahranjivanjem i svim neophodnim merama. Uslučaju da porodica želi i verski obred, mora gaorganizovati samostalno. Za pripadnike drugihverskih grupa osim hrišćanske, u Luganupostoje muslimansko i jevrejsko groblje.principima i vrednostima zemlje u koju su došlida žive, ne samo u okviru posla ili u školi, već ipohađajući kurseve italijanskog jezika i kursevesenzibilizacije na novi sistem, kurseve za mame sadecom u predškolskom uzrastu ili učestvujući uraznim asocijacijama i manifestacijama.U Švajcarskoj i muškarci i žene imaju pravo dasami odlučuju sa kim će se venčati. LokalnaMatičarska kancelarija (Ufficio di stato civilecompetente) budućim mladencima daje sveinformacije o dokumentima potrebnim zasklapanje braka i vrši građansko zaključenje braka.Oni koji brak žele da sklope u verskim okvirimatreba da se obrate svojim verskim zajednicama.Mešoviti brakovi i strani državljaniKada su jedna ili obe osobe koje nameravaju dase venčaju strani državljani, procedura sklapanjabraka iziskuje seriju ličnih dokumenata kojeizdaje zemlja čiji su te osobe ili osoba državljani.Do dokumenata se dolazi putem ambasade ilikonzulata date zemlje. Zbog toga savetujemoda pre započinjanja procedure prikupite sveinformacije blagovremeno kako biste izbeglipomeranje datuma venčanja. Ako supružnici imajurazličita državljanstva, sklapanjem braka mogu dasteknu državljanstvo drugog supružnika, u slučajuda je to predviđeno zakonima njihovih zemalja.Kada je sklapanje mešovitog braka u pitanju,partner sa stranim državljanstvom ima pravo naprebivališnu dozvolu nakon najmanje pet godinabraka. Okružne matičarske kancelarije nadležnesu za pripreme vezane za proceduru sklapanjabraka, vršenje procedure zaključenja braka iizdavanje uverenja s tim u vezi. U Švajcarskojistopolni partneri ne mogu da sklope brak, ali imje omogućeno registrovano partnerstvo.Zajednički život, rastava i razvodZajednički život osoba koje nisu venčane iliregistrovane u partnerstvo nemaju nikakveposledice. Jedini izuzeci su korišćenje određenihsocijalnih usluga, dok su te osobe u pravima iobavezama izjednačene sa bilo kojom drugomosobom koja živi sama. Što se zajedničkogživota tiče, nadležna Opštinska služba i Okružnekancelarije (Comune di residenza, Ufficicircondariali dello stato civile) predstavljaju izvorsvih potrebnih informacija. Posledice rastave ilirazvoda imaju i lični i socijalni aspekat, pogotovoako su u zajednici rođena deca, što sve možeimati reperkusije i po pitanju boravišne dozvole.Sve je više slučajeva u kojima parovi koji serastavljaju ili razvode sklapaju sporazume kojimase reguliše epilog njihove odluke. Ti «sporazumi»su omogućeni i zbog toga što je revizijomšvajcarskog Građanskog zakonika (Codice CivileSvizzero) izbrisan koncept «krivice» koji je nekadabio pripisivan jednom od partnera.RađanjeRođenja u bolnici bolnička administracija odmahprijavljuje lokalnoj matičnoj kancelariji (Ufficiodi stato civile competente). Nakon porođajaobavljenih u sopstvenom domu, porodica, lekarili babica su ti koji imaju obavezu da rođenjedeteta prijave nadležnoj Matičarskoj kancelariji.Novorođenčad moraju biti odvedena na pregledu neku zdravstvenu ustanovu najdalje tri mesecaod dana rođenja. U slučaju da roditelji po rođenjudeteta žele da obavljaju neke verske obrede, trebada se obrate svojoj verskoj zajednici.24

