Nacionalni profil za upravljanje hemikalijama

Повећани садржај наведених тешких метала, минералних уља, као и присуство PCB-а иPAH регистрована у узорку земљишта са локације шпиц Аде Циганлије у току 2005. године,потврђује закључке предходних година спроведеног испитивања, да ову микро целинукарактерише значајно оптерећење површних слојева земљишта контаминантимаослобођених током активности везаних за намену и начин коришћења простора (марина,веслачки клубови, сервисирање и одржавање пловила и др.). Мање концентрације PAH којесе региструју у већем броју испитаних узорака земљишта на подручју града, су пре свегапоследица таложења предходно у ваздух ослобођених органских полутаната (аерозагађење)из постројења за грејање (кућна ложишта, котларнице, топлане) или саобраћаја.Налаз DDT-а на три локације у оквиру различитих зона намене (Ботаничка башта,Земун поље, Трошарина), указује на резидуе овог пестицида из групе инсектицида, који јенекада масовно коришћен у широкој употреби. DDT као и друге органохлорне пестициде,карактерише перзистентност у животној средини, односно дуго време полураспада(деградације), које се мери десетинама година, због чега је коришћење ових пестицидазабрањено за конвенционалну употребу.Узроке деградације квалитета земљишта на територији Србије треба тражити у нискомнивоу комуналне хигијене и свести о потреби очувања и заштите животне средине,неконтролисаној примени агрохемијских средстава, недостатку инфраструктурних објеката иуређаја за пречишћавања отпадних вода и емисије гасова, неуређености комуналнихдепонија, чему треба додати и недовољно разрађену законску регулативу.3.1.4 Опасан отпад(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине)Према подацима Пројекта „План управљања опасним и медицинским отпадом“процењује се да се у Србији произведе између 230.000 и 460.000 т/годишње опасногиндустријског и медицинског отпада укључујући: отпадна моторна уља 106.000 т/годишње,мешане органско-водене емулзије 257.000 т/годишње, остали опасан отпад (медицинскиотпад, органски и неоргански опасни отпад из индустрије, PCB отпад, итд.) 97.000т/годишње. Не постоје ни постројења за третман и одлагање опасног отпада, нитиодговарајући простор за складиштење. У Војводини постоји проблем са отпадом из нафтнихбушотина (количина се процењује на око 600.000 m 3 ). Опасан отпад се привременоскладишти у неодговарајућим складиштима (од којих нека постоје и више деценија). Опасанотпад одлаже се на депоније пепела термоелектрана „Никола Тесла А“ 1.680.167 т/годишњеи „Никола Тесла Б“ 1.365.584 т/годишње, Велики Црљени 304.687 т/годишње и Костолац1.560.179 т/годишње, депоније ливачког песка у Сурдулици 376 т/годишње, Раковици 230т/годишње док за флотацијска јаловишта „Велики Кривељ“ и Бор, Рударски басен„Мајданпек“ - Шашки нема прецизних података (Подаци из извештаја републичкеинспекције за заштиту животне средине за 2007. годину у складу са Уредбом о врстамазагађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине иобвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнада („Службени гласник РС“,бр. 113/05)).3.1.5 Хемијски удеси у транспорту и индустрији(подаци из Извештаја Мобилне екотоксиколошке јединице Градског завода за јавноздравље и Републичке инспекције за заштиту животне средине)У току 2007. године, Мобилна екотоксиколошка јединица (МЕЈ) Градског завода зајавно здравље Београд имала је укупно 30 интервенција од чега је у 11 случајева обављенизлазак на акцидентну локацију и узимани су узорци супстрата животне средине за51