Nacionalni profil za upravljanje hemikalijama
Nacionalni profil za upravljanje hemikalijama
Nacionalni profil za upravljanje hemikalijama
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Пројекат:“Ажурирање националног профила за управљање хемикалијама, развојпроцене националних капацитета за стратешки приступ међународномуправљању хемикалијама и одржавање семинара о успостављању националнихприоритета за стратешки приступ међународном управљању хемикалијама уСрбији“(MOA NO G.CWM.2007G32)Прва фаза пројекта:Ажурирање Националног профила за управљање хемикалијамаНАЦИОНАЛНИ ПРОФИЛ ЗАУПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА(ажуриран 2008.)Београд
САДРЖАЈУвод......................................................................................................................61. ПОГЛАВЉЕ: ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СРБИЈИ ................................................141.1 Географске, природне и демографске карактеристике ........................................141.2 Политичка/Географска структура земље...............................................................161.3 Индустријски и пољопривредни сектор .................................................................181.4 Запосленост у индустрији у главним привредним секторима.............................212. ПОГЛАВЉЕ: ПРОИЗВОДЊА, УВОЗ, ИЗВОЗ, СКЛАДИШТЕЊЕ И ОДЛАГАЊЕХЕМИКАЛИЈА..........................................................................................................................242.1 Производња, увоз и извоз хемикалија.....................................................................242.1.1 Најважнији произвођачи хемикалија у Србији ..................................................252.2 Потрошња хемикалија ..............................................................................................282.2.1 Потрошња пестицида и ђубрива .........................................................................282.3 Хемијски отпад...........................................................................................................292.3.1 Унутаргранично кретање отпада ...........................................................................292.3.2 Прекогранично кретање отпада .............................................................................292.4 Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиштеи одлажу опасне материје .........................................................................................312.5 Преглед постројења за рециклажу отпада ........................................................... 383. ПОГЛАВЉЕ: ПРИОРИТЕТНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НАПРОИЗВОДЊУ, УВОЗ, ИЗВОЗ И УПОТРЕБУ ХЕМИКАЛИЈА .......................................423.1 Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз и употребухемикалија..............................................................................................................................423.1.1 Стање загађености ваздуха на територији Републике Србије ...........................463.1.2 Стање загађености вода у Републици Србији ....................................................483.1.3 Стање загађености земљишта у Републици Србији...........................................493.1.4 Опасан отпад........................................................................................................513.1.5 Хемијски удеси у транспорту и индустрији ......................................................513.1.6 Контаминирани локалитети на подручју Србије................................................543.1.7 Утицај загађења животне средине на здравље ...................................................553.2 Коментари и препоруке.............................................................................................584. ПОГЛАВЉЕ: ПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ И ДРУГИ МЕХАНИЗМИ КОЈИ НИСУПРАВНЕ ПРИРОДЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА.............................................624.1 Преглед националног законодавства за управљање хемикалијама ...................624.1.1 Нови закони и подзаконска акта која се налазе у фази припреме .....................874.2 Преглед националних стратегија, програма или планова за управљањехемикалијама .........................................................................................................................894.3 Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама ........1014.3.1 Забрањене или контролисане хемикалије и отпад ...........................................1014.3.1.1 Отрови ................................................................................................................... 1014.3.1.2 Средства за заштиту биља ...................................................................................1024.3.1.3 Отпад ...................................................................................................................... 1064.3.2 Увоз и извоз - PIC поступак ..............................................................................1064.4 Коментари и препоруке...........................................................................................1062
5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТАРСТВА, АГЕНЦИЈЕ И ОСТАЛЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КОЈЕСУ НАДЛЕЖНЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА .................................................1125.1 Опис надлежности и мандата државних органа ..................................................1125.1.1 Органи државне управе .....................................................................................1125.1.2 Институције које врше мониторинг заштите животне средине ......................1165.2 Коментари и препоруке...........................................................................................1176. ПОГЛАВЉЕ: РЕЛЕВАНТНЕ АКТИВНОСТИ У ИНДУСТРИЈСКОМ,АКАДЕМСКОМ И НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ.................................................................1206.1 Опис организација/програма .................................................................................1206.1.1 Индустријски сектор .........................................................................................1206.1.2 Привредна комора Србије .................................................................................1206.1.2.1 Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустријунеметала ................................................................................................................................. 1206.1.3 Професионална удружења.................................................................................1216.1.3.1 Српско-хемијско друштво ....................................................................................1216.1.3.2 Савез хемичара и технолога Србије (СХТС) ..................................................... 1216.1.3.3 Српско лекарско друштво - Токсиколошка секција ......................................... 1226.1.3.4 Фармацеутско друштво Србије, Секција за токсиколошку хемију ................ 1236.1.3.5 Секопак ................................................................................................................. 1236.1.4 Удружења радника ............................................................................................1236.1.5 Невладине еколошке организације ...................................................................1246.1.6 Удружења заштите потрошача..........................................................................1246.1.7 Центар за чистију производњу..........................................................................1256.2 Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору......1266.3 Коментари и препоруке...........................................................................................1267. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУМИНИСТАРСКЕ КОМИСИЈЕ И КООРДИНАЦИОНИМЕХАНИЗМИ .........................................................................................................................1287.1 Међуминистарске комисије и координациони механизми ................................1287.2 Коментари и препоруке...........................................................................................1338. ПОГЛАВЉЕ: ПРИСТУП И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА........................................1358.1 Локација националних података...........................................................................1358.2 Процедуре за сакупљање и ширење нациoналних/локалних података............1378.3 Доступност међународне литературе ....................................................................1388.4 Доступност међународним и домаћим базама података...................................1428.5 Системи националне размене информација ........................................................1428.5.1 Постојање база података у виду регистара који се воде у надлежнимминистарствима, а који проистичу из законских прописа...............................................1428.6 Коментари и препоруке...........................................................................................1459. ПОГЛАВЉЕ: ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА .....................................................1479.1 Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија.............1479.1.1 Поступак добијања овлашћења за испитивање пестицида и ђубрива.............1599.1.2 Поступак добијања овлашћења за стручне организације за мерење емисије иимисије ...................................................................................................................................1649.1.3 Поступак добијања овлашћења за стручне организације за испитивање отпада..................................................................................................................................................1679.2 Преглед опремљености државних органа и институција рачунарском опремом..................................................................................................................................................1719.3 Преглед образовних програма који се баве хемикалијама ................................1719.4 Коментари и препоруке...........................................................................................1733
10. ПОГЛАВЉЕ: ПРИПРЕМА И ОДГОВОР НА ХЕМИЈСКИ УДЕС ......................17510.1 Припрема и одговор на хемијски удес ......................................................................17510.2 Преглед хемијских акцидената ...............................................................................17511. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ.....................................................................17911.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије ................17911.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумима 18011.3 Учешће у пројектима техничке помоћи................................................................18211.4 Коментари и препоруке...........................................................................................18512. ПОГЛАВЉЕ: ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ РАДНИКА И ЈАВНОСТИ ........................18712.1 Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њиховe безбедности изаштите здравља ..................................................................................................................18712.2 Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичуризика од хемикалија по људско здравље и животну средину......................................18812.3 Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштитуживотне средине...................................................................................................................18912.4 Коментари и препоруке...........................................................................................19213. ПОГЛАВЉЕ: ДОСТУПНИ И ПОТРЕБНИ ЉУДСКИ РЕСУРСИ ЗАУПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА.....................................................................................19413.1 Доступни људски ресурси у државним органима/институцијама на пословимауправљања хемикалијама ..................................................................................................19413.2 Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљупобољшања система за управљање хемикалијама .........................................................19913.3 Коментари и препоруке...........................................................................................200СПИСАК ТАБЕЛАТабела 1.1: Опште информације..................................................................................... 15Табела 1.2: Територијална подела Србије (01.01.2006) ................................................. 16Табела 1.А: Преглед индустријског и пољопривредног сектора .................................. 18Табела 1.Б: Структура индустријског/пољопривредног сектора у 2006. години ........ 19Табела 1.В1: Преглед главних ратарских усева ............................................................ 20Табела 1.В2: Преглед воћних стабала и производња воћа ............................................ 20Табела 1.В3: Преглед сточног фонда у пољопривредним предузећима, задругама,приватним пољопривредним газдинствима и непољопривредним домаћинствима .... 21Табела 1.Г: Преглед индустријске производње по регионима ..................................... 21Табела 1.Д: Запосленост у индустрији у главним привредним гранама (у 2006. год.) 21Табела 1.Ђ: Отпадне воде из индустрије, према месту испуштања (у 2006. год.) .......22Табела 2.А: Производња хемикалија у Србији ............................................................ .25Табела 2.Б: Увоз и извоз хемикалија у 2006. и 2007.години......................................... 27Табела 2.В1: Унутаргранично кретање отпада за период од 01.01.2007. године до31.12.2007. године ............................................................................................................ 29Табела 2.В2: Извоз опасног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007................. 29Табела 2.В3: Увоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007. ............... 30Табела 2.В4: Извоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007............... 30Табела 2.Г: Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет,складиште и одлажу опасне материје ................................................................................ 32Табела 2.Д: Преглед постројења за рециклажу отпада ................................................... 38Табела 3.А: Опис проблематичних области................................................................... 42Табела 3.Б: Приоритетни проблеми у вези хемикалија................................................. 44Табела 3В: Приказ најзагађенијих локација у Србији са приоритетом за санацију..... 544
Табела 4.А: Постојећи правни инструменти за управљање хемикалијама................... 62Табела 4.Б: Списак отровних материја чија је производња, увоз, промет и коришћењезабрањено ....................................................................................................................... 101Табела 4.В: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља за која постојиодређени ниво ограничења ............................................................................................ 103Табела 4.Г: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља чије су дозволеукинуте пре 2004. године, у складу са одлукама о неукључивању активних супстанцина Анекс I Директиве 91/414/EEC ................................................................................. 105Табела 4.Д: Нивои ограничења за одређене врсте отпада........................................... 106Табела 6.А: Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору......................................................................................................................................... 126Табела 7.А: Преглед међу-министарских комисија и координационих механизама . 128Табела 8.А: Локација националних података............................................................... 135Табела 8.Б: Доступност међународне литературе ....................................................... 138Табела 8.Б1: Литература о пестицидима ..................................................................... 139Табела 8.В: Доступност међународним и домаћим базама података.......................... 142Табела 9.А: Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија .... 148Табела 9.А1: Списак овлашћених институција за испитивање пестицида од странеМинистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.......................................... 159Табела 9.А2: Списак овлашћених институција за испитивање ђубрива од странеМинистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.......................................... 162Табела 9.А3: Списак лабораторија које поседују техничке капацитете и пружајукомерцијалне услуге за анализу POPs хемикалија........................................................ 168Табела 9.А4: Списак овлашћених установа за давање токсиколошке оцене отрова.. 170Табела 9.А5: Списак овлашћених установа за давање оцене о ефикасности отрова . 171Табела 10.А Листа хемијских акцидената у 2007. години............................................. 175Табела 11.А: Чланство у међународним организацијама, програмима и телима....... 180Табела 11.Б: Учешће у међународним уговорима/процедурама за управљањехемикалијама .................................................................................................................. 181Табела 11.В: Учешће у међународним пројектима техничке помоћи......................... 182Табела 11.Г: Учешће у пројектима из Националног инвестиционог плана ............... 184Табела 13.А: Доступни ресурси у државним органима /институцијама..................... 194Табела 13.Б: Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама ...…..1995
УВОД У НАЦИОНАЛНИ ПРОФИЛ (НП)Међународни контекст управљања хемикалијамаЦиљеви НПМетодологија израде НПPOPs хемикалијe у НПУчешће институција и појединаца у изради НПМеђународни контекст управљања хемикалијамаПравилно управљање хемикалијама подразумева да се хемикалије производе и користена начин који води ка минимизацији штетног ефекта на људско здравље и животну средину,што је још 1992. године на Светском самиту у Рио де Жанеиру наглашено у Поглављу 19,Агенде 21 1 . Једна од шест програмских области за правилно управљање хемикалијама била јејачање људских и материјалних капацитета на националним нивоима. Две године касније1994, на састанку Међународног форума о хемијској безбедности (IFCS) са циљем праћењареализације активности Агенде 21, донета је препорука да се кроз израду Националногпрофила за управљање хемикалијама сагледају могућности и капацитети земаља зауправљање хемикалијама и идентификују специфичне потребе сваке земље.Правилно управљање хемикалијама представља такође један од циљеваимплементационог плана Светског самита о одрживом развоју у Јоханесбургу 2002. године,на којем је 2020. година постављена као рок за испуњење постављеног циља. Да би сепомогло земљама да достигну постављени циљ усвојен је Стратешки приступ замеђународно управљање хемикалијама (SAICM) на Међународној конференцији оуправљању хемикалијама 2006. године у Дубаију.SAICM је глобални политички оквир са циљем да координира и потпомаже процес којиводи ка испуњењу постављеног циља са Светског самита одржаног 2002. године.Установљен је на међународном нивоу са циљем да помогне у успостављању безбедногуправљања хемикалијама као основе за одрживи развој, да допринесе смањивању разликаизмеђу развијених земаља и земаља у развоју, односно земаља чије су привреде у транзицијикроз повећање капацитета за безбедно управљање хемикалијама. Као једна од препорукаSAICM наглашена је важност израде Националног профила за управљање хемикалијама.Руководећи се препорукама глобалних стратешких докумената Министарство животнесредине и просторног планирања је заједно са другим државним органима изаинтересованим странама припремило Национални профил за управљање хемикалијама уоквиру међународног пројекта „Израда плана за имплементацију Стокхолмске конвенције одуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs)“. POPs пројекат се спроводи изфинансијских средстава које је обезбедио Глобални фонд за заштиту животне средине (GEF)уз помоћ UNEP-а као имплементационе агенције.Национални профил за управљање хемикалијама представља свеобухватну проценустања у управљању хемикалијама у Србији кроз читав тзв. „животни циклус” хемикалија, одпроизводње до одлагања и приказује анализу законодавног, институционалног,административног и стручно-техничког аспекта управљања хемикалијама. Овај националнидокумент служи као добра основа за адекватну међусекторску координацију управљањахемикалијама и идентификацију и успостављање приоритета за унапређење ове области.У циљу даљег сагледавања и уређења области управљања хемикалијама нанационалном нивоу и успостављања приоритетних активности за унапређење ове области у1 Агенда 21: Светски самит – Програм акције Уједињених нација из Риа, 19936
односу на глобално постављене циљеве, имајући у виду и недостатак законске регулативе уовој области као и неопходност јачања међусекторске сарадње, Министарство животнесредине и просторног планирања је, у сарадњи са Институтом Уједињених нација за тренинги истраживање - UNITAR, затражило финансијска средства за пројекат „АжурирањеНационалног профила за управљање хемикалијама, развој процене националнихкапацитета за Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама иодржавање семинара о успостављању националних приоритета за Стратешки приступмеђународном управљању хемикалијама у Србији“ (у даљем тексту: Пројекат) од SAICMQuick Start Programme Trust Fund. Овај фонд одобрио је финансијска средства у висини од20.000 УСД за Пројекат. Једна од фаза овог пројекта је ажурирање Националног профила зауправљање хемикалијама. У ажурирању Националног профила за управљање хемикалијамаучествовали су државни органи у чијој је надлежности управљање хемикалијама као и другизаинтересовани субјектиЦиљеви НПНационални профил садржи 13 поглавља, као што је предложено UNITAR упутством 2од којих свако поглавље има свој циљ:Поглавље 1: да пружи опште информације о државиПоглавље 2: да пружи основне информације о производњи, увозу, извозу иупотреби хемикалијаПоглавље 3: да идентификује приоритетне проблеме и области који настају због производњеили увоза хемикалија и употребе хемикалија, као и проблеме који настају одхемикалија које представљају факторе ризика на животну средину (загађујућематерије у ваздуху, води, земљишту, храни) и њихов утицај на здравље људиПоглавље 4: да прикаже преглед законског оквира за управљање хемикалијама, да анализирапостојеће прописе и прописе који су у припреми, да да прегледадминистративних процедура, као и политика које се директно или индиректноодносе на хемикалијеПоглавље 5: да опише и анализира надлежности државних органа за поједине фазе уживотном циклусу хемикалијаПоглавље 6: да прикаже релевантне активности које спроводи индустрија, истраживачкисектор и невладине организације, које су од значаја за управљање хемикалијамаПоглавље 7: да опише и анализира механизме за унапређење координације и сарадње измеђуминистарстава, агенција и осталих релевантних институција за специфичнеобласти управљања хемикалијамаПоглавље 8: да обезбеди преглед доступности међународној и домаћој литератури и базамаподатака о хемикалијама, као и процедура за сакупљање и размену информацијаПоглавље 9: да пружи преглед техничке инфраструктуре, опремљеност компјутерима,преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија, списакакредитованих и овлашћених лабораторија за одређена мерења, прегледобразовних програма које изучавају хемикалијеПоглавље 10: да пружи преглед капацитета у земљи у вези са припремом и одговором нaхемијски удесПоглавље 11: да пружи преглед чланства у међународним организацијама, списак фокалнихтачака и контакт особа за међународне споразуме који се односе на управљањехемикалијама, преглед међународних пројеката техничке помоћи који се односена хемикалије2 UNITAR/IOMC, 1996. Припрема Националног профила за процену националне инфраструктуре за управљањехемикалијама; Упутство7
документа као форум за размену информација у овој области; да су изразили спремност заактивно учешће у изради Националног профила за управљање хемикалијама; да су оценилида Национални профил за управљање хемикалијама треба да представља меродаваннационални документ за управљање хемикалијама, који може послужити као основнидокумент за одређивање приоритета ради унапређења управљања хемикалијама у нашојземљи. Такође је договорено да Националним профилом буду обухваћене следеће класехемикалија: пестициди (у пољопривреди), вештачка ђубрива, индустријске хемикалије,производи од нафте, хемикалије за општу употребу и експлозиви3. Стварање мреже контакт особа које су активно учествовале у достављањуинформација у току израде НП4. Израда и слање упитника институцијама које су укључене у израду документа каоначин прикупљања информација5. Анализа попуњених упитника6. Спровођење консултација са заинтересованим странама, организовањем раднихсастанака у ширем или ужем кругу према потреби, као и путем слања специфичних питањазваничном и електронском поштом7. Израда нацрта документа8. Спровођење јавне расправе у периоду од три недеље путем интернет странеМинистарства животне средине и просторног планирања – POPs пројекат9. Анализа примедби проистеклих из јавне расправе и усвајање примедби у нацрттекста10. Одржавање завршног радног састанка у ширем кругу у циљу презентовања иусвајања финалног документа од стране Координационог комитета за спровођење POPsпројектаPOPs хемикалије у Националном профилуС обзиром да је у току израде Националног профила поред основног упутства које јеприпремио UNITAR 1996. године, коришћено и UNITAR-ово упутство из 2003. године заприпрему Националног профила за управљање хемикалијама са посебним освртом на POPsхемикалије, управљање POPs хемикалијама као посебном групом хемикалија, обухваћено јеовим документом. У 12 POPs хемикалија које се налазе на листи Стокхолмске конвенције,спадају пестициди, индустријске хемикалије и ненамерно произведене POPs хемикалије. Упоглављу 4. овог документа где је представљен законски оквир за управљање хемикалијамаобрађене су и POPs хемикалије у Србији и када се ради о индустријским хемикалијама,пестицидима и ненамерном произведеним POPs хемикалијама (пре свих Закон о производњии промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) и одговарајућаподзаконска акта са механизмима контроле забране и ограничења, нпр. списак отрова чији супроизводња, промет и коришћење забрањени). У прегледу националних програма истратегија, POPs хемикалије су разматране у Предлогу Националног програма заштитеживотне средине (2007-2016). Прeдстављени су подаци који се односе на загађеностнепољопривредног индустријског земљишта на територији Војводине и Београда која потичуод PCB, PAH и DDT. Разматрана је ситуација у невладином сектору у односу на активностикоје треба предузети у циљу повећања свести радника и јавности у целини од ризика POPsхемикалија на здравље и животну средину. У делу Националног профила који се односи натехничку инфраструктуру дат је списак лабораторија које поседују одговарајуће техничке9
капацитете и пружају комерцијалне услуге за анализу POPs хемикалија са спискоманалитичке опреме и врстом акредитације. Направљен је преглед активности које сеспроводе у Србији у циљу имплементације међународних уговора који се односе нахемикалије, међу којима и оних активности које се односе на припрему за ратификацијуСтокхолмске конвенције о POPs хемикалијама. Урађен је преглед учешћа Србије упројектима међународне техничке помоћи, међу којима је и пројекат UNEP-GEF-а у циљуизраде Националног имплементационог плана Стокхолмске конвенције о POPsхемикалијама. Такође је дат преглед пројеката који се финансирају из Националногинвестиционог плана Србије, међу којима се налази и пројекат за израду детаљног инвентараPCB, замену трансформатора и кондензатора који садрже PCB и њихов извоз ради третмана.Друге области којe се директно односе на POPs хемикалије биће детаљније обрађене упојединачним извештајима консултаната ангажованих на пројектним задацима у оквирупројекта за израду Националног имплементационог плана за Стокхолмску конвенцију.Временски оквирАКТИВНОСТИ МЕСЕЦ 1 МЕСЕЦ 2 МЕСЕЦ 3 МЕСЕЦ 4 МЕСЕЦ 5Преглед документацијеза израду НП и преводXUNITAR упутстваИдентификацијакључних институција и XпојединацаИзрада упитникаXОрганизација иодржавање првог радногXсастанкаПопуњавање упитника X XАнализа информацијадобијених из упитникаXОдржавање раднихсастанака у циљуспровођењаXXконсултацијаИзрада нацртадокументаXXСпровођење јавнерасправе путемXинтернетаАнализа примедбиXПрезентација финалногдокумента на завршномрадном састанку иусвајање од странеКоординационогкомитета за POPsпројекатX10
Списак институција и појединаца који су учествовали у изради и ажурирању НПУ изради и ажурирању Националног профила за управљање хемикалијама учествовалису државни органи у чијој је надлежности управљање хемикалијама као и другизаинтересовани субјектиИНСТИТУЦИЈА УЧЕСНИК АДРЕСА ТЕЛ/ФАКС Е-MAILМинистарство животнесредине и просторногпланирања - Одељењеза хемикалијеМинистарство животнесредине и просторногпланирања - Агенцијаза заштиту животнесрединеМинистарствопољопривреде,шумарства иводопривреде-Управа за заштитубиља - Одељење запестициде и ђубриваМинистарство заинфраструктуру-Одељење за безбедностсаобраћајаМинистарство заинфраструктуру-Сектор за железнички иинтермодалнисаобраћајМинистарствоекономије ирегионалног развоја-Сектор за политику ирежим спољнетрговинеВалентинаРађеновићБиљанаМиленковићОливераПавићевићдр Ивана Рибара 91др Ивана Рибара 91др Ивана Рибара 91Небојша Реџић Руже Јовановић 27аСнежанаСавчић-ПетрићДесимирДесницаДејан Томић,саветник забезбедностОмладинскихбригада 1Омладинскихбригада 1Михајла Пупина 10,Нови Сад11Тел.: 215 87 59Факс: 215 87 93Тел.: 215 87 59Факс: 215 87 93Тел.: 215 87 59Факс: 215 87 93Tел.: 286 10 76064/640 63 48Факс: 286 10 77Тел: 260 00 81Факс: 26 04 576Тел.: 2135425063/8651008Тел: 021/424-649063/8097182Ана Марковић Тел: 333 41 91ИванАранђеловићСнежанаМилићМинистарствофинансија - Сектор заИгорпрограмирање иСрбљановићуправљање фондовимаЕУ и развојном помоћиМинистарство рада и Симо Косићсоцијалне политике -Управа за безбедност и Милојказдравље на раду ЗарубицаМинистарствофинансија - Управацарина – Сектор заинформационетехнологијеМинистарствофинансија -Управацарина – Група запраћење инструменатацариинске испољнотрговинскеВлајковићева 10Кнеза Милоша 20Теразије 41Нада МарковићБулевар ЗоранаЂинђића 155Милка ЛазовићМилеваСтефановићБулевар ЗоранаЂинђића 155Тел: 333 41 28Тел: 333 41 80Тел: 361 21 87Факс: 361 15 92Тел.:334 73 91334 73 92Тел: 311 66 33Тел: 214 01 04valentina.radjenovic@ekoserb.sr.gov.yubiljana.milenkovic@ekoserb.sr.gov.yuolivera.pavicevic@ekoserb.sr.gov.yunebojsa.redzic@sepa.sr.gov.yusne<strong>za</strong>nasp@minpolj.sr.gov.yudeske28@yahoo.comdtomic@mki.sr.gov.yuamarkovic@merr.sr.gov.yuivan.arandjelovic@mеrr.sr.gov.yusne<strong>za</strong>na.milic@merr.sr.gov.yuigor.srbljanovic@mfin.sr.gov.yusimok@minrzs.sr.gov.yumilojka.<strong>za</strong>rubica@minrzs.sr.gov.yulazovicm@fcs.yu
заштитеМинистарствоунутрашњих послова,Сектор за заштиту испасавањеМинистарство спољнихпословаМинистарство одбране- Управа за системлогистикеЉиљана Рауш Кнеза Милоша 101БратиславЂорђевићКнеза Милоша 24-26Марија Зорић Немањина 15Тел: 306 25 00,лок. 2026Факс: 361 71 79Тел.:361 80 84Факс:361 2534Тел.: 320 11 71Факс: 265 64 88ibaras@mup.sr.gov.yubratislav.djordjevic@smip.sv.gov.yumarija210@yahoo.comПроф. др Петарbulatp@eunet.yuБулатМинистарство здравља Немањина 22 - 26Др Миланmilan.milutinovic@zdravlje.org.yuМилутиновићМинистарство трговина Раде Кравић Тел.: 361 66 25 rade.kravic@minttu.sr.gov.yuи услуга Верица Симић Немањина 22 - 26 Тел.: 264 55 26 verica.simic@minttu.sr.gov.yuПокрајинскисекретаријат за заштитуМирјанаживотне средине иКастратовићодрживи развој АПВојводинеГрад Београд - Градскауправа,Секретаријат зазаштиту животнесрединеРепублички завод застатистику - Одељењеза животну средину,Одељење за статистикуиндустрије иенергетике, Одсек заистраживања изобласти националнихрачунаАкредитационо телоСрбије -JUATНационални центар законтролу тровања -ВМАПривредна комораСрбије - Удружење захемијску,фармацеутску,гумарску индустрију ииндустрију неметалаКлинички центарСрбије – Институт замедицину рада «ДрДрагомир Карајовић»Институт за биолошкаистраживања «СинишаСтанковић»Градски завод за јавноздравље БеоградаЗавод за јавно здрављеСрбије «МиланЈовановић Батут»Славица ТошићТања СрнићСтанимировићРајкаЛатиновићДушанкаНиколићЉубицаЖивадиновићДраганПоповићСнежанаМладеновићДраганЈоксовићЗоран ШегртСоњаМировскаПетар БулатСрмена КрстевДушкоБлагојевићСнежанаМатић-БесарабићБулевар МихајлаПупина 16,Нови Сад27.марта 43-45Кнеза Милоша 20Милана Ракића 5Булевар МихајлаПупина 2Црнотравска 17Ресавска 13-15Делиградска 29Булевар ДеспотаСтефана 142Булевар ДеспотаСтефана 54аСветлана ЛабусБлагојевићДоктора Суботића 5БраниславаМатићТел/Факс: 021-520-628Тел.: 322 6 1 06322 26 81Факс: 322 26 81Тел.: 276 83 01;330 91 83Факс: 322 26 81Тел.: 3617321Факс: 3617438Тел.:241 29 22/локал 246Факс: 241 03 97Тел.: 240 29 11;241 29 22 lok. 234Tel: 241 29 22 lok.237Тел: 311 11 70Факс: 313 03 74Тел: 360 85 74Факс: 367 21 87Тел: 323 36 71330 09 48Факс: 323 09 49Тел: 306 56 85Факс: 306 56 84Тел: 264 65 74Факс: 643 685Тел: 207 83 96Факс: 276 14 33Тел: 207 86 27Тел: 268 4566/локал 153Тел: 268 54 76inspekcija.zzs@nspoint.netbeoeko@ beogradsg.org.yutanja.srnics@ beogradsg.org.yudusanka.nikolic@statserb.sr.gov.yuljzivadinovic@statserb.sr.gov.yudraganp@statserb.sr.gov.yujuat@drenik.netsne<strong>za</strong>naml@yahoo.comncktvma@eunet.yusonja.mirovska@pks.co.yubulatp@eunet.yusrmena@sbb.co.yudblagoje@ibiss.bg.ac.yusne<strong>za</strong>na.matic@zdravlje.org.yulabuss@eunet.yubrankicam@batut.org.yu12
Институт за хемију, Сурен Хусинец Тел: shusinec@chem.bg.ac.yuтехнологију иСтудентски трг 12 -металургију - Центар за Драгана 16 Тел: 333 66 82draganadj@chem.bg.ac.yuхемијуЂорђевићФакс: 636 061ПољопривреднифакултетФармацеутскифакултет - Институт затоксиколошку хемијуМилицаМојашевићБиљанаАнтонијевићНемањина 6, ЗемунВојводе Степе 450Тел: 261 5315/локал 398Тел: 3951250,063/8380518mmojasevic@agrifaculty.bg.ac.yuabiljana@pharmacy.bg.ac.yuВојногеографскиинститутНВО „Локална агенда 21за Костолац –Општина”ЕкоФорум - Форум заодрживи развој изаштиту животнесрединеЕколошки покрет градаНовог СадаНационалнаорганизација потрошачаСрбијеМирко БорисовМије Ковачевића 5СашаСтанковићНенад НиколићМихајлоМаричићПроф. др ИванаЂујићЗоран НиколићСтишка 2,КостолацСарајевска 11Војвођанскихбригада 17/I,Нови СадTeл: 768 042Факс: 768 460mborisov@eunet.yula21nikolic@ptt.yumihajlo@ekoforum.org.yuekopokret@eunet.yuznikolic@nops.org.yu13
1. ПОГЛАВЉЕ: ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СРБИЈИ1.1. Географске, природне и демографске карактеристике1.2 Политичка/Географска структура земље1.3 Индустријски и пољопривредни сектор1.4 Запосленост у индустрији у главним привредним секторима1.1 Географске, природне и демографске карактеристикеСрбија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путнимправцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.361 квадратна километра.Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена). Имаумерено континенталну климу, са постепеним прелазом између четири годишња доба.Србија је раскрсница Европе и геополитички важна територија. Међународни путеви ижелезничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине најкраћу везу између западне ицентралне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и Африке, с друге стране. Ови путевипрате правац долине реке Мораве, који се код Ниша раздваја на два крака. Један прати ЈужнуМораву и Вардарску долину до Солуна, а други реку Нишаву према Софији и Истанбулу.Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне:Дунав, Сава и Тиса (Пловна је и Велика Морава, али је њен капацитет недовољноискоришћен). Најдужа река је Дунав, који кроз Србију тече 588 км, од својих 2.857 кмукупног тока. Дунавски басен је одувек био важан за Србију. Септембра 1992, када јеотворен канал Рајна-Мајна-Дунав, Црно море и луке Блиског и Далеког истока су посталемного ближе Европи. Веза са Јадранским морем и Црном Гором је пруга Београд - Бар.Северни део Србије, Војводина, претежно је равничарски, док су централни и јужни деловибрдовити и планински. Равнице су у Панонској низији и њеним ободним деловима: Мачва,Посавина, Поморавље, Стиг и Неготинска крајина у источној Србији. Косово и Метохију одсуседне Албаније дели планински масив Проклетија, а од Македоније Шар-планина, накојима се налазе и два највиша планинска врха у Србији: Ђеравица и Црни врх. Покрајинучине две регије које се разликују саставом тла и климом, а међусобно су одељене планинамаЋићавицом и Црнољевом. Јужна српска покрајина има врло разноврстан рељеф: састоји сеод планинских венаца којим је обрубљена, а они су испресецани кланцима и доста широкимдолинама река Биначке Мораве, Лаба и Белог Дрима. Косово се простире у југоисточном иисточном делу покрајине, близу моравско-вардарске долине, и претежно је брдовито, тако дарудна богатства представљају главни природни потенцијал ове области. Метохија се налазина западу и северозападу покрајине и обилује квалитетним обрадивим земљиштем, штобитно одређује њену привреду.Србија има 55 одсто обрадиве површине, док је 27 одсто под шумом. Висину од преко2.000 метара достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама(2.656 м).Дужина граница Србије је 2.397 км. На истоку Србија се граничи са Бугарском, насевероистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском ,Босном иХерцеговином и Црном Гором, а на југу са Албанијом и Македонијом.Етнички састав становништва Републике Србије је врло разноврстан, што је резултатдинамичних догађаја током историје на овом простору. Већинско становништво су Срби, докпоред њих у Србији живи још 37 националности. Сви грађани имају иста права и дужности иуживају пуну националну равноправност.Уставом Републике Србије националним мањинама су загарантована права понајвишим међународним стандардима. На основу последњег пописа из 2006. године Србија14
