1. ПОГЛАВЉЕ: ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СРБИЈИ1.1. Географске, природне и демографске карактеристике1.2 Политичка/Географска структура земље1.3 Индустријски и пољопривредни сектор1.4 Запосленост у индустрији у главним привредним секторима1.1 Географске, природне и демографске карактеристикеСрбија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путнимправцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.361 квадратна километра.Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена). Имаумерено континенталну климу, са постепеним прелазом између четири годишња доба.Србија је раскрсница Европе и геополитички важна територија. Међународни путеви ижелезничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине најкраћу везу између западне ицентралне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и Африке, с друге стране. Ови путевипрате правац долине реке Мораве, који се код Ниша раздваја на два крака. Један прати ЈужнуМораву и Вардарску долину до Солуна, а други реку Нишаву према Софији и Истанбулу.Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне:Дунав, Сава и Тиса (Пловна је и Велика Морава, али је њен капацитет недовољноискоришћен). Најдужа река је Дунав, који кроз Србију тече 588 км, од својих 2.857 кмукупног тока. Дунавски басен је одувек био важан за Србију. Септембра 1992, када јеотворен канал Рајна-Мајна-Дунав, Црно море и луке Блиског и Далеког истока су посталемного ближе Европи. Веза са Јадранским морем и Црном Гором је пруга Београд - Бар.Северни део Србије, Војводина, претежно је равничарски, док су централни и јужни деловибрдовити и планински. Равнице су у Панонској низији и њеним ободним деловима: Мачва,Посавина, Поморавље, Стиг и Неготинска крајина у источној Србији. Косово и Метохију одсуседне Албаније дели планински масив Проклетија, а од Македоније Шар-планина, накојима се налазе и два највиша планинска врха у Србији: Ђеравица и Црни врх. Покрајинучине две регије које се разликују саставом тла и климом, а међусобно су одељене планинамаЋићавицом и Црнољевом. Јужна српска покрајина има врло разноврстан рељеф: састоји сеод планинских венаца којим је обрубљена, а они су испресецани кланцима и доста широкимдолинама река Биначке Мораве, Лаба и Белог Дрима. Косово се простире у југоисточном иисточном делу покрајине, близу моравско-вардарске долине, и претежно је брдовито, тако дарудна богатства представљају главни природни потенцијал ове области. Метохија се налазина западу и северозападу покрајине и обилује квалитетним обрадивим земљиштем, штобитно одређује њену привреду.Србија има 55 одсто обрадиве површине, док је 27 одсто под шумом. Висину од преко2.000 метара достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама(2.656 м).Дужина граница Србије је 2.397 км. На истоку Србија се граничи са Бугарском, насевероистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском ,Босном иХерцеговином и Црном Гором, а на југу са Албанијом и Македонијом.Етнички састав становништва Републике Србије је врло разноврстан, што је резултатдинамичних догађаја током историје на овом простору. Већинско становништво су Срби, докпоред њих у Србији живи још 37 националности. Сви грађани имају иста права и дужности иуживају пуну националну равноправност.Уставом Републике Србије националним мањинама су загарантована права понајвишим међународним стандардима. На основу последњег пописа из 2006. године Србија14
има 7411569 становника (без података са Косова и Метохије), што је чинило 92,3 одстостановништва некадашње државне заједнице Србије и Црне Горе. Срби чине 82,86 одстостановништва, Мађари 3,91 одсто, Бошњаци 1,81, Роми 1,44, Југословени 1,08, Хрвати 0,94,Црногорци 0,92, Албанци 0,82, Словаци 0,79, Власи 0,53, Румуни 0,46, Македонци 0,34,Бугари и Буњевци по 0,27, Муслимани 0,26, Русини 0,21, Словенци и Украјинци по 0,07,Горанци 0,06, Немци 0,05 и Руси и Чеси по 0,03 одсто.У службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, а користи се и латиничнописмо. Националне мањине имају законско право да свој језик и писмо користе у службенојупотреби у подручјима у којима живе.Становништво у Србији је највећим делом православно-хришћанске вероисповести.Српска православна црква, аутокефална од 1219. године, имала је важну улогу у развоју иочувању српског националног идентитета. Осим Српске православне цркве постоје и другеверске заједнице у Србији: Исламска, Католичка, Протестантска, Јеврејска и друге.У табелама доле дати подаци су без Косова и Метохије.Табела 1.1. Опште информације(Извор: Статистички годишњак Србије за 2007. год., Републички завод за статистикуСрбије и Савезна геодетска управа, 1953. год.)Територија (површина у км2): 88361Државно уређење:републикаСлужбени језик/ци:Српски језик и језици националнихмањина у подручјима где живеУкупан број становника у 2006.год. (процена30.06):7411569 (без Косова и Метохије)Број становника на 1 км 2 у 2006.год.: 95,7Учешће градског у укупном становништву(у 2006. г. у %):57,52Учешће пољопривредног у укупномстановништву (у 2002. г. у %):10,940,74Просечна старост становништва у 2006. год.: мушко 39,41Природно кретање становништва:(на 1000 становника) у 2006. год.Очекивана дужина живота живорођениху 2006. год.:Просечни ниво образовања становништва,9,3односно године школовања:Неписмени (%) у 2002. год.:Стопа незапослености у 2006. год.: 21,6Проценат запослених жена у 2006. год.: 40,1женско 41,99живорођени 9,6умрли 13,6природни прираштај –4,3мушке деце 70,6женске деце 75,93,4 преко 10 година старостиУ податке о пољопривредном становништву из пописа 2002. године укључена су сва лица која су по занимању:радници у пољопривреди, рибарству и шумарству (произвођачи за тржиште), пољопривредници (произвођачиза сопствене потребе) или физички радници у пољопривреди, рибарству и сродни, по Међународнојстандардној класификацији занимања (МСКЗ-88), као и сва лица која су од њих издржавана.15
- Page 1 and 2: Пројекат:“Ажурира
- Page 3 and 4: 5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТА
- Page 5 and 6: Табела 4.А: Постојећ
- Page 7: односу на глобално
- Page 10 and 11: капацитете и пружа
- Page 12 and 13: заштитеМинистарст
- Page 16 and 17: 1.2 Политичка/Геогра
- Page 18 and 19: Сремски 3486 7 109 7 102Ма
- Page 20 and 21: Г 36-37ДПрерађивачка
- Page 22 and 23: Г 26Г 27-28Г 29Производ
- Page 24 and 25: 2. ПОГЛАВЉЕ: ПРОИЗВО
- Page 26 and 27: Пестициди и остале
- Page 28 and 29: 32 66,441,474.78 109,337,078.46 124
- Page 30 and 31: Отпади који могу са
- Page 32 and 33: На основу података
- Page 34 and 35: Панчево27.28.29.30.31.32.33.
