Il Ticino in breve - Repubblica e Cantone Ticino

3Demokratija i federalizamŠvajcarski federalizamKao što je zagarantovano Ustavom, federalizamznači da kantoni i opštine uživaju širokuautonomiju i međusobno koordiniraju svojefunkcije. Zajedno sa Konfederacijom (tj. federalniminstitucijama) i u bliskoj međusobnoj saradnji,oni dele političko-administrativne nadležnosti.Kantoni imaju slobodu donošenja zakona posvim pitanjima koja nisu regulisana Federalnimustavom.Međunarodni sporazumiKao član UN (Ujedinjenih naroda) i EFTA(Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu),Švajcarska učestvuje u evropskoj imeđunarodnoj politici, uz tradicionalni oprez isa pragmatičnim pristupom. Nakon nekolikoreferenduma u kojima su građani odbili ulazaku EU (Evropsku Uniju), Švajcarska je rešilada odnose s EU reguliše bilateralnim putem,potpisujući brojne sporazume koji izmeđuostalog omogućavaju slobodno kretanje lica,kao i pristupanje Šengenskom i Dablinskomsporazumu.Švajcarska je federalna država koju čine triinstitucionalna stuba, i to: Konfederacija, 26kantona, i opštine. Kantoni su autonomni u meriregulisanoj Federalnim ustavom. Svaki od njihima svoj ustav, svoje zakone, svoju vladu, svojparlament, i svoje sudove. Opštine (kojih je uŠvajcarskoj oko 3000, a u Tićinu 150) predstavljajunajmanje institucionalne i političke jedinice, kojeuživaju autonomiju regulisanu ustavima pojedinihkantona. Specifičnost Švajcarske konfederacijeogleda se u tome što je čine četiri različite kulturei njihova četiri jezika, i to: nemački, francuski,italijanski (prisutne samo u Tićinu i nekimdelovima Kantona Graubinden (Graubünden)) iretoromanski (romancio). Kako bi izbegla tenzijei političke probleme koje je u poslednja dva vekaiskusio ostatak Evrope, Švajcarska, onako kakoje osmišljena i formirana 1848 godine, nije moglabiti ništa drugo nego «konfederacija» kantona safederalnim uređenjem.Direktna demokratijaŠvajcarska ima poseban oblik direktnedemokratije, koja se ogleda u direktnim izborimavršilaca svih javnih funkcija, izuzev članovaFederalne vlade, kao i odlučivanjem putemreferenduma, na inicijativu građana, o svakojpromeni Ustava. Pravo na referendum, tj.konsultovanje javnog mnjenja u vezi sa odlukamaParlamenta, prisutno je u Ustavu još od 1848.godine. Zahvaljujući građanskoj inicijativi,određen broj građana sa pravom glasa možeda zatraži glasanje kako bi izmenio ili dopuniloodredbe Ustava. Podnošenje peticija je pravokoje građanima omogućava da se direktnoobrate vlastima, a peticije mogu potpisivati i stranidržavljani. Švajcarska ima višepartijski sistem ukome nijedna od partija ne može osvojiti apsolutnuvećinu. Prema tome, kompromis je suštinskideo švajcarske demokratije. Čak je i sistemglasanja drugačiji od sistema u ostalim svetskimdemokratijama.8