ДуготрајнеорганскезагађујућесупстанцеНајзагађенијелокације у Србијиса приоритетом засанацијуНационалномцентру законтролутровањанационални висок ниска недовољна POPs хемикалије 1национални висок нискаДовољна,подациМЖСПП-(видети Табелу3Ц)Велики бројхемикалија ихемијскихпроизвода1 Унети : локални, регионални или национални2 Унети : низак, средњи или висок3 Унети : довољан, недовољан или нема података; извор података треба споменути посебно4 Обезбедити релативно рангирање проблема (од 1 до 5) са којима се свака држава суочава ((1)-занајозбиљније проблеме, (2)-за озбиљне, итд)). Иста оцена може бити дата различитим проблематичнимобластима.13.1.1 Стање загађености ваздуха на територији Републике Србије(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и ИзвештајаАгенције за заштиту животне средине за 2006. годину)Термоелектране, сагоревање у домаћинствима, моторна возила и индустријскапостројења јесу главни извори загађења ваздуха у Србији. Највеће загађење ваздуха потичеиз процеса сагоревања лигнита лошег квалитета, као и моторних горива. Поред тога, нискецене енергије, нерационална и неефикасна употреба енергије, застареле и неефикаснетехнологије сагоревања, лоше одржавање постројења и стари возни парк (преко 12 годинастарости) повећавају висину емисија упркос смањеној привредној и индустријскојактивности. Главни извори загађења су термоелектране у Колубарском и Костолачкомугљеном басену. Колубарски басен (Никола Тесла А и Б и Колубара А), са инсталираномснагом од 3.160 МW, емитује 124.999 т SОx, 33.658 т NОx и више од 8121 т честицагодишње. Костолачки басен, са 1.007 МW, ослобађа 102.667 т SОx, 9.823 т NОx и 2.765 тчестица годишње (Подаци из извештаја републичке инспекције за заштиту животне срединеза 2007. годину у складу са Уредбом о врстама загађивања, критеријумима за обрачуннакнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања иплаћања накнада („Службени гласник РС“, бр. 113/05)). Термоелектране такође производе 6до 8 милиона тона прашине мале токсичности, која се непрописно складишти, узрокујућинеконтролисане секундарне облике загађења.Остали важни извори загађења су рафинерије у Панчеву и Новом Саду, цементаре уПоповцу, Беочину и Косјерићу, као и хемијске и металуршке фабрике (Бор). Уопштеноговорећи, њихове технологије неефикасно користе репроматеријале и енергију; постојинедостатак третмана издувних гасова, као и лош рад и одржавање. Значајна количиназагађења ваздуха потиче, такође, из неадекватног складиштења и одлагања репроматеријала,укључујући рудне копове.Емисија гасова из индивидуалних ложишта представља значајан удео у укупномзагађењу ваздуха урбаних средина. Према доступним подацима 53% од анкетиранихдомаћинстава у Србији користи лигнит и дрво као извор загревања, за кување и добијањатопле воде (анкета преко 3000 домаћинстава у свим регионима Србије-“Stuck in the Past,Energy, Environment and Poverty, Serbia and Montenegro”, UNDP, Belgrade, 2004. ISBN No 86-905231-0-3).46
Стара возила, од којих је већина увезена у великом броју, још увек користе оловнибензин и нискоквалитетна моторна горива. Не постоје планови за увођење контроле возила усаобраћају, за побољшање њиховог одржавања или напуштање оловног бензина.Интересантно је напоменути да се домаћи аутомобил, ЈУГО, са каталитичким претварачимапроизводи само за извоз. У порасту је загађење које потиче од саобраћаја, укључујућиконцентрацију чађи, нарочито у великим градовима. Према извештају Дирекције за техничкепослове и инвестиције »Југопетрол« и Лабораторије Југопетрола просечне вредности олова угориву наших произвођача су: MB-86 normal – 0.45g Pb/l (по стандардима JUSB.H2.220/1/1993. – 0.6 g/l); MB-95 Premium – 0.32 gPb/l (по стандардима JUSB.H2.220/1/1993. – 0.4 g/l) и MB-98 Super - 0.45 gPb/l (по стандардима JUS B.H2.220/1/1993. –0.6 g/l).