има 7411569 становника (без података са Косова и Метохије), што је чинило 92,3 одстостановништва некадашње државне заједнице Србије и Црне Горе. Срби чине 82,86 одстостановништва, Мађари 3,91 одсто, Бошњаци 1,81, Роми 1,44, Југословени 1,08, Хрвати 0,94,Црногорци 0,92, Албанци 0,82, Словаци 0,79, Власи 0,53, Румуни 0,46, Македонци 0,34,Бугари и Буњевци по 0,27, Муслимани 0,26, Русини 0,21, Словенци и Украјинци по 0,07,Горанци 0,06, Немци 0,05 и Руси и Чеси по 0,03 одсто.У службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, а користи се и латиничнописмо. Националне мањине имају законско право да свој језик и писмо користе у службенојупотреби у подручјима у којима живе.Становништво у Србији је највећим делом православно-хришћанске вероисповести.Српска православна црква, аутокефална од 1219. године, имала је важну улогу у развоју иочувању српског националног идентитета. Осим Српске православне цркве постоје и другеверске заједнице у Србији: Исламска, Католичка, Протестантска, Јеврејска и друге.У табелама доле дати подаци су без Косова и Метохије.Табела 1.1. Опште информације(Извор: Статистички годишњак Србије за 2007. год., Републички завод за статистикуСрбије и Савезна геодетска управа, 1953. год.)Територија (површина у км2): 88361Државно уређење:републикаСлужбени језик/ци:Српски језик и језици националнихмањина у подручјима где живеУкупан број становника у 2006.год. (процена30.06):7411569 (без Косова и Метохије)Број становника на 1 км 2 у 2006.год.: 95,7Учешће градског у укупном становништву(у 2006. г. у %):57,52Учешће пољопривредног у укупномстановништву (у 2002. г. у %):10,940,74Просечна старост становништва у 2006. год.: мушко 39,41Природно кретање становништва:(на 1000 становника) у 2006. год.Очекивана дужина живота живорођениху 2006. год.:Просечни ниво образовања становништва,9,3односно године школовања:Неписмени (%) у 2002. год.:Стопа незапослености у 2006. год.: 21,6Проценат запослених жена у 2006. год.: 40,1женско 41,99живорођени 9,6умрли 13,6природни прираштај –4,3мушке деце 70,6женске деце 75,93,4 преко 10 година старостиУ податке о пољопривредном становништву из пописа 2002. године укључена су сва лица која су по занимању:радници у пољопривреди, рибарству и шумарству (произвођачи за тржиште), пољопривредници (произвођачиза сопствене потребе) или физички радници у пољопривреди, рибарству и сродни, по Међународнојстандардној класификацији занимања (МСКЗ-88), као и сва лица која су од њих издржавана.15
1.2 Политичка/Географска структура земљеАдминистративно-територијална подела Републике Србије на покрајине, округе,општине и Град Београд. У саставу Републике Србије су АП Војводина и АП Косово иМетохија као облици територијалне аутономије.Територијалну организацију Републике Србије чине 194 општине у којима се остварујелокална самоуправа и 29 округа. Град Београд и Град Ниш су посебне територијалнејединице. У Републици Србији има 6168 насеља.Војводина. Војводина захвата готово четвртину територије Србије, или 21.506квадратних километара на северу Републике. Нови Сад је административно, привредно икултурно средиште покрајине. Војводина се састоји се од 45 општина и 7 округа, сасредиштима у градовима Суботици, Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Сомбору, Новом Саду иСремској Митровици.Косово и Метохија. Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу РепубликеСрбије и на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999.године налази се под привременом цивилном и војном управом Уједињених нација. Саветбезбедности (СБ) Уједињених нација одобрио је на седници која је одржана 24. октобра 2005.године у Њујорку почетак преговора о будућем статусу Косова и Метохије, који су у току.Косово и Метохија састоји се од 29 општина и 5 округа, чија су седишта у градовимаПриштини, Пећи, Призрену, Косовској Митровици и Гњилану.Табела 1.2 Територијална подела Србије (01.01.2006)УкупноЦентралнаКосово иАП ВојводинаСрбијаМетохијаОкрузи 29 17 7 5Општине 194 120 45 29Насеља 6168 4252 467 1449Градска насеља 207 129 52 26Месне заједнице 4503 3499 549 45516
Територијална подела СрбијеНазив територијеПовршинаkm2Општине17НасељаГрадсканасеља(Г)Осталанасеља (O)Град Београд 3227 17 166 27 139Северно-Бачки 1784 3 45 3 42Средње-Банатски 3256 5 55 4 51Северно-Банатски 2329 6 50 7 43Јужно-Банатски 4245 8 94 10 84Западно-Бачки 2420 4 37 5 32Јужно-Бачки 4016 12 77 16 61
Сремски 3486 7 109 7 102Мачвански округ 3269 8 228 5 223Колубарски округ 2474 6 218 7 211Подунавски округ 1251 3 58 3 55Браничевски округ 3865 8 189 5 184Шумадијски округ 2388 7 174 5 169Поморавски округ 2614 6 191 6 185Борски округ 3507 4 90 6 84Зајечарски округ 3623 4 173 5 168Златиборски округ 6142 10 438 11 427Моравички округ 3016 4 206 5 201Рашки округ 3922 5 359 9 350Расински округ 2667 6 296 5 291Нишавски округ 2728 8 285 8 277Топлички округ 2231 4 267 4 263Пиротски округ 2761 4 214 4 210Јабланички округ 2770 6 336 7 329Пчињски округ 3520 7 363 33 3301.3 Индустријски и пољопривредни секторТабела 1.А: Преглед индустријског и пољопривредног сектора(Извор: Статистички годишњак Србије 2007, Републички завод за статистику Србије)СекторУчешће у брутодомаћемпроизводу БДП( у %) у 2006.г.Индустријски /производни сектор 1 17,5 % 33,52%Пољопривредни сектор 2 11,5 % 4,04%18Бројзапослених,по делатностимау 2006. г.Главни производи усваком секторупрехрамбенипроизводи и пића,електрична енергија,гас и топла вода,хемикалије и хемијскипроизводи, металнипроизводи, машине иуређаји, дуванскипроизводи, угаљ,производи од гуме ипластике, одевнипредмети, итд.сви производипримарнепољопривреднепроизводње
1Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатностисектора В, Г, и Д Класификације делатности, где је сектор В- Вађење руда и камена, сектор Г- Прерађивачкаиндустрија и сектор Д-Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом.2 Овај сектор обухвата делатности сектора А и Б Класификације делатности, где је сектор А-Пољопривреда, лов и шумарство и сектор Б-Рибарство.Табела 1.Б: Структура индустријског/пољопривредног сектора у 2006. години(Извор: Републички завод за статистику Србије, Одељење за статистичке регистре истандарде-Статистички пословни регистар)ШифраделатностиДелатностиВеличина предузећа премаброју радникаСвега ВЕЛ 1 СРЕ 2 МАЛ 3 МИК 4А+БПољопривредни сектор (секторА+Б)3630 30 223 493 2884А 01 Пољопривреда 3385 27 195 462 2701А 02 Шумарство 133 2 1 6 124А 03 Водопривреда 38 1 24 10 3Б 05 Рибарство 74 - 3 15 56В Вађење руде и камена (сектор В) 214 11 21 27 155В 10,11,12 Вађење енергетских сировина 18 3 1 - 14В 13,14Вађење осталих сировина иматеријала, осим енергетских196 8 20 27 141Г Прерађивачка индустрија (сектор Г) 16479 331 1058 2794 12296Г 15-16Производња прехрамбенихпроизвода, пића и дувана2832 83 243 465 2041Г 17-18Производња текстила и текстилнихпроизвода1501 38 116 297 1050Г 19Прерада коже и производњапредмета од коже304 7 39 62 196Г 20Прерада дрвета и производи оддрвета1135 4 39 183 909Г 21-22Производња целулозе, папира ипроизвода од папира; издавачкаделатност и штампање2448 16 78 343 2011Г 23Г 24Производња кокса, деривата нафтеи нуклеарног гориваПроизводња хемикалија, хемијскихпроизвода и вештачких синтетичкихвлакана38 2 2 5 29738 19 62 114 543Г 25Производња производа од гуме ипроизвода од пластичних маса929 15 46 160 708Г 26Производња производа од осталихнеметалних минерала631 22 59 115 435Г 27-28Производња основних метала истандардних металних производа1983 39 124 397 1423Г 29Производња машина и уређаја надругом месту не поменута776 22 64 136 554Г 30-33Производња електричних иоптичких уређаја1712 21 79 274 1338Г 34-35 Производња саобраћајних средстава 307 32 38 50 18719
Г 36-37ДПрерађивачка индустрија на другомместу не поменутаПроизводња и снабдевањеелектричном енергијом, гасом иводом (сектор Д)1145 11 69 193 872270 27 101 75 67Ознаке величине предузећа према броју радника:1 ВЕЛ (велико): више од 2502 СРЕ (средње): 50 – 2493 МАЛ (мало): 10 – 494 МИК (микро): 0 – 9СекторБрој предузећа(МИК+МАЛ+СРЕ+ВЕЛ)Индустријски сектор(сектори В+Г+Д)16963 (22,25 %)Пољопривредни сектор (сектор А) 3630 (4,76 %)Укупан број предузећа 76234Табела 1. В1: Преглед главних ратарских усева(Извор: Статистички годишњак Србије 2007, Републички завод за статистику Србије)Главниратарски усевиЗасејана површинау хиљ. хектара у 2006.г.Производњау тонама у 2006.г.кукуруз 1172 6016765пшеница 543 1875335сунцокрет 187 384945луцерка 188 1104287соја 157 429639детелина 121 548436јечам 94 275640кромпир 84 930305шећерна репа 72 3188905пасуљ 23 54585парадајз 21 189222паприка 19 177255дуван 7 10808раж 7 15417Табела 1. В2: Преглед воћних стабала и производња воћаВоћна стаблаСтабла, хиљ.Производњау 2006.г.хиљ. тона у 2006.г.Шљиве 46111 556Јабуке 16521 240Вишње 9826 80,5Крушке 5361 58Брескве 4491 59,1Трешње 1983 23,3Ораси 1966 23,8Кајсије 1787 21,9Дуње 1076 10,420
Табела 1. В3: Преглед сточног фонда у пољопривредним предузећима, задругама,приватним пољопривредним газдинствима и непољопривредним домаћинствимаСтока и живинаСвиње 3212овце 1609говеда 1096козе 139коњи 19живина 17905хиљ. грла у 2006.г.Табела 1. Г: Преглед индустријске производње по регионимаПодаци нису доступни, с обзиром да Републички завод за статистику Србије не пратииндустријску производњу по окрузима, већ само по општинама (подела по регионима се некористи од 1991. године).1.4 Запосленост у индустрији у главним привредним секторимаТабела 1.Д: Запосленост у индустрији у главним привредним гранама (у 2006.год.)Шифраделатности 1ИндустријскаделатностБројпредузећа 2В Вађење руде и камена 214 36792Г 15-16Г 17-18Г 19Г 20Г 21-22Г 23Г 24Г 25Прехрамбени производи,пића и дуванПроизводња текстила итекстилних производаПрерада коже ипроизводња предмета одкожеПрерада дрвета ипроизводи од дрветаПроизводња папира,издавање и штампањеПроизводња кокса,деривата нафте инуклеарног гориваПроизводња хемикалија,хемијских производа ивештачких и синтетичкихвлаканаПроизводња производа одгуме и производа одпластичних маса2832 874741501 41432304 119261135 110192448 2662138 981738 26852929 21316Бројзапослених 3Главна емисија(тип)CH 4 , COD,суспендованечестицеBOD, COD,мастиCr, BOD, COD,масти, сулфидиCr, BOD, COD,масти, сулфидичестице,NMVOCSO 2 , NMVOC,Zn, Al, BOD,COD,NMVOC, масти,TOCNMVOC, масти,TOCNMVOC, масти,TOC21
Г 26Г 27-28Г 29Производња производа одосталих неметалнихминералаПроизводња основнихметала и стандарднихметалних производаПроизводња осталихмашина и уређаја631 249881983 53174776 33264Г 30-33Производња електричних и1712оптичких уређаја30481Г 34-35Производња саобраћајнихсредстава307 31115Г 36-37Остала прерађивачкаиндустрија1145 21178ДПроизводња и снабдевањеелектричном енергијом,гасом и водом270 47532УКУПНО 16963 506145честице, азбест,суспендованечестицеZn, Cr, Ni, Cu,Cd, As,суспендованечестицеNMVOC, Zn, Cr,Ni, Cu, Cd, As,цијанидиSO 2, NO 2, CO 2,честице1 Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатностисектора В, Г, и Д Класификације делатности, где је сектор В - Вађење руда и камена, сектор Г - Прерађивачкаиндустрија и сектор Д - Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом.2 Извор података: Одељење за статистичке регистре и стандарде - Статистички пословни регистар,Републички завод за статистику Србије.3 Број запослених у предузећима установама, задругама и другим организацијама, у свим секторимасвојине. Укључени и запослени у малим предузећима (до 50 запослених) који нису обухваћени редовнимистраживањемИзвор података: Полугодишњи извештај о запосленима и зарадама запослених из Анкете за допунуполугодишњег извештаја о запосленима и зарадама запослених, Републички завод за статистику Србије.Табела 1.Ђ Отпадне воде из индустрије, према месту испуштања ( у 2006. год.) 1Шифра Индустријскаделатности 2 делатностГ 15Г 17-19Г 20,22ПроизводњапрехрамбенихпроизводаПроизводњатекстила итекстилнихпроизвода, Прерадакоже и производњапредмета од кожеПрерада дрвета ипроизводи оддрвета, штампањеОтпадне водеиспуштене уповршинскеводе 3(у 1000m 3 )Отпадне водеиспуштене уземљу 3(у 1000m 3 )Укупнеколичинепречишћенихотпаднихвода(у 1000m 3 )Укупнеколичинеотпаднихвода 4(у 1000m 3 )11003 5371 9520 26796659 43 566 202683 108 102 75122
Г 21 Производња папира 3340 716 3153 4223Производња кокса,Г 23-25хемикалија,производа од12952 4657 3207 22714пластичних масаПроизводњаГ 26производа од3178осталих неметалних268 1126 6808минералаГ 27Производњаосновних метала43113 32 37932 45407Производња машинаГ 29 и уређаја на другом 537 414 433 3583месту не поменутаГОстала прерађивачка818индустрија705 1274 7027В 10-14Вађење руде икамена3684 330 2754 4834Д 40Производња иснабдевањеелектричном2902360 6032 180133 2911607енергијомУКУПНО 2981727 18676 240200 30357761 Извор података је редовно годишње статистичко истраживање о Коришћењу вода у индустрији у секторима В, Г иД, које спроводи Одсек за за заштиту животне средине Републичког завода за статистику Србије.2 Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатности сектора В, Г, и ДКласификације делатности, где је сектор В- Вађење руда и камена, сектор Г- Прерађивачка индустрија и сектор Д-Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом.3 Пречишћене и непречишћене4 Укупне отпадне воде које се испуштају у земљу, површинске воде и јавну канализацију.23
2. ПОГЛАВЉЕ: ПРОИЗВОДЊА, УВОЗ, ИЗВОЗ, СКЛАДИШТЕЊЕ ИОДЛАГАЊЕ ХЕМИКАЛИЈА2.1 Производња, увоз и извоз хемикалија2.2 Потрошња хемикалија2.3 Хемијски отпад2.4 Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиште иодлажу опасне материје2.5 Преглед постројења за рециклажу отпада2.1 Производња, увоз и извоз хемикалијаХемијска индустрија заузима веома значајну улогу у укупној индустријскојпроизводњи и спољнотрговинској размени Србије. То најбоље потврђују подаци о уделупроизводње пластичних и гумарских производа и нафтних деривата од 21.5 % бруто домаћегпроизвода у односу на укупну индустријску производњу остварену у 2004. години, као иудео од 18 % од укупне вредности спољнотрговинске размене Србије. Хемијска индустријаданас подмирује потребе земље за широким спектром производа почев од основних базниххемикалија као што су производи од нафте и гаса, индустријских хемикалија (неорганских иорганских), преко интермедијерних производа и финалних хемијских производа чији се бројстално повећава (ђубрива, пестициди, лекови, детерџенти, козметика, боје, адхезиви, итд.).Историјат развоја производње хемикалија и хемијских производа у Србији(индекси обима производње у периоду од 1966 до 2005, базни индекс 1945=0%)(преузето са сајта Савеза хемичара и технолога Србије www.shts.org.yu)Хемијска индустрија Србије је у свом развоју имала три изузетно успешна периода –први током 60-тих година када је пуштена у рад већина постојећих капацитета запроизводњу базних неорганских хемикалија, други између 1975.г. и 1982.г. када су напорифокусирани на развој базне петрохемијске индустрије и трећи између 1987.г. и 1990.г. кадасу остварени рекордни нивои производње и потрошње на националном нивоу. Крајем 80-тихгодина је производни програм домаће хемијске индустрије обухватао 7-8 хиљадаразноврсних хемијских роба на нивоу укупног годишњег обима производње од 8-10 милионатона.Последња декада XX века је била изузетно тежак период за хемијску индустријуСрбије. Започела је са негативним последицама распада бивше Југославије, као што суредукција димензија »домаћег« тржишта и »губитак« неколико важних хемијскихинтермедијера који су се производили у Хрватској, Словенији, Босни и Македонији. Следилоје разбуктавање грађанског рата, прво у Хрватској, а потом и у Босни, што је довело до24
увођења санкција Уједињених Нација према новоформираној СР Југославији. Премда су овесанкције биле укинуте средином 1995.г., последице толиког броја недаћа у кратком временусу биле огромне – обим производње хемијских роба је у 1998.г. био на нивоу од 35% обимапроизводње оствареног у рекордној 1989.г. Нажалост, ни то није био крај – недаће су текдоживеле врхунац у рано пролеће 1999.г. са почетком НАТО агресије на Србију. Током 78дана трајања NATO бомбардовања велики број хемијских постројења на локацијама уПанчеву, Лучанима и Баричу је скоро у потпуности уништен. Посебно велике економске инемерљиве еколошке штете су причињене у Панчеву, где су ракетирана и тешко оштећенапостројења за производњу хлора, VCM-а и амонијака.Табела 2.А: Производња хемикалија у Србији(Извор података: Републички завод за статистику Србије)Класе хемикалијаПроизводња(количина у 2006. г., тона)Пестициди 1 6,157Вештачка ђубрива 2 487,129Индустријскехемикалије 3 1,527,383Производи од нафте 4 3,481,864Хемикалије за општуупотребу 5 107,590Експлозиви 6 /УКУПНО 5,610,123Номенклатура производа се базира на класификацији делатности у ЕУ, тзв. NACEкласификација, у којој се петоцифарска ознака (подгрупа) односи на производе који се уконкретној делатности производе.1 Пестициди: обухватају производе под шифром 24200 (производња пестицида и других хемикалија запољопривреду)2 Вештачка ђубрива: обухватају производе под шифрама 24150.30 (азотна ђубрива, минерална илихемијска); 24150.40 (фосфорна ђубрива, минерална или хемијска); 24150.50 (калијумова ђубрива, минералнаили хемијска); 24150.80 (остала ђубрива, минерална или хемијска).3 Индустријске хемикалије: обухватају производе под шифрама 24110 (производња индустријскихгасова); 24120 (производња боја и пигмената); 24130 (производња осталих основних неорганских хемикалија);24140 (производња осталих основних органских хемикалија); 24150.10 (азотна киселина, сулфоазотне киселине,амонијак); 24150.20 (амонијум хлорид, нитрити, калијумнитрат, триамонијум фосфат, амонијумкарбонати);24300 (производња боја, лакова и сл.премаза, графичких боја и китова).4 Производи од нафте: обухватају производе под шифрама 23201 (производња деривата нафте) и 23202(производња битуменских материјала).5 Хемикалије за општу употребу: обухватају производе под шифрама 24510 (производња сапуна идетерџената, препарата за чишћење и полирање); 24520 (производња парфема и тоалетних препарата); 24630(производња етеричних уља).6 Експлозиви: обухватају производе под шифром 24610 (производња експлозива). С обзиром да сујединичне мере за поједине шифре производа који спадају у класу експлозива веома различите (кг, комад,метри), није било могуће приказати укупан збир.2.1.1 Најважнији произвођачи хемикалија у Србији(Извор: Привредна комора Србије - Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарскуиндустрију и индустрију неметала и Министарство животне средине и просторногпланирања - Одељење за хемикалије)25
Пестициди и остале агрохемикалије:ГАЛЕНИКА ФИТОФАРМАЦИЈА, Земун; ЖУПА, Крушевац; CHEMICALAGROSAVA, Београд; ЗОРКА - ЗАШТИТА БИЉА, Шабац; ЗОРКА-МИНЕРАЛНАЂУБРИВА, Шабац; ДЕЛТА АГРОХЕМИЈА, Београд; DUOCHEM, Београд;ВЕТЕРИНАРСКИ ЗАВОД, Суботица, ХЕМОВЕТ, Нови Сад; ЗОРКА КЛОТИЛД –АГРОТЕХНОХЕМ, Суботица; ЈУГОХЕМ, Лесковац, ИХП ПРАХОВО, Прахово; БВКОМЕРЦ, Нови Сад; АГРО-ХЕМ, Нови Сад; ХИ ПОЉОТОПЛИЦА, Ниш; МОНАДА ЛАБ,Београд; РТБ БОР ТОПИОНИЦА И РАФИНАЦИЈА БАКРА (ТИР), Бор.Вештачка ђубрива:ХИП АЗОТАРА, Панчево; АГРОХЕМ, Нови Сад; АЗОТАРА, Суботица; ИХП Прахово,ЗОРКА-МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА, Шабац; АЗОХЕМ, Суботица; ЖИТОМЕДИА, Кула;ЕКОМИНЕРАЛ, Смедерево; ЗОРКА КЛОТИЛД 1904, Суботица; ФЕРТИЛ, Бачка Паланка.Неорганске киселине и соли:Сумпорна киселина: РТБ БОР- ТИР, Бор; ЗОРКА, ШабацФосфорна киселина: ИХП-Прахово; ЗОРКА, Шабац;Хлороводонична киселина: ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, Крушевац; ЗОРКА-СОНА КИСЕЛИНА, ШабацАзотна киселина: ХИП АЗОТАРА, Панчево; ПРВА ИСКРА НАМЕНСКА, БаричХипохлорити: ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, КрушевацСулфати: ЗОРКА, Шабац; ЖУПА, Крушевац; ЗОРКА-МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА,Шабац; РТБ БОР- ТИР; ИХП Прахово; МАРКИНГ, УжицеФосфати: ИХП-ПраховоСиликати: ГАЛЕНИКА МАГМАСИЛ, Земун; СПЕКТАР, КрушевацСоли племенитих метала: РТБ БОР -Фабрика соли, БорАлкалије и хлор:ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, КрушевацИндустријски гасови:MESSER TEHNOGAS, Београд; LINDE GAS SRBIJA Индустрија гасова, Бечеј; ХИПАЗОТАРА, Панчево; Метанолско-сирћетни комплекс, Кикинда; РТБ БОР- ТИР, Бор;Основне органске хемикалије:Метанолско-сирћетни комплекс, Кикинда; ПКС ЛАТЕКС, Чачак; БРИКСОЛ, ВршацБазно петрохемијски производи:ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; НИС-РАФИНЕРИЈА НАФТЕ ПАНЧЕВО, Панчево;ФАБРИКА СИНТЕТИЧКОГ КАУЧУКА, ЕлемирПолимери и смоле: ХИП ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ХИПОЛ, Оџаци; ЦЕРПРОМ,Алексинац, ПКС ЛАТЕКС, Чачак; ДУГА, Београд; ХИНС, Нови Сад и др.Сапуни, синтетички детерџенти, средства за чишћење и полирање:АЛБУС, Нови Сад; БЕОХЕМИЈА, Београд; БИСЕР, Кумане; БРИКСОЛ, Вршац;ХЕМИК, Кикинда; ХЕМОДОМ, Сремска Каменица; ХЕМОПРОДУКТ, Крушевац; ХЕНКЕЛ-МЕРИМА, Крушевац; ХИНС, Нови Сад; ПАНОНИЈА, Панчево; SIMCHEM, Врањска Бања;SLAVICA PARAPHARM, Суботица; ХИНОМ, Ново Милошево; СПЕКТАР, Крушевац и др.Козметички производи:АУРА, Ниш; „МАРТИНОВИЋ“, Београд; БЕОЛАБ ЛАБОРАТОРИЈА, Београд; ДЦПХЕМИГАЛ, Лесковац; БИОМЕЛЕМ, Београд; BONES GROUP, Београд; DAHLIA, Београд;ГАЛЕНИКА, Београд; INTERCHEM, Јагодина; LONDESSA YU, Чачак; LUХOL, Зрењанин;26
НЕВЕНА, Лесковац; PHARMANOVA, Београд; „СТАНЧИЋ“, Бор; STEVAN STILL, Београд;YUCO HEMIJA, Бачки Јарак; БИСЕР, Кумане; ХЕМИК, Кикинда и др.Боје и лакови:ИБЛ ДУГА, Београд; ZORKA COLOR, Шабац; ZVEZDA HELIOS, Горњи Милановац;TORDA ZVEZDA, Горњи Милановац; ПРВИ МАЈ, Чачак; ТИГАР – ХЕМИЈСКИПРОИЗВОДИ, Пирот; НЕВЕНА, Лесковац; ПОМОРАВЉЕ, Ниш; HEMPRO-COLOR, Шид;ЈУГОХЕМ Б.С.Нова Пазова; БОЈАНА, Београд; MAXIMA, Лучани; SILEX, Панчево;ПИТУРА, Београд; ДЕЛФИН, Београд; СУКО, Пирот; КОТРОМАН, Мокра Гора, ЈУБ,Шимановци и др.Експлозиви:МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ, Лучани; ПРВА ИСКРА-НАМЕНСКА ПРОИЗВОДЊА, Барич;ТРАYАЛ Корпорација, КрушевацЕтерична уља:„ЈОСИФ ПАНЧИЋ“,Београд; АДОНИС, Соко Бања; КИРКА, Београд; МЕНТА, Падеј;МЕЛИСА, Апатин и др.Табела 2.Б: Увоз и извоз хемикалија у 2006. и 2007. години(Извор: Министарство финансија - Управа царина, Сектор за информационетехнологије)ТарифнибројУвоз 2006 Извоз 2006вредностнето маса,робе,тонаевравредностнето маса,робе,тонаевра27 949,852,555.88 903,913,531.19 189,026,337.44 54,079,693.8428 186,072,362.63 56,728,227.43 117,097,518.18 12,305,354.2829 62,210,600.21 118,900,887.41 261121376.9 125,447,643.6631 494,521,621.49 90,363,377.50 30,309,910.25 5,372,071.6132 54,347,121.26 85,250,736.25 69,522,548.66 25,064,586.1233 24,242,043.02 128,765,088.04 1,311,895.56 5,622,293.4934 90,096,025.38 106,360,527.83 21,433,188.18 16,226,918.7136 1,529,851.14 3,205,482.23 1,638,693.65 3,898,619.9138 6,769,077.39 6,769,077.39 789,833.97 2,831,139.95УКУПНО 1,869,641,258.40 1,546,134,162.40 692,251,302.74 250,848,321.59Тарифнибројнето маса,тонаУвоз 2007 Извоз 2007вредностробе,евра27нето маса,тонавредностробе,евра27 1,188,440,609.63 1,045,295,653.88 219,815,877.24 66,938,707.7728 242,536,174.54 69,080,993.93 166,443,647.89 16,999,036.7229 68,239,432.11 138,422,894.45 337158686.5 181,647,384.1231 653,471,989.45 139,413,269.74 95,583,861.60 16,713,790.04
32 66,441,474.78 109,337,078.46 124,029,946.10 46,520,897.0733 27,110,954.66 160,065,903.48 2,024,326.90 9,116,231.7734 95,964,210.73 125,232,326.90 46,671,147.62 39,800,822.0536 2,620,267.45 5,306,750.49 2,523,753.40 3,959,020.4538 8,292,631.53 60,947,349.48 1,536,354.43 5,009,358.70УКУПНО 2,353,117,744.88 1,853,102,220.81 995,787,601.63 386,705,248.69Сврставање производа у царинске тарифе врши се на основу Закона о Царинскојтарифи („Службени гласник“ бр.62/05), тако да су и класе хемикалија које су обухваћенеНационалним профилом сврстане под одговарајуће тарифне бројеве.2.2 Потрошња хемикалија2.2.1 Потрошња пестицида и ђубриваРепублички завод за статистику не прати на систематски начин потрошњу пестицида иђубрива у Србији (изражену у кг по ха обрадиве површине), тако да се подаци не објављују уСтатистичком годишњаку Србије. Подаци који постоје нису релевантни, с обзиром да неосликавају реално стање на тржишту.Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривредетакође не располаже подацима о потрошњи ђубрива и пестицида у неколико последњихгодина. За сада је успостављена евиденција о продаји пестицида на мало (од априла 2006.године) и тренутно се ради на изради методологије о начинима сакупљања података опродаји пестицида од велетрговина, али који иду директно крајњим корисницима. Такође,Управа за заштиту биља ради на реформисању евиденције о продаје пестицида упољопривредним апотекама, преко система фискалних каса.Вредност извоза у увоза робе по робним секторима према Стандардној међународнојтрговинској класификацији (СМТК). Извор података: Статистички годишњак Србије за 2007.год., Републички завод за статистику Србије.Извоз у 2006. г.,вредност мил.УСДУвоз у 2006. г.,вредност мил.УСДСирове материје осим горива 278 627Минерална горива и мазива 225 2595Хемијски производи 650 1867Вредност извоза и увоза према Класификацији делатности у оквиру Закона окласификацији делатности и о регистру јединица разврставања („Службени лист СРЈ”, бр.31/96 и 74/99). Извор података: Статистички годишњак Србије за 2007. год., Републичкизавод за статистику Србије.Производња кокса и дериватанафтеИзвоз у 2006. г.,вредност мил.УСДУвоз у 2006.г.,вредност мил.УСД130 66428
Производња хемикалија ихемијских производаПроизводња производа одгуме и пластике640 1818460 3752.3 Хемијски отпад2.3.1 Унутаргранично кретање отпадаТабела 2.В1: Унутаргранично кретање отпада за период од 01.01.2007. године до31.12.2007. године(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)Врста отпадаОловни акумулатори (АА170)Пнеуматици (ГК 020) за потребе добијања енергије у цементнојиндустријиПнеуматици (ГК 020) као алтернативно горивоХемијски гипс (АБ 140) као секундарна сировина у цементнојиндустријиПиритна изгоретина (АБ) као секундарна сировина у цементнојиндустријиВисокопећна гранулисана троска (ГЦ 070) као секундарнасировина у цементној индустријиШљака од сагоревања угља (АБ 010) као секундарна сировина уцементној индустријиШљака, пепео и остаци из производње алуминијума (АА110) каосекундарна сировина у ливницамаКоличина8.572,40 т5.308,92 т2.175 ком23.936,68 т15.863,25 т147.187,30 т181.809,76 т577,11 т2.3.2 Прекогранично кретање отпадаПодаци о прекограничном кретању отпада (увоз/извоз отпада) евидентирају се каопланиране количине на основу података из дозвола које издаје Министарство животнесредине и просторног планирања. Подаци о оствареним количинама увеженог/извеженоготпада евидентирају са на основу достављених јединствених царинских исправа (ЈЦИ).Табела 2.В2: Извоз опасног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)Врста отпада29ПланиранаколичинаОстваренаколичинаЕлектрична опрема са опасним материјама(АА)500,00 т 23,94 тОстаци из производње алуминијума(АА110)1.000,00 т 495,69 тОловни акумулатори (AA 170) Није планирано 184,99 тОтпади који претежно садрже неорганскесастојке а могу садржати метале и органскематерије (АB) (филтер погача од третманаотпадних вода)160,00 т Није потврђено
Отпади који могу садржати било органскебило неорганске састојке (АD) (сировине за 0,5714 т Није потврђенопроизводњу сладоледа)Отпад из поизводње фармацеутскихпроизвода (AD 010)125,71 т 89,87 тИндустријски отпад (АD 090) 100,00 т Није потврђеноОтпад контаминиран PCB ( RA 010) 151,52 т 27,79 тТабела 2.В3: Увоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)Врста отпадаПланиранаколичинаОстваренаколичинаОтпадне коришћене тонер касете које несадрже опасне материје (GA)320.000 ком 273.419 комОтпад и остаци бакра (GA 120) 17.739,99 т 78,83 тОтпад и остаци алуминијума (GA 140) 29.716,66 т 3.867,43 тОтпад и остаци цинка (GA 160) 300,00 т Није потврђеноОтпад од гвожђа и челика (GA 430) 163.800,00 т 2.208,97 тОтпад од платинских метала (GА 020) Није планирано 0,0038 тОтпад од пластике (GH) 11.096,77 т 328,57 тОтпад од папира (GI) 204.414,29 т 271,20 тТекстилни отпад (GJ) 3.975,00 т 245,40 тОтпадни гумени гранулат (GK 010) 1.833,33 т 129,35 тИстрошене пнеуматске гуме (GK 020) 204.366 ком 83.017 комТабела 2.В4: Извоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)Врста отпадаПланирана Остваренаколичина количинаОтпад од метала и металних легура (GA) 1.533,33 т Није потврђеноКатализатори на бази платине (GA 020) 0,0617 т 0,0926 тОтпад и остаци бакра (GA 120) 44.437,85 т 2.862,01 тОтпад и остаци алуминијума (GA 140) 56.310,49 т 9.770,02 тОстаци гвожђа и челика (GA 430) 1.340.612,75 т 315.278,69 тОтпад и остаци цинка (GA 160) 1.597,50 т 110,55 тЕлектрични и електронски склопови (GC010)83,33 т Није потврђеноОтпадни истрошени катализаториаутомобила (GC 060)75.000 ком Није потврђеноОтпад од стакла (GE) 43.166,67 т 9.785,63 тКерамички отпад (GF) 390,83 т 24,14 тОтпад од пластике (GH) 21.423,33 т 671,65 тОтпади гуме – струготина (GK 010) 300,00 т Није потврђеноПнеуматске гуме од тешких возила (GK3.800,00 т 66,50 т020)Отпад од папира или картона (GI) 150.246,67 т 11.994,94 тТекстилни отпад (GJ) 550,00 т Није потврђеноОтпад од коришћених рентген филмова(GO)3025,00 т Није потврђено
Отпад од фотографског филма (GО 040) 16,67 т Није потврђеноДруги отпад који углавном чиненеоргански састојци, а могу садржатиметале или органске материје (GG)(магнезитна и магнезитно хромитна опека)666,67 т Није потврђено2.4 Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиштеи одлажу опасне материјеПрема Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) правно ифизичко лице које обавља активности у којима је присутна или може бити присутна једнаили више опасних материја у количинама које су једнаке или веће од прописаних, а које могуизазвати удес дужно је да изради процену опасности од удеса. Подзаконски пропис којиуређује ову област је у припреми. Тренутно је на снази Правилник о методологији за проценуопасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерамаза отклањање последица („Сл. гласник РС“, бр. 60/94 и 63/94) који прописује обавезу вођењаевиденције од стране предузећа о опасним материјама и обавезу достављања података до 31.јануара текуће године за претходну годину.Шематски приказ обавезе достављања података о опасним материјама у складу санаведеним правилником:НЕРукујете са опасним материјамакоје су одређене Прилогом 1Правилника?ДАПодатке о опасним материјамапотражите у документацијикоја прати материју!ДАДа ли се у вашем предузећуопасне материје појављују узбирној количини већој од 1т/год ?ДАМорате пријавити све опаснематерије које се појављују уколичинама већим од0,1т/год. појединачно!НЕДа ли се у вашем предузећу изузетноопасне материје, на пример:• PCB (“пирален”)• карбонил хлорид (фозген),• метил изоцијанат,• жива и живина једињења ,• халогенисани органски растварачи,• једињења шестовалентног хрома• итд.појављују у збирној количини већој од0,01 т/год.?ДАНЕМорате пријавити ове опаснематерије!Немате обавезу достављањаподатака.Министарству доставите ИЗЈАВУ по ком основу не подлежете обавезидостављања података по Правилнику !31
На основу података које су доставила предузећа која подлежу овој обавези, формираелектронска база података која се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарствуживотне средине и просторног планирања.Табела 2.Г: Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет,складиште и одлажу опасне материјеБрој1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.Назив и адреса седиштепредузећаА.Д.“ДУГА“, Вилине воде6, БеоградА.Д. „ГАЛЕНИКА“Батајнички друм бб Земун,БеоградГАЛЕНИКАФИТОФАРМАЦИЈА,Батајнички друм бб, ЗемунБеоградАД „ФРИКОМ“,Зрењанински пут бб,БеоградЈКП“БЕОГРАДСКИВОДОВОД ИКАНАЛИЗАЦИЈА“ Макиш,Обреновачки пут бб,БеоградЈКП „БЕОГРАДСКИВОДОВОД ИКАНАЛИЗАЦИЈА“ БановоБрдо, Љешка 82, БеоградЈКП „БЕОГРАДСКИВОДОВОД ИКАНАЛИЗАЦИЈА“ БелеВоде, Водоводска 158,БеоградАД БИП „МОСТАР“ФАБРИКА ПИВА ИСЛАДА, Војводе путника 5,БеоградД.О.О. РАФИНЕРИЈАНАФТЕ ПалилулаПанчевачки пут 83, БеоградАД ″ВРЕЊЕ″ Индустријашпирита и квасцаРадничка 3, БеоградАД ″ИМЛЕК″БЕОГРАД Индустријсконасеље бб, Падинска СкелаГранскаприпадностхемијскаиндустријафармацеутскаиндустријапроизводњапестицидапрехрамбенаиндустријаСредњагодишњаколичинаопаснематерије (т)15,702140 комРешење о сагласностина процену опасностиод хемијског удеса(да/не)План заштите одхемијског удеса (да/не)не938 не467производња воде 1,089,749274 непроизводња воде 64 непроизводња воде 492 непроизводња пива 268нафтни деривати 5,252 непроизводњаалкохола и квасцапроизводња млекаи млечнихпроизвода144 т1092 м3800 л1,237 неРешење о сагласности15.12.2006.Урадили Планзаштите од хемијскогудеса и План санацијеРешење о сагласности25.04.2005.Нису урадили Планзаштите од хемијскогудесаРешење о сагласности04.04.06.Урадили Планзаштите од хемијскогудеса и Плансанације.Решење о сагласности21.08.07.Урадили Планзаштите од хемијскогудеса и План санације32
12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.НИС „ЈУГОПЕТРОЛ“БЕОГРАД складиште ТНГаОвча Лоле Рибара 12.Београд-насеље ОвчаАД „ТЕХНОХЕМИЈА“Вилине Воде 47, БеоградАД „ТЕХНОХЕМИЈА“Вилине Воде 47, Београд,магацин ДобановциАД „ТЕХНОХЕМИЈА“Вилине Воде 47, Београд,складиште у НишуАД „ТЕХНОХЕМИЈА“Вилине Воде 47, Београд,производни погон ЛештанеНИС ПЕТРОЛ-ЈУГОПЕТРОЛ Радничка 5Чукарица, Београд„ЂУКАПОЛ“ д.о.о.Аутопут 22, Земун„ПИТУРА“ СлободанаБајића 1, Земун ПољеПД ТЕНТ Д.О.О.Обреновац, ТЕНТ АБогољуба УрошевићаЦрног 44, ОбреновацПД ТЕНТ Д.О.О.Обреновац, ТЕНТ ББогољуба УрошевићаЦрног 44, ОбреновацПД ТЕНТ Д.О.О.Обреновац, ТЕ Колубара,Велики Црљени 3. Октобар146, Велики Црљени,ЛазаревацПД ТЕНТ Д.О.О.Обреновац, ТЕ“МОРАВА“Свилајнац, Ђуре Ђаковића63„ХИП-Петрохемија“ а.д.Спољностарчевачка 82,ПанчевоНИС АД НОВИ САДНИС ПЕТРОЛРАФИНЕРИЈА НАФТЕПАНЧЕВОСпољностарчевачка 199,Панчево„ХИП-АЗОТАРА“Спољностарчевачка 82,транспорт ипрометприродног итечног гасахемијскаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустрија33145,729нафтни деривати 275,000производњасунђерафабрика боја илаковапроизводњатермоелектричнеенергијепроизводњатермоелектричнеенергијепроизводњатермоелектричнеенергијепроизводњатермоелектричнеенергијехемијскаиндустријанафтнаиндустрија110 не5 не4 не16 не1024,0579,049 т38,601 лРешење о сагласности06.03.06.Нису урадили Планзаштите од хемијскогудесаРешење о сагласности26.12.2007.Урадили Планзаштите од хемијскогудесаРешење о сагласности27.12.2007.План заштите требада ураде од хемијскогудесаРешење о сагласности14.06. 2007.План заштите одхемијског удеса требада урадеПозитивно мишљењена елаборат из 2002.годинеПозитивно мишљењена елаборат из 2002.године4,536 У процедури2,478 не943,318 У процедури5,665,690 У процедури382,045 У процедури
Панчево27.28.29.30.31.32.33.34.35.36.37.А.Д. „ЖУПА“ ШандораПетефија бб, КрушевацА.Д. „ЖУПА“ ШандораПетефија бб, КрушевацА.Д. „ЖУПА“ ШандораПетефија бб, КрушевацА.Д. „ЖУПА“ ШандораПетефија бб, Крушевац″Трајал″Фабрика експлозиваи пиротехнике КрушевацМилоша Обилића бб″Трајал″Фабрика заштитнихсредстава КрушевацМилоша Обилића бб″Трајал″Фабрика теретне ииндустријске пнеуматикеКрушевац МилошаОбилића бб″Трајал″Корпорација КрушевацМилоша Обилића бб″Хенкел Мерима″ СтанојаАтанацковића бб,КрушевацХолдинг „ИХП Прахово“АД Прахово, ПраховоНИС Петрол, Југопетрол -Инсталација „Прахово“ уПрахову38. АД „ ХОЛЦИМ“ Параћин39.40.41.42.43.АД „ЗВЕЗДА-ХЕЛИОС“Радована Грковића 24,32300 Горњи МилановацРТБ БОР-ГРУПАРУДНИЦИ БАКРА ДОО,Кестенова 8, БорПогони РТБ-а БОР, ЂорђаВајферта 20-29, БорРТБ БОР-ГРУПА РУДНИКБАКРА МАЈДАНПЕК ,Светог Саве 2, МајданпекРТБ БОР ГРУПА ТИРФАБРИКА СОЛИ ИМЕТАЛА Саве Ковачевића,хемијскаиндустријакалијумова хемијахемијскаиндустријафлотационасредствахемијскаиндустријапестицидихемијскаиндустријаФ-ка“Сулфати“Фабрикаексплозиваи пиротехникеФабриказаштитнихсредставаФабрика теретнеи индустријскепнеуматике341,940 не706 не454 не251 не5,666 не66 не5,381 нехемија и неметали 921 нехемијскаиндустријахемијскаиндустријанафтнаиндустријацементнаиндустријаиндустрија боја илаковавађење рудаобојених металафабрикасумпорнекиселинепроизводња рудебакра иконцентратафабрика солиметала13,374 нене338,505 не6,791 не4,668,905 не8,1151,908,618 не78Решење о сагласности02.10.2007.Урадили Планзаштите од хемијскогудеса и План санацијеДорада 07.04.06.Нису доставилиелаборат на поновноразматрањеРешење онесагласности
Бор44.45.46.47.48.49.50.51.52.53.54.55.56.57.58.59.60.НИС АД НОВИ САД НИСПЕТРОЛ РАФИНЕРИЈАНАФТЕ, Пут Шајкашкогодреда 4, Нови Сад„ЗОРКА“ Минералнађубрива А.Д.Хајдук Вељкова 1, Шабац„ЗОРКА“ Заштита биљаА.Д. Хајдук Вељкова бб,ШабацА.Д. „ЗОРКА ЦОЛОР“Хајдук Вељкова бб, ШабацХемофарм Концерн „Зорка-Пхарма“ Хемија а.д.Шабац, Хајдук Вељкова бб,ШабацU.S STEEL SERBIA, Д.О.О.у Шапцу, Хајдук Вељковабб, ШапцуХК „ВИСКОЗА“ АД ,Холдинг цантар,Градилиште бб, ЛозницаДП ″РУДНИЦИ ИТОПИОНИЦА″ЗАЈАЧАЛОЗНИЦА, Јована Цвијића11, ЛозницаАД „MESSERTEHNOGAS“ Бањички пут62, фабрика Смедерево,локација у РадинуU.S STEEL SERBIA, Д.О.ОГоранска 12, СмедеревоНИС А.Д. Нови Сад, НисПЕТРОЛ НИС Југопетрол -инсталација СмедеревоЂуре Салаја 19 26000СмедеревоДОО „ВАПЕКС“ КоњевићиЧачакАД „ПРВИ МАЈ“ ЧАЧАКНиколе Тесле 9, ЧачакАД „ПКС-ЛАТЕКС-ХЛЦ“ЧАЧАК Николе Тесле 1,ЧачакАД „МЕТАНОЛСКОСИРЋЕТНИ КОМПЛЕКС“Милошевачки пут бб,Кикинда„АЛБУС“ а.д.Привредникова 10, НовиСад„ХИПОЛ“Индустријска зона, Оџацинафтнаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустријапроизводњачеликапроизводњацелулозеиндустријаминералапроизводњатехничких гасовапроизводњагвожђа и челикапромет нафте инафтних дериватапроизводњапластичних масахемијскаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустријахемијскаиндустрија351,188,297 У процедури77,782 не81 не538 не650 не11,78,304 не13,473 не19,500 не415,754Решење о сагласности02.12.2005.Урадили планзаштите од хемијскогудеса и план санацијене158,391 У процедури941236,649 не871 не207,900 не368 не45,579Решење о сагласности28.05.07.Урадили Планзаштите од хемијскогудеса и План санацијеПозитивно мишљењена елаборат 1998.