- Page 36 and 37: 61.62.63.64.65.66.67.68.69.70.71.72
- Page 38 and 39: 2.5 Преглед построје
- Page 40 and 41: „НИТИ“ , Гружанска
- Page 42 and 43: 3. ПОГЛАВЉЕ: ПРИОРИТ
- Page 44 and 45: Правилна применаме
- Page 46 and 47: Дуготрајнеорганск
- Page 48 and 49: Број дана, током 2006.
- Page 50 and 51: У нашој земљи макси
- Page 52 and 53: лабораторијске ана
- Page 54 and 55: хемикалијом прилик
- Page 56 and 57: 2. Повреде везане за
- Page 58 and 59: • паљењем отпада и
- Page 60 and 61: - саветовање у акти
- Page 62 and 63: 4. ПОГЛАВЉЕ: ПРАВНИ
- Page 64 and 65:
или промета отрова
- Page 66 and 67:
храна за животиње),
- Page 68 and 69:
Кратак опис пропис
- Page 70 and 71:
непосредно врше ми
- Page 72 and 73:
Механизми за праће
- Page 74 and 75:
чишћењу судова заз
- Page 76 and 77:
експлозивне смесе.
- Page 78 and 79:
прописани посебни
- Page 80 and 81:
начину вођења реги
- Page 82 and 83:
На основу Закона о
- Page 84 and 85:
Правилник окритери
- Page 86 and 87:
Правилник о гранич
- Page 88 and 89:
11 Закон о биоцидима
- Page 90 and 91:
• даље изграђивати
- Page 92 and 93:
- спровођења мера п
- Page 94 and 95:
Циљеви Програма у д
- Page 96 and 97:
У стратегији се зак
- Page 98 and 99:
Програмом је предв
- Page 100 and 101:
Акционим планом за
- Page 102 and 103:
Хлордимеформ 6164-98-3
- Page 104 and 105:
МетидатионМетолах
- Page 106 and 107:
4.3.1.3. ОтпадТабела 4.
- Page 108 and 109:
је спровести друга
- Page 110 and 111:
биља), оцена и аутор
- Page 112 and 113:
5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТА
- Page 114 and 115:
животних намирница
- Page 117 and 118:
планова и програма,
- Page 119 and 120:
ће показати колико
- Page 121 and 122:
BILjA, Шабац, ZORKA MINERALNA
- Page 123 and 124:
медицинског научно
- Page 125 and 126:
категорије потроша
- Page 127 and 128:
хемикалија (доноше
- Page 129 and 130:
Предраг МарићМинис
- Page 131 and 132:
ГРУПА ЗА КОНТРОЛУ П
- Page 133 and 134:
Име и презиме Назив
- Page 135 and 136:
8. ПОГЛАВЉЕ: ПРИСТУП
- Page 137 and 138:
8.2 Процедуре за сак
- Page 139 and 140:
Free Medical Journals, Blackwell, E
- Page 141 and 142:
Iowa Commercial PesticideApplicator
- Page 143 and 144:
основу сагласности
- Page 145 and 146:
Агенција за привре
- Page 147 and 148:
9. ПОГЛАВЉЕ: ТЕХНИЧК
- Page 149 and 150:
Акредитована испит
- Page 151 and 152:
Акредитована испит
- Page 153 and 154:
Акредитована испит
- Page 155 and 156:
Акредитована испит
- Page 157 and 158:
Акредитована испит
- Page 159 and 160:
* ПОД ХЕМИКАЛИЈАМА
- Page 161 and 162:
Овлашћенаорганиза
- Page 163 and 164:
Центар за пестицид
- Page 165 and 166:
9. Машински факулте
- Page 167 and 168:
40. Институт Ватрога
- Page 169 and 170:
Институт за нуклеа
- Page 171 and 172:
Табела 9.А5: Списак о
- Page 173 and 174:
индикатори загађењ
- Page 175 and 176:
10. ПОГЛАВЉЕ: ПРИПРЕ
- Page 177 and 178:
29.07.200730.07.200731.07.2007.Ре
- Page 179 and 180:
11. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНА
- Page 181 and 182:
Регионална економс
- Page 183 and 184:
поверљивости подат
- Page 185 and 186:
Побољшањеквалитет
- Page 187 and 188:
12. ПОГЛАВЉЕ: ПОДИЗА
- Page 189 and 190:
Министарство живот
- Page 191 and 192:
НВО које се у Србиј
- Page 193 and 194:
нивоу, па тако и део
- Page 195 and 196:
ВојводинеГрад Беог
- Page 197 and 198:
Министарствоеконо
- Page 199 and 200:
Садика ЈанојлићВла
- Page 201:
запослених, како би