Мерења имисије олова на раскрсницама Београда показују да је садржај већи одпрописане вредности код већине средњих месечних и годишњих мерења. Вредности се крећуод 0.5 -2.5 µg/m 3 ваздуха, па и више (у европским градовима: 0.15-0.5 µg/m 3 ) 5 .Подаци о вредностима параметара квалитета ваздуха на подручју Републике Србије сурезултат систематског спровођења Програма контроле квалитета ваздуха. Законска основа задоношење Програма контроле квалитета ваздуха на територији Републике Србије садржанаје у Закону о заштити животне средине (Службени гласник Републике Србије 135/04).Влада Републике Србије донела је дана 16. марта 2006. године Уредбу о утврђивањуПрограма контроле квалитета ваздуха у 2006. и 2007. годину (”Службени гласник РепубликеСрбије“ број 23/2006). Овом уредбом уређује се контрола квалитета ваздуха која обухватасистематско мерење имисије, праћење утицаја загађеног ваздуха на здравље људи, животнусредину и климу и извештавање о резултатима мерења.Сумпор диоксид. Током 2006. године, средња годишња вредност имисије сумпордиоксида изнад дозвољеног лимита, 50 µg/m 3 , била је у Бору, 229 µg/m 3 , Врању 63 µg/m 3 ,Београду (Булевар Д.Стефана 54а) 55 µg/m 3 и Београд- Врачар 53 µg/m 3 .Прекорачења Граничне вредности имисије као средње дневне вредности прописанедомаћом регулативом, 150 µg/m 3 , током 2006, најчешће су била у Бору 155 дана. СледеВрање са 53, Београд - Врачар са 17 и Ваљево са 15 дана.Максималне дневне вредности сумпор диоксида током 2006. у појединим градовима суизносиле у Бору 2441 µg/m 3 , Смедереву 422, Ужицу код Дома здравља 319, у насељу Липа237), Ваљеву 306, Врању 282, Костолцу 258, Београду (Охридска 252, Врачар 247, БулеварД.Стефана 212, ул. Ч.Чаплина 196, Кошутњак 174 µg/m 3 ).Азот диоксид. Током 2006. годишња, средња годишња вредност имисије азот диоксидаизнад дозвољеног лимита, 60 µg/m 3 , била је једино у Чачку 67 µg/m 3 , а у Београду (Охридска)је била на самој граници дозвољеног 60 µg/m 3 . По просечним годишњим вредностима азотдиоксида следе Ужице 53, Врање 48, Ниш 42 µg/m 3 .Прекорачења Граничне вредности имисије као средње дневне вредности прописанедомаћом регулативом, 85 µg/m 3 , током 2006, измерена су у Чачку 52 пута, Врању 46,Београду (Охридској) 35, Ужицу 28, Нишу 12 пута.Максималне појединачне дневне вредности азот диоксида током 2006. измерене су уНишу 179 µg/m 3 , Чачку 159, Ваљеву 145, Београду (Охридска) 137 µg/m 3 .Дим (чађ). Током 2006. године, просечна годишња вредност дима (чађи) изнаддозвољеног лимита, 50 µg/m 3 , била је једино у Ужицу 71 µg/m 3 и Нишу 57 µg/m 3 .5 Подаци добијени мерењем концентрације олова из узорака суспендованих честица и таложних материја на 16мерних места на широј територији града Београда (редовни мониторинг квалитета ваздуха Градског завода зајавно здравље у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине града Београда) као и контроломзагађења ваздуха пореклом из рада моторних возила на 10 раскрсница на територији града Београда, којуспроводи Републички завод за јавно здравље47
- Page 1 and 2: Пројекат:“Ажурира
- Page 3 and 4: 5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТА
- Page 5 and 6: Табела 4.А: Постојећ
- Page 7: односу на глобално
- Page 10 and 11: капацитете и пружа
- Page 12 and 13: заштитеМинистарст
- Page 14 and 15: 1. ПОГЛАВЉЕ: ОПШТЕ И
- Page 16 and 17: 1.2 Политичка/Геогра
- Page 18 and 19: Сремски 3486 7 109 7 102Ма
- Page 20 and 21: Г 36-37ДПрерађивачка
- Page 22 and 23: Г 26Г 27-28Г 29Производ
- Page 24 and 25: 2. ПОГЛАВЉЕ: ПРОИЗВО
- Page 26 and 27: Пестициди и остале
- Page 28 and 29: 32 66,441,474.78 109,337,078.46 124
- Page 30 and 31: Отпади који могу са
- Page 32 and 33: На основу података
- Page 34 and 35: Панчево27.28.29.30.31.32.33.