61.62.63.64.65.66.67.68.69.70.71.72.73.74.75.76.77.78.79.„ВИТАЛ“Маршала Тита 1, ВрбасАД „ДИЈАМАНТ“Темишварски друм 14,ЗрењанинАД „ЛИВНИЦА“Милошевачки пут 34,КикиндаФабрика синтетичкогкаучука, ЕлемирДОО „Бриксол“ кућнахемија, Дубровачка бб,Вршац„ХЕМОФАРМ КОНЦЕРН“А.Д. Београдски пут бб,ВршацДоо „Зорка Клотилд 1904“Едвина Здовца 8, СуботицаКонцерн „Фармаком МБ“Шабац,Фабрика акумулатораСомбор Градина 3, СомборАД „Апатинска пивара“,Трг Ослобођења 5, Апатин„Крушик“ АкумулаториВладике НиколајаВелимировића 67, ВаљевоА.Д. „РУМАГУМА“Индустријска бб, РУМААД MESSER TEHNOGAS -Душана Поповића 24, НишФХИ „ЗДРАВЉЕ“А.Д.Влајкова 199ЛесковацДПХИ „НЕВЕНА“Ђорђа Стаменковић бб,ЛесковацАД ФАП КОРПОРАЦИЈА29 октобар, ПрибојАД „ВАЉАОНИЦАБАКРА“Првомајска бб, СевојноАД „ИМПОЛ СЕВАЛ“Првомајска бб, СевојноАД „АЛФА-ПЛАМ“Радничка 1, ВрањеАД „ХИВ“Омладинских бригада 11,прехрамбенаиндустријапрехрамбенаиндустријапроизводња ипрерада металаФабрикасинтетскогкаучукахемијскаиндустријафармацеутскохемијскаиндустријахемијскаиндустријафабрикаакумулаторапрехрамбенаиндустријапроизводњаакумулаторапроизводњаалуминијумахемијскаиндустријахемијскаиндустрија36297,102 т3000 л7,168,000 Нм32518 т7,062,697 м342 т423 л154,076 т150затворенихкондензаторагодинененене647 не10,800,942 не643 не11,355 т80,200 л600,120 м318,468У процедурине52 непроизводња гума 1,104 непроизводњатехничких гасовафармацеутскохемијскаиндустријахемијскаиндустријапроизводња ипрерада металапроизводња ипрерада метала20,54546 не9 не91 не9,392 не1,485 не909 не45 неРешење о сагласности22.01.2007.Урадили Планзаштите од хемијскогудеса и План санацијеРешење о сагласности19.06.2006.Нису урадили Планзаштите од хемијскогудеса
80.81.82.83.84.85.86.87.88.89.90.91.91.93.94.95.96.97.98.ВрањеАД „МИЛАНБЛАГОЈЕВИЋ“ НаменскаРадничка бб, ЛучаниДОО „ТИГАР-ТЕХНИЧКАГУМА“Николе Пашића 213, ПиротДОО „ТИГАР ОБУЋА“22 Дивизије 10, ПиротДОО „TIGAR ТYRES“Николе Пашића 213, ПиротДОО „ТИГАР ХЕМИЈСКИПРОИЗВОДИ“Николе Пашића 213, ПиротАД „ФАМ“Југ Богданова бб, Крушевац„VICTORIAGROUP“ а.д.Фабрика уља и биодизела„VICTORIA OIL“Бранка Ерића 2, ШидНИС АД НОВИ САД,Огранак НИС ТНГ Елемир,Пролетерска бб, ЕлемирАД „АГРОХЕМ“Рибарска 3, Нови СадДОО „ЈУКОХЕМИЈА“Цара Лазара бб, БачкиЈаракДОО „ХЕМОВЕТ“Индустријска зона бб,Бачки ПетровацДОО „СИНТЕЛОН“Индустријска зона бб,Бачка ПаланкаАД „ФИМ“ Кањижа ПутНародног хероја 12АД „НЕОПЛАНТА“Приморска 90, Нови СадДОО „ТАРКЕТТ“Индустријска зона бб,Бачка ПаланкаАД „ХАНПЛАСТ“Сурдулички пут бб,Владичин ХанДОО „СИМПЕН“Индустријска зона бб,БујановацЈП „МАТРОЗ“ Јарачки путбб, Сремска МитровицаНИС Петрол Југопетролинсталација„НИШ“ ,Булевар 12. фебруар 159,Нишхемијскаиндустрија3748,281 непроизводња гуме 17 непрерада каучука 390 непрерада каучука 15,026 нехемијскаиндустрија339 нефабрика мазива 16,313 нефабрика уљабиодизелаенергетикахемијскаиндустријахемијскаиндустријапроизводњапестицидахемијскаиндустријапроизводњаизолационогматеријала447,824У процедурине2,729 не29 не109,045 неПозитивно мишљењена елаборат 2004.год56 У процедурипрерада меса 494 непрерадапластичних масахемијскаиндустријапроизводњасунђерапроизводњацелулозе и папира1 не65,000 не678нафтни деривати 150117 неРешење о сагласности23.10.2006.План заштите одхемијског удеса требада урадеРешење о сагласности14.12.2007.Урадили Планзаштите од хемијскогудеса и Плансанације.
2.5 Преглед постројења за рециклажу отпадаТабела 2.Д: Преглед постројења за рециклажу отпада(Извор: Агенција за рециклажу)Локација постројењаФПМ „Београф“ ,Кумодрашка 290,Београд„Борверк еуротраде“,Мике Аласа 40,БеоградЛивница „Победа“,Краља Александра435, Београд„Унирај“, МиленкаКушића 6, Београд„Ливница А и Т“,Тошин Бунар 268,Нови Београд„Таспромет“,Кртињска 1, Београд,ОбреновацФабрика картонаУмка, 13. Октобра 1,Умка, Београд„Термовент“ а.д. СЦ-Ливница челика,Индустријска зона бб,Бачка Топола„Интеркорд“,Београдски пут 242,Суботица„Анипласт“,Хоргошки пут 109,Суботица„ Le Belier“,Милошевачки пут 34,Кикинда„Кикинда“ А.Д.Ливница,Милошевачки пут бб,Кикинда„Лепенка“ , ЦараДушана 45, НовиКнежевац„Кртола“, Јабучки ритбб, Панчево„Папулић“,Карађорђева 2,Панчево„Картон“, АмброзијаШарчевића, СомборФабрика акумулатора„Сомбор“, Градина 3,СомборОпис постројења, операције илиобјектаОперацијеобнављања(Р листа)Да ли објекаттретира увеженотпад? (Да/Не)Рециклажа отпада од пластике Р5 НеРециклажа отпада од пластике Р5 НеРециклажа отпада од метала(гвожђа)Рециклажа отпада од текстила Р5 ДаРециклажа отпада од метала(гвожђе)Рециклажа отпада од гуме Р5 НеРециклажа отпада од папира Р5 ДаРециклажа отпада од метала(гвожђе)Рециклажа отпада од пластике Р5 НеРециклажа отпада од пластике Р5 ДаРециклажа отпада од метала(алуминијум)Рециклажа отпада од метала(гвожђе)Рециклажа отпада од папира Р5 НеРециклажа отпада од гуме Р4 ДаРециклажа отпада од текстила Р4 ДаРециклажа отпада од папира Р5 НеРециклажа отпада од метала(акумулатори)Р4Р4Р4Р4Р4Р4НеНеНеНеДаНе38
Беочинска цементараLafarge, Трг БФЦ 1,Беочин„Аутотехник Вејић“,Новосадски пут 44,Ветерник„Пнеутек“, Блок 99 бб,Врбас„Нова Гума“,Индустријска бб, Рума„Боројевић“, Сремска1, Мајур, Шабац„YU Kraiburg“Фрушкогорска 8,БачинциРудници и топионица„Зајача“, ЈованаЦвијића 11, Лозница„Дуња картон“,Војводе Путника 6,ШабацАД ливница „Љиг“,Љиг„ U.S.Steel Serbia“,Горанска 12,Смедерево„034“, ДрагославаСредојевића 89,Крагујевац„Ливница Феникс“,Косанчичева 92,ЋупријаХолцим (Србија) а.д.Цементара, Поповац„Метал Цинкара“,Кнеза Милоша бб,Ћуприја„Мип Ливница“, КнезаМилоша 200, Ћуприја„Цементара Титан“,Живојина Мишића бб,КосјерићИндустријскикомбинат „Гуча“,31210 Гуча„Ливница“Пожега“,Бакоиничка 14,Пожега„Ливница ФАП“ ,Пријепоље„Импол-Севал“ ,Првомајска бб,СевојноВаљаоница бакра,Првомајска бб,СевојноКоинсенерација гумаРециклажа високопећне троскеРециклажа отпада од гуме Р5 ДаРециклажа отпада од гуме Р5 ДаРециклажа отпада од гуме Р5 ДаРециклажа отпада од гуме Р5 ДаРециклажа отпада од гуме Р5 ДаРециклажа отпада од метала(олово)Рециклажа отпада од папира Р5 НеРециклажа отпада од метала Р4 НеРециклажа отпада од метала(гвожђе)Рециклажа отпада од метала Р4 ДаРециклажа отпада од метала(алуминијум)Коинсенерација гумаРециклажа пиритна изгоретина,фосфо гипс, шљака и пепео одсагоревања угља и високопећнатроскаРециклажа отпада од метала(цинка)Рециклажа отпада од метала(гвожђа)Рециклажа отпада од високопећнетроскеРециклажа отпада од метала(гвожђе)Рециклажа отпада од метала(гвожђе)Рециклажа отпада од метала(гвожђе)Рециклажа отпада од метала(алуминијум)Рециклажа отпада од метала(бакар)39Р5Р5Р4Р4Р4Р5Р5Р4Р4Р5Р4Р4Р4Р4Р4НеНеНеНеНеНеНеНеНеНеНеДаДа
„НИТИ“ , Гружанска3, Горњи Милановац„Златна нит“, ЈованкеРадаковић 30, ГорниМилановац„Божо Томић“,Индустријски пролаз18, Чачак„Quatro kompani“,Чачак„Папирпак“, Прељина,Чачак„Ролна“, Љубић 617,Чачак„Панчо“, Крагујевачкибатаљон 34, Врњачкабања„SNG Kompani“ ,Косте Стаменковића 9,Ниш„Nissal“ , БулеварСветог цараКонстантина бб, Ниш„Ауто-Мирко 2“,Малопланска 16,ПрокупљеЛивница „Лесковац“,ЛесковацЕкотанк, Пролетерскесолидарности 21д,БеоградБиопримат,Златиборска 37,Земун, БеоградЕкометал, Гробљанска2, ВрдникБожић и синови,Арсенија Чарнојевићабб, Омољица, ПанчевоРафинерија нафтеБеоград, Панчевачкипут 83, БеоградУниверзал Јовановић,Главички пут бб,ПараћинРТБ ТИР, ЂорђаВајферта 20-26, Бор„ПерихардИнжењеринг”,Књегиње Зорке 24,Београд„Ribon cms”,Добропољска 29,београдРециклажа отпада од текстила Р5 НеРециклажа отпада од текстила Р5 НеРециклажа отпада од папира Р5 НеРециклажа отпада од гуме Р5 ДаРециклажа отпада од папира Р5 ДаРециклажа отпада од папира Р5 НеРециклажа отпада од пластике Р5 НеРециклажа отпада од пластике Р5 НеРециклажа отпада од метала(алуминијум)Рециклажа отпада од гуме Р5 ДаРециклажа отпада од метала(гвожђе)Третман муљева добијених изпроцеса производње нафтнеиндустрије-солидификацијаРециклажа отпадних јестивихбиљних уља и мастиРециклажа електронског отпада икоришћених раствора средстава зафиксирање и коришћених раствораразвијачаРециклажа електронског отпадаРерафинација коришћених уља(моторна, хидраулична,циркулациона, редукторска,компресорска, турбинска и трафоуља)Рециклажа отпада од метала Р4 НеРециклажа отпада од метала(бакар)Рециклажа тонер касетаРециклажа тонер касетаР4Р4Р9Р9Р4Р5Р4Р5Р9Р4Р5Р4Р5Р4ДаНеНеНеНеНеНеНеНеНе40
„Image-Z”, КнезМилетина 7/1, Београд„Ribon commerce”,Балканска 30,Крагујевац„Alfa ribon”, Адзинеливаде 5, Београд„ВХП Систем”,Драгослава Поповића11, Београд„Протеус”, Футошка30/1, Нови Сад„TRS Swissproduction”, РадеКончара 1,ПетроварадинРециклажа тонер касетаРециклажа тонер касетаРециклажа тонер касетаРециклажа тонер касетаРециклажа тонер касетаРециклажа тонер касетаР5Р4Р5Р4Р5Р4Р5Р4Р5Р4Р5Р4НеНеНеНеНеДа41
3. ПОГЛАВЉЕ: ПРИОРИТЕТНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НАПРОИЗВОДЊУ, УВОЗ, ИЗВОЗ И УПОТРЕБУ ХЕМИКАЛИЈА3.1 Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз и употребухемикалија3.2. Коментари и препоруке3.1 Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз иупотребу хемикалијаТабела 3.А: Опис проблематичних областиПрирода проблема Град/регион Кратак опис проблемаЗагађење ваздуха иземљишта изтермоелектранаЗагађење ваздуха којепотиче из НИСРафинерије, НИСПетрохемије и ХИПАзотареЗагађење ваздуха којепотиче из рударскотопионичарског басенаБорКолубарски угљени басен(термоелектране НиколаТесла А и Б и Колубара Аса инсталираном снагом од3.160 МW )Костолачки угљени басенса инсталираном снагом од1.007 МWПанчевоБорЗагађење ваздуха којенастаје због застареле инеефикасне технологијесагоревања и лигниталошег квалитета. Непостоје постројења заодсумпоравање илисмањење емисије оксидаазота. Поред загађењаваздуха значајан јепроблем загађењаземљишта пепелом који сествара у великимколичинама збогсагоревања лигнита лошегквалитета. Термоелектранеу Србији стварају више од6 милиона тона летећегпепела годишње који се нескладишти на адекватанначин и доводи досекундарних емисијазагађујућих супстанција уваздух. Таква одлагалиштапепела заузимајуповршину од око 1.800хектараЗагађење ваздуха којенастаје због застареле инеефикасне технологије,недостатак третманаиздувних гасова, као и лошрад и одржавањепостројења.Загађење ваздуха којенастаје због застареле инеефикасне технологијепроизводње бакра,неадекватног складиштењаи одлагањарепроматеријала,укључујући рудне копове.Значајно загађење потичеи од неадекватног42Хемикалије/загађујућематеријеКолубарски угљени басенемитује 162.000 т SОx, 38.280т NОx и више од 18.000 тчестица годишње.Костолачки угљени басенемитује 100.000 т SОx, 8.770 тNОx и 6.340 т честицагодишње.Велика количина пепела којисе не складишти на адекватанначин и доводи досекундарних емисијазагађујућих супстанци уваздухТешки метали који сурегистровани у таложнимматеријама, пепелу садепонија, а спорадичниммерењима и у укупнимсуспендованим честицама.Угљоводоници (бензен, PAH),SОx, NОx, честице (дим, чађ,прашина)Тешки метали који сурегистровани у таложнимматеријама, пепелу садепонија, а спорадичниммерењима и у укупнимсуспендованим честицамаSО 2 , NОx, VOC, PAH,честице (дим, чађ, прашина).Тешки метали који сурегистровани у таложнимматеријама, пепелу садепонија, а спорадичниммерењима и у укупнимсуспендованим честицама
складиштења и одлагањануспродуката, као што сујаловине код површинскихкопова.Главни загађивачи ваздуха суиздувни гасови моторнихвозила (угљен моноксид, азотдиоксид, олово као и бензен,PAH и др.).Загађење ваздуха увеликим урбанимсрединамаБезбедно одлагање, извозили контролисаноуништавање пестицидаБеоград,Нови Сад, Ниш,Крагујевац, Суботица,Зрењанин, Панчево, Чачак,Лесковац, Смедерево,Ваљево, Краљево,Крушевац, Ужице, Врање,Нови Пазар, Шабац,Сомбор, Пожаревац,Зајечар, СремскаМитровица, Јагодина иЛозницаПраховоЗагађење ваздуха којепотиче највећим делом одсаобраћаја и током грејнесезоне из процесасагоревања фосилнихгорива која садрже сумпор.Стара возила, још увеккористе оловни бензин инискоквалитетна моторнагорива (дизел гориво сависоким процентомсумпора). Нема планова заувођење контроле возила усаобраћају, за побољшањењиховог одржавања, илинапуштање оловногбензина.Нитрофен, око 50 тона,продат почетком 90-тих најавној аукцији Управецарина, уступљен ИХППрахово – регистрацијапрепарата Празилин 21.ИХП Прахово продалозалихе предузећу Долхим,Бела Црква. Власниквршио препакивањенитрофена уфалсификовану амбалажупрепарата који садржемонокротофос иимазетапир. Откривенонакон штете на луцерки.Заплењено око 50 тона,ускладиштено привременоу ИХП Прахово, где се идаље налази. Противвласника Долхим43Зимски смог, летњи смог,тешки метали, суспендованечестице до 10 микрона (СЧ10)и таложне материје илиукупне суспендоване честице(УСЧ) све преко 20 микрона, ичађ, која се поново појављујеи у WНО као значајна сааспекта утицаја на здравље.Зимски смог представљазагађење ваздуха материјамаиз процеса сагоревањафосилних горива која садржесумпор и честице (дим, чађ,прашина). Синергетскоделовање сумпордиоксида исуспендованих честица јепојачано у односу на ефекатпојединачног деловања свакеод ових материја.Летњи смог представљасмешу оксиданса тзв.фотохемијских оксиданасакоји настају као производделовања ултравиолетногзрачења на смешу присутнихзагађујућих материја (азотовиоксиди, угљоводоници). Подутицајем сунчеве светлостиразлаже са азот диоксид иослобађаатом кисеоника који јереактиван и ствара озоннитрофен
Правилна применамеђународних споразумакоји се односе натранспорт опасних теретаНису изграђени прописикоји треба да омогућепримену RID, ADRТериторија РепубликеСрбије – посебнотранспорт кроз великеградове и међународнитранспортТериторија РепубликеСрбије – посебнотранспорт кроз великеградове и међународнитранспортпокренута кривичнапријава 2004. године, јошувек није окончанпоступак.Познавање обавеза свихучесника (правна лица:пошиљаоц, лице којепакује, пуниоц, корисникконтејнер цистерне,утоваривач, транспортер,прималац) у превозуопасних материја.Неизграђен надзортехнички,кадровски,инфраструктурнообезбеђењеуређенихпростора за искључењевозила.Није започета процедураобуке и именовањаСаветника за безбедност упревозу опасне робе.Обуке манипуланата ивозача не обављајуСаветници за безбедност.Не поштују се прописи ојединственој кодиранојамбалажи за превоз опаснеробе.Све опасне материје које сеналазе у табели А:RID/ADR/ADNСве опасне материје које сеналазе у табели А:RID/ADR/ADNТабела 3.Б: Приоритетни проблеми у вези хемикалијаПрирода проблемаЗагађењеповршинских иподземнихвода и купалиштаЗагађење воде запићеЗагађењеземљиштаНивопроблема 1Степензабринутости2регионални висок нискарегионални висок средњаСпособностконтролепроблема 244Доступностстатистичкихподатака 3довољна,подаци измониторингакоји вршиРепубличкихидрометеролошки завод;подаци оквалитету водена купалиштимамогу се добитииз Института зајавно здрављеСрбије ”ДрМиланЈовановићБатут”довољна,подациИнститута зајавно здрављеСрбијерегионални висок ниска недовољнаСпецифичнехемикалије којеизазивајузабринутосторганска инеорганскаједињења, као итешки метали којипотичу изиндустријских,пољопривреднихи комуналнихотпадних вода ипроцедних вода издепонијаУ Војводинигвожђе, нитрати,арсен и манган; уцентралној Србијифекалне и укупнеколиформнебактеријеорганска инеорганскаједињења, као иРангирањеприоритета 4212
Остаци/резидуехемикалија ухраниТретман опасноготпада/одлагањеЗдрављезапослених:ПољопривредаЗдрављезапослених:ИндустријаУтицај загађењаживотне срединена јавно здрављеХемијски удеси:ИндустријаХемијски удеси:ТранспортНепознати увозхемикалијаЗагађење ваздухаСкладиштење/одлагањенапуштениххемикалијаТровањехемикалијама/Самотровањанационални висок ниска недовољнатешки метали којипотичу изиндустријскихпогона, изпољопривреднихактивности исаобраћајаПестициди, тешкиметали, адитиви,хормони иантибиотицинационални висок ниска недовољна опасан отпад 1регионални висок ниска недовољна пестициди 2национални средњи ниска недовољнаРегионални илокалнивисок ниска недовољнанационални висок ниска довољнанационални висок ниска довољнанационални висок ниска недовољнаРегионални илокалнивисок ниска недовољнанационални висок ниска недовољнанационалниНедовољна,подаци треба дасе достављајутоксичне (опасне)хемикалијеNОx, VOC, озон,честице, Pb иостали тешкиметали,угљоводоници(бензен, PAH,диоксини)Амонијак,отпадни ксантат,Hg, Рb, Мn, Zn, Cuи Cd, индустријскиотпад изпроизводњепестицида, итд.Све опаснематерије које сеналазе у табели АпрописаRID/ADR/ADNпостоји праћењеувоза отрова(нејаснадефиницијатермина у домаћемзакону) крозиздавање решењаали не постоји уелектронскојформи и непостоји базаподатака(Предвиђено јеновим Законом охемикалијама)SОx, NОx, CO,честице (дим, чађ,прашина),угљоводоници(бензен)POPs хемикалије(PCB, пестициди)Лекови икомбинацијалекова и алкохола2211121145
ДуготрајнеорганскезагађујућесупстанцеНајзагађенијелокације у Србијиса приоритетом засанацијуНационалномцентру законтролутровањанационални висок ниска недовољна POPs хемикалије 1национални висок нискаДовољна,подациМЖСПП-(видети Табелу3Ц)Велики бројхемикалија ихемијскихпроизвода1 Унети : локални, регионални или национални2 Унети : низак, средњи или висок3 Унети : довољан, недовољан или нема података; извор података треба споменути посебно4 Обезбедити релативно рангирање проблема (од 1 до 5) са којима се свака држава суочава ((1)-занајозбиљније проблеме, (2)-за озбиљне, итд)). Иста оцена може бити дата различитим проблематичнимобластима.13.1.1 Стање загађености ваздуха на територији Републике Србије(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и ИзвештајаАгенције за заштиту животне средине за 2006. годину)Термоелектране, сагоревање у домаћинствима, моторна возила и индустријскапостројења јесу главни извори загађења ваздуха у Србији. Највеће загађење ваздуха потичеиз процеса сагоревања лигнита лошег квалитета, као и моторних горива. Поред тога, нискецене енергије, нерационална и неефикасна употреба енергије, застареле и неефикаснетехнологије сагоревања, лоше одржавање постројења и стари возни парк (преко 12 годинастарости) повећавају висину емисија упркос смањеној привредној и индустријскојактивности. Главни извори загађења су термоелектране у Колубарском и Костолачкомугљеном басену. Колубарски басен (Никола Тесла А и Б и Колубара А), са инсталираномснагом од 3.160 МW, емитује 124.999 т SОx, 33.658 т NОx и више од 8121 т честицагодишње. Костолачки басен, са 1.007 МW, ослобађа 102.667 т SОx, 9.823 т NОx и 2.765 тчестица годишње (Подаци из извештаја републичке инспекције за заштиту животне срединеза 2007. годину у складу са Уредбом о врстама загађивања, критеријумима за обрачуннакнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања иплаћања накнада („Службени гласник РС“, бр. 113/05)). Термоелектране такође производе 6до 8 милиона тона прашине мале токсичности, која се непрописно складишти, узрокујућинеконтролисане секундарне облике загађења.Остали важни извори загађења су рафинерије у Панчеву и Новом Саду, цементаре уПоповцу, Беочину и Косјерићу, као и хемијске и металуршке фабрике (Бор). Уопштеноговорећи, њихове технологије неефикасно користе репроматеријале и енергију; постојинедостатак третмана издувних гасова, као и лош рад и одржавање. Значајна количиназагађења ваздуха потиче, такође, из неадекватног складиштења и одлагања репроматеријала,укључујући рудне копове.Емисија гасова из индивидуалних ложишта представља значајан удео у укупномзагађењу ваздуха урбаних средина. Према доступним подацима 53% од анкетиранихдомаћинстава у Србији користи лигнит и дрво као извор загревања, за кување и добијањатопле воде (анкета преко 3000 домаћинстава у свим регионима Србије-“Stuck in the Past,Energy, Environment and Poverty, Serbia and Montenegro”, UNDP, Belgrade, 2004. ISBN No 86-905231-0-3).46
Стара возила, од којих је већина увезена у великом броју, још увек користе оловнибензин и нискоквалитетна моторна горива. Не постоје планови за увођење контроле возила усаобраћају, за побољшање њиховог одржавања или напуштање оловног бензина.Интересантно је напоменути да се домаћи аутомобил, ЈУГО, са каталитичким претварачимапроизводи само за извоз. У порасту је загађење које потиче од саобраћаја, укључујућиконцентрацију чађи, нарочито у великим градовима. Према извештају Дирекције за техничкепослове и инвестиције »Југопетрол« и Лабораторије Југопетрола просечне вредности олова угориву наших произвођача су: MB-86 normal – 0.45g Pb/l (по стандардима JUSB.H2.220/1/1993. – 0.6 g/l); MB-95 Premium – 0.32 gPb/l (по стандардима JUSB.H2.220/1/1993. – 0.4 g/l) и MB-98 Super - 0.45 gPb/l (по стандардима JUS B.H2.220/1/1993. –0.6 g/l).Мерења имисије олова на раскрсницама Београда показују да је садржај већи одпрописане вредности код већине средњих месечних и годишњих мерења. Вредности се крећуод 0.5 -2.5 µg/m 3 ваздуха, па и више (у европским градовима: 0.15-0.5 µg/m 3 ) 5 .Подаци о вредностима параметара квалитета ваздуха на подручју Републике Србије сурезултат систематског спровођења Програма контроле квалитета ваздуха. Законска основа задоношење Програма контроле квалитета ваздуха на територији Републике Србије садржанаје у Закону о заштити животне средине (Службени гласник Републике Србије 135/04).Влада Републике Србије донела је дана 16. марта 2006. године Уредбу о утврђивањуПрограма контроле квалитета ваздуха у 2006. и 2007. годину (”Службени гласник РепубликеСрбије“ број 23/2006). Овом уредбом уређује се контрола квалитета ваздуха која обухватасистематско мерење имисије, праћење утицаја загађеног ваздуха на здравље људи, животнусредину и климу и извештавање о резултатима мерења.Сумпор диоксид. Током 2006. године, средња годишња вредност имисије сумпордиоксида изнад дозвољеног лимита, 50 µg/m 3 , била је у Бору, 229 µg/m 3 , Врању 63 µg/m 3 ,Београду (Булевар Д.Стефана 54а) 55 µg/m 3 и Београд- Врачар 53 µg/m 3 .Прекорачења Граничне вредности имисије као средње дневне вредности прописанедомаћом регулативом, 150 µg/m 3 , током 2006, најчешће су била у Бору 155 дана. СледеВрање са 53, Београд - Врачар са 17 и Ваљево са 15 дана.Максималне дневне вредности сумпор диоксида током 2006. у појединим градовима суизносиле у Бору 2441 µg/m 3 , Смедереву 422, Ужицу код Дома здравља 319, у насељу Липа237), Ваљеву 306, Врању 282, Костолцу 258, Београду (Охридска 252, Врачар 247, БулеварД.Стефана 212, ул. Ч.Чаплина 196, Кошутњак 174 µg/m 3 ).Азот диоксид. Током 2006. годишња, средња годишња вредност имисије азот диоксидаизнад дозвољеног лимита, 60 µg/m 3 , била је једино у Чачку 67 µg/m 3 , а у Београду (Охридска)је била на самој граници дозвољеног 60 µg/m 3 . По просечним годишњим вредностима азотдиоксида следе Ужице 53, Врање 48, Ниш 42 µg/m 3 .Прекорачења Граничне вредности имисије као средње дневне вредности прописанедомаћом регулативом, 85 µg/m 3 , током 2006, измерена су у Чачку 52 пута, Врању 46,Београду (Охридској) 35, Ужицу 28, Нишу 12 пута.Максималне појединачне дневне вредности азот диоксида током 2006. измерене су уНишу 179 µg/m 3 , Чачку 159, Ваљеву 145, Београду (Охридска) 137 µg/m 3 .Дим (чађ). Током 2006. године, просечна годишња вредност дима (чађи) изнаддозвољеног лимита, 50 µg/m 3 , била је једино у Ужицу 71 µg/m 3 и Нишу 57 µg/m 3 .5 Подаци добијени мерењем концентрације олова из узорака суспендованих честица и таложних материја на 16мерних места на широј територији града Београда (редовни мониторинг квалитета ваздуха Градског завода зајавно здравље у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине града Београда) као и контроломзагађења ваздуха пореклом из рада моторних возила на 10 раскрсница на територији града Београда, којуспроводи Републички завод за јавно здравље47
Број дана, током 2006., са дневним вредностима дима преко ГВИ, 50 µg/m 3 , је највећи уУжицу 150 и Нишу 140 дана. Следе Чачак 108, Београд - Др Суботића 102, Земун 98,Смедерево 93 дана.Максималне дневне вредности дима током 2006. су имали Врање 432 µg/m 3 , Београд –Врачар 399, Ваљево 355, Београд – Ч. Чаплина 297 и Смедерево 293 µg/m 3 .Таложне материје. У 2005. години анализом резултата мерења појединих тешкихметала у аероседименту се може закључити да је концентрација олова била у границамадозвољених вредности на свим мерним местима. Што се тиче концентрације кадмијумаједино је у Нишу регистровано 12.5 mg/m 2 /дану што је прекорачење средње годишњевредности имисије (5 mg/m 2 /дану). Највеће одступање од средње годишње вредностиимисије је забележено кад је у питању цинк и то у Београду, Младеновцу, Обреновцу, арекордно одступање је било у Севојну - 1712 mg/ m 2 /дану. С обзиром да је средња годишњавредност имисије за цинк 400 mg/m 2 /дану ова вредност је алармантна. Вредностиконцентарције никла су се кретале од 1 mg/m 2 /дану у Младеновцу до 34.8 mg/m 2 /дану уГрабовцу, док је кад је у питању манган распон измерених концентрација био од 197.3mg/m 2 /дану у Грабовцу до 1001,3 mg/m 2 /дану у Вреоцима. Хром је мерен на шест локалитетаса максималном вредношћу у Кос. Митровици од 4 mg/m 2 /дану. Годишње количине укупнихталожних материја на подручју Републике Србије 2006. године су биле веће од вредности у2005. години на већини мерних места. Гранична вредност имисије за укупне таложнематерије у Републици Србији је 200 mg/m 2 /дан на годишњем нивоу. Прекорачење је значајноу Лучанима, Костолцу, Београду (Вреоци), Врању, Смедереву и Нишу.3.1.2 Стање загађености вода у Републици Србији(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и Здравственостатистичкоггодишњака Републике Србије за 2006)Кључне изворе загађења површинских и подземних вода представљају нетретиранеиндустријске и комуналне отпадне воде, дренажне воде из пољопривреде, оцедне и процедневоде из депонија, комуналне воде из неадекватних септичких јама и неадекватноскладиштење минералних уља, нафте, пепела и других хемикалија, као и загађења везана запловидбу рекама и рад термоелектрана. Само 13% комуналних отпадних вода се третира преиспуштања. Слив реке Саве прима око 80% индустријских отпадних вода у Србији. Прекоњих доспева преко 80% од укупних количина азота, 50% од укупних количина фосфора и90% фекалних и укупних колиформних бактерија.Према подацима Републичког завода за статистику, % индустријских отпадних водакоје се испуштају без пречишћавања у 2006. години је 92,09%.Према подацима из Водопривредне основе Републике Србије (2002 г), процењено је даје укупна емисија суспендованих материја у реципијентима износила 1.549.531 kg/дан.Укупна емисија азота износила је 111.374 kg/дан, а укупна емисија фосфора износила је36.764 kg/дан. Процењује се да из депонија у Србији настане 890.000 m3 процедних вода којесадрже око 41.590 тона органског и неорганског загађења, 389 тона азота и 426 тонафосфора, као и тешке метале као што је бакар, цинк, никал и хром.Квалитет воде за пиће у Србији генерално је незадовољавајући. Према налазимаИнститута за јавно здравље Републике Србије из 2001. године, 29% узорака из системаводоснабдевања нису задовољили физичке, хемијске или бактериолошке стандарде. Постојезначајне регионалне разлике у квалитету воде за пиће између Централне Србије и Војводине.Главни проблем у Централној Србији је да је више од 40% узорака било бактериолошкизагађено и није задовољавало критеријуме квалитета. У Војводини, основни проблеми сафизичким и хемијским параметрима квалитета воде су замућеност, гвожђе, нитрати, арсен иманган чији је ниво природно повећан. На многим подручјима подземне воде не могу да се48
користе за пиће без претходног пречишћавања. Већина изворишта воде за пиће недовољно језаштићена од концентрисаних и расутих загађивача, тако да постоје значајни ризици одизбијања епидемија.У 2006. години на територији Републике Србије контролисано је 151 централнихводоводних система и то 113 у централној Србији и 38 у Војводини. Физичко-хемијскаисправност испитана је на 55.978 узорка воде за пиће, од којих је 10.232 или 18,28%неисправних. Резултати испитивања показују да је физичко-хемијска неисправност у више од20% испитиваних узорака у 2006. години евидентирана у 61 (40,40%) контролисанихводоводних система. Најчешћи параметри физичко-хемијске неисправности су повећанамутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита, као иповећан утрошак калијум-перманганата.На микробиолошку исправност је испитано 60.112 узорака воде, од којих је 3043 или5,06% неисправно. Микробиолошку неисправност у више од 5% испитиваних узорака водеза пиће из водовода у 2006. години у Републици Србији има 60 (39,74%) водовода. Најчешћиузрочници микробиолошке неисправности су повећан број аеробних мезофилних и укупнихколиформних бактерија, присуство колиформних бактерија, E. coli и стрептокока фекалногпорекла.Од укупног броја контролисаних водовода у Републици Србији у 2006. години 37 или24,50% водовода има истовремено и физичко-хемијску и микробиолошку неисправност, доксу 67 или 44,37% водовода исправни, односно имају мање од 5% микробиолошки и мање од20% физичко-хемијски неисправних узорака воде на годишњем нивоу.3.1.3 Стање загађености земљишта у Републици Србији(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и ИзвештајаАгенције за заштиту животне средине за 2005. годину)Кључни извори загађење земљишта у Србији су последица индустријских, рударских,енергетских пољопривредних и саобраћајних активности. Квалитет земљишта је угрожен инеконтролисаним и неадекватним одлагањем отпада, као и неквалитетним управљањемземљиштем. У околини великих индустријских центара (Бор, Панчево, Нови Сад, Смедерево,Београд, Крагујевац, Костолац, Јужни Банат) значајне површине земљишта контаминиранесу различитим загађујућим материјама које из производних процеса емитују индустријскикомплекси. Дуж саобраћајница, посебно магистралних, квалитет земљишта је угрожен каопоследица обављања саобраћајне делатности, односно таложења загађујућих материја изиздувних гасова саобраћајних средстава (олово и PAH).У 2005. г. Научни институт за ратарство и повртарство у Новом Саду објавио јеизвештај о пројекту „Мониторинг квалитета животне средине на територији АПВојводине - Непољопривредна земљишта индустријских зона“. У 2003. и 2004. годинианализирана су земљишта под различитим видовима заштите и земљишта индустријскихзона, а у 2005. години на подручју Војводине праћен је квалитет непољопривредногземљишта већих градова са развијеном индустријом. Настављено је праћење стањаземљишта индустријске зоне Панчева и Сомбора. У оквиру анализа испитивани су, измеђуосталих, садржај тешких метала и микроелемената као и органске загађујуће материје(полихлоровани бифенили – PCB и полициклични ароматични угљоводоници - PAH).Резултати истраживања садржаја тешких метала у непољопривредном земљишту –индустријских зона у Војводини показују да је њихово порекло у земљишту првенственогеохемијско, односно да непољопривредна земљишта индустријских зона у Војводини нисузагађена тешким металима осим на два локалитета Беочинске фабрике цемента чије језемљиште загађено никлом и Сомборске фабрике акумулатора чије земљиште је загађенооловом антропогеног порекла.49
У нашој земљи максимално дозвољена количина (MДK) PCB-а у земљишту ниједефинисана. Немачки критеријуми у акту о заштити земљишта (Federal Soil Protection andContamination Sites Ordinance 1999) дефинишу дозвољене концентрације PCB-а за различитевидове коришћења земљишта. Најстрожи критеријум се примењује у случају могућеконтаминације подземних вода и у таквом случају MДK PCB у земљишту је 0,05 mg/kg.Испитивањем садржаја полихлорованих бифенила у непољопривредном земљишту –индустријске зоне добијени резултати показују да је просечан садржај PCB-а највиши уПанчеву где износи 0,041 mg/kg а.с.з. и креће се у опсегу од 0,0057 mg/kg а.с.з. до 0,071mg/kg а.с.з. Садржај PCB-а у околини фабрике акумулатора у Сомбору просечно је 0,0276mg/kg а.с.з., а креће се у широком опсегу од 0,0008 mg/kg а.с.з. до 0,0595 mg/kg а.с.з. Уоколини ливнице у Кикинди просечан садржај PCB-а је 0,0213 mg/kg а.с.з., док је у околинифабрике цемента у Беочину просечан садржај 0,0189 mg/kg а .с.з. Примењујући немачкикритеријум од 0,05 mg/kg, ову вредност прелази 33% узорака земљишта Панчева и само 1узорак у близини фабрике акумулатора у Сомбору. Земљишта у близини индустријскихпостројења ливнице Кикинда и фабрике цемента у Беочину нису контаминирана значајнимконцентрацијама PCB-а.У нашој земљи законом је регулисана МДК вредност за садржај PAH-ова у земљиштуза органску производњу на нивоу 1 mg/kg земљишта (Службени лист СРЈ 61/2002). Немачкикритеријуми у акту о заштити земљишта (Federal Soil Protection and Contamination SitesOrdinance 1999) дефинишу дозвољене концентрације PAH-ова за различите видовекоришћења земљишта. Најстрожији критеријум се примењује у случају могућеконтаминације подземних вода и у таквим случајевима максимално дозвољена количиназбира PAH-ова у земљишту је 0,2 mg/kg, а само нафталена 2 mg/kg а.с.з. Резултати показујуда је највиши просечан садржај PAH-ова у земљишту Кикинде и износи 2,138 mg/kg а.с.з.Ова вредност је изнад МДК вредности за органску пољопривреду. Просечан садржај уземљишту Сомбора и Беочина је такође, виши од 1 mg/kg и износи 1,644 mg/kg а.с.з и 1,473mg/kg а.с.з. По Немачким критеријумима (МДК за збир PAH-ова је 0,2 mg/kg а.с.з.) 76,7 %испитиваних узорака земљишта је контаминирано PAH-овима у количини вишој од МДК.Ово практично значи да земљишта потенцијално представљају извор контаминацијеподземне воде полицикличним ароматичним угљоводоницима.Реализацијом Програма испитивања загађености земљишта на територијиБеограда, који обавља Градски завод за заштиту здравља по налогу Секретаријата за заштитуживотне средине града Београда, у 2005. години узорковано је и лабораторијски испитаноукупно 64 узорка земљишта са 32 локације на територији града. Податке за израду ИзвештајаАгенције за заштиту животне средине о стању животне средине за 2005 г. доставио јеГрадски завод за заштиту здравља, Београд. Лабораторијско испитивање и тумачењерезултата је извршено у складу са одредбама Правилника о дозвољеним количинама опаснихи штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања(»Службени гласник РС«, бр. 23/94). За параметре испитивања чије вредности нисунормиране наведеним Правилником у тумачењу су коришћене вредности дате у Холандскомстандарду за загађена земљишта.Резултати испитивања загађености земљишта које је обављено током 2005. годинеуказују на постојање локација у Београду, на којима је дошло до деградације пре свега,површинског слоја тла. Повећани садржај никла који су констатовани у 28 од 64 испитанаузорка земљишта у 2005. години је у вези са специфичним геохемијским саставомповршинских слојева тла на овом подручју, обзиром да се сличне концентрације бележетоком вишегодишње контроле, у већини испитиваних узорака у оквиру простора ГУП-а.Концентрација PCB-а од 188,9 µg/kg, која је нађена у једном узорку земљишта на АдиЦиганлији, је већа од 50 µg/kg, колико је граница за условно чиста земљишта премаХоландском стандарду за загађена земљишта, али и даље значајно ниже од вредности од10.000 µg/kg, што је према истом Стандарду гранична вредност за контаминирана земљиштакоја захтевају поступак ремедијације.50
Повећани садржај наведених тешких метала, минералних уља, као и присуство PCB-а иPAH регистрована у узорку земљишта са локације шпиц Аде Циганлије у току 2005. године,потврђује закључке предходних година спроведеног испитивања, да ову микро целинукарактерише значајно оптерећење површних слојева земљишта контаминантимаослобођених током активности везаних за намену и начин коришћења простора (марина,веслачки клубови, сервисирање и одржавање пловила и др.). Мање концентрације PAH којесе региструју у већем броју испитаних узорака земљишта на подручју града, су пре свегапоследица таложења предходно у ваздух ослобођених органских полутаната (аерозагађење)из постројења за грејање (кућна ложишта, котларнице, топлане) или саобраћаја.Налаз DDT-а на три локације у оквиру различитих зона намене (Ботаничка башта,Земун поље, Трошарина), указује на резидуе овог пестицида из групе инсектицида, који јенекада масовно коришћен у широкој употреби. DDT као и друге органохлорне пестициде,карактерише перзистентност у животној средини, односно дуго време полураспада(деградације), које се мери десетинама година, због чега је коришћење ових пестицидазабрањено за конвенционалну употребу.Узроке деградације квалитета земљишта на територији Србије треба тражити у нискомнивоу комуналне хигијене и свести о потреби очувања и заштите животне средине,неконтролисаној примени агрохемијских средстава, недостатку инфраструктурних објеката иуређаја за пречишћавања отпадних вода и емисије гасова, неуређености комуналнихдепонија, чему треба додати и недовољно разрађену законску регулативу.3.1.4 Опасан отпад(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине)Према подацима Пројекта „План управљања опасним и медицинским отпадом“процењује се да се у Србији произведе између 230.000 и 460.000 т/годишње опасногиндустријског и медицинског отпада укључујући: отпадна моторна уља 106.000 т/годишње,мешане органско-водене емулзије 257.000 т/годишње, остали опасан отпад (медицинскиотпад, органски и неоргански опасни отпад из индустрије, PCB отпад, итд.) 97.000т/годишње. Не постоје ни постројења за третман и одлагање опасног отпада, нитиодговарајући простор за складиштење. У Војводини постоји проблем са отпадом из нафтнихбушотина (количина се процењује на око 600.000 m 3 ). Опасан отпад се привременоскладишти у неодговарајућим складиштима (од којих нека постоје и више деценија). Опасанотпад одлаже се на депоније пепела термоелектрана „Никола Тесла А“ 1.680.167 т/годишњеи „Никола Тесла Б“ 1.365.584 т/годишње, Велики Црљени 304.687 т/годишње и Костолац1.560.179 т/годишње, депоније ливачког песка у Сурдулици 376 т/годишње, Раковици 230т/годишње док за флотацијска јаловишта „Велики Кривељ“ и Бор, Рударски басен„Мајданпек“ - Шашки нема прецизних података (Подаци из извештаја републичкеинспекције за заштиту животне средине за 2007. годину у складу са Уредбом о врстамазагађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине иобвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнада („Службени гласник РС“,бр. 113/05)).3.1.5 Хемијски удеси у транспорту и индустрији(подаци из Извештаја Мобилне екотоксиколошке јединице Градског завода за јавноздравље и Републичке инспекције за заштиту животне средине)У току 2007. године, Мобилна екотоксиколошка јединица (МЕЈ) Градског завода зајавно здравље Београд имала је укупно 30 интервенција од чега је у 11 случајева обављенизлазак на акцидентну локацију и узимани су узорци супстрата животне средине за51
лабораторијске анализе у мобилној и стационарној лабораторији Градског завода за јавноздравље, док су у 19 случајева телефонским путем обављене консултације са осталимучесницима у систему реаговања на акцидентне ситуације, пре свега члановима ватрогаснихбригада (Управа за заштиту и спашавање), полицијом и надлежним органима локалне управеи представника републичког Министарства животне средине и просторног планирањаРепублике Србије Одељења инспекције за поступање у удесима.На територији града Београда је у току 2007. године регистровано 24 хемијскихакцидентних ситуација. На територији општине Панчево и општине Палилулa јерегистровано 7 акцидената, на територији општине Вождовац 4, на територији општинеНови Београд 3, на територији општине Земун 2, на територији општине Сурчин 3, натериторији општине Стари Град 1, на територији општине Раковица 2, док су преосталиакциденти регистровани у општинама Младеновац, Барајево и Чукарица.Сви акциденти ван територије Београда су се дешавали на индустријскимкомплексима или је загађење потицало од рада индустријских објеката Један акцидент у везиса истицањем натријумхидроксида је регистрован у Вршцу, док је акцидент везан заистицање хлороводоничне киселине из оштећеног резервоара регистрован у Шиду уФабрици јестивог уља „Младост“. Укупно 6 хемијских акцидената је током 2007. годинерегистровано на територији Републике Србије (ван подручја Београда) приликом којих јеМобилна екотоксиколошка јединица Градског завода за јавно здравље учествовала уреаговању и узорковала супстрате животне средине. Сем два наведена акцидента остали сусе дешавали у насељу Сурдулица (окружење ливнице „Мачкатица“ а.д. и комплекса„Кнауф“), у насељу Љиг, у насељу Лајковац (истицање мале количине амонијака изоштећеног цевовода хладњаче „Фрувела“) и у насељу Куршумлија где су услед вишемесечнесуше река Топлица и њена притока Бањска остале без воде (испод биолошког минимума), аакцидентно загађење земљишта приобаља и речних корита је потицало од дрвне индустријеШИК „Копаоник“.Позиви су добијани од стране Центра за обавештавање града Београда, еколошкеинспекције Града Београда, Полиције и Сектора за контролу и надзор Министарства животнесредине и просторног планирања и Управе за заштиту и спашавање града Београда.У транспорту7Индустрија15УКУПНО30Непрописноодлагање отпада2На комуналнимповршинама6Од наведеног броја интервенција две су везане за друмски а две за железничкитранспорт штетних и опасних материја и то нафтних деривата и пропанбутана. Двапотенцијална акцидента су везана за принудна слетања једног теретног авиона и једногпутничког авиона на Сурчински аеродром, при чему је 14.12.2007. године комплетно горивоиз авиона на линији Београд – Беч изливено пре принудног слетања. Према обиму и степену52
