Nacionalni profil za upravljanje hemikalijama

користе за пиће без претходног пречишћавања. Већина изворишта воде за пиће недовољно језаштићена од концентрисаних и расутих загађивача, тако да постоје значајни ризици одизбијања епидемија.У 2006. години на територији Републике Србије контролисано је 151 централнихводоводних система и то 113 у централној Србији и 38 у Војводини. Физичко-хемијскаисправност испитана је на 55.978 узорка воде за пиће, од којих је 10.232 или 18,28%неисправних. Резултати испитивања показују да је физичко-хемијска неисправност у више од20% испитиваних узорака у 2006. години евидентирана у 61 (40,40%) контролисанихводоводних система. Најчешћи параметри физичко-хемијске неисправности су повећанамутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита, као иповећан утрошак калијум-перманганата.На микробиолошку исправност је испитано 60.112 узорака воде, од којих је 3043 или5,06% неисправно. Микробиолошку неисправност у више од 5% испитиваних узорака водеза пиће из водовода у 2006. години у Републици Србији има 60 (39,74%) водовода. Најчешћиузрочници микробиолошке неисправности су повећан број аеробних мезофилних и укупнихколиформних бактерија, присуство колиформних бактерија, E. coli и стрептокока фекалногпорекла.Од укупног броја контролисаних водовода у Републици Србији у 2006. години 37 или24,50% водовода има истовремено и физичко-хемијску и микробиолошку неисправност, доксу 67 или 44,37% водовода исправни, односно имају мање од 5% микробиолошки и мање од20% физичко-хемијски неисправних узорака воде на годишњем нивоу.3.1.3 Стање загађености земљишта у Републици Србији(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и ИзвештајаАгенције за заштиту животне средине за 2005. годину)Кључни извори загађење земљишта у Србији су последица индустријских, рударских,енергетских пољопривредних и саобраћајних активности. Квалитет земљишта је угрожен инеконтролисаним и неадекватним одлагањем отпада, као и неквалитетним управљањемземљиштем. У околини великих индустријских центара (Бор, Панчево, Нови Сад, Смедерево,Београд, Крагујевац, Костолац, Јужни Банат) значајне површине земљишта контаминиранесу различитим загађујућим материјама које из производних процеса емитују индустријскикомплекси. Дуж саобраћајница, посебно магистралних, квалитет земљишта је угрожен каопоследица обављања саобраћајне делатности, односно таложења загађујућих материја изиздувних гасова саобраћајних средстава (олово и PAH).У 2005. г. Научни институт за ратарство и повртарство у Новом Саду објавио јеизвештај о пројекту „Мониторинг квалитета животне средине на територији АПВојводине - Непољопривредна земљишта индустријских зона“. У 2003. и 2004. годинианализирана су земљишта под различитим видовима заштите и земљишта индустријскихзона, а у 2005. години на подручју Војводине праћен је квалитет непољопривредногземљишта већих градова са развијеном индустријом. Настављено је праћење стањаземљишта индустријске зоне Панчева и Сомбора. У оквиру анализа испитивани су, измеђуосталих, садржај тешких метала и микроелемената као и органске загађујуће материје(полихлоровани бифенили – PCB и полициклични ароматични угљоводоници - PAH).Резултати истраживања садржаја тешких метала у непољопривредном земљишту –индустријских зона у Војводини показују да је њихово порекло у земљишту првенственогеохемијско, односно да непољопривредна земљишта индустријских зона у Војводини нисузагађена тешким металима осим на два локалитета Беочинске фабрике цемента чије језемљиште загађено никлом и Сомборске фабрике акумулатора чије земљиште је загађенооловом антропогеног порекла.49