Deca i mladiKao i u ostatku Evrope, i u Švajcarskoj i u Tićinumnogi se radije odlučuju za kupovinu polovnihpredmeta koji su još uvek u dobrom stanjui prodaju se po pristupačnim cenama. U tepredmete najčešće spadaju igračke, knjige,nameštaj, alati, bela tehnika i garderoba.U Tićinu, u svim većim gradovima, postoji dostatrgovina polovnom robom, nastalih zahvaljujućiinicijativama asocijacija poput ACSI-ja (www.acsi.ch), Caritas Tićina (www.caritas-ticino.ch),Švajcarskog Crvenog krsta odseka Tićino(www.redcross.ch), Emmaus-a (www.emmaus-arce.ch), i SOS Tićina (www.sos-ti.ch).Mnoge opštine imaju i ekološke centre gdeje moguće odneti staru belu tehniku i otpadbiljnog porekla, odložiti korištene predmete ipronaći još uvek upotrebljive polovne predmete.Tićino doprinosi povećanju nezavisnosti iodgovornosti porodica promovišući planiranjestruktura za prihvatanje dece koje su po njihovojmeri i koje su u skladu sa rasporedom nastave uškolama i radnim vremenom roditelja, sve u cilju dase porodične, školske i poslovne obaveze što boljeuklope. Izbor struktura (jaslica, dnevnih porodičnihboravaka, centara za vanškolske aktivnosti,centara za socijalizaciju, itd.) pokriva teritorijalnepotrebe i garantuje kvalitetne uslove smeštaja.Još jedan bitan aspekat podrške roditeljima kojiimaju poteškoća sa odgojem dece jeste inicijativaKantona Tićino kojom se podržavaju strukture,grupe i asocijacije koje se bave i tom vrstomprojekata i pružanjem te vrste pomoći.Jaslice i dnevni porodični boravakJaslice u Tićinu namenjene su deci od 0 do 3godine. Jaslicama se smatraju centri za dnevniboravak sa kapacitetima dovoljnim za istovremenoprihvatanje petoro ili više dece, koji su otvoreni višeod 15 sati nedeljno i imaju dozvolu Kantonalnevlade (Consiglio di Stato). Jaslice moraju bitiposebno opremljene za brigu o deci i vršenjesvakodnevnih aktivnosti (spavanje, pripremanjeobroka i ličnu higijenu), kao i odgovarajućimpedagoškim materijalom i igračkama.Dnevni porodični boravak sastoji se od pojedinca,para ili porodice koji za skromnu naknadu usvom domu primaju na čuvanje preko dana(uglavnom za vreme ručka ili nakon škole) ne višeod petoro maloletne dece istovremeno. Deca suuglavnom do 12 godina starosti. Mnoge opštineimaju posebne centre koji su veoma korisni zasocijalizaciju i druženje dece, a u ponudi imajui podršku za mame. Pedijatrijske ambulante,pedijatri i službe za kućnu negu igraju važnu uloguu prevenciji i lečenju dečijih bolesti i očuvanjuzdravlja i dece i majki.Pogledati «Korisne informacije»Prve godine života važna su osnova za kasnijeformiranje ličnosti. Zbog toga se u Švajcarskojvelika pažnja poklanja pružanju podrške svojdeci, a posebno najmlađima, čiji je cilj razvijanjenjihovih motornih, jezičkih, kognitivnih i društvenihsposobnosti. Podrška se zasniva na iskrenoj isrdačnoj saradnji sa roditeljima i koherentnompedagoškom pristupu, kao i pomoći stručnihspoljnih saradnika. Deca iz društveno-ekonomskiugroženih porodica najpodložnija su riziku odpoteškoća u razvoju ličnosti. Te teškoće zaposledicu kasnije imaju slabiji uspeh u školi,profesionalnom obrazovanju i nalaženju posla.Deca imigranata mogu imati veliku korist odprograma za najmlađe koji nude razvojnu,obrazovnu i svaku drugu podršku. Cilj Kantonaje stoga da poveća pristupačnost ovih ponudaza roditelje i decu strance, kao i da usavršiinterkulturalne komunikativne