опасности, акциденти у транспорту се могу сврстати у категорију малог (експлозија плинскебоце у возилу у покрету у улици Јурија Гагарина на Новом Београду) и средњег односновисоког ризика (цурење бензина из вагон цистерне у композицији која је транспортоваланафтне деривате на релацији Ресник–Ниш на железничкој станици у Младеновцу, искакањетри вагона из шина у Падинској Скели из композиције од укупно 12 вагон цистерни бутангаса на релацији Зрењанин–Падинска Скела). У оба случаја је постојао ризик од значајнеконтаминације земљишта и подземних вода као и велике материјалне штете.У 2007. години регистровано је 7 акцидената везаних за пожаре на индустријскимскладиштима штетних и опасних материја. Акцидент највећег потенцијала на територијиграда Београда регистрован је приликом пожара на комплексу Електронске индустрије уБатајници у објекту магацина хемикалија фирме „Хемран“ коме су претходиле двеексплозије, а забележена је велика материјална штета. На простору магацина констатовано јеприсуство велике количине различитих штетних и опасних материја и то живе, фенола,натријумхидроксида, кобалтсулфата, хромне киселине, формалдехида и др. У два случајахемијски акциденти су били у вези са непрописним чувањем и баратање отпадом при чемуистичемо акцидент од 14.12.2007. године везан за неконтролисано изливање 2000 литараопасног отпада пореклом од чишћења нафтних резервоара на бензинској станици НИС„Југопетрол“ у Раковици у улици Варешка бр. 2. Том приликом је значајна количина опасноготпада доспела у систем кишне и фекалне канализације, а накнадно у Топчидерску реку иреку Саву.Од акцидената високог ризика на индустријском комплексу у 2007. години,издвајамо пожар, накнадне експлозије и потпуно уништење магацина хемикалија фирме„Хемран“ у Батајници на комплексу Електронске индустрије. Приликом експлозије у погонуповређене су две особе а једна је са симптомима тровања пребачена на Војномедицинскуакадемију у Национални центар за контролу тровања.Ван територије града Београда хемијски акциденти средњег и високог ризика субили везани за индустријске комплексе и потицали су од рада индустријских објеката.Посебно истичемо акцидент у насељу Куршумлија а у вези са контаминацијом површинскеводе, речних седимената и приобалног земљишта дуж река Бањске и Топлице пореклом одрада великог индустријског комплекса дрвно-прерађивачке индустрије ШИК „Копаоник“.Угрожавање здравља људи и животне средине на простору насеља Куршумлија додатно јебило угрожено ниским водостајем поменутих река услед вишемесечне суше и непрописнимизливањем отпадних вода из градске канализационе мреже. Висок ризик по здравље људи иживотну средину је потицао од непрописног обављања делатности у оквиру дрвнопрерађивачкеиндустрије и то испуштања непрерађених отпадних вода у реципијент.Најзначајнији ризик по животну средину је потицао од присуства непрерађенихтехнолошких отпадних вода и муља (око 10.000 м 3 ) у „базену за прање балвана“ (димензија35 x 70 м, дубине 5 м веома лошег грађевинско-техничког стања) и са могућношћуконтаминације околног земљишта и подземних вода на ширем простору. Акцидент у насељуКуршумлија је специфичан и због додатног ризика који потиче од новоизграђене спалионице(котларнице) за дрвени отпад и пиљевину из процеса производње. Теренским обиласком дужприобаља реке Бањске регистровано је непрописно одлагалиште отпадне пиљевине, пепела идругих остатака сагоревања измешаног са земљом (непознатог хемијског састава,највероватније се ради о опасном индустријском отпаду). Наведени хемијски акцидент сеистиче и тиме да је због погоршаних хигијенско-епидемиолошких услова на просторуопштине Куршумлија додатно био повећан ризик од настанка и ширења заразних болести(услед директног испуштања градске канализације у реку Топлицу).Хемијских акцидената везаних за комуналну средину у току 2007. године је било6, при чему су тровања животиња регистрована у 2 случаја на просторима насеља Котеж иОвча СО Палилула, један је везан за проналажење отпадних хемикалија у основној школи„Бора Станковић“ СО Вождовац, односно проналажење пластичног бурета са непознатом53
хемикалијом приликом рашчишћавања грађевинске парцеле на углу Видске иПетроварадинске улице, такође на територији општине Вождовац.Приликом свих наведених и извештајима обрађених хемијских акцидентних ситуацијау току 2007 године, осам особа је било повређено а шест особа је било отровано (комплексфабрике јестивог уља у Шиду и хладњача „Фрувела“ у Љигу).У више случајева (4) представници Мобилне екотоксиколошке јединице су учествовалиу поступку вештачења у склопу судских процеса против лица одговорних за угрожавањездравља људи и животне средине.3.1.6 Контаминирани локалитети на подручју СрбијеПрема усвојеној Методологији утврђивања приоритета санације контаминиранихлокација (национални класификациони систем који представља прилагођену канадскуметодологију) у Министарству животне средине и просторног планирања у току 2006.године извршено је прелиминарно сагледавање контаминираних локација и дат је њиховприказ. У току је сагледавање још 2 локације: Велики Мајдан и депонија фосфор гипса уШапцу.Табела 3.В. Приказ најзагађенијих локација у Србији са приоритетом за санацију(Извор: Извештај Министарства животне средине и просторног планирања, 2006)Р.бр.Називпредузећа1 РТБ ″Бор″23″Рудници итопионица Зајача″ -ЛозницаЗорка ″ОбојенаМеталургија″ ШабацНазив локацијеФлотацијско јаловиште″Велики Кривељ″54БројбодоваКласа89 1Депонија Зајача 86 1Депонија муља 83 14 ТЕНТ-Б, Обреновац Депонија пепела и шљаке 82 15 РТБ ″Бор″Флотацијско јаловиште″РТХ″80 16 ТЕНТ-А, Обреновац Депонија пепела и шљаке 75 17Рударски басенМајданпекШашки поток 75 18 РТБ ″Бор″, Мајданпек Ваља Фундата 75 19ЈП ″Матроз″, СремскаМитровицаДепонија 74 110ТЕ ″Колубара″,″Велики ЦрљаниДепонија пепела и шљаке 71 111ТЕ ″Костолац″,КостолацДепонија пепела и шљаке 71 112Рудник и флотација″Рудник″, ГорњиМилановацБрана јаловишта 70 113 Фабрика коже, Рума Депонија 68 214 ″Сартид″ СмедеревоДепонија секундарнихсировина68 215ХИ ″Жупа″,КрушевацДепонија 62 2
16 ТС-ЈП ЕПС - Ресник Објекат 62 217Фабрика коже″Обнова″, ШабацДепонија 61 218ТС-ЈП ЕПС -РаковицаОбјекат 59 219 ТС-ЈП ЕПС - Ниш Објекат 59 220ТЕ ″Колубара А″,Велики ЦрљаниОбјекат 59 221ДП ″Колубара -прерада″, ВреоциДепонија пепела и шљаке 58,5 222 ТС-ЈП ЕПС Земун Објекат 56 223Рударски басенМајданпекСтаро Борско Јаловиште 52 224ТС-ЈП ЕПС НовиБеоградОбјекат 50 225ЈКП ″Београдскеелектране″, Нови Објекат 47 2Београд26 РТБ ″Бор″Јаловиште кварцногпеска47 23.1.7 Утицај загађења животне средине на здравље(подаци Министарства здравља и из Предлога Националног програма заштите животнесредине)Везу између квалитета животне средине и људског здравља није тако једноставноутврдити због великог броја других фактора који утичу на људско здравље. Комплексан језадатак повезати морталитет, инвалидитет и морбидитет са одређеним загађењем у животнојсредини. Међутим, познато је да постоји јака корелација између одређених услова и загађењаваздуха или воде, нпр. астма или инфекције дигестивног система.Најосетљивији део популације на утицаје из животне средине су деца. Када разматрамоову тему, морамо бити свесни чињенице да деца нису мали људи и да је њихова физиологијадругачија од одраслих. У одређеним периодима развоја деца поседују такозване «прозореосетљивости» кроз које разни штетни утицаји из животне средине веома лако, много лакшенего код одраслих, остварују штетно деловање на веома осетљиви млади организам. Збогтога је одговорност одраслих, били они родитељи, васпитачи, доносиоци одлука илиједноставно само они који могу својим понашањем негативно да утичу на децу, огромна. Одразвоја фетуса, преко периода новорођенчета, предшколског и школског детета, све негде до19. године живота, деца поседују физиолошке посебности. Деца дишу много брже негоодрасли, па дисањем унесу сразмерно много више ваздуха, али и штетности из ваздуха, негоодрасли. Дечија јетра није довољно зрела да преради и детоксификује све штетне материјекоје уносимо у организам, те се оне много дуже задржавају у дечијем организму. Незреонервни систем посебно је осетљив на деловање неуротоксичних материја, посебно олова,што ће у даљем излагању бити посебно разматрано. Ендокрини систем, који се тек развија,посебно је осетљив на хемикалије из животне средине које се сврставају у такозванеендокрине дисрапторе, тј. материје које изазивају поремећаје система жлезда са унутрашњимлучењем.. Данас се у свету, по методологији Светске здравствене организације прати 26фактора ризика по здравље , од којих су неки, пореклом из животне средине. Основнипрепознати ризици из животне средине, који су одговорни за једну трећину свихоптерећења популације због болести, код деце старости од 0 до 19 година за Европу су:1. Недостатак приступа здравој води за пиће и добрим санитарним условима55
2. Повреде везане за кретање и саобраћај3. Загађење ваздуха (животна средина и амбијентални)4. Опасне хемикалије и професионални ризициПринцип предострожности и превентивног деловања представља један од основнихпринципа који морају бити присутни у вођењу опште и локалне политике која се бавиживотном средином и утицајима животне средине на здравље. Код оваквог холистичкогприступа, појам животне средине подразумева скуп свих околности које из спољашњесредине утичу на здравље. Овде спадају и социоекономски фактори, животне навике (оношто се назива и животним стилом), али и утицај различитих штетности које су у животнојсредини присутне искључиво као последица људске активности. Треба навести само некеподатке, који илуструју утицај квалитета животне средине на здравље, а односе се на регионЕвропе:• Смртност деце старе од 0-4 године због спољног загађења ваздуха је 1.8%-6.4%• Смртност деце старе од 0-4 године због унутрашњег загађења ваздуха је 4.6% или 3.1DALYs (disability adjusted life years)• Умерена ментална ретардација због изложености олову 4.4% DALYsПритисак јавности, али и научни докази увелико отварају проблем утицаја животнесредине на здравље. У земљама ЕУ одвија се посебан процес ЕУ SCALE, скраћеница оденглеских речи за наука, деца, подизање свести, правни инструменти, евалуација. У овомпроцесу, идентификоване су четири специфичне групе болести од посебног значаја у вези саделовањем животне средине на здравље: дечији канцер, дечије болести дисајних органа саакцентом на астми, неуроразвојни и ендокрини поремећаји. Како је деловање животнесредине на здравље карактерисано многобројним узроцима различитих загађивача, али ињихове различите штетности потенцијалних ризика, то се у индикаторе животне средине издравља убрајају и параметри из животне средине, као што су концентрација у ваздуху ПМ2.5 и ПМ10, сумпордиоксида, азотних оксида, приземног озона или на пример изложеностјонизујућем зрачењу, УВ зрачењу и слично. Поред тога, социоекононмски фактори су одвеликог значаја за ефекте појединих утицаја из животне средине. У земљама са нижим Брутонационалним производом више смрти може се приписати спољашњем аерозагађењу. Зарелевантене штетности из животне средине израчунава се и DALY, индикатор којиалгоритамско обједињује колико година живота ће бити са смањеним квалитетом и коликоће бити смрт превремена, услед деловања неког фактора из животне средине. На пример,услед загађења амбијенталног ваздуха у Европи које проузрокује акутне респираторнеинфекције, 4.4% DALY је забележено.Види се да су индикатори животне средине и здравља многобројни, за ЕУ земље сустандардизовани, а у нашој земљи се на жалост не прате систематски Данас се у свету, пометодологији Светске здравствене организације прати 26 фактора ризика по здравље , одкојих су неки, пореклом из животне средине. ЕНХИС база података о животној средини издрављу, која се примењује у земљама ЕУ, прати 29 индикатора животне средине и здравља,од којих се неки односе посебно на децу и младе, као најосетљивији део популације. УРепублици Србији прати се око 70 процената ових индикатора, мада је нередовноизвештавање наше земље Светској здравственој организацији проузроковало да се умеђународној презентацији и размени података нађе само пет индикатора животне средине издравља.Велика помоћ мајкама у одржавању хигијене, разне хемикалије, су и велика опасностпо децу у домаћинству. Према проценама Светске здравствене организације, ови препаратису узрок смрти као последице ненамерног тровања код 35 000 деце годишње у регионуЕвропе.. Деца дишу брже, једу и пију сразмерно више од одраслих у односу на своју тежину,немају развијене механизме детоксикације, па храном и водом унесу много веће количинехемикалија које и не могу да неутралишу. Они нису свесни хемијских ризика у свомокружењу, па су и због тога више изложени од одраслих. Зато је дужност родитеља не само56
да уклоне од доступа деци све штетне хемикалије у домаћинству, већ и да објасне деци каквесве опасности вребају.Родитељи, али и доносиоци одлука, морају постати свесни опасности која прети дециод олова које настаје сагоревањем у моторима аутомобила бензина који садржи олово.Умерена ментална ретардација је у 3.1% случајева у централној и источној Европипроузрокована деловањем олова на децу, док је у западној Европи, где је већ дуже забрањенаупотреба оловног бензина, тај удео 0.8%. Родитељи морају бити свесни да деца нису малиљуди, већ да су у свом развоју, због особености дечијег организма, осетљивији на многенегативне утицаје, јер немају још развијене механизме за одстрањивање штетних материја.Кроз такозване прозоре осетљивости, деца су, не својом вољом, осуђена на мање квалитетани краћи живот, ако су изложена олову.Србија је, поред Босне и Херцеговине и Македоније, једина земља у Европи која нијезабранила употребу оловног бензина. Албанија је то учинила 2004. године. Србија јеизложена снажним међународним притисцима да доносиоци одлука постану свесни ризикапо нашу сопствену децу, што су на пример учиниле и све афричке земље, осим три државе усеверној Африци. Сва мерења квалитета ваздуха у Београду уз саобраћајнице, показујуповећане количине олова.Одлуком Владе Републике Србије од 9. маја 2008. године формиран је НационалниКомитет за животну средину и здравље деце са задатком да креира Акциони план за животнусредину и здравље деце, а на основу Декларације Четврте министарске конференције оживотној средини и здрављу, одржаној у Будимпешти 2004. године.Загађење ваздуха, контаминација воде и хране, бука и зрачење су главни узроцинарушавања здравља због стања животне средине. Загађење ваздуха може да утиче наљудско здравље директним оштећењем респираторног система, уласком у крвни и лимфнисистем. Јака корелација се обично појављује између дневних стопа смртности и акутнихепизода загађења ваздуха. Већина загађујућих материја има негативни утицај на здрављељуди, нарочито азотни оксиди (NОx), испарљива органска једињења (VOCs), озон, честице,SО 2, као и прашина са депонија. Становништво великих урбаних подручја је нарочитоизложено овим загађујућим материјама. Нарочито забрињава смог током зимских илилетњих временских прилика без ветра када су концентрације загађујућих материја и њиховутицај на здравље изузетно велики. Летњи смог је загађење тропосферским озоном можеизазвати озбиљне респираторне сметње нарочито код деце, астматичара и старијих особа.Оне обухватају: слабљење функције плућа (кашаљ, иритација дисајних путева, убрзано илиплитко дисање); упала или оштећење слузокоже плућа, погоршање астме, смањен имунитет,итд. Нека испарљива органска једињења (на пример, бензен) су веома канцерогена.Неадекватно депоновање отпада на нехигијенским депонијама доводи до загађивањаземљишта и подземних вода. Падавине које се филтрирају кроз масу депонованог отпадарастварају штетне материје, чиме се загађују и земљиште и подземне воде. Додатни проблемје да загађивање тла нема искључиво локални карактер, него долази до загађивања тла иподземних и површинских вода на ширем простору, а посредно и до угрожавања флоре ифауне у и на тлу. Као додатни проблем јавља се загађивање земљишта у околини, отпадомношеним ветром.У принципу, не постоји директан и тренутан утицај експлоатације депонија на људскоздравље, али се индиректно угрожавање здравља може испољити:• разношењем отпада у непосредну околину ветром, али и од стране животиња које сена депонијама хране;• неконтролисаним издвајањем гасовитих загађујућих материја у концентрацијамаопасним по људско здравље;• ширењем непријатних мириса;57
• паљењем отпада и емисија продуката сагоревања;• неконтролисаним продирањем вода загађених на депонији и угрожавање бунара иводотока у широј околини.3.2 Коментари и препорукеС обзиром да је у Србији урађен Предлог Националног програма за заштиту животнесредине, кроз свеобухватни и координисан процес који је укључио велики бројзаинтересованих страна, а у току је израда Акционог плана за спровођење програма, може секонстатовати да постоји сагласност везана за приоритете у области заштите животнесредине, па и дела који се односи на загађење које потиче од хемикалија.Као један од најважнијих задатака у циљу решавања приоритетних проблемапредставља реформа система мониторинга и извештавања о животној средини. Активностимониторинга треба да буду обавеза загађивача и то као сопствени мониторинг загађивача, узвођење евиденције, са обавезом обавештавања и извештавања надлежних органа. Загађивачиморају бити у потпуности одговорни за сопствени мониторинг емисија, али надлежни органитреба да имају довољне лабораторијске капацитете за извршавање проба на случајномузорку, референтне анализе и мерења на терену (уређаји за узимање узорака и мобилнимерни уређаји). Мониторинг по Програму који доноси Влада Републике Србије (Националнимониторинг – државна мрежа за праћење квалитета ваздуха, вода и др.) треба да будеадекватно финансиран из буџета. У Предлогу Националног програма за заштиту животнесредине предложен је систем мониторинга, који између осталог предвиђа да треба испитатии оптимизовати мрежу станица за мониторинг и аутоматски мониторинг амбијенталногваздуха и њихово увођење у највеће градове и на угрожене локација; треба ускладитимониторинг површинских и подземних вода са препорукама европских директива о водама, апрема динамици активности у оквиру земаља подунавског слива; треба успоставити мрежемониторинга емисије отпадних вода; треба направити попис емисија гасова са ефектомстаклене баште; треба успоставити мониторинг и обраду података о настанку отпада, саставуотпада и физичко-хемијским карактеристикама и треба успоставити мониторинг POPsхемикалија.Неопходно је поједине зоне на територији Србије од посебног интереса застановништво обрадити посебним екотоксиколошким и епидемиолошким истраживањима уциљу сагледавања ризика по здравље становништва и животну средину. Ово се превасходноодноси на простор у оквиру зоне заштите водовода, шири простор комуналних депонијаиндустријске комплексе, земљиште поред магистралних саобраћајница, земљиште у оквируградских паркова и зона рекреације, пољопривредне површине на периферији на којима седобијају намирнице које се користе у исхрани становништва и др.Међутим, у пракси постоје велики проблеми у вези спровођења епидемиолошкихистраживања у циљу сагледавања ризика по здравље становништва узрокованих штетнимматеријама из животне средине. На основу информација добијених из Завода за јавноздравље «Милан Јовановић Батут», институти за јавно здравље у Србији не вршесистематско праћење ефеката на јавно здравље узроковано хемикалијама које представљајуфакторе ризика из животне средине, из разлога што не постоји законска основа заспровођење ових активности. Иако постоји одговарајући стручни кадар у институтима зајавно здравље, потребно је обезбедити изворе финансирања за спровођењеекотоксиколошких и епидемиолошких истраживања, као и средства за додатну едукацијустручног кадра. Иако Уредба о Програму контроле квалитета ваздуха у Републици Србији,коју је донела Влада РС 2004. године, предвиђа праћење и истраживање утицаја квалитетаваздуха на здравље популације, климу и шумске екосистеме у одређеним градовима сависоким степеном аерозагађења, нису разјашњене многе појединости (ко то плаћа; ко торади; да ли те процедуре треба стандардизовати по систему квалитета; ко и како прикупља и58
анализира податке). Дакле, потребно је прво поставити одговарајући законски оквир како биоваква истраживања могла да се започну и да имају континуитет. У Нацрту закона охемикалијама је дефинисано да се систематско праћење хемикалија врши ради прописивањамера за смањење ризика, итд. Систематско праћење мора да се врши на основу програма, зачије је доношење дато овлашћење у овом закону. На основу одредби из овог нацрта закона,биће могуће доношење програма за систематско праћење ефеката на јавно здрављеузроковано хемикалијама. Финансирање ових активности могуће је спровести из средставаФонда за животну средину или прикупљањем средстава из накнада за регистрацијухемикалија или издавање дозвола за стављање биоцида на тржиште.Према Закону о здравственој заштити („Сл. гласник РС“, бр. 107/05), Центар законтролу тровања је задужен, између осталог, да води регистар о инцидентима тровања одхемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутним тровањима и да достављаподатке о тровању хемикалијама Министарству здравља и министарству надлежном зауправљање хемикалијама. На основу достављених информација о најчешћим случајевиматровања хемикалијама, надлежни државни органи би требало да спроводе одговарајуће мереза смањење ризика од тровања. С обзиром да још није донесен подзаконски акт којим сетачно дефинише које податке Центар за контролу тровања треба да доставља надлежнимминистарствима, као и чињеница да овај Центар није до сада добио званично решење завршење послова према одредбама новог закона, Центар за контролу тровања званично јошувек не доставља податке о свим случајевима тровања.Континуирано добијање информација ради успостављања приоритета у вези сапрофесионалним обољењима код дуготрајне изложености радника хемикалијама вршиће сена основу периодичних лекарских прегледа који се спроводе на основу Правилника опретходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима саповећаним ризиком („Сл. гласник РС“, бр. 120/07) према Закону о безбедности и здрављу нараду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05). Министарство здравља Србије финансира пројекатИнститута за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ који би требао да омогућибољу евиденцију професионалних болести и повреда на раду. Предвиђено је да се у оквирупројекта направе основе за информациони систем за регистрацију и извештавање оповредама на раду, који ће омогућити да заинтересовани државни органи имају дневнеинформације о повредама на раду и њиховим узроцима. Такође, у оквиру истог пројекта радисе на промени система утврђивања професионалних болести, тако да се очекује формирањетри републичке комисије (две првостепене и једне другостепене) за признавањепрофесионалних болести. Како ће њихов рад бити подржан информационим системом, бићеомогућено тренутно информисање о утврђеним професионалним болестима државних органаи других заинтересованих институција.Саветник за безбедност у превозу опасних материја уведен је одредбама подпоглавља1.8.3 РИД-а/АДР-а и представља кључни инструмент којим се обезбеђује примена прописа иунапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе. Свако предузеће, чијаделатност обухвата транспорт опасне робе или са овим транспортом повезано паковање,утовар, пуњење или истовар, мора да именује једног или више саветника за безбедност затранспорт опасне робе, чији се задатак састоји у томе, да помогне у спречавању ризика, којипроизилазе из таквих делатности, по особе, предмете и околину. Постоје и изузећа када се немора именовати саветник за безбедност.Саветник за безбедност је лице које пролази обуку, полаже испит и које има важећисертификат којим доказује да је стручно оспособљен према јединственом програму.Саветник за безбедност, одговоран руководиоцу предузећа, има главни задатак да уоквиру делатности предузећа проналази средства и начине и предузима мере за применуважећих одредаба, под оптималним условима безбедности, ради олакшаног спровођења оведелатности.Његови задаци који одговарају делатности предузећа су нарочито:- контрола примене прописа за транспорт опасне робе;59
- саветовање у активностима предузећа везаним са транспорт опасне робе;- израда Годишњег извештаја за руководство предузећа или евентуално за локалнеоргане власти о активностима предузећа у вези са транспортом опасне робе. Годишњиизвештаји се морају чувати пет година и на захтев се достављају појединим државниморганима.Осим тога, задаци саветника за безбедност обухватају нарочито, преиспитивањеследећих поступака тј. следећих метода везаних за односне активности предузећа:- поступака, којима се обезбеђује примена прописа за идентификацију нарочитихзахтева у вези са опасном робом која се транспортује;- метода предузећа, како би се при куповини транспортних средстава уважили посебнизахтеви везано за опасне робе, које се транспортују;- поступака, којима се испитују уређаји који се користи за транспорт опасне робе или заутовар или истовар;- одговарајућих обуке радника предузећа и чување докумената о обуци у персоналнимактима;- спровођења одговарајућих хитних мера при евентуалним несрећама или незгодама,које под одређеним околностима могу да угрозе безбедност у току транспорта опасне робе,или у току утовара или истовара;- спровођења истрага и, уколико је потребно и испостављање извештаја о несрећама,незгодама или тешким преступима, који су утврђени у току транспорта опасне робе или утоку утовара или истовара;- увођења одговарајућих мера, које треба да спрече поновну појаву несрећа, незгодаили тешких преступа;- уважавања правних прописа и посебних захтева транспорта опасне робе приликомизбора и коришћења подизвођача или трећих лица;- провера, да ли особље коме је поверен транспорт опасне робе или утовар или истоваропасне робе, располаже детаљним објашњењима и упутствима за рад;- увођења мера ради упознавања са опасностима при транспорту опасне робе или приутовару и истовару опасне робе;- увођења мера ради провере постојања пратећих докумената и безбедносне опреме утранспортним средствима, као и усаглашеност ових докумената и опреме са прописима;- увођења поступка за проверу примене прописа за утовар и истовар;- постојање плана безбедностиСаветник за безбедност једном годишње извештава надлежни државни орган опревозима опасне робе. Овакви извештаји дају потпуне податке који се могу обрађивати:аналитички, у сврху безбедносних унапређења или статистички, у сврху различитихоперативних интервенција надлежног органа. Саветник за безбедност у превозу опасне робеније још увек имплементиран у пракси као основни инструмент за обезбеђење безбедности упревозу опасне робе, редефинисаних прописа РИД/АДР из едиције 2001. године, јернедостаје пропис којим се уређују услови за правна лица и процедуре спровођења обукесаветника прописане РИД/АДР (испитивања, именовања и др.). Последица недоношења овогпрописа јесте непостојање архиве релевантних информација о количинама и превознимтоковима опасних роба, предузећима, обученом особљу, врстама опасних роба у превозу,безбедносним ризицима у свим фазама у надлежности РИД/АДР и др. Увођењем саветниказа безбедност као инструмента за добијање ових информација омогућиће се адекватноуспостављање приоритета у превозу опасне робе.У Предлогу Националног програма за заштиту животне средине констатовано је да уовом моменту не постоји свеобухватна база података хемикалија на тржишту РепубликеСрбије, као и њихових својстава укључујући опасне хемикалије, што представља један одвеликих недостатака за правилно управљање хемикалијама. Из тог разлога, једна одприоритетних акција јесте успостављање и развој информационог система за управљањехемикалијама, који ће омогућити формирање и ажурирање база података хемикалија натржишту и њихових својстава, као и студије о утицају хемикалија на здравље људи и60
животну средину. Успостављање овакве базе података би се омогућило адекватноуспостављање приоритета.Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивањаживотне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица прописује учлановима 7. и 8. обавезу вођења евиденције од стране предузећа о опасним материјама иобавеза достављених попуњених података до 31. јануара текуће године за претходну годину.Према овом члану направљена је електронска база података, која се води у Одељењу запоступање у удесу у Министарству животне средине и просторног планирања. Међутим,планира се успостављање електронске мреже између привредних друштава који поседујуопасне материје у количинама прописним овим правилником и Министарства животнесредине и просторног планирања, чиме би се осигурало правовремено реаговање у случајухемијских удеса.61
4. ПОГЛАВЉЕ: ПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ И ДРУГИ МЕХАНИЗМИ КОЈИНИСУ ПРАВНЕ ПРИРОДЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМАУслед међусекторске природе управљања хемикалијама, постоје више различитихзакона, подзаконских прописа или стандарда у земљи који уређују хемикалије са различитихаспеката. Циљ овог поглавља јесте да се процени да ли су сви важни аспекти управљањахемикалијама покривени и да ли су прописи међусобно усклађени, односно комплементарни.Према томе, у поглављу 4 дат је кратак садржај свих прописа који су на снази у областиуправљања хемикалијама, као и анализа спровођења ових прописа.4.1 Преглед националног законодавства за управљање хемикалијама4.2 Преглед националних стратегија, програма или планова за управљањехемикалијама4.3 Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама4.4 Коментари и препоруке4.1 Преглед националног законодавства за управљање хемикалијамаЗаконодавно-правни и институционални оквир заштите животне средине има својеупориште у Уставу Републике Србије којим се утврђује право грађана на здраву животнусредину, као и дужност грађана да штите и унапређују животну средину. Уставом је ипрописано да Република Србија уређује, поред осталих питања, одрживи развој, системзаштите и унапређења животне средине, производњу, као и промет и превоз оружја,отровних, запаљивих, експлозивних, радиоактивних и других опасних материја.Тренутно су у Србији на снази закони које је донела Скупштина Републике Србије, алии прописи који датирају из времена Социјалистичке Федеративне Републике Југославије(СФРЈ) пре 1991. године, Савезне Републике Југославије (1991-2003), државне заједницеСрбије и Црне Горе (2003-2006) и који се, до доношења нових, примењују као републичкипрописи.У табели 4.А дати су сви прописи за управљање хемикалијама, наведена су и надлежнаминистарства, односно институције које су дужне да их спроведу, као и делокруг односноциљ сваког прописа. Такође је наведено које су категорије хемикалија обухваћене(пољопривредне хемикалије, индустријске хемикалије, итд.) или које су хемикалијерегулисане као споредни производи (нпр. емисије у ваздух, емисије у воде).Табела 4.А: Постојећи правни инструменти за управљање хемикалијамаПрописНадлежни органдржавне управеРегулисанахемикалијаЦиљ прописаЗакон о производњи ипромету отровнихматерија,„Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95,28/96 и 37/2002МЖСППОтровне материјеКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)62Овим законом уређују се услови за производњу и прометотровних материја и надзор над производњом ипрометом отровних материјаОвим законом уређују се услови за производњу и промет отровних материја и надзор над производњом и прометом отровнихматерија. Према овом закону, отровне материје су супстанце природног или синтетичког порекла и препарати произведени одтих супстанци, који могу угрозити живот и здравље људи, односно животну средину. Одредбе овог закона не односе се налекове које садрже отрове и на отрове који се употребљавају у лабораторијске и научноистраживачке сврхе.Закон ближе уређује забрану производње, промета и коришћење отрова за које се утврди да могу угрозити живот и здрављељуди и животну средину; који су то посебно опасни отрови и услове за њихову производњу, промет и коришћење; доношењерешења о разврставању отрова у групе; утврђивање испуњености услова правних лица за давање токсиколошке оцене отрова;одређивање који се отрови могу стављати у промет и користити; утврђивање испуњености услова правних лица за давањеоцене о ефикасности отрова; утврђивање испуњености услова правних лица за производњу и промет отрова; утврђивањеиспуњености услова правног лица које обавља делатност центра за контролу тровања; утврђивање испуњености услова за
вршење контроле отрова; вођење Регистра отрова и др.Надлежна државна институцијаЗа сваку процедуру прописану овим законом надлежно је Министарство животне средине и просторног планирања -надлежност на републичком нивоу, не на регионалном или локалном нивоу.Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаОвим законом прописује се обавеза објављивања Списка отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени („Сл.лист СРЈ“, бр. 72/06) и Листа отрова разврстаних у групе („Сл. лист СРЈ“, бр. 12/00).У члану 7. овог закона и ближе у Правилнику о критеријумима за разврставање отрова у групе и о методама за одређивањестепена отровности појединих отрова («Сл. лист СРЈ», бр. 79/91) прописани су и критеријуми за разврставање отрова у групе.Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Контролу спровођења овог прописа врши инспекција за заштиту животне средине. Контрола инспекције у складу са овимпрописима највише се односи на проверу да ли правна лица испуњавају услове за производњу и промет отровних материја.Провера испуњености услова правних лица од стране инспектора за животну средину почела је ове године и од 630 поднетихзахтева до сада је решено 407. Од тога је установљено да 276 испуњава прописане услове, а 131 не. Иако је законом утврђено,инспекција не проверава да ли је одређени отров добро разврстан или обележен. Такође, контролу над увозом и извозомотрова, али према Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96,21/99 и 44/99), врши инспекција за заштиту животне средине на граници, али је овај део посла у првом кварталу 2008. годинепреузела Управа царина.Контроле инспекције за животну средину се планирају на годишњем и месечном нивоу. О свим контролама инспектори шаљумесечни извештај. Месечни извештаји инспектора се обрађују у инспекцијској служби министарства, која извештаје дајеквартално.Pепубличка инспекција за заштиту животне средине је организована у оквиру Министарства животне средине и просторногпланирања,. Сектор за инспекцијске послове броји 91 запослених, 89 инспектора и два административна радника. Инспекцијаје организована у 2 одељења са 11 одсека: одељење за заштиту животне средине од загађивања (индустрија) са 9 одсека саседиштем у Београду, Шапцу, Ужицу, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, Врању, Пожаревцу и Кикинди; одељење у области заштитеи коришћења природних добара и ресурса са 2 одсека са седиштем у Београду (природа): одсек за заштиту и коришћењеприродних добара и ресурса и одсек за заштиту животне средине у области рибарства.Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописаПрема члану 38. овог закона Регистар о отровима води надлежни орган. Извор података за регистар о отровима судокументација уз пријаву, информације прикупљене од правних лица који се баве производњом, прометом, контролом ииспитивањем отрова и информације добијене од банака података других земаља и међународних организација. Подаци из овогрегистра се могу користити на основу сагласности надлежног органа. Према члану 40. овог закона правна лица и предузетницикоји производе или врше промет отрова дужни су да у року од осам дана од дана отпочињања, односно престанка производње63
или промета отрова обавесте надлежни орган о отровима које производе, односно о престанку производње или промета отрова.Мада постоји велики број података у папирној форми овај регистар у електронској форми није успостављен. У електронскојформи се налазе подаци о правним лицима која испуњавају услове за производњу и промет отрова.Према члану 25. овог закона правна лица који производе отрове и врше промет отрова, односно испитују или користе отроведужни су да обавесте Центар за контролу тровања о отровима које производе, продају, испитују или користе. Мада постојиелектронска база података у Центру за контролу тровања, она није свеобухватна, јер им се подаци редовно не достављају.Може се такође закључити да се на основу овог закона не уређује на адекватан начин форма достављања податка, које су тограничне количине за које је потребно доставити податке и други неопходни детаљи за адекватну доставу податка. Овај законне оставља ни могућност да се ови детаљи реше подзаконоским прописом.Подзаконски прописи заспровођење овог законаОдлука о обележавањуотрова у промету „Сл. листСРЈ“, бр. 38/97Надлежниорган државнеуправеМЖСППОдлука о условима којеморају испуњавати правналица и предузетници којиМЖСППврше производњу, промет иконтролу отрова„Сл. лист СРЈ“, бр. 30/96Одлука о условима које мораиспуњавати правно лицекоје врши послове центра за МЖСППконтролу тровања „Сл. листСРЈ“, бр. 30/98Правилник о критеријумимаза разврставање отрова угрупе и о методама заодређивање степена МЖСППотровности појединихотрова „Сл. лист СРЈ“, бр.79/91Правилник о условима којеморају испуњаватиорганизације за давањетоксиколошке оцене отрова МЖСППи организације за давањеоцене о ефикасности отрова„Сл. лист СРЈ“, бр. 22/92Правилник о начинууништавањанеупотребљених отрова иамбалаже која је коришћенаМЖСППза паковање отрова и оначину повлачења отрова изпромета „Сл. лист СФРЈ“,бр. 7/83Списак отрова чији супроизводња, промет и МЖСППкоришћење забрањени„Сл. лист СРЈ“, бр. 72/06Листа отрова разврстаних уМЖСППгрупе „Сл. лист СРЈ“,бр. 12/00ПрописЗакон о заштити биља „Сл.лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и„Сл. гласник РС“, 101/05 –други законНадлежниорган државнеуправеМПШВ- УЗБРегулисанахемикалијаОтровне материјеОтровне материјеОтровне материјеОтровне материјеОтровне материјеОтровне материјеОтровне материјеОтровне материјеРегулисанахемикалијаСредства за заштитубиља (пестициди) исредства за исхранубиља (ђубрива)64Циљ прописаОвом одлуком прописују се знакови опасности и ознакеупозорења и обавештења у погледу врсте, значења,облика, боје, тензија и симбола којим се обележавајуотрови у промету.Овом одлуком прописују се услови које морајуиспуњавати правна лица која врше производњу, промет иконтролу отрова и предузетници који врше прометотрова на мало.Овом одлуком прописују се услови које у погледукадрова, опреме и постројења мора испуњавати правнолице које врши послове центра за контролу тровања.Овим правилником прописују се критеријуми заразврставање отрова у групе и методе за одређивањестепена отровности појединих отрова.Овим правилником уређују се услови у погледу стручнихкадрова, просторија, уређаја и опреме које морајуиспуњавати организације за давање токсиколошке оценеотрова и организације за давање оцене о ефикасностиотрова.Овим правилником уређује се начин уништавања,односно уклањања остатака неупотребљених отрова иамбалаже која је употребљена за паковање отрова, као иповлачење отрова из промета.Списак отрова чији су производња, промет и коришћењезабрањени.Листа отрова разврстаних у групе према степенутоксичностиЦиљ прописаКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)Овим законом прописани су услови за регистрацију(ауторизацију) ради стављања у промет, производњу,увоз и промет на велико и мало пестицида и ђубрива.Овај закон обухвата заштиту биља од штетних организама, средства за заштиту биља (пестициди) и средства за исхрану биља(ђубрива). Овим законом, у области пестицида и ђубрива, прописани су услови за регистрацију (ауторизацију) ради стављања упромет, производња, увоз и промет на велико и мало. Такође, законом је прописано праћење, прогноза и извештавање о појавии распрострањености штетних организама; организовања спречавања појаве и прописивања и предузимања мера сузбијањаштетних организама; вођења евиденције о појави штетних организама и предузетим мерама; контрола здравственог стањабиља (под биљем се подразумевају живе биљке, делови биљака и биљни производи); контрола остатака пестицида у и на биљу,