- Page 36 and 37: 61.62.63.64.65.66.67.68.69.70.71.72
- Page 38 and 39: 2.5 Преглед построје
- Page 40 and 41: „НИТИ“ , Гружанска
- Page 42 and 43: 3. ПОГЛАВЉЕ: ПРИОРИТ
- Page 44 and 45: Правилна применаме
- Page 48 and 49: Број дана, током 2006.
- Page 50 and 51: У нашој земљи макси
- Page 52 and 53: лабораторијске ана
- Page 54 and 55: хемикалијом прилик
- Page 56 and 57: 2. Повреде везане за
- Page 58 and 59: • паљењем отпада и
- Page 60 and 61: - саветовање у акти
- Page 62 and 63: 4. ПОГЛАВЉЕ: ПРАВНИ
- Page 64 and 65: или промета отрова
- Page 66 and 67: храна за животиње),
- Page 68 and 69: Кратак опис пропис
- Page 70 and 71: непосредно врше ми
- Page 72 and 73: Механизми за праће
- Page 74 and 75: чишћењу судова заз
- Page 76 and 77: експлозивне смесе.
- Page 78 and 79: прописани посебни
- Page 80 and 81: начину вођења реги
- Page 82 and 83: На основу Закона о
- Page 84 and 85: Правилник окритери
- Page 86 and 87: Правилник о гранич
- Page 88 and 89: 11 Закон о биоцидима
- Page 90 and 91: • даље изграђивати
- Page 92 and 93: - спровођења мера п
- Page 94 and 95: Циљеви Програма у д
- Page 96 and 97:
У стратегији се зак
- Page 98 and 99:
Програмом је предв
- Page 100 and 101:
Акционим планом за
- Page 102 and 103:
Хлордимеформ 6164-98-3
- Page 104 and 105:
МетидатионМетолах
- Page 106 and 107:
4.3.1.3. ОтпадТабела 4.
- Page 108 and 109:
је спровести друга
- Page 110 and 111:
биља), оцена и аутор
- Page 112 and 113:
5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТА
- Page 114 and 115:
животних намирница
- Page 117 and 118:
планова и програма,
- Page 119 and 120:
ће показати колико
- Page 121 and 122:
BILjA, Шабац, ZORKA MINERALNA
- Page 123 and 124:
медицинског научно
- Page 125 and 126:
категорије потроша
- Page 127 and 128:
хемикалија (доноше
- Page 129 and 130:
Предраг МарићМинис
- Page 131 and 132:
ГРУПА ЗА КОНТРОЛУ П
- Page 133 and 134:
Име и презиме Назив
- Page 135 and 136:
8. ПОГЛАВЉЕ: ПРИСТУП
- Page 137 and 138:
8.2 Процедуре за сак
- Page 139 and 140:
Free Medical Journals, Blackwell, E
- Page 141 and 142:
Iowa Commercial PesticideApplicator
- Page 143 and 144:
основу сагласности
- Page 145 and 146:
Агенција за привре
- Page 147 and 148:
9. ПОГЛАВЉЕ: ТЕХНИЧК
- Page 149 and 150:
Акредитована испит
- Page 151 and 152:
Акредитована испит
- Page 153 and 154:
Акредитована испит
- Page 155 and 156:
Акредитована испит
- Page 157 and 158:
Акредитована испит
- Page 159 and 160:
* ПОД ХЕМИКАЛИЈАМА
- Page 161 and 162:
Овлашћенаорганиза
- Page 163 and 164:
Центар за пестицид
- Page 165 and 166:
9. Машински факулте
- Page 167 and 168:
40. Институт Ватрога
- Page 169 and 170:
Институт за нуклеа
- Page 171 and 172:
Табела 9.А5: Списак о
- Page 173 and 174:
индикатори загађењ
- Page 175 and 176:
10. ПОГЛАВЉЕ: ПРИПРЕ
- Page 177 and 178:
29.07.200730.07.200731.07.2007.Ре
- Page 179 and 180:
11. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНА
- Page 181 and 182:
Регионална економс
- Page 183 and 184:
поверљивости подат
- Page 185 and 186:
Побољшањеквалитет
- Page 187 and 188:
12. ПОГЛАВЉЕ: ПОДИЗА
- Page 189 and 190:
Министарство живот
- Page 191 and 192:
НВО које се у Србиј
- Page 193 and 194:
нивоу, па тако и део
- Page 195 and 196:
ВојводинеГрад Беог
- Page 197 and 198:
Министарствоеконо
- Page 199 and 200:
Садика ЈанојлићВла
- Page 201:
запослених, како би