sposobnostioperatera koji im pružaju podršku.Pogledati «Korisne informacije»Mladi i slobodno vremeSlobodno vreme, kada su mladi u pitanju,predstavlja vreme van školskih ili radnih aktivnosti,tokom koga se osoba opušta i obrazuje svojuličnost. Slobodno vreme koristi se za druženjei susrete sa vršnjacima i tokom njega mladiimaju priliku da upoznaju sebe, angažuju se uzajedničkim akcijama i tako steknu neophodnaiskustva za ulazak u svet odraslih. Odrasli u tometreba da ih motivišu, podrže i omoguće im dapostanu aktivni protagonisti u svom životu, a nesamo pasivni posmatrači, pasivni sledbenici tuđihinicijativa, osmišljenih i organizovanih od drugih iza druge. Tićino mladima nudi brojne društvenecentre, kolonije, igraonice i sportske aktivnosti.Baveći se sportom, mnogi mladi Švajcarci istranci upoznaju nove prijatelje, učeći se takozajedničkom životu i poštovanju. Za mlade takođepostoje i posebna savetovališta i centri koji nudefinansijsku podršku za kreativne i umetničkeprojekte, a oni koji to žele mogu se uključiti i uKantonalni savet mladih (Consiglio cantonale deigiovani). Pogledati «Korisne informacije»25

14ReligijaKatoličanstvo je vekovima bilo jedina dozvoljenareligija na područjima koja danas čine KantonTićino. Pravila su bila toliko stroga da su1555. godine pripadnici reformista iz Lokarna(Locarno) bili proterani u Cirih. Zbog toga je uKantonu i tokom prvih decenija nakon sticanjanezavisnosti (1803.) katoličanstvo i dalje bilopredominantno. Danas i Kantonalni i Federalniustav garantuju punu slobodu religije pripadnicimasvih veroispovesti. Osnovne ustavne vrednostivaže za sve osobe i sve verske zajednice. Reč jeprvenstveno o slobodi vere, savesti i praktikovanjareligijskih rituala. U Švajcarskoj stoga nijednaSve do 1884. godine i dogovora izmeđuSvete stolice i Federalne vlade, Tićino jeverski pripadao biskupijama Milana i Koma(Como). Nakon tog dogovora, Papa Lav XIII je1888. godine papskom bulom Ad universamuspostavio Lugansku biskupiju, unapredivšiparohijsku Crkvu San Lorenco (San Lorenzo) izLugana u Katedralu. Na njenom se vrhu, u prvovreme, nije nalazio Biskup već jedan Apostolskiupravitelj. Tek 1971. godine Apostolskauprava Kantona Tićino (AmministrazioneApostolica del Cantone Ticino) i kanonski jeodvojena od Bazelske biskupije, i nakon togdogađaja se prvi put moglo i formalno govoritio luganskom Biskupu. I dan-danas se, uspomen stare podele Tićina između biskupijau Milanu i Komu, vrše i rimska i ambrozijanskaliturgija. Razlike su posebno primetne u vremekarnevala.osoba nije privilegovana niti diskriminisana zbogsvoje veroispovesti. Intenzivna imigracija je takođedoprinela verskoj raznolikosti, tako da je danas uTićinu prisustvo ljudi različitih veroispovesti i praksiopšteprihvaćeno stanje stvari. Većinu stanovništvačine katolici (oko 76%), zatim protestanti,pravoslavci i muslimani. Jevrejska zajednicakoncentrisana je u Luganu.U Švajcarskoj, kao i u Tićinu, zajedno žive razneverske grupe, kojma je omogućeno da praktikujusvoju religiju uz poštovanje, toleranciju i diskreciju.S obzirom na slobodu vere i savesti, država je uobavezi da zadrži neutralnu poziciju po pitanjureligije i veroispovesti. Ta je neutralnost posebnovažna u slučaju državnih škola, budući da jeobrazovanje obavezno za sve, bez obzira naversku pripadnost. Prijem u državnu školu ni ukom