земљишту и води; пружање услуга у спровођењу мера заштите биља и надзор у производњи, стављању у промет, увозу ипромету унутар земље биља, средстава за заштиту и исхрану биља. У области пестицида, Закон о заштити биља се не односина пестициде који се користе у јавној хигијени.Надлежна државна институцијаЗа сваку процедуру, прописану Законом о заштити биља надлежно је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде- Управа за заштиту биља. Надлежност је на републичком нивоу.МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ,ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕАПЛИКАНТРегистрациони фајлОвлашћени научниинститутиФизичке, хемијске особинеи ефикасностКласификацијаи обележавањеМДККомисија запестицидеПрепоруке за применуАПЛИКАНТДозвола за стављањеу прометЛиста СЗБЛисте обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаЛиста активних супстанци које садрже до сада регистрована средства за заштиту биља (закључно са 31.09.2006. године) која сеналази као прилог овом документу.Критеријуми који одређују када је могуће ставити на тржиште средство за заштиту биља:• супстанца ефикасна за предвиђене намене (сузбијање штетних организама, као регулатори раста, ађуванти,оквашивачи и сл.), ефикасност испитана на основу прописаних метода и оцењена на основу прописаних критеријума,• хемијска и физичка својства средстава за заштиту биља испитана и одговарајућа за примену и складиштење; својстваиспитана на основу прописаних метода и оцењена на основу прописаних критеријума,• супстанца нема неприхватљив утицај на биљке и биљне производе на којима се примењује, суседне биљке илинаредне биљке у плодореду,• супстанца нема штетан утицај на здравље људи и животиња, било директно или индиректно (вода за пиће, храна,65
храна за животиње),• супстанца нема неприхватљив утицај на животну средину околину (контаминација вода – вода за пиће, подземневоде, нециљане организме),• МДК у пољопривредним производима утврђене (као привремене или сталне).Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Контролу примене прописа спроводи Одељење фитосанитарне инспекције Управе за заштиту биља: Одсек граничне и Одсекунутрашње фитосанитарне инспекције. Гранична фитосанитарна инспекција, на одређеним граничним прелазима, поред биљаконтролише и увоз средстава за заштиту и исхрану биља, односно утврђује да ли су иста регистрована за промет у нашој земљии да ли по квалитету задовољавају прописане услове.Унутрашња фитосанитарна инспекција организована је у 6 сектора (који покривају 25 округа), поред производње и једноставнепрераде биља и њиховог складиштења, надзиру и квалитет средстава за заштиту и исхрану биља и начин њихове примене ускладу са добром пољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља. Такође, фитосанитарни инспекториконтролишу и произвођаче биља у смислу да ли се користе средства за заштиту биља, у областима где је њихова употребазабрањена или ограничена, као и у погледу правилног коришћења машина, опреме и уређаја за њихову апликацију. Такође,фитосанитарни инспектори врше и контролу субјеката који се баве производњом, прометом и увозом пестицида и ђубрива.Контроле се планирају на годишњем нивоу.О свим контролама фитосанитарни инспектори шаљу месечни извештај. Месечни извештаји фитосанитарних инспектора сеобрађују у Управи за заштиту биља (у аналитичким Одељењима Управе), која извештаје даје квартално.Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописаИзраде база података везаних за целокупан делокруг рада Управе за заштиту биља су у припреми. У области пестицида иђубрива за сада постоје само спискови решења о издавању дозвола за стављање у промет, произвођача, заступника и увозника,спискови средстава за заштиту биља према намени, по биљним врстама, односно објектима на којима се примењују. ТакођеУправа за заштиту биља води евиденцију о увозу активних материја и готових препарата и то од 1. јануара 2006. годинеквартално објављује на интернет страници министарства.Подзаконски прописи заспровођење овог законаНадлежниорган државнеуправеПравилник о методама заиспитивање пестицида „Сл.МПШВ- УЗБлист СРЈ“, бр. 63/01, 65/01 и„Сл. гласник РС“, 94/05Правилник о линији запроизводњу пестицида „Сл.лист СРЈ“, бр. 68/01Правилник о промету,увозу и узорковањупестицида „Сл. лист СРЈ“,бр. 59/01 и „Сл. гласникРС“, 104/05МПШВ- УЗБМПШВ- УЗБПравилник о промету,увозу и узорковању ђубриваМПШВ- УЗБ„Сл. лист СРЈ”, број59/2001Правилник о врстамаамбалаже за пестициде иђубрива и о уништавањупестицида и ђубрива „Сл.лист СРЈ“, бр. 35/99Правилник о пружањууслуга у области заштитебиља „Сл. лист СРЈ“, бр.42/99Листа малих усева и засадаза регистрацију пестицида„Сл. лист СРЈ“, бр. 24/03МПШВ- УЗБМПШВ- УЗБМПШВ- УЗБРегулисанахемикалијаСредства за заштитубиља (пестициди)Средства за заштитубиља (пестициди)Средства за заштитубиља (пестициди)Средства за исхранубиља (ђубрива)Средства за заштитубиља (пестициди) исредства за исхранубиља (ђубрива)Средства за заштитубиља (пестициди) исредства за исхранубиља (ђубрива)Средства за заштитубиља (пестициди)Циљ прописаОви правилником прописане су методе за испитивањехемијских и физичких особина пестицида, критеријумиза оцену хемијских и физичких особина пестицида ињихове ефикасности, документација потребна зарегистрацију, начини регистрације, садржај решења застављање у прометОвим правилником прописани су услови које морају даиспуњавају линије за производњу одређене врстеформулације пестицидаОвим правилником прописани су услови за промет иувоз пестицида и поступци инспектора.Овим правилником прописани су услови за: прометђубрива на велико и мало које морају испуњавати правналица односно предузетници, увоз и узорковањепошиљака активних компоненти - сировина запроизводњу готових ђубрива и готова ђубрива радиконтроле њиховог квалитета при увозу и у унутрашњемпромету код домаћег произвођача и у промету на великои мало.Овим правилником прописане су врсте амбалаже запаковање пестицида и ђубрива, начин прикупљањаамбалаже од крајњих корисника – сабирни центри заприкупљање амбалаже од пестицида и ђубрива изаосталих количинаОвим правилником уређују се саветодавне и оперативнеуслуге, атестирање машина и апарата за применупестицида и ђубрива; Уредба о вршењу прогнозно–извештајних послова, послови сабирних центара заприкупљање амбалаже од пестицида и ђубрива изаосталих количина пестицидаОвим прописом уређује се списак усева и засада за којеважи скраћени поступак регистрације пестицида(експертиза) – признавање резултата испитивања издругих земаља Европе сличних климатских услова66
Уредба о вршењупрогнозно извештајнихпослова „Сл. лист СРЈ“, бр.65/99Правилник о максималнимколичинама штетнихматерија и састојака усточној храни „Сл. листСФРЈ“, бр. 2/90 (донет наоснову Закона о заштитиживотиња од заразнихболести које угрожавајуцелу земљу („Службенилист СФРЈ“ бр. 43/86 и53/91 и „Службени листСРЈ“ бр. 24/94 и 28/96), којије престао да важидоношењем новог Закона оветеринарству („Службенигласник РС”, број. 91/05);,али поменути Правилникостао да важи)Правилник о дозвољенимколичинама опасних иштетних материја уземљишту и води занаводњавање и методамањиховог испитивања „Сл.гласник РС“, 23/94 (донетна основу Закона опољопривредном земљишту(„Службени гласник РС“,бр. 49/92, 53/93 - др. закон,67/93 - др. закон, 48/94 - др.закон, 46/95, 54/96, 14/00 и101/05 - др. закон), који јепрестао да важидоношењем новог Закона опољопривредном земљишту(„Службени гласник РС”,број 62/06), али поменутиПравилник остао да важи)Правилник о условима којеморају да испуњавајуорганизације удруженограда за вршењедезинфекције, дезинсекцијеи дератизације„Сл. лист СФРЈ“, бр. 22/88(донет на основу Закона озаштити животиња одзаразних болести којеугрожавају целу земљу(„Службени лист СФРЈ“ бр.43/86 и 53/91 и „Службенилист СРЈ“ бр. 24/94 и28/96), који је престао даважи доношењем новогЗакона о ветеринарству(„Службени гласник РС”,број. 91/05), али поменутиПравилник остао да важи)ПрописЗакон о превозу опаснихматерија „Сл. лист СФРЈ“,бр. 27/90, 45/90 и „Сл. листСРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99и 44/99МПШВ- УЗБМПШВ- УЗБ,УВМПШВ- УЗБ,УВМЗНадлежниорган државнеуправеМИ, МУП,МЖСППСредства за заштитубиља (пестициди)Листа супстанци:алдрин и диелдрин(прерачунато каоукупни диелдрин),DDT и деривати(прерачунато каоукупни DDT),ендрин, хептахлор ихептахлорепоксид(прерачунато каохептахлорепоксид),HCH, HCN (алфа +бета + делта), линдан(гама HCH).Листа супстанци:кадмијум, олово,жива, арсен, хром,никл, флуор, бакар,цинк, бор, атразин,симазин.Средства задезинфекцију,дезинсекцију идератизацијуРегулисанахемикалијаОвом уредбом уређује се начин вршења прогнозноизвештајних послова дефинисаних чланом 5. Закона озаштити биља – у области пестицида пословирегионалних центара за прикупљање података о прометуи примени пестицида и прикупљање амбалаже одпестицида и ђубрива и заосталих количина пестицидаОвим правилником уређује се безбедност (здравственаисправност) хране за животиње. Овај правилник донет јеу складу са регистрованим пестицидима у биљнимкултурама од којих се производе крмне смеше, добромпољопривредном праксом и судбине активне супстанце уживотној средини (у складу са прописима из ранихдеведесетих за примену).Овим правилником прописују се максимално дозвољенеколичине опасних и штетних материја у земљишту иводи за наводњавање које могу да оштете или променепроизводну способност (плодност) пољопривредногземљишта и квалитет воде за наводњавање, које долазеиспуштањем из фабрика, изливањем депонија,неправилном употребом минералних ђубрива и средставаза заштиту биља.Овај правилник има за циљ очување плодностиземљишта и квалитет воде за наводњавање; он се односина регистроване пестициде раних деведесетих и добрупољопривредну праксу раних деведесетих година као исудбину активне супстанце у животној средини(земљишту).Овим правилником прописују се услови које у погледустручних радника, опреме и средстава морајуиспуњавати организације удруженог рада у областиветеринарства и друге организације удруженог рада (удаљем тексту: организације) за вршење дезинфекције,дезинсекције и дератизације ради спречавања заразнихболести животиња.Циљ прописаУређују се услови под којима се врши превоз опаснихОпасне материје материја и радње које су у вези с тим превозомпрема критеријумима (припремање материје за превоз, утовар, истовар инаведеним уADR/RID успутне манипулације), као и надзор над извршавањемовог закона.67
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)Закон о превозу опасних материја уређује услове под којима се врши превоз опасних материја и радње које су у вези са тимпревозом (припрема материје за превоз, утовар, истовар и успутне манипулације) као и надзор над извршавањем овог закона.Наиме, дефинисане су класе опасних материја обухваћене овим законом, затим дефинисано је да руковање и превоз опаснихматерија могу да врше само лица која су за то стручно оспособљена, као и услови које морају да испуњавају предузећа која себаве стручним оспособљавањем тих лица. Овом законом је такође прописано да су предузећа и друга правна лица која се бавепревозом опасних материја и врше радњу у вези са тим превозом дужна да организују трајно вршење контроле спровођењамера и испуњеност услова прописаних за превоз опасних материја у складу са одредбама овог закона, прописа донесених наоснову њега и међународних споразума о превозу опасних материја у појединим гранама саобраћаја. Даље у овом законупрописане су заједничке мере безбедности за све опасне материје или за одређене врсте тих материја (правила за амбалажу,МЕГЦ, контејнере и цистерне), као и превоз, поступци и радње које су у вези с тим превозом, а које се односе на паковање,утовар, истовар и превоз. У делу закона о посебним мерама безбедности за превоз одређених врста опасних материјаобухваћене су експлозивне материје, гасови, запаљиве течности, отрови и радиоактивне материје.У овом делу закона прописане су и посебне мере безбедности које предузима надлежни орган и то одређивање правца кретања,посебна пратња пошиљке и сл.Такође у посебној глави, одређене су посебне мере безбедности за превоз опасних материја по гранама саобраћаја.За друмски саобраћај дата је генерална одредба да се приликом превоза, поред мера безбедности прописаних овим законом,примењује и споразум о превозу опасне робе у друмском саобраћају (ADR).Интересантно је истаћи да поред ове генералне одредбе за примену ADR у неколико одредби у којима се прописују појединемере поново се упућује на ADR. На пример у одредбама о обавезном присуству сувозача, о захтевима у погледу паркирања, анарочито у одредбама о посебно конструисаним моторним прикључним возилима односно о условима које возила морају даиспуњавају као и означавању возила.За железнички саобраћај такође је дата генерална одредба о примени одредби Међународног правилника о превозу опасанеробе железницом (RID).За превоз на унутрашњим пловним путевима (речни саобраћај) прописано је да се сходно примењују одредбе међународнеКонвенције за заштиту људског живота на мору у делу који се односи на превоз опасних материја, односно није уведенмеђународни пропис о превозу опасних материја унутрашњим воденим путевима (ADN).За ваздушни саобраћај дата је генерално одредба о примени Анекса 18 (безбедни превоз опасних материја ваздушним путем)уз Конвенцију о међународном цивилном ваздухопловству (Чикаго, 1944), као и техничке инструкције уз тај анекс.За поштански саобраћај дефинисано је да се само оне опасне материје чије је превоз у међународном поштанском саобраћајудозвољен Одредбама светске поштанске конвенције и Аранжмана о поштанским пакетима могу примити на пренос и уунутрашњем поштанском саобраћају.Одредбе овог закона не односе се на превоз опасних материја превозним средствима оружаних снага СоцијалистичкеФедеративне Републике Југославије.Одредбе овог закона не односе се ни на погонско гориво у резервоару превозног средства, као ни на друге опасне материје којеслуже за погон превозног средства смештене у за то одређене судове, који чине целину са превозним средством.Надлежна државна институцијаУ Закону о превозу опасних материја и Уредби о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају „Сл.гласник РС“, бр. 53/02, која је донесена да би се јасније дефинисале надлежности за унутрашњи саобраћај, прописано је да језа унутрашњи саобраћај као и за прелаз преко државне границе (увоз, извоз и транзит) експлозивних материја, отрова,радиоактивних материја и опасног отпада потребно одобрење надлежних органа и то:− за експлозивне материје Министарство унутрашњих послова,− за отрове за прелаз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирања уз сагласностМинистарства унутрашњих послова, а за унутрашњи превоз Министарство за инфраструктуру (министарство надлежно запослове саобраћаја),− за радиоактивне материје за превоз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирањауз сагласност Министарства унутрашњих послова, а за унутрашњи превоз Министарство животне средине и просторногпланирања- за опасан отпад за превоз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирањаУ реализацији овог закона надлежни су следећи органи управе за послове:• МУП у сарадњи са МИ и МЖСПП доносе прописе о начину превоза опасних материја у друмском саобраћају,стручном оспособљавању возача и других учесника као и техничке услове које морају испуњавати предузећа која обучавајулица;• МИ у сарадњи са органима управе МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја ужелезничком саобраћају;• МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у поморском саобраћају,• МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у речном саобраћају,• МИ одобрава прелет ваздухоплова натовареног опасним материјама преко територије земље у сарадњи са органомуправе надлежним за народну одбрану, унутрашње послове и иностране послове,• МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у ваздушном саобраћају.68
У реализацији овог закона надлежни су републички и покрајински органи управе у погледу:• услова за предузећа која оспособљавају лица која манипулишу и превозе опасне материје,• услова за манипулациона места,• забрана превоза појединих опасних материја кроз одређена подручја, као и условљавање превоза одређенимпревозним средством,• одобрења за превоз експлозивних материја у унутрашњем саобраћају,• одобрења за превоз отрова у унутрашњем саобраћају,• одобрења за превоз радиоактивних материја у унутрашњем саобраћају,• устројавања и вођења базе података о врстама опасних материја, њиховим особинама као и о опасностима по здрављељуди и материјална добра и мерама за отклањање опасности као и о предузећима и појединцима који могу пружити помоћ утоме.Југословенски регистар бродова доноси техничка правила о подобности бродова за превоз опасних материја: у поморскомсаобраћају и на унутрашњим пловним путевима.Напомена: Наведени надлежни органи су они органи који су на основу Закона о министарствима из 2003. преузелипослове савезних органа наведених у тексту Закона о превозу опасних материја. Наиме, овим законом је министарствонадлежно за послове заштите животне средине преузело обавезе у вези са управљањем отровима и хемикалијама генерално одсавезног државног органа надлежног за здравље.Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаОпасне материје су прописане Европским споразумом о међународном превозу опасних материја у друмском саобраћају(ADR), и Међународним правилником о превозу опасних материја на железницама (RID).Према критеријумима наведеним у ADR-у, све опасне материје сврстане су у следеће класе: Класа 1-експлозивне материје ипредмети са експлозивним материјама; Класа 2-гасови; Класа 3-запаљиве течности; Класа 4.1-запаљиве чврсте материје,самореагујуће материје и чврсти десензитивисани експлозиви; Класа 4.2-материје склоне самозапаљењу; Класа 4.3-материјекоје у додиру са водом емитују запаљиве гасове; Класа 5.1-оксидирајуће материје; Класа 5.2-органски пероксиди; Класа 6.1-отрови; Класа 6.2-инфективне материје; Класа 7-радиоактивне материјали; Класа 8- корозивне материје; Класа 9- остале опаснематерије и предмети.У поглављу 3.2 RID/ADR-а у Табели А је листа од 3376 врста опасних роба уређена према УН бројевима (број УН -четвороцифрени број за обележавање материја или предмета према Збирци угледних прописа Уједињених нација).За сваки разред у посебном поглављу дела 2 RID/ADR детаљно се разрађују:• критеријуми за класификовање материја у односни разред,• сврставања у групе у зависности од опасних особина нпр. А - оксиданси, Ф - запаљиви, Т - отрови, ТФ - запаљивеотровне материје, ТО - отровне материје које делују запаљујуће,...,• степен отровности, у сврхе RID-а, према вредности LD 50 за акутну отровност: гутањем, преко коже и удисањем иодговарајуће амбалажне група: I - за врло отровне, II - за отровне и III-за слабо отровне материје;• посебно су класификовани пестициди• начин разврставања смеша отровних материја,• забране за превоз.Подаци о конкретној материји из Табеле А поглавља 3.2 RID/ADR (пример у прилогу за течни нафтни гас) пружају комплетнеинформације свим лицима која учествују у превозу. За сваку материју дати су подаци о:• опасним својствима материје,• посебним прописима који важе за поједине материје за превоз или o томе да ли је потребно у току превоза применитипосебне мере,• количинама испод којих прописи RID/ADR не важе,• паковању: упутства, посебни прописи и заједничко паковање,• упутствима и посебним прописима за покретне танкове,• RID/ADR цистернама,• највећој дозвољеној количини по колима или великом контејнеру,• посебним прописима за превоз који се односе на: комаде за отпрему, материје у расутом стању и на утовар, истовар ируковање током превоза.Пример из Табле А за течни нафтни гас поглавља 3.2 RID/ADR.Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Инспекцијски надзор над извршавањем овог закона, прописа донесених на основу њега и међународних уговора69
непосредно врше министарства која спроводе овај закон (Министарство унутрашњих послова, Министарство заинфраструктуру и Министарство животне средине и просторног планирања).Надзор над спровођењем Уредбе о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају („Сл. гласник РС“, бр.53/02), која је донесена да би се јасније дефинисале надлежности за унутрашњи саобраћај, врше Министарство унутрашњихпослова, Министарство за инфраструктуру и Министарство животне средине и просторног планирања.За превоз у друмском саобраћају:1) за класе 1, 2, 3, 4. и 5. Министарство унутрашњих послова;2) за класе 6, 8. и 9. Министарство за инфраструктуру;3) за класу 7. и опасни отпад Министарство животне средине и просторног планирања.За превоз у железничком саобраћају:1) за класу 1. Министарство унутрашњих послова;2) за класе 2, 3, 4, 5, 6, 8. и 9. Министарство за инфраструктуру;3) за класу 7. и опасни отпад Министарство животне средине и просторног планирања.Надзор над извршавањем овог закона врше инспекцијске службе поменутих министарстава.Саветник за безбедност у превозу опасних материја уведен је одредбама подпоглавља 1.8.3 RID/ADR и он је кључниинструмент којим се обезбеђује примена прописа и унапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе. Применапрописа и унапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе се обезбеђује кроз следеће процедуре утврђенеRID/ADR-ом:• прописана овлашћења и задаци саветника за безбедност из 1.8.3.3 RID/ADR-а и то:• контрола примене прописа, у оквиру којих се прате сви прописи који се односе на произвођаче робе и опреме,прописе испитивања материјала паковања, посебне прописе за идентификацију посебних захтева за робу која се превози,посебних захтева при избору подизвођача у манипулацији и превозу,• обука запослених и лична документација о томе; проверава да ли запослени располажу детаљним објашњењима иупутствима за рад; доношење мера за упознавање запослених о опасностима при манипулацији и превозу опасне робе;припрема процедуре за проверу поступака при утовару и истовару,• саветовање менаџмента предузећа о мерама за смањење ризика као и мерама које је потребно предузети код удеса инезгода, спровођење истрага код удеса и превентивних мера безбедности,• израда годишњег извештаја.• утврђен обим знања и начин испитивања кандидата као и овлашћења надлежног органа за стицање потврде: Саветникза безбедност;• обавезе предузећа за именовањем једног или више саветника;• обавештавање Централног бироа држава чланица Конвенције о међународном железничком превозу (COTIF): онадлежним органима за манипулацију и превоз опасне робе које су именовали (тела и Саветника), извештавање о несрећама.Саветник за безбедност једном годишње извештава надлежни државни орган о превозима опасне робе. Користећи искуствадржава ЕУ извештаји треба да обухвате :тзв.“минимални садржај“ за једноставније случајеве; предузећа са релативно малом количином опасне робе у превозу и/илиједном врстом материје, једно манипулационо место, кампањски рад у току године, рад у дневној смени и др;све разноврсности и специфичности предузећа која имају комплексну манипулацију и превоз опасне робе: податке о опаснимматеријама које превозе та предузећа, превозне путеве, врсте превозних средстава, манипулациона места, групе извршилаца заманипулацију и превоз различитих опасних роба са посебном аналитичком организационом целином у структури предузећакоја прати околности и ефекте и др.Овакви извештаји дају потпуне податке који се могу обрађивати: аналитички, у сврху безбедносних унапређења илистатистички, у сврху различитих оперативних интервенција надлежног органа.Примери података које треба да буду садржане у извештајима:• делатност предузећа,• врста возила којима се обавља превоз,• територија на којој се обавља превоз, као и врсте материја и релације за опасне робе које се превозе изван наведенетериторије,• количинe опасне робе по врстама,• количине опасне робе у приспећу и отпреми,• подаци о превозним средствима која су коришћена са њиховим техничким карактеристикама у односу на захтевеRID/ADR/ADN,• начин паковања опасне материје, подаци УН кода,• подаци о особљу које учествује у појединим операцијама манипулације и превоза опасне робе,• подаци о несрећама и незгодама.Базе података сачињене као резултат овог прописаПрема одредби члана 112. надлежни органи у Републици су дужни да устроје и воде базу података о врстама опасних материја,њиховим особинама које представљају опасност по живот и здравље људи и материјална добра, мерама које треба предузети заспречавање или уклањање опасности и о предузећима и појединцима који могу пружити помоћ при уклањању насталеопасности.Обзиром да није дефинисано на који се надлежни орган мисли, ове базе података никада нису устројене.У Одељењу за безбедност саобраћаја Министарства за инфраструктуру постоји списак превозника који добијају дозволе запревоз опасних материја класе 6.1 (отрови) и осталих материја које имају својство отровности, у унутрашњем превозу.Обзиром да Министарство животне средине и просторног планирања, према овом закону, издаје дозволе за увоз и извоз70
отровних материја, иницијативом једног инспектора на граници сачињена је електронска база података о увозу/извозу отрова.Она се односи само на увоз/извоз преко граничних прелаза у јужној Србији и у њој се налазе количине и врсте отрова који сусе увозили односно извозили у земљи у последње две године. Такође у овој бази податка налазе се и друге робе за чији јеспољнотрговински промет Министарство животне средине и просторног планирања издавала дозволе и чији су инспекторивршила надзор на граници.Подзаконски прописи заспровођење овог законаПравилник о начинупревоза опасних материја удрумском саобраћају „Сл.лист СФРЈ“, бр. 82/90Правилник о стручномоспособљавању возачамоторних возила којима сепревозе опасне материје идругих лица која учествујуу превозу тих материја „Сл.лист СФРЈ“, бр. 17/91Правилник о техничкимусловима које морају даиспуњавају предузећа којаврше стручнооспособљавање возачамоторних возила којима сепревозе опасне материје идругих лица која учествујуу превозу тих материја „Сл.лист СФРЈ“, бр. 76/90Правилник о начинупревоза опасних материја ужелезничком саобраћају„Сл. лист СФРЈ“, бр. 25/92Упутство за превоз опаснихробаУредба о превозу опаснихматерија у друмском ижелезничком саобраћају„Сл. гласник РС“, бр. 53/02ПрописЗакон о безбедности издрављу на раду, „Сл.гласник РС“, бр. 101/05Надлежниорган државнеуправеМИ, МУП,МЖСППМИ, МУПМИ, МУПМИ, МУП,МЖСППСл. гласник ЈЖМИ, МУП,МЖСППНадлежниорган државнеуправеМРСПРегулисанахемикалијаОпасне материјепрема ADR-уЦиљ прописаОвим правилником прописује се начин вршења превозаопасних материја, мере које се предузимају у припремиза превоз и начин вршења надзора.Овим правилником прописује се програм стручногОпасне материје оспособљавања возача моторних возила којима сепрема ADR-у и RID-у превозе опасне материје и других лица која учествују уприпреми за превоз опасних материја.Овим правилником прописује се технички услови којеморају да испуњавају предузећа која врше стручноОпасне материјеоспособљавање возача моторних возила којима сепрема ADR-у и RID-упревозе опасне материје и других лица која учествују упревозу опасних материја.Опасне материјепрема RID-уОпасне материјепрема RID-уОпасне материје којесу прописане премаADR/RIDРегулисанахемикалијаОпасне материјеОвим правилником прописује се начин вршења превозаопасних материја у железничком саобраћају од њиховогпријема на превоз до испоруке.Ово упутство детаљније разрађује одредбе претходногправилника.Ова уредба ближе прописује услове и начин обављањапревоза опасних материја у друмском и железничкомсаобраћају и надзор над обављањем овог превоза натериторији Републике Србије.Циљ прописаКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)Овим законом уређује се спровођење и унапређењебезбедности и здравља на раду лица која учествују урадним процесима, као и лица која се затекну у раднојоколини, ради спречавања повреда на раду,професионалних обољења и обољења у вези са радом.Овим законом уређује се спровођење и унапређење безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима,као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези сарадом. Овим законом дато је овлашћење за прописивање подзаконског прописа којим ће се уредити превентивне мере уостваривању безбедности и здравља на раду применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних,социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослениходносно њихово свођење на најмању могућу меру у поступку производње, паковања, превоза, складиштења, употребе иуништавања опасних материја, на начин којима се отклањају могућности повређивања или оштећења здравља запослених.Овим законом се уређује обавеза обезбеђења опреме за рад, средства и опреме за личну заштиту на раду као и обуказапослених за рад са опасним материјама.Надлежна државна институцијаУправа за безбедност и здравље на раду која је основана Законом о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр.101/05). Ова управа се налази у оквиру Министарства рада и социјалне политике.Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаОпасне материје: експлозивне, запаљиве, оксидационе, отровне, гадне, заразне, корозивне, канцерогене и радиоактивнематерије, утврђене стандардима и другим прописима, а које се производе, складиште у процесу рада, као и материје чија сусвојства када су везана за неке супстанце, опасне по живот и здравље запослених.71
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Надзор над извршавањем овог закона врше инспекција рада.Базе податакаНа основу овог прописа донет је Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр.62/07) којим се ствара обавеза послодавцу да води евиденцију о опасним материјама које се користе на раду..Подзаконски прописи заспровођење овог законаПравилник о програму,начину и висини трошковаполагања стручног испитаза обављање пословабезбедности и здравља нараду и послова одговорноглица „Сл. гласник РС“,бр.29/06Правилник о условима ивисини трошкова заиздавање лиценци заобављање послова уобласти безбедности издравља на раду „Сл.гласник РС“, бр. 29/06 и72/06Правилник о поступкуутврђивања испуњеностипрописаних услова уобласти безбедностиздравља на раду „Сл.гласник РС“, бр. 60/06Правилник о садржају иначину издавања обрасцаизвештаја о повреди нараду, професионалномобољењу и обољењу у везиса радом „Сл. гласник РС“,бр. 72/06 и 84/06Надлежниорган државнеуправеМРСПУБЗРМРСПУБЗРМРСПУБЗРМРСПУБЗРПравилник о начину ипоступку процене ризика наМРСПрадном месту и у раднојУБЗРоколини „Сл. гласник РС“,бр.72/06 и 84/06-исправкаПравилник о заштити нараду и о техничким мерамаза развијаче ацетилена иацетиленске станице„Сл. лист СФРЈ“, бр. 6/67,29/67, 27/ 69, 52/90 и 6/92Правилник о техничким издравствено-техничкимзаштитним мерама прихемијско- технолошкимпроцесима „Сл. листФНРЈ“, бр.36/58ПрописЗакон о заштити одпожара, „Сл. гласникСРС“, бр. 37/88, „Сл.гласник РС“, бр. 53/93,67/93, 48/94МРСПУБЗРМРСПУБЗРНадлежниорган државнеуправеМУПРегулисанахемикалијаОпасне материје какосу дефинисанеЗаконом обезбедности издрављу на радуОпасне материје какосу дефинисанеЗаконом обезбедности издрављу на радуОпасне материје какосу дефинисанеЗаконом обезбедности издрављу на радуОпасне материје какосу дефинисанеЗаконом обезбедности издрављу на радуОпасне материје какосу дефинисанеЗаконом обезбедности издрављу на радуРегулисанахемикалијаНемаЦиљ прописаОвим правилником прописује програм, начин и висинатрошкова полагања стручног испита за обављањапослова безбедности и здравља на раду и пословаодговорног лица.Овим правилником прописују се услови и висинатрошкова за издавање лиценци:а) правном лицу или предузетнику за обављање пословабезбедности и здравља на раду;б) правном и одговорном лицу за обављање пословапрегледа и испитивања опреме за рад и испитивањауслова радне околине.Овим правилником прописују се поступак утврђивањаиспуњености прописаних услова у области безбедностиздравља на раду.Овим правилником прописују се садржај и начиниздавања обрасца извештаја о повреди на раду,професионалном обољењу у вези са радом.Овим правилником прописују се начини и поступципроцене ризика од настанка повреда на раду илиоштећења здравља, односно обољења запосленог нарадном месту и у радној околини, као и начин и мере зањихово отклањање, које послодавац уређује актом опроцени ризика.Циљ прописаКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)Одредбе овог закона односе се на предузимање низа меракоје су неопходне за спречавање избијања и ширењапожара. Нису дефинисана ограничења.Одредбе овог закона односе се на предузимање низа мера које су неопходне за спречавање избијања и ширења пожара. Нисудефинисана ограничења.Надлежна државна институција72
Министарство унутрашњих послова - Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице.Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаНема.Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а занепоштовање прописа предузимају се мере утврђене законом.Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)У МУП-у РС постоји интерна база података издатих сагласности у погледу примењених и спроведених мера заштите одпожара.Подзаконски прописи заспровођење овог законаУредба о основама,мерилима и условима заразврставање организацијаи органа у одговарајућекатегорије угрожености одпожара „Сл. гласник СРС”бр. 58/89, 4/90Правилник о условима забављење пословимаунапређења заштите одпожара „Сл. гласник СРС”бр. 26/85Надлежниорган државнеуправеМУПМУППравилник о организацијии устројству, начинувршења службе идисциплини уМУПтериторијалнимватрогасним јединицама„Сл. гласник СРС” бр. 62/82Правилник о техничкимнормативима за заштитускладишта од пожара и МУПексплозија „Сл. лист СФРЈ”бр. 24/87Правилник о техничкимнормативима за заштиту одпожара и експлозије приМУПРегулисанахемикалијаНемаНемаНемаНемаНема73Циљ прописаОвом уредбом ближе се прописују основи, мерила иуслови за разврставање организација удруженог рада идругих самоуправних организација и заједница идржавних органа у одговарајуће категорије угроженостиод пожара.Разврставање организација и органа у одговарајућекатегорије угрожености од пожара врши се у циљуутврђивања одговарајуће организације заштите одпожара и предузимања других мера потребних зауспешно функционисање и спровођење мера заштите одпожара у организацији у органу.Овим правилником ближе се прописују услови у погледутехничке опремљености и стручног кадра које треба даиспуњавају организације удруженог рада и другеорганизације које се баве одређеним пословимаунапређења заштите од пожара, и то:израдом студија организације заштите од пожара,израдом анализа постојећег стања заштите од пожара,израдом програма за санирање и унапређење заштите одпожара,израдом анализа о зонама опасности и одређивању овихзона на местима која су угрожена од настанкаексплозивних смеса,пројектовањем уређаја и инсталација за детекцију, дојавуи гашење пожара, ииспитивањем физичко-хемијских особина, чврстих,течних и гасовитих запаљивих материја, као ипогодности коришћења ових материја у објектимаугроженим од пожара.Овим правилником уређује се организација и устројствотериторијалних ватрогасних јединица, минималан бројватрогасаца, минимум техничке опреме, начин вршењаслужбе и дисциплина у територијалним ватрогаснимјединицама.Овим правилником прописују се техничке мере заштитескладишта од пожара и експлозија.Одредбе овог правилника примењују се на затворенаскладишта која служе за чување сировина,полупроизвода и производа.Одредбе овог правилника не примењују се на: складиштакод којих је носећа конструкција од негоривихматеријала и која служе за чување негориве робе унегоривој амбалажи, приручна складишта, складиштаексплозива, складишта запаљивих гасова и запаљивихтечности, преносна контејнерска складишта, као искладишта опасних материја код којих опасност непотиче од појаве пожара и експлозија.Овим правилником прописују се технички нормативи зазаштиту од пожара и експлозије при чишћењу судова заскладиштење или превоз запаљивих течности које се при
чишћењу судова зазапаљиве течности „Сл.лист СФРЈ“, бр. 44/83 и60/86Правилник о техничкимнормативима за стабилнеуређаје за гашење пожараугљен диоксидом „Сл. листСФРЈ” бр. 44/83 и 31/89ПрописЗакон о експлозивнимматеријама, запаљивимтечностима и гасовима,„Сл. гласник СРС“, бр.44/77, 45/85, 18/89, „Сл.гласник РС“, бр. 53/93,67/93, 48/94МУПНадлежниорган државнеуправеМУПНемаРегулисанахемикалијаЕксплозивнематерије, запаљиветечности и гасовинормалном притиску и температури налазе у течномстању.Овим правилником прописују се технички нормативи застабилне уређаје за гашење пожара угљен-диоксидомкоји се укључују аутоматски.Одредбе овог правилника не примењују се на стабилнеуређаје на пловним објектима и у рудницима саподземном експлоатацијом.Циљ прописаКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)Овим законом уређује се производња, промет и превозексплозивних материја, запаљивих течности и гасова.Производња, промет и превоз експлозивних материја, запаљивих течности и гасова врши се под условима и на начин одређеновим законом и другим прописима донетим на основу закона. Не односи се на производњу експлозивних материја, запаљивихтечности и гасова у објектима војске и на смештај експлозивних материја у експлоатационим јамама рударских организација.Надлежна државна институцијаМУП РС Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице.Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаОвим законом обухваћене су експлозивне материје (привредни експлозиви, средства за паљење експлозива, пиротехничкипроизводи, привредна муниција, барут, сировине експлозивног карактера за производњу наведених материја), запаљиветечности и гасови.Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а занепоштовање прописа предузимају се мере утврђене овим законом.Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола).У МУП РС постоји интерна база података.Подзаконски прописи заспровођење овог законаПравилник о изградњипостројења за запаљиветечности и оускладиштавању ипретакању запаљивихтечности „Сл. лист СФРЈ”бр. 23/71Надлежни органдржавне управеМУППравилник о заштити нараду при изради експлозиваи барута и манипулисању МУПексплозивима и барутима„Сл. лист СФРЈ” бр. 55/69РегулисанахемикалијаЗапаљиве течностиОпаснимматеријама, усмислу одредабаовог правилника,сматрају се:1) бризантниексплозиви:а) естри азотнекиселине:нитроглицерин,нитрогликол,нитроцелулоза,пентрит и сл.,б) ароматичнанитроједињења:тротил, пикринскакиселина и сл.,нитрамини:74Циљ прописаОвај правилник уређује изградњу постројења зазапаљиве течности и ускладиштавање и претакањезапаљивих течности чија је тачка запаљивости испод100°C. Уз овај правилник дат је и Технички пропис оизградњи постројења за запаљиве течности и оускладиштавању и претакању запаљивих течности.Овим правилником прописују се мере и нормативизаштите на раду лица која врше производњу, прераду,дораду, лаборацију, делаборацију, испитивање,уништавање и чување експлозива и барута.Одредбе овог правилника односе се на опасне деловепогона и на производне процесе, операције, радна местаи уопште радње и уређаје при производњи, доради,преради, лаборацији и делаборацији, испитивању,уништавању и чувању опасних материја наведених уовом правилнику.
Правилник о изградњистаница за снабдевањегоривом моторних возила иМУПо ускладиштавању ипретакању горива „Сл. листСФРЈ” бр.27/71Правилник о техничкимнормативима за уређаје укојима се наносе и сушепремазна средства „Сл.лист СФРЈ” бр. 57/85МУПхексоген, тетрил исл.,в) смесе: тротилхексоген,тротилпентрит,аматоли,флегматизовани ипластифицираниексплозиви и сл.,г) све врстепривреднихексплозива,2) иницијалниексплозиви:а) фулминат живе,б) олово азид,в) оловотринитрорезорцинат,г) тетразен,д)динитродиазофеноли сл.,3) барути:а) малодимниједнобазни барути(нитроцелулозни),б) малодимнидвобазни барути(нитроглицеринскидинитродигликолски),в) малодимнитробазни барути(нитрогванидински),г) композитнепогонске смесе,д) црни барути,4) пиротехничкесмесе: сигналне,обележавајуће,трасерне, светлеће,запаљиве,термитске,димне, иницијалне иуспоравачке,5) средства пуњењаматеријаманаведеним од 1 до 4:штапини, каписле,муниција и сл.Овај правилник уређује изградњу станица за снабдевањегоривом моторних возила која саобраћају на путевима иускладиштавање и претакање горива. Уз овај правилникдат је Технички пропис о изградњи станица заснабдевање горивом моторних возила и оускладиштавању и претакању горива.ГориваПремазна средствасу запаљиве течнематерије чијекомпоненте у стањупаре могу сваздухом образовати75На резервоаре станица у којима се држи гориво којим сеснабдевају моторна возила примењују се у погледупројектовања, конструкције, опреме и означавањаодговарајуће одредбе Правилника о изградњи постројењаза запаљиве течности и о ускладиштавању и претакањузапаљивих течности („Службени лист СФРЈ“, бр. 20/71) иПравилника о изградњи постројења за течни нафтни гаси о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса(„Службени лист СФРЈ“, бр. 24/71), ако овимправилником није друкчије одређено.Овим правилником прописују се технички нормативи зауређаје у којима се наносе и суше премазна средства, каои за грађевинске објекте, односно просторије у које сепостављају ти уређаји.Одредбе овог правилника односе се и на уређаје заприпрему премазних средстава.
експлозивне смесе.Правилник о изградњипостројења за течни нафтнигас и о ускладиштавању иМУПпретакању течног нафтноггаса „Сл. лист СФРЈ” бр.24/71 и 26/71ПрописЗакон о прометуексплозивних материја,„Сл. лист СФРЈ“, бр. 30/85,6/89, 53/91, „Сл. лист СРЈ“,бр. 24/94, 28/96, 68/2002Надлежни органдржавне управеМУПТечни нафтни гасРегулисанахемикалијаЕксплозивнематерије, предметинапуњениексплозивнимматеријама исредства за паљење.76Овим правилником прописује се да се изградњапостројења за течни нафтни гас и ускладиштавање ипретакање врше на начин одређен Техничким прописимао изградњи постројења за течни нафтни гас и оускладиштавању и претакању течног нафтног гаса, којису одштампани уз овај правилник и чине његов саставнидео.Циљ прописаКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)Утврђени услови за промет експлозивних материја.Промет експлозивних материја врши се под условима утврђеним овим законом. Одредбе овог закона не односе се на прометексплозивних материја за потребе војске као и на смештај експлозивних материја у јамским магацинима рударскихорганизацијаНадлежна државна институцијаМинистарство унутрашњих послова, Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице.Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаОвим законом обухваћене су експлозивне материје, предмети напуњени експлозивним материјама и средства за паљење.Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а занепоштовање прописа предузимају се мере утврђене овим законом.Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)У Министарству унутрашњих послова постоји интерна база података дозвола одобрења локације, инвестиционо техничкедокументације, дозвола за бављење пословима промета експлозивним материјама, дозвола за транспорт итд.ПрописЗакон о спољној трговининаоружањем, војномопремом и робомдвоструке намене, „Сл.гласник СЦГ“, бр. 7/2005Надлежниорган државнеуправеМЕРР, МСП,МО,МУП, МФ-УЦРегулисанахемикалијаХемикалије које секористе као хемијскооружје и хемикалијекоје имају двострукунамену.Циљ прописаКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)Овим законом прописују се начин и услови под којима семоже вршити спољна трговина, транспорт и транзитнаоружања, војне опреме и робе двоструке намене.Овим законом прописују се начин и услови под којима се може вршити спољна трговина, транспорт и транзит наоружања,војне опреме и робе двоструке намене, дефинишу њихови појмови, утврђује орган надлежан за издавање дозвола за извоз, увоз,транспорт, транзит, посредовање и вршење услуга у спољнотрговинском промету, услови под којима се могу издавати дозволе,овлашћења надлежног органа у спровођењу овог закона, надзор и контрола и казнене одредбе у случају кршења закона. Овајзакон се не односи на производњу, поседовање и унутрашњи промет наоружања, војне опреме и робе двоструке намене (међукојима су и хемикалије са двоструком наменом).Надлежна државна институцијаМинистарство економије и регионалног развоја надлежно је за издавање дозвола за обављање спољне трговине контролисаномробом (увоз/извоз), уз прибављену сагласност од Министарства одбране и Министарства спољних послова, као и прибављеногмишљења од Министарства унутрашњих послова. Транспорт и транзит наоружања и војне опреме (НВО) копненим и воденимпутем одобрава Министарство унутрашњих послова, ваздушним путем орган надлежан за ваздушни саобраћај. Они то чине наоснову претходно издате дозволе Министарства економије и регионалног развоја за обављање конкретног посла спољнетрговине и сагласности Министарства одбране и Министарства спољних послова.При транспорту и транзиту НВО предузимају се потребне мере обезбеђења. Транспорт и транзит НВО копненим и воденимпутем на територији Републике врши се уз наоружану пратњу. Услови и начин обављања транспорта и транзита НВО, мереобезбеђења и надзор над обављањем овог транспорта и транзита на територији Републике, прописани су посебним законима.Надлежност се остварује на републичком нивоу.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаНационална контролна листа робе двоструке намене обухвата хемикалије из категорије 1 – материјали, хемикалије,«микроорганизми» и «токсини», која је усклађена са Листом роба и технологија двоструке намене ЕУ (Council Regulation (EC)No. 1334/2000). Предстоји усаглашавање са најновијим изменама у Листи ЕУ за 2006 (Council Regulation (EC) No. 394/2006 од27. 02. 2006. године).Национална контролна листа наоружања и војне опреме обухвата хемикалије које се користе у војне сврхе.Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Министарство економије и регионалног развоја врши надзор и контролу у складу са одредбама овог закона у сарадњи саМинистарством одбране, Министарством унутрашњих послова, Управом царина и органима безбедносно-обавештајнихслужби. Царински органи, органи безбедносно-обавештајних служби и инспекцијски органи спроводе сталну контролу уоквиру законских овлашћења, о чему достављају извештај Министарству економије и регионалног развоја. Министарствоекономије и регионалног развоја обавештава Министарство животне средине и просторног планирања о издатим дозволама заувоз и извоз робе двоструке намене по Националној контролној листи – категорија 1 – материјали, хемикалије«микроорганизми» и «токсини». Закон предвиђа могућност одузимања издатих дозвола као и прекршаје за кршење одредабазакона. Нацртом измена и допуна овог закона предлажу се и кривична дела за недозвољене радње којима се повређује закон.Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)Законом је предвиђена обавеза Министарства економије и регионалног развоја да формира сопствену базу података о издатим,одбијеним и одузетим дозволама за обављање спољне трговине контролисаном робом.Подзаконски прописи заспровођење овог законаОдлука о утврђивањуНационалне контролнелисте робе двострукенамене „Сл. лист СЦГ“, бр.11/05Одлука о утврђивањуНационалне контролнелисте наоружања и војнеопреме „Сл. лист СЦГ“, бр.11/05Одлука о критеријумима заиздавање дозвола за извознаоружања, војне опреме иробе двоструке намене „Сл.лист СЦГ“, бр. 11/05Правилник о обрасцузахтева за издавањедозволе, обрасцу дозволе идругим обрасцимадокумената који пратеспољну трговинуконтролисаном робом „Сл.гласник РС“, бр. 73/06Правилник о начину вођењаРегистра лица која могу даобављају спољну трговинуконтролисаном робом „Сл.лист СЦГ“, бр. 12/05 и „Сл.гласник РС“, бр. 73/06ПрописЗакон о супстанцама којесе користе у недозвољенојпроизводњи опојних дрогаМЗи психотропних супстанци„Сл. гласник РС“, бр.107/05Подзаконски прописи заспровођење овог законаОдлука о одређивању робеза чији су извоз, увоз,односно стављање у прометНадлежниорган државнеуправеМЕРР, МСП,МОМЕРР, МСП,МОМЕРР, МСП,МОМЕРР, МСП,МОМЕРР, МСП,МОНадлежниорган државнеуправеНадлежниорган државнеуправеМФ-УЦ,МЖСПП, МЗ идр.РегулисанахемикалијаХемикалије којеимају двострукунамену.Хемикалије које секористе у војне сврхеХемикалије које секористе у војне сврхеи хемикалије којеимају двострукунамену.Хемикалије које секористе у војне сврхеи хемикалије којеимају двострукунамену.Хемикалије које секористе у војне сврхеи хемикалије којеимају двострукунамену.Регулисанахемикалија77Циљ прописаУтврђивање националне контролне листе робе двострукенамене ради контроле извоза и увозаУтврђивање националне контролне листе наоружања ивојне опреме ради контроле извоза и увозаУтврђују се критеријуми на основу којих се издајудозволе за извоз и увоз контролисане робеПрописивање образаца, односно докумената који пратеспољну трговину контролисаном робомУређује се начин вођења Регистра лица који могу даобављају спољну трговину контролисаном робомЦиљ прописаОвим законом уређују се услови за производњу и прометСупстанце које сена велико супстанци које се користе у недозвољенојкористе упроизводњи опојних дрога и психотропних супстанци (унедозвољенојдаљем тексту: прекурсори), надзор у овој области радипроизводњи опојнихспречавања њихове злоупотребе или коришћења удрога и психотропнихнедозвољене сврхе, као и друга питања од значаја за овусупстанци.област.РегулисанахемикалијаОтпад; супстанце којеоштећују озонскиомотач; списакЦиљ прописаРоба за чији су извоз, увоз, односно стављање у прометпрописани посебни услови наведена је у прилозима робекоји су одштампани уз ову одлуку и чине њен саставни
прописани посебни услови„Службени гласник РС“, бр.126/07ПрописЗакон о здравственомнадзору над животнимнамирницама ипредметима општеупотребеМЗ„Сл. гласник СРС“, бр.48/77, 29/88,„Сл. гласник РС“, бр. 44/91,53/93, 67/93, 48/94Подзаконски прописи заспровођење овог законаПравилник о количинамапестицида, метала иметалоида и другихотровних супстанција,хемиотерапеутика,анаболика и другихсупстанција које се могуналазити у намирницама„Сл. лист СРЈ“, бр. 5/92Правилник о условима упогледу здравственеисправности предметаопште употребе који семогу стављати у промет«Сл. лист СФРЈ“, бр. 26/83,61/84, 56/86, 18/91ПрописЗакон о санитарномнадзору„Сл. гласник СРС“, бр.125/04Надлежниорган државнеуправеНадлежниорган државнеуправеМЗМПШВ- УЗБ,УВМЗНадлежниорган државнеуправеМЗЗакони из области заштите животне срединеотрова; списак отрова део, као и у прописима који се наводе у тексту Одлуке.класе 6.1. према АДРи РИД; опојне дроге ипсихотропнеРегулисанахемикалијаПредмети општеупотребе: средства заодржавање личнехигијене, негу иулепшавање лица итела; средства заодржавање чистоће.РегулисанахемикалијаПестициди, метали иметалоиди и другеотровне супстанције,хемиотерапеутика,анаболика и другихсупстанција које семогу налазити унамирницамаПредмети општеупотребе: средства заодржавање личнехигијене, негу иулепшавање лица итела; средства заодржавање чистоће.РегулисанахемикалијаПредмети општеупотребе: средства заодржавање личнехигијене, негу иулепшавање лица итела; средства заодржавање чистоће.Циљ прописаОвај закон донесен је ради обезбеђивања заштитездравља становништва и њиме се уређује здравственинадзор над производњом и прометом животнихнамирница и одређених предмета опште употребе.Здравствени надзор у смислу овог закона обухвата:животне намирнице, одређене предмете опште употребеи сировине намењене за њихову производњу; просторијеу којима се производе, чувају и стављају у прометживотне намирнице и предмети опште употребе;постројења, уређаји, намештај и прибор који служи запроизводњу или промет животних намирница и предметаопште употребе; лица која на радним местима упроизводњи и промету долазе у додир са животнимнамирницама и предметима опште употребе.Циљ прописаБезбедност (здравствена исправност) намирница; списаксупстанци са максимално дозвољеним садржајем унамирницама у складу са регистрованим пестицидимараних деведесетих – добром пољопривредном праксомраних деведесетих година и начином исхранестановништва.Пропис се не односи на нове пестициде (регистрованепосле 1992. године).Овим правилником прописују се услови у погледуздравствене исправности предмета опште употребе радињиховог стављања у промет.Циљ прописаОвим законом уређују се послови санитарног надзора,начин и поступак вршења санитарног надзора, одређујусе области и објекти који подлежу санитарном надзору исанитарни услови које ти објекти морају испуњавати, каои овлашћења, права и дужности санитарних инспектора упоступку санитарног надзора.Санитарни надзор је и здравствени надзор над животнимнамирницама и предметима опште употребе упроизводњи и промету, у складу са законом.Систем правних норми у области заштите и унапређивања животне средине у Републици Србији, чини велики број закона идругих прописа (преко 100).Нови законски оквир за заштиту животне средине установљен је у Републици Србији 2004. године Законом о заштити животнесредине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр.135/04”), Законом о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) и Законом о интегрисаномспречавању и контроли загађивања („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”). Главна питања која покрива Закон о заштити животнесредине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) обухватају: основна начела заштите животне средине, управљање и заштитуприродних ресурса, мере и услове заштите животне средине, програме и планирање у области заштите животне средине,индустријске удесе, учешће јавности, мониторинг и информациони систем, са јасно наведеним надлежностима.Нови закони су усклађени са Директивама ЕУ о процени утицаја на животну средину (85/337/ЕЕС), стратешкој процениутицаја (2001/43/ЕС), интегрисаном спречавању и контроли загађења (96/61/ЕС) и учешћу јавности (2003/35/ЕС).Законодавна, извршна и судска власт се углавном извршавају преко законом утврђеног делокруга и надлежности републичкихоргана. Законом су утврђене, односно поверене одређене надлежности аутономној покрајини, односно јединици локалнесамоуправе. Питања опасних материја су у надлежности републичких органа.78
ПрописЗакон о заштити животнесредине„Сл. гласник РС”, број135/04Подзаконски прописи заспровођење овог законаУредба о врстама загађења,критеријумима за обрачуннакнаде за загађивањеживотне средине иобвезницима, висини иначину обрачунавања иплаћања накнаде„Службени гласник РС“,број 113/05, 6/07Уредбу о мерилима заповраћај, ослобађање илисмањење плаћања накнадеза загађивање животнесредине«Службени гласник РС»,број 114/05Правилник о методологијиза израду интегралногкатастра загађивача „Сл.гласник РС”, бр. 94/07”ПрописЗакон о интегрисаномспречавању и контролизагађивања животнесредине „Сл. гласник РС”,бр. 135/04”Подзаконски прописи заспровођење овог законаУредба о врстамаактивности и постројења закоје се издаје интегрисанадозвола „Сл. гласник РС“,бр. 84/05.Уредба о садржинипрограма мераприлагођавања радапостојећег постројења илиактивности прописанимусловима „Сл. гласник РС“,бр. 84/05Уредба о критеријумима заодређивање најбољихдоступних техника, запримену стандардаквалитета, као и заодређивање граничнихвредности емисија уинтегрисаној дозволи„Сл. гласник РС“, бр. 84/05Надлежниорган државнеуправеМЖСППНадлежниорган државнеуправеМЖСПП; ФЗЖСМЖСПП; ФЗЖСМЖСППНадлежниорган државнеуправеМЖСППНадлежниорган државнеуправеМЖСППМЖСППМЖСППРегулисанахемикалијаОпасне материје,хемикалије,супстанце којеоштећују озонскиомотач и другематерије које имајуштетне и опаснекарактеристикеРегулисанахемикалија79Циљ прописаУређује основна начела заштите животне средине,управљање и заштиту природних ресурса, мере и условезаштите животне средине, програме и планирање уобласти заштите животне средине, индустријске удесе,учешће јавности, мониторинг и информациони систем, сајасно наведеним надлежностима Агенције за заштитуживотне средине, извештавање, финансирање заштитеживотне средине, инспекције и казне.Циљ прописаВрсте загађења јесусва загађивањаживотне средине којапотичу од следећихизвора загађивања:емисије појединачних Овом уредбом ближе се одређују врсте загађивања,извора загађивања критеријуми за обрачун накнаде за загађење животнепроизведени или средине и обвезници, висина и начин обрачунавања иодложени отпад плаћања накнаде.супстанце којеоштећују озонскиомотачвозила на моторнипогон.Загађења животнесрединеЗагађујуће материје иотпадРегулисанахемикалијаЕмисије у свемедијуме животнесрединеРегулисанахемикалијаЕмисије у свемедијуме животнесрединеЕмисије у свемедијуме животнесрединеЕмисије у свемедијуме животнесрединеОвом уредбом ближе се утврђују мерила и услови заповраћај, ослобађање или смањење плаћања накнаде зазагађивање животне средине.Овим правилником прописује се методологија за израдуинтегралног катастра загађивача, као и врста, начин,класификација и рокови достављања податакаЦиљ прописаОвим законом се уређују услови и поступак издавањаинтегрисане дозволе за постројења и активности којамогу имати негативне утицаје на здравље људи, животнусредину или материјална добра, врсте активности ипостројења, надзор и друга питања од значаја заспречавање и контролу загађивања животне средине.Циљ прописаОвом уредбом прописују се врсте активности ипостројења за које се издаје интегрисана дозвола.Овом уредбом прописује се ближа садржина програмамера прилагођавања рада постојећег постројења илиактивности прописаним условима за издавањеинтегрисане дозволе.Овом уредбом утврђују се критеријуми за одређивањенајбољих доступних техника за примену стандардаквалитета животне средине, као и за одређивањеграничних вредности емисија у интегрисаној дозволи.Правилник о садржини и МЖСПП Емисије у све Овим правилником ближе се прописује садржина и
начину вођења регистраиздатих интегрисанихдозвола „Сл. гласник РС“,бр. 69/05Правилник о садржини,изгледу и начинупопуњавања захтева заиздавање интегрисанедозволе „Сл. гласник РС“,бр. 30/2006ПрописЗакон о стратешкојпроцени утицаја наживотну средину„Сл. гласник РС“, бр.135/04ПрописЗакон о процени утицајана животну средину„Сл. гласник РС“, бр.135/04Подзаконски прописи заспровођење овог законаУредба о утврђивању Листепројеката за које је обавезнапроцена утицаја и Листепројеката за које се можезахтевати процена утицајана животну средину„Сл. гласник РС“, бр. 84/05Правилник о садржинизахтева о потреби проценеутицаја и садржини захтеваза одређивање обима исадржаја студије о процениутицаја на животну средину„Сл. гласник РС“, бр. 69/05Правилник о садржини,изгледу и начину вођењајавне књиге о спроведенимпоступцима и донетимодлукама о процени утицајана животну средину„Сл. гласник РС“, бр. 69/05Правилник о садржинистудије о процени утицајана животну средину„Сл. гласник РС“, бр. 69/05Правилник о раду техничкекомисије за оцену студије опроцени утицаја наживотну средину„Сл. гласник РС“, бр. 69/05Правилник о поступкујавног увида, презентацијии јавној расправи о студијио процени утицаја наживотну средину „Сл.МЖСППНадлежниорган државнеуправеМЖСППНадлежниорган државнеуправеМЖСППНадлежниорган државнеуправеМЖСППМЖСППМЖСППМЖСППМЖСППМЖСППмедијуме животнесрединеЕмисије у свемедијуме животнесрединеРегулисанахемикалијаЕмисије у свемедијуме животнесрединеРегулисанахемикалијаЕмисије у свемедијуме животнесрединеРегулисанахемикалијаЕмисије у свемедијуме животнесрединеЕмисије у свемедијуме животнесрединеЕмисије у свемедијуме животнесрединеЕмисије у свемедијуме животнесрединеЕмисије у свемедијуме животнесрединеЕмисије у свемедијуме животнесредине80начин вођења регистра издатих интегрисаних дозвола.Овим правилником ближе се прописују садржина, изгледи начин попуњавања захтева за издавање интегрисанедозволе, као и друга питања од значаја за подношењезахтева.Циљ прописаОвим законом уређују се услови, начин и поступаквршења процене утицаја одређених планова и програмана животну средину (у даљем тексту: стратешка процена)ради обезбеђивања заштите животне средине иунапређивања одрживог развоја интегрисањем основнихначела заштите животне средине у поступак припреме иусвајања планова и програма.Циљ прописаОвим законом уређује се поступак процене утицаја запројекте који могу имати значајне утицаје на животнусредину, садржај студије о процени утицаја на животнусредину, учешће заинтересованих органа и организацијаи јавности, прекогранично обавештавање за пројекте којимогу имати значајне утицаје на животну средину другедржаве, надзор и друга питања од значаја за проценуутицаја на животну средину.Одредбе овог закона не примењују се на пројектенамењене одбрани земље.Циљ прописаОвом уредбом утврђује се Листа I пројеката за које јеобавезна процена утицаја на животну средину и Листа IIпројеката за које се може захтевати процена утицаја наживотну средину, које су одштампане уз ову уредбу ичине њен саставни део.Овим правилником ближе се одређује садржина захтеваза одлучивање о потреби процене утицаја и садржиназахтева за одређивање обима и садржаја студије опроцени утицаја на животну средину.Овим правилником ближе се прописује садржина, изгледи начин вођења евиденције о спроведеним поступцима идонетим одлукама у поступку процене утицаја наживотну средину.Евиденција из овог правилника се води као јавна књига.Овим правилником ближе се прописује садржина студијео процени утицаја на животну средину.Овим правилником прописује се начин рада иодлучивања техничке комисије за оцену студије опроцени утицаја на животну средину.Надлежни орган може образовати једну или вишетехничких комисија у зависности од врсте студије опроцени утицаја.Овим правилником ближе се прописује поступак јавногувида, презентације и јавне расправе о студији о процениутицаја на животну средину.
гласник РС“, бр. 69/05На основу Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) у мерама заштите од опасних материјапрописани су услови за производњу, увоз и извоз, стављање у промет супстанци које оштећују озонски омотач, поступање саопасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса и увоз, извоз и транзит отпада.Поступање са опасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса и увоз, извоз и транзит отпадаПравилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме имерама за отклањање последица („Сл. гласник РС“, бр. 60/94 и 63/94) је пропис којим се уређују мере заштите од хемијскогудеса. У Министарству животне средине и просторног планирања тренутно се израђује нови правилник који ће уредитипоступање са опасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса у складу са овлашћењем из Закона о заштити животнесредине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04) и он ће бити усаглашен са ЕУ прописима и међународним уговорима у овој области.Сходно томе овде ће бити обрађен пропис који је тренутно на снази.ПрописПравилник ометодологији за проценуопасности од хемијскогудеса и од загађивањаживотне средине, мерамаприпреме и мерама заотклањање последица „Сл.гласник РС“, бр. 60/94 и63/94Надлежниорган државнеуправеМЖСППРегулисанахемикалијаОпасне материјеЦиљ прописаКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)Овим правилником прописују се методологија запроцену опасности, односно ризика од хемијског удеса иопасности од загађивања животне средине, мереприпреме за могући хемијски удес и мере за отклањањепоследица хемијског удеса, као и начин вођењаевиденције о врстама и количинама опасних материја упроизводњи, употреби, превозу, промету, складиштењу иодлагању.Овим правилником прописују се методологија за процену опасности, односно ризика од хемијског удеса и опасности одзагађивања животне средине, мере припреме за могући хемијски удес и мере за отклањање последица хемијског удеса, као иначин вођења евиденције о врстама и количинама опасних материја у производњи, употреби, превозу, промету, складиштењу иодлагању. Овај правилник се не односи на рад и коришћење објеката и поступке са нуклеарним и радиоактивним материјама,поступке са отпацима које имају својство опасних материја као и за војне и ратне активности.Надлежна државна институцијаСваку процедуру прописану овим правилником спроводе, на републичком нивоу, Министарство животне средине ипросторног планирања, Покрајински секретаријат за животну средину у АП Војводини као и локална самоуправа.Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаОпасне материје у смислу овог правилника су материје које имају врло токсична, токсична оксидациона, експлозивна,запаљива, екотоксична, самозапаљива и друга својства опасна по живот и здравље људи и животну средину. Листа опасниххемикалија са количинама за које се предвиђа да могу изазвати хемијски удес је одштампана уз овај правилник.Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Инспекцију спроводе инспекције за заштиту животне средине на републичком, покрајинском и локалном нивоу.Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописаПрема члановима 7. и 8. прописује се обавеза вођења евиденције од стране предузећа о опасним материјама и обавезадостављања попуњених података до 31. јануара текуће године за претходну годину.Према овом члану направљена је електронска база података и она се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарствуживотне средине и просторног планирања. Међутим за 2005. годину и инспекција за заштиту животне средине је објединилаподатке достављене у складу са овим правилником у Извештају о врстама и количинама опасних материја укључујући и опасанотпад за 2005. годину.Супстанце које оштећују озонски омотачКратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)На основу члана 56. Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04), а ради спровођења Бечке конвенције озаштити озонског омотача и Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач и Одлуке о одређивањуробе за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет прописани посебни услови издају се дозволе о увозу/извозу супстанцикоје оштећују озонски омотач као и мишљења о увозу/извозу супстанци које представљају замену за супстанце које оштећујуозонски омотач, али које доприносе глобалном загревању.81
На основу Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) потребно је да министар пропише правилникомкоју је документацију потребно поднети уз захтев за издавање дозволе за увоз и извоз, начин вођења евиденције, односнорегистра о увозу, извозу и потрошњи супстанци, односно производа, начин и рок достављања података. Овај правилник је уприпреми и постоји утврђена документација у Министарству животне средине и просторног планирања коју је неопходноподнети за издавање дозвола за спољнотрговински промет ових супстанци о чему се подаци могу преузети на интернетстраници Министарства животне средине и просторног планирања.С обзиром да Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) није у потпуности дефинисао одредбе зауправљање супстанцама које оштећују озонски омотач, Нацртом Закона о заштити ваздуха, прописује се да Влада Србиједонесе уредбу којом ће се уређивати управљање овим супстанцама. Уредба треба да уреди начин поступног смањивањакоришћења супстанци које оштећују озонски омотач, поступање са тим супстанцама као и производима који садрже тесупстанце или су помоћу њих произведени, поступање са тим супстанцама након престанка употребе производа који ихсадржи, начин прикупљања, обраде, складиштења и трајног збрињавања тих супстанци, као и начин обележавања производакоји садрже те супстанце. Такође овим нацртом закона се уређују и услови за правна или физичка лице који могу да обављајупослове одржавања и/или поправке и искључивање из употребе производа који садрже супстанце које оштећују озонскиомотач.Надлежна државна институцијаМинистарство животне средине и просторног планирања.Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалијаПрема Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) потребно је да Влада Републике Србије донесеуредбу којом се прописује листа супстанци које оштећују озонски омотач чији је увоз, односно извоз забрањен; листусупстанци и производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, чији је увоз, односно извоз дозвољен; листусупстанци и производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач за посебне намене. Ова уредба је у припреми, доксу листе супстанци за које се издају дозволе и мишљења преузете из Закона о ратификацији Монтреалског протокола осупстанцама које оштећују озонски омотач („Службени лист СФРЈ”-Међународни уговори, бр.16/90), као и четири амандманана Монтреалски протокол, које је Република Србија ратификовала у марту 2005. године (Лондонски из 1990., Копенхашки из1992., Монтреалски из 1997. и Пекиншки из 1999. године).Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)Надзор над увозом/извозом ових супстанци на граници од половине 2008. године спроводи Управа царине.Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописаПрема Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) министарство надлежно за животну средину водирегистар о увозу, извозу и потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа. Ова база податка уелектронској форми се води у Министарству животне средине и просторног планирања. На основу података из ове базедостављају се подаци о увозу, извозу и потрошњи ових супстанци Секретаријату за озон при Програму УН за животну средину(UNEP).Управљање отпадомПредлог закона о управљању отпадомУправљање отпадом уређено је великим бројем прописа (преко 30), од којих је мањи број донела СРЈ, а већину прописа једонела Република Србија. Важећим прописима је област управљања отпадом парцијално уређена (зависно од врсте и својставаотпада), прописане су мере заштите животне средине од штетног дејства отпада, а надлежност подељена између републичкихоргана и органа локалне самоуправе. Ови прописи углавном нису усклађени са законодавством ЕУ, а такође недостаје већиброј подзаконских прописа како би област управљања отпадом била у целини регулисана.Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) начелно уређује поједина питања управљања отпадом иупућује на уређивање ове области посебним Законом о управљању отпадом. Наведеним законом престао је да важи Закон озаштити животне средине (”Службени гласник Републике Србије”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 53/95) којим је регулисана заштита од отпадних и опасних материја, као и од отпада који може угрозити живот издравље људи или животну средину ако има својство опасних и штетних материја.На основу Закона о заштити животне средине из 1991. године донет је Правилник о начину поступања са отпацима којиимају својства опасних материја (”Службени гласник РС” број 12/95) који уређује начин поступања са појединим отпадимакоји имају својство опасних материја, начин вођења евиденција о врстама и количинама опасних материја у производњи,употреби, превозу, промету, складиштењу и одлагању и овај правилник прописује категоризацију отпада у складу са Базелскомконвенцијом. Одређеним бројем других подзаконских прописа регулисани су критеријуми за одређивање локације и уређењедепонија отпадних материја, поступање са отпадним материјама које имају својство опасних материја, граничне вредностиемисије и др.Основни закон у овој области је Закон о поступању са отпадним материјама (”Службени гласник РС”, бр. 25/96, 26/96 и101/05, др-закон). Овим законом уређује се поступање са отпадним материјама које се могу користити као секундарне82
сировине, начин њиховог прикупљања, услови прераде и складиштења, као и поступање са отпадним материјама које немајуупотребну вредност и не могу се користити као секундарне сировине. Један од значајнијих прописа, донет на основу овогзакона је Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина (”Службени гласникРС”, бр. 55/01) којим се прописују ближи услови и начин разврставања, паковања и чувања отпада - секундарних сировина којесе могу користити непосредно или дорадом, односно прерадом, а потичу из технолошких процеса производње, рециклаже,прераде или регенерације отпадних материја, услуга, потрошње или других делатности. Овај правилник садржи листе отпада икаталог отпада који су усаглашени са прописима ЕУ.Закон о комуналним делатностима (”Сл. гласник РС”, бр. 16/97 и 42/98) прописује комуналне делатности и утврђујенадлежност општине, односно града да ближе уређује сакупљање и одлагање комуналног отпада и начин вршења комуналнихделатности.Овакав систем, уређен великим бројем прописа, не обезбеђује интегрално и ефикасно управљање отпадом уз поштовањеначела прихваћених у ЕУ. Из овог разлога Министарство животне средине и просторног планирања је припремило закон оуправљању отпадом који је у скупштинској процедури за усвајање.Разлози за доношење овог закона су следећи: успостављање интегралног управљања отпадом, од настанка отпада, прекоњеговог сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, до коначног одлагања. Утврђивање савремених принципа, врсте икласификације отпада, планирања управљања отпадом, надлежности у управљању отпадом, организације управљања отпадом,управљања посебним токовима отпада, дозволе за управљање отпадом, прекогранично кретање отпада, извештавања о отпадуи базе података, као и финансирања управљања отпадом, чини овај закон оквирним законом за управљање отпадом.Циљ овог закона је да се обезбеде и осигурају услови за смањење настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија иефикасним коришћењем природних богатстава, поновна употреба и рециклажа отпада, издвајање секундарних сировина изотпада, коришћење отпада као енергента, као и правилно одлагање отпада.Важећи прописи који се односе на управљање отпадомПрописЗакон о поступању саотпадним материјама„Службени гласник РС”,број 25/96,26/96Подзаконски прописи заспровођење овог законаПравилник о документацијикоја се подноси уз захтев заиздавање дозволе за увоз,извоз и транзит отпада „Сл.лист СРЈ”, број 69/99Надлежниорган државнеуправеМЖСППНадлежниорган државнеуправеМЖСППРегулисанахемикалија83Циљ прописаОтпадне материје, усмислу овог закона,јесу материјали којинастају у обављањупроизводне, услужнеили друге делатности,предмети искључениОвим законом уређује се поступање са отпаднимиз употребе као иматеријама које се могу користити као секундарнеотпадне материје којесировине, начин њиховог прикупљања, услови прераде инастају у потрошњи аскладиштења, као и поступање са отпадним материјамамогу се непосреднокоје немају употребну вредност и не могу се користитиили уз одговарајућукао секундарне сировине.дораду и прерадуОвим законом прописују се и мере заштите животнеупотребљавати каосредине од штетног дејства отпадних материја и начинсировине уорганизовања послова на обезбеђивању те заштите.производњи или каополупроизводи.Отпацима, у смислуовог закона, сматрајусе и материјали којинемају употребнувредност.РегулисанахемикалијаОпасан отпад јеопасна отпаднаматерија која има барједну од опаснихкарактеристика(експлозивност,запаљивост, склоностспонтаномсагоревању, склоностоксидацији, органскије пероксид, акутнаотровност,инфективност,склоност корозији, уконтакту са водомослобађа запаљивеЦиљ прописаОвим правилником прописује се документација која сеподноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз итранзит отпада.
Правилник окритеријумима заодређивање локације иуређења депонија отпаднихматерија „Службенигласник РС”, број 54/92Правилник о условима иначину разврставања,паковања и чувањасекундарних сировина„Службени. гласник РС”,број 55/01МЖСППМЖСПППравилник о начинупоступања са отпацима којиимају својства опасних МЖСППматерија „Сл. гласник РС”,бр. 12/95гасове, у контакту саваздухом или водомослобађа отровнегасове, садржитоксичне супстанцеса одложенимхроничнимделовањем, као иекотоксичнекарактеристике), каои амбалажа у којој јебио или јестеспакован опасанотпад, отпад наведену Листи 1, као иотпад наведен уЛисти 2 узправилник, ако имаопаснекарактеристике.Депонија отпаднихматерија у смислуовог правилника јестесанитарно-техничкиуређен простор накоме се одлаже чврстотпад који каоотпадни материјалнастаје на јавнимповршинама, удомаћинствима, упроцесу производње,односно рада, упромету илиупотреби, а који немасвојства опаснихматерија и не може сепрерађивати, односнорационалнокористити каоиндустријскасировина илиенергетско гориво.ОтпадОпасни отпаци усмислу овогправилника јесу свиотпаци у течном иличврстом агрегатномстању који настајуобављањемделатности а садржематерије, односнохемијске елементе ињихова једињењакоји својимособинама ихемијским реакцијамаугрожавају животнусредину, живот издравље људи анаведене су у спискуопасних материја којије одштампан уз овајправилник и чинињегов саставни део.Овим правилником прописују се критеријуми заодређивање локације и уређење депонија отпаднихматерија ради заштите животне средине.Овим правилником прописују се ближи услови и начинразврставања, паковања и чувања отпада - секундарнихсировина које се могу користити непосредно илидорадом, односно прерадом, а потичу из технолошкихпроцеса производње, рециклаже, прераде илирегенерације отпадних материја, услуга, потрошње илидругих делатности.Овим правилником уређује се начин поступања сапојединим отпацима који имају својства опаснихматерија (у даљем тексту: опасни отпаци), начин вођењаевиденција о врстама и количинама опасних материја упроизводњи, употреби, превозу, промету, складиштењу иодлагању.84
Заштита ваздухаПредлог закона о заштита ваздухаИнтегрални систем заштите животне средине уређен је Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”)који са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), Законом о процени утицајана животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) и Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животнесредине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), чини сет прописа из области заштите животне средине. Тим законима, а пре свегаЗаконом о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), заштита ваздуха уређена је само начелно, у оквируинтегралне заштите животне средине и остављено да се ова област уреди посебним законом, до када остају на снази одредбеЗакона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 66/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 - др.закон, 53/95) којима се уређује заштита ваздуха. Те одредбе се нису мењале (сем у делу казнених мера) од његовог доношења.Основни разлози за доношење Закона о заштити ваздуха су уређивање ове области у складу са начелним решењимаустановљеним и садржаним у сету закона из области заштите животне средине, пре свега у Закону о заштити животне средине(„Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), као и усклађивање и уређење ове области са међународним прописима. Поред тога досадашњапракса одавно је наметала одређене измене и допуне законских решења у овој области и указала у ком правцу и обиму би онетребале бити извршене ради ефикасније и потпуније заштите ваздуха.Закон о заштити ваздуха има за циљ: успостављање, одржавање и унапређивање јединственог система управљања квалитетомваздуха на територији Републике, утврђивање и остваривање мера у области заштите и побољшања квалитета ваздуха како бисе избегле, спречиле или смањиле штетне последице по људско здравље и животну средину; очување квалитета ваздуха, ако јеваздух чист и његово побољшање ако је загађен; спречавање и смањење загађења која утичу на оштећење озонског омотача иклиматске промене; процењивање и прибављање одговарајућих података о квалитету ваздуха на основу стандардизованихметода и мерила, као и осигурање доступности тих података јавности; обезбеђење извршавања обавеза преузетихмеђународним уговорима и споразумима и учествовање у међународној сарадњи у области заштите и побољшања квалитетаваздуха.Предлог закона о заштити ваздуха је у скупштинској процедури за усвајање. Међутим, тренутно су на снази два правилникакоји се тичу заштите ваздуха и који су били донесени на основу претходног Закона о заштити животне средине (”Сл. гласникРС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 53/95).Важећи прописи који се односе на заштиту ваздухаПрописиПравилник о граничнимвредностима, методамамерења имисије,критеријумима зауспостављање мернихместа и евиденцијиподатака „Сл. гласник РС“,број54/92, 30/99Надлежниорган државнеуправеМЖСППРегулисанахемикалија85Циљ прописаЗагађујуће материје закоје се вршисистематско мерење усмислу овогправилника јесу:1) неорганске материје:1.1. сумпордиоксид1.2. чађ1.3. суспендованечестице1.4. азотдиоксид1.5. приземни озон1.6. угљенмоноксид1.7. хлороводоник1.8. хлор1.9. флуороводоник,1.10. амонијак,1.11. водониксулфид Овим правилником се прописују граничне вредности2) таложне материје из имисије, имисије упозорења, епизодно загађење ваздуха,ваздуха:методе систематског мерења имисије, критеријуми за3) тешки метали у успостављање мерних места и начин евиденцијесуспендованим података.честицама:3.1. кадмијум3.2. манган3.3. олово3.4. жива4) органске материје:4.1. угљендисулфид4.2. стирен4.3. тетрахлоретилен4.4. толуен4.5. формалдехид4.6. 1, 2-дихлоретан4.7. акролеин5) канцерогене материје:5.1. акрилонитрил5.2. арсен5.3. бензен
Правилник о граничнимвредностима емисија,начину и роковима мерењаиевидентирања података„Сл. гласник РС“, број30/97, 35/97Правилник о ближимусловима које морају даиспуњавају стручнеорганизације којеврше мерења емисије иимисије „Сл. гласник РС“,број 5/02МЖСППМЖСППУредба о утврђивањуПрограма контроле ваздухаМЖСППу 2006. и 2007. години „Сл.гласник РС“, број 48/045.4. хром(шестовалентни)5.5. никл5.6. полицикличниароматичниугљоводоници5.7. винилхлорид5.8. азбест5.9. етилендихлорид5.10. диоксин (2,3,7,8тетрахлордибензодиоксин)Штетне и опаснематерије, у смислу овогправилника, јесу:1) канцерогене материје2) укупне прашкасте Овим правилником одређују се граничне вредностиматеријеемисије штетних и опасних материја у ваздух на месту3) прашкасте неорганске извора загађивања, начин и рокови мерења иматеријеевидентирања података о извршеним мерењима емисије.4) неорганска једињењау облику аеросола, пареили гаса и5) органска једињења.Емисије и имисије уваздухИмисије у ваздухВажећи прописи који се односе на управљање водамаПрописЗакон о водама „Сл.гласник РС”, бр. 46/91,53/93, 67/93, 48/94, 54/96Подзаконски прописи заспровођење овог законаНадлежниорган државнеуправеМПШВНадлежниорган државнеуправеРегулисанахемикалијаЕмисије у водуРегулисанехемикалијаЕмисије у водуОвим правилником прописују се ближи услови којеморају да испуњавају стручне организације у погледукадрова, опреме и простора да би вршиле мерењеемисије и имисије.Овом уредбом утврђује се контрола квалитета ваздухакоја обухвата систематско мерење имисије, праћењеутицаја загађеног ваздуха на здравље људи, животнусредину и климу и извештавање о резултатима мерења ипраћења утицаја загађеног ваздуха на здравље људи,животну средину и климу.Циљ прописаОвим законом уређује се заштита вода, заштита одштетног дејства вода, коришћење и управљање водамакао добрима од општег интереса, услови и начинобављања водопривредне делатности, организовање ифинансирање водопривредне делатности и надзор надспровођењем одредаба овог закона.Одредбе овог закона односе се на све површинске иподземне воде, укључујући воду за пиће, термалну иминералну воду.Одредбе овог закона односе се и на граничне и државномграницом пресечене водотоке и међурепубличке воде уграницама Републике Србије, ако посебним законом ниједругачије прописано.Заштита вода од загађивања спроводи се радиомогућавања нешкодљивог и несметаног коришћењавода, заштите здравља људи, животињског и биљногсвета и заштите животне средине.Циљ прописаПравилник о опаснимматеријама у водама „Сл.гласник СРС“, бр. 31/82Правилник о опаснимматеријама које се не смејууносити у воде „Сл. листМПШВМЖСППМПШВОпасне материјенаведене у овомправилнику због свогсастава, количине,степенарадиоактивности илидругих особина могудовести у опасностживот и здравље људи,риба и животиња.Емисије у воду86Овим правилником прописују се опасне материје које сене смеју директно или индиректно уносити у воде.Максималне количине опасних материја у водамаОвим правилником прописују се опасне материје које сене смеју уносити у воде.