slučaju ne sme biti zavisan od veroispovesti.Nastavno osoblje dužno je da bude diskretno.U obavljanju svoje dužnosti treba da se suzdržiod iskazivanja stavova vezanih za veroispovestili religiju koji bi mogli izazvati predrasude prematuđoj slobodi vere i savesti. Zvanično priznatereligije u Tićinu jesu katoličanstvo i reformisanievangelizam, koji imaju statut javnopravnihudruženja. Nepriznate verske zajednice, pak,organizovane su u skladu sa privatnim pravom inajčešće funkcionišu kao udruženja.Pogledati «Korisne informacije»Ograničenja i dužnostiOsnovna prava, međutim, nemaju apsolutnuvažnost. Podložna su ograničenjima ukoliko jeto predviđeno zakonom ili ukoliko se dokažeda je to u javnom interesu. Zakonodavac, naprimer, može ograničiti slobodu vere i savestiukoliko ona predstavlja rizik po javnu bezbednosti red, dobrobit stanovništva ili ukoliko njenopraktikovanje ugrožava prava i slobode drugih.Izrazi netolerancije koji se ogledaju u vređanjuverskih osećanja neke grupe kroz sistematskukritiku i u lošoj nameri, kažnjivi su. Određenereligijske prakse su zabranjene jer su u suprotnostisa osnovnim ljudskim pravima. Prakse kojeugrožavaju fizički i psihički integritet osoba, kaošto je mutilacija, kažnjive su, budući da slobodapraktikovanja verskih rituala ne opravdavananošenje povreda drugima. Osim toga, uŠvajcarskoj nisu dozvoljene ni verske prakse kojekrše određene zakone, npr. Zakon o zaštiti voda(Legge sulla protezione delle acque) zabranjujeprosipanje pepela kremirane osobe u tekuće vode,dok Zakon o zaštiti životinja zabranjuje surovoponašanje prema životinjama. Religijska uverenjane oslobađaju vernike od vršenja zakonompredviđenih građanskih dužnosti, kao što je, naprimer, pohađanje osnovne škole. Naposletku, uslučaju organizovanja neke verske manifestacijena javnoj površini, neophodno je prethodno dobitidozvolu od Opštine.26

Bibliografija (izbor)Abitare in Svizzera, Informazioni concernentila locazione di un appartamento, WeissgrundKommunikation, AG Zurigo, 2006,www.bwo-admin.chAssicurazioni sociali: soggiorno in Svizzera epartenza, Ufficio federale della migrazione, Berna,2011, www.pubblicazionifederali.admin.chDobrodošli u Švajcarsku, informazioni per gliimmigrati, Ufficio federale della migrazione, Berna,2011, www.pubblicazionifederali.admin.chConoscere, conoscersi, Dicastero integrazionee informazione sociale Città di Lugano, Lugano,2011, www.lugano.ch/diisCurriculum di riferimento per la promozionedelle competenze linguistiche dei migranti,Ufficio federale della migrazione, Berna, 2010,www.pubblicazionifederali.admin.chEcho, Informazioni sulla Svizzera, HEKS,Amriswil, 2005, www.echo-ch.chDizionarietto elvetico, Eros Costantini, EdizioniSan Giorgio, Muzzano, 2002Géographie de la Suisse, AA.VV., LEP, Le Montsur-Lausanne,2010, www.editionslep.chGuida alla salute in Svizzera, Croce RossaSvizzera / UFSP, Berna, 2011,www.pubblicazionifederali.admin.chHistoire Suisse, Grégoire Nappey, LEP, Le Montsur-Lausanne,2007, www.editionslep.chIl Ticino moderno 1945-2010, AA.VV., Quadernidell’associazione Carlo Cattaneo, Lugano, 2010,www.associazionecattaneo.chInstitutions politiques suisses, Vincent Golay,LEP, Le Mont-sur-Lausanne, 2010,www.editionslep.chIstituzioni politiche svizzere, Vademecum,AA.VV., Giampiero Casagrande Editore, Lugano,2004. www.casagrande-giampiero.chL’Image