СФРЈ“, број 3/66 и 7/66ПрописЗакон о заштитипотрошачаМТУ„Сл. гласник РС”, бр. 79/05Надлежниорган државнеуправеРегулисанехемикалијаХемикалије каопроизводиЦиљ прописаОвим законом уређују се основна права потрошача,начин остваривања тих права, заштита права потрошачаи примена тих начела, као и редовно извештавање оквалитету воде и ваздуха. Поред тога, једно од осамсветски прихваћених права потрошача јесте право наздраву животну средину12345674.1.1 Нови закони и подзаконска акта која се налазе у фази припремеНАЗИВ ПРОПИСАЗакон о превозу опасних материјаИзрађује се у сарадњи експертима у ТwiningпројектуПравилник о начину обуке Саветника забезбедност, овлашћењима, обавезамапредузећаПравилник о условима за лица која обучавајурадника за манипулацију и превоз опаснеробеПравилник о условима која морају испунитилица за обављање манипулације опаснихматерија и услова за манипулационо местаПравилник о условима које морају испунитилица која перу чисте цистерне, контејнере ивелику и малу амбалажу после превозаопасне робеПравилник о условима које морају испунитилица која производе и испитују амбалажуПравилник о условима за лиценце стручњакакоји испитују судове којима се превозеопасне материје, личним жиговима,документацији8 Закон о средствима за заштиту биља9 Закон о средствима за исхрану биљаКада се планиразавршетакизраде нацрта /усвајањеДруги квартал2008Други квартал2008Други квартал2008Други квартал2008Други квартал2008Други квартал2008Други квартал2008Четврти квартал2008/првиквартал 2010Други квартал200910 Закон о хемикалијама До краја 2008Задужена особа/ функција/контакт (тел., email, факс)Дејан Томић, Саветник забезбедност063/80 97 182dtomic@mki.sr.gov.yuСнежана Савчић-Петрић,начелник Одељења за средства зазаштиту и исхрану биља,2600 081,063 491 715,sne<strong>za</strong>nasp@minpolj.sr.gov.yuВалентина Рађеновић, начелникОдељења за хемикалије215 87 59valentina.radjenovic@ekoserb.sr.gov.yuЈелена Цветковић, помоћникминистра за европске интеграцијеи међународну сарадњу313 13 55jelena.cvetkovic@ekoserb.sr.gov.yu87
11 Закон о биоцидима До краја 2008121314Правилник о превентивним мерама забезбедан и здрав рад при излагању хемијским Крај 2009агенсимаПравилник о превентивним мерама забезбедан и здрав рад при излагању азбестуПравилника о превентивним мерама забезбедан и здрав рад при излагањукарциногенима и мутагенимаКрај 2009Крај 2011Валентина Рађеновић, начелникОдељења за хемикалије215 87 59valentina.radjenovic@ekoserb.sr.gov.yuЈелена Цветковић, помоћникминистра за европске интеграцијеи међународну сарадњу313 13 55jelena.cvetkovic@ekoserb.sr.gov.yuМира Божић, дипл. правник,руководилац групе за студијско -аналитичке пословеmira.bozic@minrzs.sr.gov.yuМира Божић, дипл. правник,руководилац групе за студијско -аналитичке пословеmira.bozic@minrzs.sr.gov.yuМира Божић, дипл. правник,руководилац групе за студијско -аналитичке пословеmira.bozic@minrzs.sr.gov.yuСКРАЋЕНИЦЕ:МПШВ – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривредеМИ – Министарство за инфраструктуруМЗ – Министарство здрављаМЖСПП – Министарство животне средине и просторног планирањаМРСП – Министарство рада и социјалне политикеМУП – Министарство унутрашњих пословаМТУ – Министарство трговине и услугаУБЗР – Управа за безбедност и здравље на радуУЗБ – Управа за заштиту биљаУЦ – Управа царинаУобичајено је да се у законима који уређују одређену материју предвиђају привреднипреступи и прекршаји и изричу новчане казне или заштитне мере (обустављање рада,затварање погона, увођење одговарајућих техничких решења). Кривични закон предвиђакривичне казне и изриче казне закона и/или заштитне и ретко кад новчане казне.Усвојени пропис у Републици Србији се објављују у службеном листу РепубликеСрбије. Прописи које датирају из периода СФРЈ, СРЈ, СЦГ су се објављивали у службенимлистовима СРЈ, СРЈ и СЦГ. Законом о техничким захтевима за производе и оцењивањуусаглашености производа са прописаним захтевима («Сл. лист СЦГ», бр. 44/05) уређујесе начин прописивања техничких захтева за производе, као и поступци оцењивањаусаглашености производа с прописаним захтевима и начин доношења техничких прописа.Техничким прописима се за појединачне производе односно групе производа прописујутехнички захтеви које морају испуњавати производи који се стављају у промет или употребу.Овим законом прописано је да Регистар техничких прописа води Министарство Србије иЦрне Горе надлежно за унутрашње економске односе. Међутим, како је ово министарствоукинуто по престанку државне заједнице Србије и Црне Горе, поставља се питање ко ћеводити овај регистар. Законом о стандардизацији («Сл. лист СЦГ», бр. 44/05) уређују сеначела и циљеви стандардизације као и поступак доношења стандарда. Овим закономуспоставља се Институт за стандардизацију који треба да замени дотадашњи Завод за88
стандардизацију. Стандарди се објављују као посебне публикације и текстови стандарда судоступни по наплати од стране Института за стандардизацију.4.2 Преглед националних стратегија, програма или планова за управљањехемикалијамаНационална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европскојунији има ранг и значај стратешког државног документа. Њиме се дефинише дугорочнадржавна политика у односу на Европску унију. Општи циљ те политике који је, истовремено,и крајњи циљ државне стратегије у сарадњи са Европском унијом, је приступање СрбијеЕвропској унији. Овај документ представља националну стратегију придруживања иприступања ЕУ. Стратегија има за циљ да начелно опредељење наше јавности и политичкихактера за европске интеграције преведе у конкретна очекивања свих друштвених слојева иреалне задатке свих политичких чинилаца и институција.Циљеви израде Стратегије су:• да се на бази критеријума из Копенхагена, критеријума дефинисаних Процесомстабилизације и придруживања и других услова које за чланство поставља ЕУ, одреди шта јепотребно урадити да би се услови за пријем испунили.• да се свим учесницима у доношењу политичких одлука, креаторима економскеполитике и законодавној власти пруже потребни елементи за доношење прописа и мерачијим спровођењем се могу остварити они циљеви који су са становишта Европске унијеприхватљиви прво за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, а касније иза пријем Србије у Европску унију.• са аспекта унутрашњих потреба, мере и акције предложене овом Стратегијом битребало да омогуће спровођење унутрашњих реформи у области функционисања политичкихинституција, спровођења економских реформи и реформе правног система Србије који би употпуности био усклађен са правом Европске уније.• да се пруже основни циљеви, смернице и инструменти привредног развоја Србије убудућим условима који прате Споразум о стабилизацији и придруживању, тј. постепенулиберализацију тржишта.У стратегији се наводи да државни органи треба да разноврсним активностима у својимресорима, поред осталог, допринесу и успостављању сарадње у области заштите животнесредине. Такође стратегија препознаје да Србија свој развој мора да гради на принципимаодрживог развоја – усаглашеног и усклађеног економског развоја са политиком животнесредине, социјалном и другим политикама и у складу са основним правцима спровођењаСтратегије за смањивање сиромаштва.У стратегији се констатује да у оквиру Националне стратегије за смањење сиромаштва(2003), део везан за животну средину представља интегрални део стратегије. У оквируРеформске агенде II (2003), животна средина је као један од приоритета укључена подинфраструктуру, и то примарно отпад и опасни отпад, као и отпадне воде и изградњакапацитета у институцијама за животну средину.Такође се закључује да је започет процес усaглашавања законодавства са прописимаЕУ. Од почетка реформи у току је активност на припреми закона у складу са ЕУ.Правци развоја дефинисани у стратегији за хармонизацију поглавља животне срединеса регулативом ЕУ наводе да је, поред осталог, потребно:89
• даље изграђивати систем заштите животне средине, којим се уређује хоризонталнозаконодавство према acquis и постављају оквири за законодавство по областима према acquis(анализом спроводљивости донетих закона и њиховим усавршавањем кроз измене и допуне);• усвојити законе по областима (нпр. управљање хемикалијама);• донети, на бази обавеза у закону, поред осталих и акциони план за управљањехемикалијама;• усвојити подзаконске акте из сета нових закона;• формирати стручне комисије које ће: одредити ЕУ Упутства за које је потребантранзициони период ради стварања основа за преговарачке позиције у процесу приступањаЕУ; израдити интегралну стратегију усклађивања са прописима ЕУ у области животнесредине која ће разрадити рокове и уважити буџетске импликације;• пратити спровођење Националног програма заштите животне средине и акционогплана (НЕСАП) и Стратегије одрживог развоја; координирати, заједно са Саветом заодрживи развој, спровођење Интегралне стратегије;• периодично радити мониторинг и анализу реализације; направити биланс учињеног иза законодавна решења која су у међувремену у ЕУ знатно измењена (на пример доношењеREACH регулативе у ЕУ за хемикалије);• пратити постојеће прописе, ажурирати их и усклађивати са прописима који се доносеу ЕУ;• побољшати интеграцију животне средине у остале секторске политике и• на најширем плану подизати ниво еколошке свести код свих структура друштва.Поједини други захтеви, поред законодавних, у сектору животне средине су премаовој стратегији следећи:• јачати административне и људске капацитете за стратешко планирање у областиживотне средине, издавање различитих врста дозвола, инспекцију, мониторинг чинилацаживотне средине, као и управљање пројектима;• оформити институције које ће ефикасно пратити и спроводити пословеприближавања ЕУ и обезбедити им просторне и техничке услове:• развити у пуном обиму сарадњу са Европском агенцијом за животну средину (EEA);изградити инфраструктуру за животну средину;• успоставити или надградити мреже мониторинга чинилаца животне средине израчења у складу са захтевима ЕУ;• технички осавременити контролу на границама за, поред осталог, и хемикалије;• Успоставити катастар загађивача, посебно пратити највеће загађиваче; подстаћипримену система управљања животном средином у предузећима, ISO 14000/ЕМS и ЕМАS,еколошког обележавања, пре свега сарадњом са Привредном комором Србије; успоставитисистем добре лабораторијске праксе у складу са Упутствима ЕУ из 2004.;• обезбедити наменска средства и финансирање инвестиција у сектору животне средине(Фонд и др.), посебно у области решавања проблема хемијског и медицинског отпада иуправљања отпадом, отпадним водама и смањивања загађења из термоенергетскихпостројења, као и очувања биодиверзитета;• изградити систем „зелених“ јавних набавки (узимање у обзир системских решењазаштите животне средине код спровођења поступка јавних набавки) ради ефикасногспровођења превентиве и принципа одрживе потрошње.Влада РС на седници одржаној 09.05.2008. год. усвојила је Националну стратегијуодрживог развоја. Национална стратегија одрживог развоја дефинише одржив развој каоциљно-оријентисан, дугорочан (континуиран), свеобухватан и синергистички процес којиутиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални) на свимнивоима. Дугорочни концепт одрживог развоја подразумева стални економски раст, којиосим економске ефикасности и технолошког напретка, већег учешћа чистијих технологија ииновативности целог друштва и друштвено одговорног пословања, обезбеђује смањење90
сиромаштва, дугорочно боље коришћење ресурса, унапређење здравствених услова иквалитета живота и смањење нивоа загађења на ниво који могу да издрже чиниоци животнесредине, спречавање будућих загађења и очување биодиверзитета. Један од најважнијихциљева одрживог развоја је отварање нових радних места и смањење стопе незапослености,као и смањење родне и друштвене неједнакости маргинализованих група, подстицањезапошљавања младих и лица са инвалидитетом, као и других ризичних група.Једна од карактеристика одрживог развоја је и веће укључивање јавности у процеседоношења одлука о проблемима животне средине.У поглављу „Животна средина и ресурси“, у делу који се односи на хемикалије, наводисе да законски оквир који се односи на хемикалије у Републици Србији није у сагласности сапрописима ЕУ и да не обухвата све области које су предвиђене европским прописима. Такосу идентификовани следећи проблеми: непостојање базе података и систематског праћењахемикалија, односно ефеката које могу изазвати одређене хемикалије на људско здравље иживотну средину; недовољна техничка опремљеност лабораторија за квалитативно иквантитативно испитивање хемикалија и непостојање система за праћење усклађености радалабораторија са добром лабораторијском праксом; лоше стање постојеће инфраструктуре ухемијској индустрији и недовољно новца за улагање у чистије технологије; недовољнамеђусекторска повезаност државних органа надлежних за различите фазе у животномциклусу управљања хемикалијама; неусловно складиштење хемикалија.Секторски циљеви дефинисани у Стратегији су следећи:- усклађивање националних прописа из области управљања хемикалијама сазаконодавством ЕУ и изградња административних и других капацитета за њиховоспровођење;- смањење ризика од хемикалија по здравље људи и животну средину, као и заменаопасних хемикалија мање опасним, нарочито перзистентних, биоакумулативних итоксичних (PBT) хемикалија;- успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама;- спровођење активности на образовању и развијању јавне свести о ризицима одхемикалија по здравље људи и животну средину;- увођење мера подршке за увођење добрих пракси у пољопривредиДа би се нови прописи у области управљања хемикалијама ефикасно спроводилипотребно је ојачати административне и професионалне способности запослених. Потребно јеурадити програм праћења хемикалија са мерама за смањење ризика, успоставити систем заауторизацију (издавање дозвола за коришћење) одређених опасних хемикалија ради њиховезамене мање опасним, као и израдити социо-економске студије које укључују проценекоштања замене опасних хемикалија мање опасним. Да би се успоставио и развиоинформациони систем за управљање хемикалијама, потребно је формирати и ажурирати базеподатака хемикалија на тржишту, њихова својства, као и утицај на здравље људи и животнусредину. Такође је потребно јачање капацитета невладиних организација укључујући иудружења за заштиту потрошача да би се грађани информисали о ризицима које хемикалијемогу изазвати.У Стратегији се, у делу који се односи на удесе, препознаје да је Република Србијаоптерећена наслеђем лошег стања бројних хемијских постројења, њиховим процесиматранформације, стихијском урбанизацијом, неадекватним спровођењем мера превенције иприправности, као и неадекватним одговором на удесе на свим нивоима, (од предузећа доРепублике). Због свега тога Република Србија је суочена са повећаним безбедноснимризиком по здравље и живот људи и угрожавање животне средине.Секторски циљеви дефинисани у Стратегији обухватају:- усклађеност националне са међународном правном регулативом из ове области;91
- спровођења мера превенције, приправности и одговора на удес на свим нивоимаод предузећа до Републике;- изградњу система обавештавања и руковођења у случају хемијског удеса натериторији Републике Србије као дела националног интегрисаног система заштитеи спасавања у случају природних катастрофа, елементарних непогода и другихвећих несрећа;- институционално, организационо и кадровско јачање органа, организација иинституција у извршавању законских обавеза из ове области;- припрема и спровођење одговарајућих послова како би се национални системукључио у регионални и шири међународни систем реаговања у случају удеса сапрекограничним ефектима.Регулаторне мере односе се на ратификације међународних конвенција и доношењенових прописа усклађених са ЕУ регулативом. Институционалне мере обухватајууспостављање јединственог система за управљање хемијским удесима кроз међусекторскиприступ, јачање постојећих институција које учествују у превенцији, приправности,одговору и санацији последица удеса. Економско-финансијске мере односе се на спровођењепринципа „загађивач плаћа”, обезбеђење буџетских средстава за опремање и оспособљавањенадлежних институција за одговор на удес и санацију последица удеса.Предлог Националног програма заштите животне средине (2007-2016) се налази ускупштинској процедури усвајања. Овај програм садржи:• опис и оцену стања животне средине;• основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите животне средине у целини, пообластима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите;• услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економскихи других мера за одрживи развој и управљање заштитом животне средине;• дугорочне и краткорочне мере за спречавање, ублажавање и контролу загађивања;• носиоце, начин и динамику реализације;• средства за реализацију.Програм се реализује акционим и санационим плановима које доноси Влада за периодод пет година. Влада једанпут у две године подноси Народној скупштини извештај ореализацији Програма. Појединачне акционе планове припрема министарство надлежно запослове заштите животне средине са министарствима надлежним за одговарајућу област.Програм је припремљен у циљу развоја модерне политике заштите животне средине уРепублици Србији током следеће декаде. Програм је урађен тако да омогући подизањеквалитета животне средине и унапређења квалитета живота становништва у РепублициСрбији. Програм је у функцији реализације придруживања Републике Србије Европскојунији.У Програму се у делу који се односи на управљање хемикалијама препознаје да сехемикалије користе у многим привредним гранама (хемијска, фармацеутска и прехрамбенаиндустрија, дрвна индустрија, металургија, кожарска индустрија итд.) и неопходне су упроизводњи горива, пластике, боја и лакова, гуме, изолационих материјала, средставаа запрање и заштиту биља, вештачких ђубрива итд. Такође се закључује да не постојесвеобухватни подаци о активностима управљања хемикалијама. Обрасци коришћења ипотрошње се изводе из разговора и упитника и не дају целовиту слику ових активности.Почетни регистар опасних материја је припремљен 2000. године. Не постојинационални информациони систем (укључујући базе података о хемикалијама које се налазена тржишту и њиховим својствима) који међусобно повезује све органе који имају удела упојединим деловима управљања хемикалијама. Законски оквир којим се регулишухемикалије је ужи него у ЕУ и фокусиран је на отрове. Постојеће процедуре токсиколошке92
оцене хемикалија не могу се поредити са проценом ризика већ само покривају проценуопасности. Критеријуми класификације, означавања и паковања хемикалија су упоредиви сазаконима ЕУ, али нису детаљно дефинисани. Није уведен поступак давања сагласности наоснову претходног обавештавања о утицају одређене хемикалије на здравље људи и животнусредину (PIC поступак) утврђен у Ротердамској конвенцији, која није ратификована. Осимтога, није ратификована Стокхолмска конвенција о дуготрајним органским загађујућимсупстанцама (POPs). Није направљен национални план за спровођење ове конвенције којитреба да обухвати израду, пре свега, прелиминарног инвентара дванаест хемикалија које сеналазе на листи те конвенције и осталих хемикалија које се налазе на листи POPs протоколауз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великој удаљености (КонвенцијаUNECE), а затим и национални програм смањења емисија појединих POPs хемикалија, као ињихово избацивање из употребе и одлагање. Недовољна је међусекторска повезаност саминистарствима надлежним за послове безбедности и здравља на раду, заштите биља,здравља, транспорта итд. ради контроле целокупног животног циклуса хемикалија, одњиховог стављања на тржиште до одлагања.Овај Програм дијагностикује да су узроци проблема:• нехармонизовани прописи о хемикалијама са прописима ЕУ;• непостојање прописа о забрани намерног испуштања супстанци које оштећујуозонски омотач;• нератификоване конвенције из области управљања хемикалијама;• недостатак професионалних и институционалних капацитета за управљањехемикалијама;• непостојање базе података и систематског праћења хемикалија које се налазе упромету у Србији и информационог система.Програм наводи да неправилан начин управљања хемикалијама утиче на животнусредину на начин да долази до загађења земљишта и воде неприкладним складиштењемхемикалија које нису употребљене итд.; до загађења ваздуха, воде и земљиштанеконтролисаном и неадекватном употребом опасних хемикалија.У делу који се односи на хемијске удесе се наводи да удеси са опасним материјама упроизводњи, коришћењу, складиштењу, транспорту и одлагању представљају изворезагађења животне средине и ризик по људско здравље. Они за последицу могу иматииспуштање у животну средину опасних материја као што су гориво, лубриканти, средства зачишћење, разређивачи, PCB итд. У просеку се годишње бележи до десет таквих удеса.Закључује се да хемијска и петрохемијска постројења стварају највеће ризике од удеса.Узроци проблема према овом програму су следећи :• неспровођење закона и прописа о управљању ризиком од удеса;• непостојање планова за управљање ризиком;• недовољна координација међу учесницима у систему управљања ризиком(индустрија, надлежни органи и организације и др.);• неправилно складиштење хемикалија и опасног отпада;• застареле индустријске технологије;• недовољна обученост и технолошка дисциплина;• слаба организација и спровођење превентивних мера, као и непажња и неправилноруковање хемикалијама и опасним отпадом;• лоше стање саобраћајне инфраструктуре и средстава.Утицај на животну средину испољава се у виду контаминације земљишта и водаизливањем угљоводоника, разређивача, PCB и других хемикалија, као и у загађењу ваздухаиспуштањем токсичних материја.93
Циљеви Програма у делу који се односи на управљање хемикалијама и заштита одудеса су следећи:Краткорочни циљеви 2006-2010. године:• Усклађивање националних прописа из области управљања хемикалијама и заштите одудеса са законодавством ЕУ:• Ревизија националних прописа о удесима у индустрији и транспорту• Ратификација важних међународних конвенција које се односе на хемикалије и удесе• Успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама изаштиту од удеса.Континуирани циљеви 2006-2015. године:• Изградња професионалних и институционалних капацитета за управљањехемикалијама• Успостављање и развој система за управљање ризиком и одговором на хемијски удесу индустрији и транспорту.У делу предложених реформи система мониторинга и информационог система заобласт управљање хемикалијама се наводи:• Успостављање инвентара хемикалија• Успостављање информационог система за управљање хемикалијама• Успостављање систематског праћења промета и коришћења хемикалија као ињихових метаболита и путања хемикалија у животној средини и живим организмима радиспровођења мера за смањење ризикаПрограм дијагностикује да је за формирање и рад система за управљање хемикалијамапотребно улагање јавног сектора око 4 милиона ЕУР годишње, а приватног сектора од 4,5милиона ЕУР годишње.У настојањима да се унапреди постојећи систем безбедности хране и следствено утичена смањење болести проузрокованих или преносивих храном, Министарство здравља иМинистарство пољопривреде, шумарства и водопривреде образовали су Међуресорску раднугрупу за израду нацрта стратегије о безбедности хране. Предлог нацрта стратегије обезбедности хране је припремљен и он је показатељ да је заштита, очување и унапређењездравља становништва једно је од темељних опредељења Владе Републике Србије.Доношење Стратегије о безбедности хране и Закона о безбедности хране један је одкључних приоритета у процесу реализације приоритета из Европског партнерства на путуприближавања Републике Србије ЕУ. Ова Стратегија препознаје да за осигурање здрављастановништва, храна мора да буде не само одговарајуће хранљиве вредности и састава, већмора да буде безбедна са биолошког, хемијског и радиолошког аспекта, односно не сме дасадржи штетне материје у количинама опасним по здравље, који се јављају као резултатзагађења околине, агротехничких и ветеринарских мера у примарној производњипољопривредних производа и/или у гајењу животиња за клање и нехигијенске припреме,производње и прераде хране (неадекватна употреба адитива и других додатака храни, као исупстанци које настају у процесима производње, а које могу да представљају ризик пољудско здравље). Један од основних закључака Стратегије јесте да у настојањима да сеунапреди постојећи систем безбедности хране и тиме утиче на смањење болестипроузрокованих или пренесених храном, надлежни државни органи РС треба да донесу ипримене прописе и остале мере. Унапређењем постојећег система обезбедиће се поделаодговорности свих учесника у ланцу безбедности хране (произвођачи, прерађивачи,дистрибутери, потрошачи и органи управе надлежни за надзор), уз уважавање политикеодрживог развоја.94
Кључне ставке у променама које стратегија препознаје су следеће:• израда стратегије за функционисање институционалног оквира;• хармонизација прописа из области безбедности хране заснована на научним основамамеђународно прихваћеним стандардима и препорукама;• обезбеђење услова за имплементацију система безбедности хране;• изградња система за праћење и оцену прогреса.У Стратегији се оцењује да је контролом намирница на поједине показатеље физичкохемијскеисправности обухваћен недовољан број узорака. Тако је контролом на присуствопестицида просечно обухваћено само 4% узорака, на присуство микотоксина 2%, на садржајолова 10%, кадмијума 9%, живе 6%, арсена 18% узорака. Физичко-хемијска испитивања сууглавном вршена ради провере органолептичких својстава (70%) и провере квалитета (57%узорака).Такође се у овом документу наводи да су у процесу производње хране, биљке изложенекако штетним организмима тако и другим факторима (губитак хранљивости, изложеностхемијским супстанцама, неповољни услови гајења). Из тих разлога заштита биља се морастално спроводити како би се избегло смањење приноса и губитака у производњи, осигуралепоуздане сировине за производњу безбедне хране и омогућило правилно и безбедноскладиштење хране. Поред заштите, веома је важно постићи најмањи могући ниво нитрата убиљкама и биљним производима изазваних ђубрењем, као и најмањи могући ниво тешкихметала. Иако савремена заштита биља почива на принципима интегралне заштите биља,свакако да је примена средстава за заштиту биља један од најзначајнијих начина заштитебиља и прехрамбених производа од штетних организама.Стратегија наводи да се прво мора обезбедити да се на тржишту налазе и користе самосредства за заштиту биља одобрена од стране надлежног тела, односно она која су погодна,регистрована за одређене (специфичне) намене. Средстава за заштиту биља се региструју,стављају у промет и примењују, адекватно обележена и са упутством за употребу, у складуса добром пољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља, које обезбеђују дапољопривредни производи након жетве/убирања и складиштења не садрже резидуепестицида изнад дозвољене границе.Имајући у виду да ће и у догледној будућности пољопривредна производња битиослоњена на примену пестицида, неопходно је било да се и у Србији почне са организовањеми реализацијом програма испитивања и контроле остатака пестицида у/на биљу, које секористи за исхрану људи, чиме бисмо се уврстили у земље које, између осталог, контролишуи примарну производњу и тиме допринели несметаном промету производа.У Стратегији се потврђује да се у нашој земљи, због низа околности, са великимзакашњењем започиње са систематским и организованим праћењем остатака пестицида, штонеке земље из нашег окружења имају већ више од три деценије. Слична испитивања сеспроводе у оквиру ЕУ, с тим што се у овим земљама од 1996. године, поред националнихпрограма, организује и координисан програм праћења одређених циљаних супстанци.У овом документу се потврђује да оријентација једне државе у области безбедностихране мора бити у континуираном праћењу и унапређењу рада преко дугорочног,средњерочног и краткорочног стратешког планирања, са јасно постављеним циљевима задостизање. Неки од циљева могу да укључе нпр. смањење појаве одређених болестипреносивих храном узрокованих специфичним микроорганизмима, унапређење у областидекларисања хране, као и унапређење ефикасности система. Неки од предмета разматрањакоје треба именовати поред националног плана стратегије безбедности хране ивишегодишњих планирања контроле јесу и планови за непредвиђене ситуације.95
У стратегији се закључује да је неопходно донети Закон о безбедности хране који ћепоставити циљеве, принципе, начине и мере које ће се примењивати, како би се обезбедиливисоки стандарди безбедности хране, у циљу заштите потрошача и несметаног протока робена националном и међународном нивоу.Да би се осигурало да су активности које се предузимају, а које су предложенестратегијом, као развојним програмом националне безбедности хране, саставни део овогдокумента је управљање процесом које укључује и механизам за евалауцију. Један одиндикатора за праћење прогреса који овај докуменат препознаје је индикатор: однос узоракахране за које је пронађено да крше регулативе о резидуама пестицида.Такође се у стратегији закључује да је неопходно да се утврди порекло већинеконтаминената укључујући остатке пестицида, остатке ветеринарских лекова и патогенемикроорганизме, као и да се примењују одговарајуће мере за њихову редукцију токомпримарне производње. Код произвођача у примарној производњи хране мора се развијатисвест да су они важна карика у ланцу производње хране и да имају одговорност забезбедност хране.На основу члана 63. став 3. Закона о заштити потрошача („Службени гласник РС“, бр.79/2005) Влада РС на редовној седници од 18.01.2007. год. усвојила је Национални програмзаштите потрошача Србије за период 2007-2012 године на предлог Министарстватрговине и услуга.Овај Национални програм израз је настојања да се евидентни захтеви за заштитомпотрошача, који проистичу из унутрашњих потреба нашег друштва, а могу се, како је топракса земаља чланица ЕУ показала, успешно реализовати методима који су већ познати иопробани, искажу кроз један јасан политичко – правни документ који ће послужити каоинспирација и подстицај различитим државним органима, субјектима мешовитог карактера,као и приватно-правним асоцијацијама грађана и организацијама потрошача (каонезависним, непрофитним, невладиним и неполитичким удружењима грађана каопотрошача), да своје напоре координишу. Зато садржину овог програма чине битни елементикакве срећемо и у било којем другом концепту развојне политике: то су циљеви, носиоци,средства и рокови. Програм има за циљ да омогући да се различити парцијални и неповезанинапори државе, организација потрошача, страних партнера, привредних комора илипојединих компанија ускладе тако да у процесу изградње целовитог система који биодговарао захтевима и нашег друштва и ЕУ, у највећој мери избегнемо све оне замке предкојима стоји једно сиромашно, неразвијено друштво, са неефикасном привредом и огромномстопом незапослености. Све то је до сада резултирало у ниском нивоу заштите права иинтереса потрошача, који се могао објаснити не само и искључиво одсуством норми, него,пре свега, одсуством координације различитих функционално повезаних субјеката.Део овог Програма који се односи на субјекте политике заштите потрошача јаснопоказује да је потребно истовремено реконструисање и система тржишног надзора који је унадлежности државних органа, као и прописа којима се та надлежност опредељује. Свакаковаља проширити скуп производа чији се квалитет и безбедност претходно утврђује с обзиромна чињеницу да један велики број производа на нашем тржишту у овом моменту још немаквалитетне доказе о својствима, а истовремено не постоји ни превентивна надлежностодговарајућих инспекција. Суштина промена система тржишног надзора је, дакле, уминимизирању ризика и апостериорног реаговања инспекцијских и других служби.Овај Програм наводи да за велики број производа недостаје тржишни надзор збогнепостојања или колизије норми или нема средстава за извођење испитивања. Парадоксалноје и то што инспекцијске службе недовољно учествују у међународној размени информацијао опасним или штетним производима, односно компанијама које примењују политику наштету потрошача. Стога је један од приоритета који проистичу из овог Програма и изградња96
система за добијање потпуних и детаљних информација о свим производима или услугамакоје се налазе на тржиштима ЕУ, а које су предмет посебне пажње овлашћених органа илидругих субјеката политике заштите потрошача.У делу Програма «Релевантни acquis ЕУ» који има за сврху да укаже на референтнестандарде ЕУ које Србија треба постепено да усваја и то редоследом који опредељују њенесопствене националне потребе, наведено је и Упутство Савета 76/769/EEC у вези сазабранама односно ограничењима стављање на тржиште и употребу одређених хемикалија.Новим законом о хемикалијама и подзаконским прописима ће се ово Упутство ЕУ постепеноунети у правни систем државе.Такође се у Програму препознаје да, обзиром да још увек немамо успостављен ИТсистем између главних заинтересованих страна, изостаје ефикасност и брза акција државнихоргана надлежних за спровођење законодавства о безбедности потрошача и зафункционисање правила заштите потрошача у земљи. Још увек немамо систем брзогупозорења RAPEX који омогућава размену информација, као јединствен систем брзогупозорења за опасне производе широке потрошње. Поред тога немамо формиран посебанСавет за инспекцију за координацију различитих инспекција која се образује радикоординације различитих инспекција, Савет за прехрамбене производе (експерти из областипољопривреде, ветерине, заштите потрошача, здравства и животне средине), Комисију заопшту безбедност производа према Упутству 2001/95/EЗ о општој безбедности производа(GPSD) за координацију различитих министарстава и инспекција, органа за стандардизацијуи привредне коморе.Приоритетни послови на подручју заштите потрошача са аспекта инспекцијскогнадзора је успостављање таквог ИТ система између главних заинтересованих страна. У везиса овим важно је осигурати инспекцијским службама боље кадровске и материјалнотехничкеуслове рада.Нужна претпоставка за спровођење континуираног инспекцијског надзора у подручјузаштите потрошача је успостављање такве организације и начина рада који ће омогућитисвакодневно обављање надзора и то ван редовног радног времена, у вечерњим сатима,суботом, недељом и празником, јер се продаја робе и пружање разних услуга обавља у свимнаведеним временима. То захтева већи број инспектора, стално стручно усавршавање,њихову бољу мобилност и додатна средства за прековремени рад.Посебно се намеће потреба боље информатичке опремљености и повезаности,вертикално од одељења до Сектора тржишне инспекције, као и хоризонтално са надлежнимминистарствима и организацијама потрошача. Мрежу инспекцијских органа успоставитипрема шеми која је дата у Завршном извештају о оцени усклађености регулативног оквираСрбије и Црне Горе за заштиту потрошача са ЕУ прописима, а за шта је неопходнафинансијска помоћ из буџета и донација.Србија се овим Програмом обавезала да ће изградити административнуинфраструктуру у области заштите потрошача која је способна да води активну политикузаштите потрошача према искуству земаља чланица ЕУ.Предвиђено је јачање капацитета, како владиног и невладиног, тако и мешовитогсектора и изградња мреже субјеката система заштите потрошача, у складу са искуствимаземаља из окружења и ЕУ. Прихваћене су препоруке експерата ЕУ датог у Завршномизвештају да се формира специјализовано одељење у оквиру Министарства надлежног запослове заштите потрошача. Савет за заштиту потрошача је такође основан, а он би могао дапрерасте у Агенцију за заштиту потрошача у складу са Законом о јавним агенцијама(„Службени гласник РС“ бр. 18/05) или у Национални савет за заштиту потрошача.97
Програмом је предвиђено да се изградњом мреже субјеката заштите потрошачаобезбеде кадровске, материјалне и техничке претпоставке за административно јачањекапацитета и њихово активно деловање на заштити права и интереса потрошача.Програмом у подтачци 5.7.10. Заштита животне средине наглашено је да су проблемизаштите животне средине све израженији и захтевају ангажовање јединица локалнесамоуправе, привредних субјеката и грађана.Национални план акције за децу Владе Републике Србије је стратешки документВладе Републике Србије у коме се дефинише општа политика земље према деци за период до2015. године.Израдом овог плана Влада Србије испуњава своје међународне обавезе које проистичуиз ратификације Конвенције УН о правима детета и обавеза које проистичу из неких другихдокумената УН као што су Миленијумски циљеви развоја УН и Свет по мери детета(документ усвојен на Специјалном заседању Генералне скупштине УН посвећеном деци).План је израђен поштујући у потпуности четири основна принципа из којих проистичу свичланови Конвенције: недискриминацију, најбољи интерес детета, право на живот, опстанак иразвој и партиципацију деце. Али, изнад свега, овај докуменат је стратешки документ у комеВлада Србије дефинише своју краткорочну, средњерочну и дугорочну политику према деци.У овом документу се идентификују основни проблеми у остваривању, заштити иунапређивању права детета у нашој земљи. План такође представља механизам путем ког ћемоћи да се прати стање дечијих права као и добробит деце током овог периода економске,социјалне и политичке транзиције у Србији. Дакле, то је план приоритетних мера,активности и програма које треба предузети у наредним годинама у циљу стварања штоповољнијих услова за живот деце, њихово одрастање и укључивање у друштво. План требада обезбеди целовитост и кохерентност политике земље према деци, тј. усклађивање акција имера у различитим областима и у различитим јавним службама које се баве децом.Један од специфичних циљева у плану је стварање безбедне, подржавајуће, ненасилнеживотне средине за одрастање деце. Такође једна од предложених активности за достизањеовог циља јесте смањивање учесталости респираторних обољења код деце са смањивањемзагађења од аутомобила, контролом стања аутомобила, увођењем стандарда за издувнегасове и обезбеђивањем чистијег дизел горива и бензина како би се деца заштитила одтоксичних материја.Министарство рада и социјалне политике припремило је Нацрт националног профила обезбедности и здрављу на раду који је усвојен на седници Међународне организације рада(2007. године). Такође, на Савету за безбедност и здравље на раду (2006. године) усвојена јеНационална политика безбедности и здравља на раду која ће допринети националном развојусистема безбедности и здравља на раду, подстаћи образовање и развијање културе рада уобласти безбедности и здравља на раду, са крајњим циљем смањења повреда на раду,професионалних обољења и болести у вези са радом. Управа за безбедност и здравље нараду, као орган у саставу овог министарства, припремила је Стратегију безбедности издравља на раду у Републици Србији која се досноси за период од 2008. до 2012. године ипредстaвљa документ који нa целовит нaчин дефинише основне циљеве и правце развојасистема безбедности и здравља на раду у Републици Србији.Општи циљ Стратегије јесте унапређење и очување здравља радноактивногстановништва, односно унапређење услова рада ради спречавања повреда на раду ипрофесионалних болести и обољења у вези са радом и њиховог свођења на најмању могућумеру, односно отклањање професионалних ризика.Влада Републике Србије је у августу 2005. године на предлог ресорног Министарствапољопривреде, шумарства и водопривреде усвојила документ Стратегија развојапољопривреде Србије. У стратегији су дати и основни правци развоја безбеднијег98