de la Suisse, Gianni Haver, LEP,Le Mont-sur-Lausanne, 2011, www.editionslep.chL’importanza di essere Svizzera, AA.VV., Limes,Rivista italiana di geopolitica, Gruppo Editorialel’Espresso, Roma, 2011, www.limesonline.comLa Confederazione in breve, Cancelleria federale,Berna, www.pubblicazionifederali.admin.chLa matrigna e il monello, Confederazione eTicino tra dialoghi e silenzi, Orazio Martinetti,Armando Dadò Editore, Locarno, 2001,www.editore.chLe nostre origini, le terre ticinesi dai tempiremoti alla fine del Settecento, Raffaello Ceschi,Armando Dadò Editore, Locarno, 2006,www.editore.chLibera circolazione Svizzera-UE, Ufficio federaledella migrazione, Berna, 2010,www.pubblicazionifederali.admin.chLugano in mano, Vivi la tua Città, Dicasterointegrazione e informazione sociale Città diLugano,Lugano, 2011, www.lugano.ch/diisLa popolazione straniera e i flussi migratoriin Ticino, AA.VV. , SUPSI/Dipartimento lavorosociale, Canobbio, 2003La Svizzera in un libro, Lingue e cantoni,Elisabeth Alli, 2006, www.sbook.chPrincipi in materia di visti Schengen, Ufficiofederale della migrazione, Berna, 2011,www.pubblicazionifederali.admin.chRazzismo e discriminazione, Dipartimento delleistituzioni, Bellinzona, 2012, di-ds@ti.chRazzista, io !?, Fondazione Educazione eSviluppo, Lugano, 2005, www.globaleducation.chStaatsatlas / Atlas de l’Etat, AA.VV., Verlag NeueZürcher Zeitung, Zürich, 2012,www.nzz-libro.chStranieri e richiedenti l’asilo in svizzera,Ufficio federale della migrazione, Berna, 2012,www.pubblicazionifederali.admin.chTrialogo salute, Vademecum per la collaborazionecon interpreti interculturali, Interpret, Berna, 2012,www.inter-pret.chTutela giuridica della discriminazione razziale,Commissione federale contro il razzismo, Berna,2010, www.ekr.admin.chVivere e lavorare in Svizzera,Ufficio federale della migrazione, Berna, 2010,www.swissemigration.ch – www.eures.chNota: Mnoge federalne publikacije mogu se naćina drugim jezicima, osim italijanskog, francuskogi nemačkog. Dodatne informacije dostupnesu u Opštinskim službama ili pri KancelarijiKantonalnog poverenika za integraciju stranaca,0848 14 32 01/02.Note29

EditoreRepubblica e Cantone TicinoDipartimento delle istituzioniResidenza governativaPiazza GovernoCH–6500 Bellinzonatel. +41 91 814 41 11www.ti.ch/didi-dis@ti.ch© Dipartimento delle istituzioniCH–6500 Bellinzona2012 Tutti i diritti riservatiAutore/InformazioniDelegato cantonaleall’integrazione degli stranieriDivisione degli interniDipartimento delle istituzionitel. +41 848 14 32 01/02Concetto graficoGraficadidee.ch– GiubiascoFotografieGraficadidee.ch– GiubiascoArchivio– EOCArchivio–Croce Verde BellinzonaMassimo Pacciorini– JobTraduzioniConsultra AG – ZurigoStampaSalvioni arti graficheStampato su carta FSC/100% riciclataTiratura51’000 copie1 a edizione/novembre 2012Per quanto riguarda la correttezza dei contenutidei testi fa stato unicamente la versione in italiano.I testi tradotti nelle altre lingue sono statimeticolosamente verificati nei limiti del possibile.Tuttavia, data la complessità della materia e dellediverse strutture governative, gli autori di questodocumento non escludono il fatto che ci possanoessere errori, imprecisioni o interpretazioni errateo offensive rispetto alla versione originale.

Benvenuti!Repubblica e Cantone TicinoDipartimento delle istituzioni