управљања средствима за заштиту и исхрану биља. Стратегија наводи да су законскистандарди који се односе на пољопривреду обимни и обухватају све потребне стандарде засектор пољопривреде, од здравља животиња, здравља биљака и безбедности хране дообележавања производа и заштите потрошача.Такође се у овом документу утврђује да је ради повећања сигурности потрошача,укључења Републике Србије у Светску трговинску организацију и ЕУ, а пре свега умеђународне трговинске токове, неопходно ускладити националну легислативу самеђународном и извршити њену имплементацију. Због тога од свих области у којима државадоприноси унапређењу пољопривреде, области безбедности хране, здравља животиња изаштита биља су најсложеније. Према овој Стратегији потребно да се изврши реформасистема безбедности хране, здравља животиња и заштите биља, и тиме унапреди заштитапотрошача на нашем тржишту и омогући несметан извоз наших производа. У стратегији сенаводи да је кроз реформу Управе за заштиту биља и Управе за ветерину потребнообезбедити ригорозну контролу и надзор на граници и целој територији Републике Србије.Да би то било могуће, потребно је успоставити информациону мрежу, обезбедитиефикаснији систем руковођења, побољшати техничку опремљеност служби, изградитистални систем контроле квалитета рада служби.Међутим оно што је индикативно, а шта ова стратегија наводи, јесте да многе слабостипостојећег система потичу од неодговарајућих финансијских аранжмана. Један од елеменатаслабости је начин на који произвођачи и трговци плаћају услуге директно лабораторијама,које анализирају па чак и верификују њихове производе, стварајући значајан простор занедоследну или чак корумпирану праксу. Други је недостатак јавног финансирања заактивности „јавних добара” као што је праћење резидуа где се поједини узорци бирајунасумице, а битно је да се прати цела популација. Такве активности треба финансирати крозодређена министарства, било новцем од пореза или из средстава прикупљених изодговарајућег индустријског сектора кроз дажбине и таксе за регистрацију.Стратегија развоја пољопривреде предлаже да је потребно:• створити ветеринарску и фитосанитарну службу која ће одговарати међународнимстандардима и правим очекивањима потрошача у Србији;• заштитити здравље људи од болести које потичу од хране и од животиња, штетнихутицаја пестицида, ветеринарских лекова и адитива за храну;• повећати профитабилност пољопривреде путем контроле пољопривредних инпута,контроле деловања штетних организама од значаја за пољопривреду и обезбеђења високогздравственог статуса роба које се размењују у међународној трговини;• заштитити животну средину од штетних утицаја средстава за заштиту и исхрану биљаи ветеринарских лекова.Министарство животне средине и просторног планирања и Технолошко-металуршкифакултет у Београду припремили су Нацрт стратегије увођења чистије производње уСрбији који је упућен Влади Републике Србије на усвајање. Стратегија увођења чистијепроизводње у Републици представља разраду стратешких докумената, посебно нацртаСтратегије одрживог развоја и Националног програма заштите животне средине РепубликеСрбије. Стратегијом се разрађује национални концепт одрживог развоја, кроз подстицањепримене чистије производње.Стратегију интегрисаног управљања границом је усвојила Влада Републике Србијеу јануару 2006. године. Стратегијом су дефинисани правци развоја и реформски процеси којеје неопходно спровести у циљу успостављања система интегрисаног управљања границомкоји представља један од кључних корака на путу приближавања Србије Европској унији.Акциони план о имплементацији Стратегије интегрисаног управљања границом јеурађен у сарадњи свих граничних служби и других државних органа и институција.99
Акционим планом за имплементацију стратегије интегрисаног управљања границом уРепублици Србији одређени су надлежни државни органи, њихови задаци и рокови заизвршење задатака како би се испунили циљеви дефинисани стратегијом и успоставиоефикаснији систем управљања границом, који је у складу са Упутством Европске комисије заинтегрисано управљање границама у земљама западаног Балкана 6 . Имајући у виду наведеноиздвајају се три основна елемента: олакшавање трговине, контрола границе и сарадњапограничних региона. Обзиром да се у Стратегији не предвиђа да контролу на граничнимпрелазима обавља републичка инспекција за заштиту животне средине, у акционом плану сепредвиђа да од 31. децембра 2007. године досадашњу контролу преузму државни органи којиостају да врше контролу на граници (Управа царина, фитосанитарни инспектори, МУП). Наоснову договора прелиминарну контролу увоза/извоза хемикалија обавља Управа царина одпрвог квартала 2008. године.У децембру 2007. године Влада Републике Србије донела је Стратегију развојажелезничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у РепублициСрбији од 2008. до 2015. године. Овом стратегијом се утврђује стање у овим областиматранспорта, успоставља концепт развоја инфраструктуре и транспорта те дефинишудугорочни циљеви развоја транспортног система и акциони план за њихову реализацију.Истакнут је општи циљ Стратегије - смањење негативног утицаја транспорта наживотну средину, у складу са принципима одрживог развоја уз истакнут услов неопходнесарадње надлежних државних органа и институција и укључивање локалних власти урешавање проблема у транспорту опасних материја и заштити земљишта и вода.Стратегија транспорта мора бити фокусирана на обезбеђење квалитета живота, очувањеживотне средине а активна је у областима где су безбедност, здравље становништва илиочување животне средине угрожени. Један од главних циљева транспортне стратегије јесмањење штетних ефеката транспорта на окружење. Активности за постизање овог циља суразвијање транспортног система Републике Србије у складу са принципима одрживогразвоја, смањење штетног утицаја свих видова саобраћаја на животну средину (смањењезагађења ваздуха, буке и узрока глобалног загревања), обнављање возног паркастимулисањем развоја еколошки прихватљивих технологија транспорта и смањењеспецифичне потрошње енергије у транспорту. Једна од одредница транспортне политике је ипреусмеравање тражње према еколошки прихватљивијим видовима транспорта.Транспорт опасних терета мора бити усклађен са прописима ЕУ, као и са АДР, РИД,АДН прописима што доприноси повећању нивоа безбедности саобраћаја. Збогспецифичности врсте робе која се превози и опасности коју она представља за људскеживоте, имовину и животну средину од изузетног значаја је и организовање квалитетногсистема контроле свих учесника у транспортном процесу како би се предупредилипотенцијални ризици.Очување животне средине, унапређење и стимулисање свих врста чистих технологијаза изградњу и одржавање јавних путева представљају основу државне политике, што сеодноси и на стимулисање коришћења „чистих” возила и машина.Нове технологије и материјали за изградњу и одржавање јавних путева могу сепримењивати само уз међународно валидне доказе о нешкодљивости и спречавањунеповољног утицаја на животну средину, укључујући ваздух, земљиште, површинске иподземне воде, а у складу са стандардима ЕУ. Треба спречавати и избегавати претерануупотребу соли и шљунка за време зимске сезоне и надзирати ефекте редовног одржавањапутева, асфалтне базе, депое рециклираног материјала, каменоломе, дренажне системе заповршинске воде-системе за пречишћавање итд.6 Упутство за интегрисано управљање границама у земљама западног балкана, јануар 2007 - ажурирана верзија100
Стање возног парка има велики значај не само са аспекта ефикасности функционисањадрумског транспорта, већ и са аспекта заштите животне средине и безбедности. Узимајући уобзир константан пораст друмског транспорта и чињенице да су постигнути резултатиприменом мера које се односе на техничке услове за возила (увођењем ЕУРО стандарда завозила у систем расподеле дозвола за обављање међународног транспорта) неопходно јепрецизирати правила која се односе на тестирање возила и појачати надзор над радом мернихстаница за вршење техничког прегледа теретних возила и аутобуса који учествују умеђународном транспорту.Неопходна је блиска и ефикасна сарадња и синхронизација активности саобраћајнихвласти са надлежним органима и агенцијама (министарство надлежно за заштиту животнесредине, установе за заштиту животне средине, установе за заштиту природе, националнипаркови, министарство надлежно за пољопривреду и водопривреду и сл.).Локалне заједнице треба више да се укључе у решавање проблема који потичу одинфраструктуре, посебно у области транспорта опасних материја, заштите земљишта и водеи смањења буке. Еколошки надзор мора бити обавезан не само код изградње, већ и кододржавања јавних путева (нарочито у близини места за производњу асфалта, депоарециклираног материјала, каменолома, дренажних система за површинске воде-система запречишћавање, складишта нафтних деривата и бензинских станица и сл).4.3 Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама4.3.1 Забрањене или контролисане хемикалије и отпад4.3.1.1 ОтровиНа основу члана 4. став 3. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл.лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) донет је списак отрова чија је производња, промет икоришћење забрањена. Забрањена је производња, промет и коришћење отрова за које сеутврди да могу угрозити живот и здравље људи, односно животну средину, као и отрова чијису производња, промет и коришћење забрањени у земљи порекла.Табела 4.Б: Списак отровних материја чија је производња, увоз, промет икоришћење забрањено («Сл. Гласник РС», бр. 72/2006)Генерички назив CAS број НаменаАлдрин 309-00-2Препарати са више од1% бензена (осимнафте и нафтнихдеривата)71-43-2Диелдрин 60-57-1Хексахлор-бензен 118-74-1Хексахлорциклохексан608-73-1Хептахлор 76-44-8Хлордан 57-74-9101И(инсектицид)ИХ(индустријске хемикалије)И(инсектицид)Ф(фунгицид)И(инсектицид)И(инсектицид)И(инсектицид)
Хлордимеформ 6164-98-3Лептофос 21609-90-5Натријум-флуорацетат62-74-8Олово-арсенат 7784-40-9Цихексатин 13121-70-5(полихлорованибифенили)Диносеб 88-85-7Диносеб-ацетат 2813-95-8Динотерб 1420-07-1Каптафол 2425-06-11,2-дихлоретан 107-06-21,2-диброметан 106-93-4А(акарицид)И(инсектицид)Р(родентицид)И(инсектицид)А(акарицид)ИХ(индустријске хемикалије)Х(хербицид)Х(хербицид)Х(хербицид)Ф(фунгицид)ИХ(индустријска хемикалија)ИХ(индустријска хемикалија)4.3.1.2 Средства за заштиту биљаДа би и наша земља могла да прати промене у ЕУ и пре доношења нове законскерегулативе Управа за заштиту биља је, у складу са чланом 71. Закона о заштити биља („Сл.лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и 101/2005-други закон), донела акт бр. 321-02-00020-95/2005-11од 08.03.2005. године којим је обавестила произвођаче средстава за заштиту биља,заступнике иностраних произвођача и овлашћене организације за испитивање средстава зазаштиту биља да:• дозвола за стављање у промет средстава за заштиту биља произведених од активнихсупстанци које нису укључене у Додатак I Одлуке Савета 91/414/EEC важиће до 31.12.2007.године и то за она средства за заштиту биља која су до сада регистрована, односно која сеналазе у промету у нашој земљи,• се регистрација нових средстава за заштиту биља која су произведена од активнихсупстанци које нису укључене у Додатак I Одлуке Савета 91/414/EEC неће вршити.Из тих разлога, на предлог Комисије за пестициде, Управа је формирала Радну групу задефинисање статуса активних материја које нису у промету у ЕУ.Упоређена је листа активних супстанци (Додатак I Директиве 91/414/EEC) које сунапуштене у ЕУ са листом активних супстанци које су у промету у нашој земљи. Одактивних материја које су напуштене у ЕУ у нашој земљи се у промету налази 27, а то су:ацефат, амитраз, атразин, беномил, фентион, фентин-хидроксид, линдан, металаксил,симазин, цинеб, ендосулфан, метидатион, метолахлор, монокротофос, тербуфос, прометрин,ацифлуорофен, аметрин, бенсултап, ЕПТЦ, имазапир, имазетапир, пиримисулфурон,фомесафен, сетоксидим, триадимефон, трифорин.За сваку активну супстанцу (а.с.) предложени су закључци, у зависности од њенихтоксиколошких, екотоксиколошких особина, судбине и понашања у животној средини, нивоарезидуа услед регистроване примене, као и могућности одређивања неопходне намене на102
основу расположивих података. Предложене закључке прихватила је Управа за заштитубиља.Табела 4.В: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља за којапостоји одређени ниво ограничењаНазивхемикалијеАцефатАмитразАтразинБеномилФентионФентинхидроксидЛинданМеталаксилСимазинЦинебЕндосулфанНиво ограничењаУкинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године.Примена одобрена до истекарегистрације 31.12.2009. године.Увоз ограничен само занеопходне намене и познатогкупца.Примена одобрена до истекарегистрације (30.06.2014. године).Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године. Забрањена употребанакон утрошка залиха.103Детаљи ограничења(као и разлог за контролисање)Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с.Дозвољена је примена у кукурузу и сирку(али не у монокултури). Покренут пројекатса циљем испитивања садржаја атразина уводи (у одабраним контролним тачкама уобластима интензивне примене атразина, ублизини великих водних система) ифинансијског ефекта замене атразина упроизводњи кукуруза.Преиспитивање одлуке за продужењемпримене у заштити ружа у затвореномпростору као неопходна примена код нас до31.12.2009. године.Примена одобрена до истека регистрације(30.06.2014. године) за неопходну намену ушећерној репи и за кукурузу. Не дозвољавасе даљи увоз ове а.с. и препарата на бази овеа.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с. Дозвољена јепримена само у шумарству и то запремазивање дрвених трупаца и грађе.На декларацијама и у упутствима за применупрепарата на бази ове а.с., који су у прометуу нашој земљи, додата ограничења да се немогу користити у усевима чији ће производибити намењени извозу. Извршиће сеограничење примене према препорукама ЕУ(essential use) на основу статуса метаболита.Обзиром на високу испарљивост овесупстанце (нађено њено присуство и урегионима где никада није примењивана), насудбину и понашање у животној средини(перзистентност познатих метаболита, некиод путева деградације у животној средининису ни познати), као и на њенаекотоксиколошка својства («long term risk»супстанца), да је у неким земљама ЕУ
МетидатионМетолахлорМонокротофосТербуфосПрометринАцифлуорфенАметринБенсултапЕПТЦИмазапирИмазетапирПримисулфуронФомесафенСетоксидимТриадимефонТрифоринДозволе скраћене на 31.12.2007.године.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Примена одобрена до истекарегистрације 20.05.2008. године.Забрањена употреба наконутрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Примена одобрена до истекарегистрације 28.12.2010. године.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Дозволе скраћене на 31.12.2007.године. Забрањена употребанакон утрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употребанакон утрошка залиха.дозвољена essential use до 30.07.2007. године(Грчка – памук, парадајз, паприка, крушка,кромпир, луцерка; Шпанија – лешник,памук, парадајз; Италија – лешник; Пољска –лешник, јагоде, гербери, луковице украсногбиља)Примена одобрена до истека регистрације(20.05.2008. године) за неопходну намену ушећерној репи и за кукурузу. Не дозвољавасе даљи увоз ове а.с. и препарата на бази овеа.с.У поступку одређивање неопходне применепрема препорукама ЕУ (essential use) наоснову статуса метаболита.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с.Неопходна намена у усеву соје до истекарегистрације 28.12.2010. године.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. ипрепарата на бази ове а.с.104
Табела 4.Г: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља чије судозволе укинуте пре 2004. године, у складу са одлукама о неукључивању активнихсупстанци у Додатак I Директиве 91/414/EECНазив хемикалије Ниво ограничења 1 Детаљи ограничења(као и разлог за контролисање)Укинуте дозволе за стављање уНе дозвољава се даљи увоз ове а.с.Перметринпромет. Забрањена употреба накони препарата на бази ове а.с.утрошка залиха.ПрофамДНОЦФенвалератЈедињења живеФентин ацетатОфурасАзаметифосПаратионХалоксифопДихлорпропФоратБенсултапЦиклоатДеметон-С-метилФенпропатринУкинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Укинуте дозволе за стављање упромет. Забрањена употреба наконутрошка залиха.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.и препарата на бази ове а.с.105
4.3.1.3. ОтпадТабела 4.Д: Нивои ограничења за одређене врсте отпадаНазив хемикалије Ниво ограничења 1Отпад опасних материја(према Закону о превозу опаснихматерија („Сл. лист СФРЈ“, бр.27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр.24/94, 28/96, 21/99 и 44/99))Опасан отпад(према Закону о заштити животнесредине из 2004. год.)Отпад(према Закону о заштити животнесредине из 2004. год.)Забрањен увоз отпадака опасних материја иностраногпорекла ради привременог или трајног одлагања на нашојтериторијиЗабрањен је увоз опасног отпадаОтпад се може увозити само ако не може да се обезбеди уРепублици, а неопходан је у производњи као секундарнасировина4.3.2 Увоз и извоз - PIC поступакОдлуке о увозу хемикалија за које је неопходно спровести поступак предходнодобијене сагласности (PIC поступак) се доносе на основу прописа у којима су одређенезабране односно ограничење коришћења хемикалија за одређене начине употребе. РепубликаСрбија још није ратификовала Ротердамску конвенцију те не спроводи PIC поступакприликом извоза према другим земљама. Одлуке о увозу и извозу хемикалије са листаРотердамске конвенције биће достављене Секретаријату ове конвенције по њенојратификацији. Предлог закона о потврђивању Ротердамске конвенције упућен је Народнојскупштини РС на доношење Такође неопходне одредбе за спровођење ове конвенције су датеу Нацрту закона о хемикалијама док ће се ближе спровођење PIC поступка описатиподзаконским прописом.4.4 Коментари и препорукеСрбија претендује на чланство у ЕУ и своју одлуку показала је у Резолуцији опридруживању Европској унији, усвојеној у Народној скупштини 13. октобра 2004. године.Усаглашавање са прописима ЕУ обиман је и неодложан задатак за државу чије јеопредељење чланство у ЕУ. Обавеза усклађивања законодавства Републике Србије саправним тековинама ЕУ први пут се спомиње у Резолуцији о придруживању Европској унијии у том акту наводи се да ће усклађивање прописа бити приоритет у раду Скупштине, узувођење посебних процедура за побољшање ефикасности тог процеса.Влада Републике Србије од јула 2003. године започела са праксом да у својимгодишњим плановима планира усклађивање нацрта закона са прописима Европске уније.Ови планови укључују и образложење о потреби за доношење одређеног закона,институцију надлежну за његово спровођење, као и друге елементе од значаја за дефинисањепитања релевантних за прилагођавање националног правног система правним тековинамаЕУ.Основни важећи закон којим се регулишу хемикалије као производи јесте Закон опроизводњи и промету отровних материја («Сл. лист СРЈ», 15/95, 28/96 и 37/2002), којим сене регулишу све хемикалије, већ само отровне материје. Међутим, дефиниција отровнихматерија у овом закону не односи се само на отровност (токсичност, тј. утицај одређенехемикалије на здравље људи), већ се из дефиниције отровних материја закључује да се овимзаконом уређују опасне хемикалије. Тај терминолошки проблем узрокује велике проблеме106
код спровођења овог закона. Потешкоћу у спровођењу овог закона узрокује и обавезадржавног органа да класификује све отровне материје који се стављају на тржиште. У ЕУобавеза класификације хемикалије од стране државних органа односи се само на средства зазаштиту биља и биоциде, као и за одређене хемијске супстанце које представљају највећуопасност (нпр. карциногене, мутагене, токсичне за репродукцију итд.). Према постојећимпрописима у Србији, државни орган има обавезу да класификује опасност свих отровнихматерија (супстанце и смеше), односно свих опасних хемикалија, на основу дефиницијеотрова. Обзиром на број опасних хемикалија на тржишту, овакав приступ у домаћимпрописима није одржив и у пракси се дешава да одлука о томе које ће опасне хемикалијебити класификоване од стране надлежног државног органа доношењем решења оразврставању отрова у групе буде произвољна, без законски утврђених критеријума. Такођекритеријум за класификацију хемикалија није дефинисан на начин како је уређено упрописима ЕУ. Домаћи прописи не дефинишу довољно техничке детаље који су неопходниза класификацију хемикалија. То узрокује проблеме при класификацији, а самим тим иадекватно обележавање хемикалија на тржишту. Међутим, обзиром да не постоји правилнодефинисање класификације и обележавања, многе хемикалије на српском тржишту сеобележавају на начин како је то дефинисано прописима ЕУ, јер се увозе из земаља ЕУ или сувласници фирми који производе поједине хемикалије из земаља ЕУ .Постоји велика разлика између наших и европских прописа у начину процене утицајахемијске супстанце на здравље људи и животну средину, која се код нас врши утврђивањемтоксиколошке оцене, процеса који се битно разликује од поступка процене ризика упрописима ЕУ. Токсиколошком оценом се само процењује опасност од одређене хемикалије,али не и ризик од хемикалије који зависи од начина употребе, односно изложеностиодређеној хемикалији (ризик представља производ опасности и изложености). У домаћимпрописима није јасно дефинисан поступак за израду токсиколошке оцене, односно садржај иобим документа где је дата токсиколошка оцена, с обзиром да је процедура иста за све врстеи количине отровних материја.Разлика у односу на прописе у ЕУ којима се регулише управљање хемикалијама јестешто се они углавном односе на безбедност хемијског производа, а не и на услове које правналица која производе односно врше промет хемикалијама морају да испуне. Према Закону опроизводњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) иОдлуци о условима које морају испуњавати правна лица и предузетници који вршепроизводњу, промет и контролу отрова („Сл. лист СРЈ“, бр. 30/1996) неки од услова који сепроверавају спадају у домен санитарне контроле, неки у домен контроле безбедности издравља на раду а неки у домен прописа заштите животне средине. Доношењем новог законао хемикалијама ова област ће бити усаглашена са прописима ЕУ.У ЕУ постоји листа хемикалија чији су сви начини употребе забрањени и хемикалија закоје су дозвољени само одређени начини употребе, док Закон о производњи и прометуотровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) не препознаје забранупојединих начина употребе, већ само потпуну забрану употребе хемикалија. ОбјављенаЛиста отровних материја чија је производња, увоз, промет и коришћење забрањено(«Сл. Гласник РС», бр. 72/2006.) у Србији је много ужа у односу на листу ЕУ (иако је узакону дато да су све хемикалије које су забрањене у земљи порекла забрањене и код нас). Даби се нека супстанца забранила или њена употреба ограничила за одређене начине употребеу ЕУ потребно је урадити социо-економску анализу у смислу процене трошкова индустрије исоцијалног аспекта забране који би били изазвани доношењем једне такве одлуке. Израдасоцио-економске анализе се не захтева нашим прописима.Велико оптерећење за привреду и администрацију у Србији изазива обавеза издавањадозволе за увоз, извоз и транзит отровних материја којима се не постиже адекватна контролаових супстанци, и такав начин управљања хемикалијама није познат земљама ЕУ. Потребно107
је спровести другачије мере за смањење ризика од хемикалија, што ће бити уређено новимЗаконом о хемикалијама.Последња фаза у животном циклусу хемикалија, одлагање хемијског отпада и одлагањеотпадне амбалаже од хемикалија за сада није адекватно уређена, али се очекује да ће битиновим законским прописима из области управљања отпадом.Такође се може закључити да многе слабости постојећег система потичу однеодговарајућих финансијских аранжмана. Једна од слабости постојећег система јесте дапроизвођачи и трговци плаћају услуге директно овлашћеним правним лицима за израдутоксиколошке оцене, стварајући значајан простор за недоследну или чак корумпиранупраксу. Висина надокнаде овим правним лицима за израду токсиколошке оцене нијеутврђена прописом, те се она произвољно утврђује. Такво директно плаћање овлашћенимправним лицима узрокује и недостатак адекватних финансијских извора за рад државнихоргана и инспекције у области управљања хемикалијама. У те надокнаде неопходно јеурачунати активности које државна управа спроводи ради безбедног управљањахемикалијама, а од дела накнада платити, у висини утврђеној прописом, рад овлашћенихправних лица за израду токсиколошке оцене. Такође у делу финансирања, парадоксално је дасе државни органи нерадо одричу наплате таксе за издавање дозвола за спољнотрговинскипромет отрова, иако овакав начин контроле не доприноси безбеднијем управљањухемикалијама, а отежава и проток робе на државној граници, па тако има импликацију насмањење ефикасности домаће привреде.Област управљања биоцидима није законски потпуно уређена, с обзиром да нисупрописани услови за стављање на тржиште свих биоцидних производа, а за појединебиоциде ови услови прописани су у више прописа, тако да постоји неадекватна контролаових биоцидних производа на тржишту.Министарство животне средине просторног планирања је припремило Нацрт закона охемикалијама и Нацрт закона о биоцидима који су хармонизовани са прописима ЕУ. Тако јеНацрт закона о хемикалијама делимично усклађен са Уредбом ЕЦ бр. 1907/2006 орегистрацији, евалуацији и ауторизацији хемикалија - REACH, а потпуно са Упутством ЕЦбр. 2004/42, Уредбом ЕЦ бр. 304/2003 и Уредбом ЕЦ бр. 648/2004, а дато је овлашћење задоношење прописа којим ће се имплементирати, када се донесе у ЕУ, нови пропис оГлобалном хармонизованом систему класификације и паковања хемикалија. До доношењатог прописа ово питање биће уређено Правилником о класификацији, обележавању ипаковању у складу са Упутством ЕЕЦ 67/548 и Упутством ЕЦ 1999/45. Овај нацрт закона несадржи оне одредбе REACH којима се уређује спровођење централизованих поступака кодЕвропске агенције за хемикалије, односно поступака које не спроводе надлежни организемаља чланица (регистрација, евалуација и ауторизација). Нацрт закона о биоцидимаделимично је усклађен са Упутством бр. 98/8 ЕЦ, а потпуно је усклађен са Уредбом ЕЦ бр.1896/2000, Уредбом ЕЦ бр. 1687/2002, Уредбом ЕЦ бр. 2032/2003, Уредбом ЕЦ бр.1048/2005. Нацртом закона преузимају се решења из Упутства 98/8/ЕЦ о стављањубиоцидних производа на тржиште и уводи се дозвола за стављање биоцида на тржиште.Такође, уређено је да се позитивна листа активних супстанци преузима из тог прописаимајући у виду да се овај поступак централизовано спроводи на нивоу ЕУ, односно спроводига тело Европске комисије задужено за ову област.Закон о заштити биља („Сл. лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и „Сл. гласник РС“, бр. 101/05)обухвата средстава за заштиту биља (пестициди) и средства за исхрану биља (ђубрива). Овимзаконом прописани су услови за регистрацију (ауторизацију) ради стављања у промет,производњу, увоз и промет на велико и мало.108
Касних 80-тих и раних 90-тих година прошлог века надлежности у области пестицидису били на федералном, савезном нивоу и раздвојени у оквиру два министарства,Министарства пољопривреде и Министарства здравља.Министарство здравља је било задужено за разврставање, односно класификацију иобележавање хемикалија (између осталих и пестицида – на основу препорука Комисије заотрове) и утврђивање максимално дозвољених концетрација резудуа - МДК (на основупрепорука Комисије за МДК).Министарство пољопривреде је било задужено за издавање решења о стављању упромет пестицида у области пољопривреде, на основу испитивања ефикасности и хемијскихи физичких особина (на основу препорука Комисије за пестициде) и класификације иобележавања и утврђених МДК од стране Министарства здравља.Сарадња и координација између ова два Министарства је била ефикасна и резултиралаје 1992. године задњим објављеним званичним Правилником о максимално дозвољенимколичинама пестицида, метала и металоида и других отровних супстанци, хемиотерапеутика,анаболика и других супстанција које се могу налазити у намирницама („Сл. лист СРЈ”, бр.5/1992). Тренутно, област пестицида је раздвојена у три министарства: Министарствоживотне средине и просторног планирања (класификација и обележавање), Министарствоздравља (утврђивање МДК) и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде(ефикасност и хемијске и физичке особине), без адекватне координације и сарадње.Проблеми које су идентификовали представници Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде (Управе за заштиту биља) су следећи: Министарство животнесредине и просторног планирања нема увид нити документа на основу којих овлашћененаучне институције дају токсиколошке оцене које се разматрају на Комисији за отрове(проблем: коришћење документације у корист других подносилаца захтева за разврставањебез знања власника докумената – нема заштите интелектуалне својине, као и чињеница данема потврде да су потребна документа уопште поднета – нема контроле овлашћенихинституција).Привремене МДК за пестициде се усвајају од стране Министарства животне средине ипросторног планирања и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.Привремене МДК немају никакву званичну вредност, јер нису укључене као додатакПравилнику о максимално дозвољеним количинама пестицида, метала и металоида и другихотровних супстанци, хемиотерапеутика, анаболика и других супстанција које се могуналазити у намирницама („Сл. лист СРЈ”, бр. 5/1992). Постојеће, званичне МДК нисуприлагођене српској доброј пољопривредној пракси односно многи пестициди се више некористе у пољопривредној пракси.Не постоји успостављен адекватан систем за едукацију и лиценцирање за применусредстава за заштиту биља – није успостављена институција „професионално квалификованеособе за примену средстава за заштиту биља“. Не постоји успостављен адекватан систем законтролу опреме и уређаја за примену средстава за заштиту биља.Такође су присутни проблеми у одлагању пестицида и амбалаже од употребљенихпестицида. Не постоје пописи заосталих количина пестицида и не постоји систем одлагањазабрањених или ограничених или заосталих количина пестицида (неадекватна сарадњаизмеђу ресорних министарстава, као и недостатак капацитета за безбедно одлагање иликонтролисано уништавање).Ово су главни разлози за доношење нових прописа у области пестицида који ће, заједноса новим Законом о хемикалијама, између осталог, формулисати јасну националну политикуу области пестицида - један орган одговоран за област пестицида (средстава за заштиту109
биља), оцена и ауторизација (регистрација) средстава за заштиту биља и помоћних средставаза заштиту биља (средства која немају пестицидно деловање, као што су оквашивачи, и сл.)према принципима који важе у ЕУ, а то је значи раздвајање процене ризика од управљањаризиком, очување извора националног система регистрације (искористити постојеће људскересурсе - капацитете), пост-регистрациона контрола средстава за заштиту биља у складу сачланом 17. Директиве 91/414/ЕЕЦ (планирање контрола на годишњем нивоу; припремањеметодологије за контролу и координирање контроле; прикупљање података о контроли) иинтензивирање размене информација између органа државне управе, нарочито када су упитању заостале количине пестицида, забрањене супстанце, пестициди са ограниченомупотребом и амбалажа.Основни проблем у извршавању Закона о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“,бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99) је недовољно јасна применанаведених међународних прописа, Европског споразума о међународном превозу опаснихматерија у друмском саобраћају (ADR), Међународног правилника о превозу опаснихматерија на железницама (RID), и Европски споразум о међународном превозу опасне робе уунутрашњим воденим путевима (ADN), који још увек није ратификован као и оних који сеодносе на ваздушни саобраћај и поморски превоз. С једне стране они су директно уведени унаш правни систем, позивањем на њих у Закону о превозу опасних материја („Сл. листСФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), а са друге страненису никад објављени у службеним гласилима као подзаконски прописи и нису редовноажурирани. То је довело до недовољног познавања њихове садржине и од стране предузећакоја се баве превозом опасних материја као и од стране инспектора надлежних за надзор заспровођење овог закона па самим тим и надзора над спровођењем ADR и RID. Ни упретходним министарствима, која су била надлежна за спровођење овог закона, није сепосветила довољна пажња овим међународним прописима. Из тог разлога као и збогпрописивања обавезног одобрења превоза појединих врста опасних материја преко државнегранице (на пример отрова) који није у складу са ЕУ регулативом као и због недовољнеказнене политике, потребно је доношење новог закона.Саветник за безбедност у превозу опасне робе (уведен реструктуираним прописимаRID/ADR из 2001. године) није имплементиран у пракси као основни инструмент забезбедни превоз опасне робе јер недостаје пропис којим се уређују услови за правна лица ипроцедуре спровођења обуке саветника прописане RID/ADR (испитивања, именовања и др.).Последица овог непрописивања је непостојање архиве свих релевантних информација околичинама и превозним токовима опасних роба, предузећима, обученом особљу, врстамаопасних роба у превозу, безбедносним ризицима спроведеним у складу са RID/ADR и др.Такође нису усклађени прописи о обуци и обнављању знања са одредбама важећег ADR-а удрумском превозу и RID-a у железничком превозу и није донет пропис којим се то уређује.Нису донети ни прописи који уређује лиценцирање фирме која испитује амбалажу,контејнере и цистерне, прописи који уређују лиценцирање стручњака одговорних запоступке и процедуре у надлежности RID/ADR, нема прописа који уређује чишћење и прањеамбалаже, посебно великих паковања, контејнера и цистерни и не постоје прописи којијединствено уређује манипулационо место. С обзиром да не постоје наведени прописи, нисуизграђени ни инструменти контроле којима се омогућује веродостојна слика стањаусклађености са захтевима RID/ADR у сваком тренутку.Из претходно наведеног очигледни су разлози за доношење новог закона иодговарајућих подзаконских акта о превозу опасних материја (роба), као и уређењеадекватне контроле. Министарство за инфраструктуру припрема нови Нацрт Законa опревозу опасних материја и њиме се надлежност МУП-а усклађује са надлежностима којеимају МУП у земљама ЕУ.Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) је нови пропискоји је хармонизован са прописима ЕУ. Један од врло важних подзаконских прописа овог110
закона је Правилник о безбедности и здрављу радника од ризика везаних за хемијске агенсена раду који се односи на превентивне мере при управљању опасним хемикалијама нарадном месту и који треба да припреми Управа за безбедност и здравље на раду. Овајправилник ће заменити прописе у овој области од којих су неки стари и педесет година. Уизради овог прописа као и упутства за поступање са опасних хемикалијама у радној срединипотребно је да активно учествују и представници Министарства животне средине ипросторног планирања из Одељења за хемикалије.Такође може се закључити да су прописи којима се регулишу поједини деловиживотног циклуса хемикалија, од производње до одлагања, класификоване као опасне наоснову физичко хемијских својстава (експлозиви, запаљиве течности и гасови), којеспроводи Министарство унутрашњих послова, застарели у смислу техничко технолошкихновитета. Законска решења не прате ни нову организацију у друштву и привреди и постојебројни разлози за доношење нових прописа. Министарство унутрашњих послова је започелоактивности на доношењу нових прописа који ће бити усклађени са прописима ЕУ. Сектор зазаштиту и спасавање има два представника која учествују у раду Подгрупе за кретање робе иПодгрупе за животну средину.Наша земља, треба као што су све земље Европе и сама Европска унија већ урадиле, даратификује две конвенције које се односе на управљање хемикалијама: Ротердамскуконвенцију о поступку давања сагласности за увоз на основу претходног обавештења заодређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини и Стокхолмскуконвенцију о дуготрајним органским загађујућим супстанцама. Одредбама новог Закона охемикалијама и подзаконских прописа биће у потпуности омогућено спровођењеРотердамске конвенције. У циљу припреме Србије за ратификацију и имплементацијуСтокхолмске конвенције, Србија је добила финансијска средства од UNEP/GEF-а за израдуНационалног имплементационог плана, процеса који је у току и који се планира да будезавршен до краја 2008. године. Један од пројектних задатака на овом пројекту је анализапостојећих домаћих прописа и препоруке за њихову допуну или измену ради омогућавањаимплементације/спровођења ове конвенције.Неопходно је закључити да је, због комплексности управљања хемикалијама као и збогнеопходности безбедног управљања хемикалијама кроз цео њихов животни циклус одпроизводње до одлагања, потребно израдити стратешки докуменат за безбедно управљањехемикалијама. При изради тог документа потребно је имати у виду постојање стратегија ипрограма који су наведени у претходном одељку, а који се дотичу управљања хемикалијамакао и будући акциони план за управљање хемикалијама који се припрема на основу циљеваНационалног програма за заштиту животне средине. Тај стратешки докуменат треба дапомогне да нови домаћи прописи у поступку хармонизације са прописима ЕУ будумеђусобно усклађени. Такође у изради овог документа потребно је узети у обзир докуменатСтратешки приступ међународног управљања хемикалијама којим се на глобалном нивоупланира достизање Јоханезбуршког плана да се до 2020. године хемикалијама управља набезбедан начин. Овај докуменат као и будући стратешки докуменат треба да буде повезан сабудућом националном Стратегијом одрживог развоја.111
5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТАРСТВА, АГЕНЦИЈЕ И ОСТАЛЕ ИНСТИТУЦИЈЕКОЈЕ СУ НАДЛЕЖНЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА5.1.Опис надлежности и мандата државних органа5.2 Коментари и препоруке5.1 Опис надлежности и мандата државних органа5.1.1 Органи државне управеЗаконом о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 43/2007) образују семинистарства и посебне организације и утврђује њихов делокруг („Сл. гласник РС“, бр.43/07). У Закону о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 43/2007) прописано је да језа управљање хемикалијама надлежно Министарство заштите животне средине. Појединапитања из области управљања хемикалијама су у надлежности других министарстава;Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за заштиту биља јенадлежна за хемикалије које се користе за заштиту и исхрану биља (пестициди и ђубрива);Министарство здравља је надлежно за спровођење Закона о здравственом надзору надживотним намирницама и предметима опште употребе („Сл. гласник СРС“, бр. 48/77, 29/88,„Сл. гласник РС“, бр. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94) (средства за прање и козметички производи)и Закона о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога ипсихотропних супстанци („Сл. гласник РС“, бр. 107/05); Министарство унутрашњих пословаје надлежно за спровођење Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима игасовима („Сл. гласник СРС“, бр. 44/77, 45/85, 18/89, „Сл. гласник РС“, бр. 53/93, 67/93,48/94), Закона о промету експлозивних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 30/85, 6/89, 53/91, „Сл.лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 68/2002) и за спровођење дела Закона о превозу опасних материја(„Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), као и112
припадајућих подзаконских аката; Министарство рада и социјалне политике-Управа забезбедност и здравље на раду надлежна је за спровођење Закона о безбедности и здрављу нараду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05), па самим тим и за спровођење мера при управљањухемикалијама на радном месту. Министарство трговине и услуга је надлежно за заштитупотрошача и остваривање права на здраву животну средину. За спровођење Закона о превозуопасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99и 44/99) надлежна су три министарства: Министарство за инфраструктуру, Министарствоунутрашњих послова и Министарство животне средине и просторног планирања.Према овом закону област управљања хемикалијама као и област заштитите животнесредине и здравствене заштите уређена је на следећи начин:Министарство животне средине и просторног планирања, обавља послове државнеуправе и стручне послове који се односе на систем заштите и одрживог коришћењаприродних богатстава, односно ресурса (ваздуха, вода, земљишта, минералних сировина,шума, риба, дивљих биљних и животињских врста), систем заштите и унапређења животнесредине; заштиту озонског омотача; прекогранично загађење ваздуха и воде; утврђивањеуслова заштите животне средине у планирању простора и изградњи објеката; рану најавуакцидената; производњу, промет отрова и других опасних материја, изузев дрога ипрекурсора; управљање хемикалијама; управљање отпадом, изузев радиоактивним отпадом;одобравање прекограничног промета отпада; инспекцијски надзор у области одрживогкоришћења природних богатстава и заштите животне средине и у другим наведенимобластима; еколошки инспекцијски надзор на граници. Контролу спровођења Закона опроизводњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002)врши инспекција за заштиту животне средине. Контрола инспекције у сладу са овимпрописима нaјвише се односи на проверу испуњености услова да ли правна лица испуњавајууслове за производњу и промет отровних материја. Иако је законом то утврђено, инспекцијане проверава да ли је одређени отров добро разврстан или обележен. Од 2008. годинеконтролу над увозом и извозом отрова, према Закону о превозу опасних материја („Сл. листСФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), врши Управацарина.Управа за заштиту биља, као орган управе у саставу Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручне послове који сеодносе на: заштиту биља од заразних болести и штеточина; контролу средстава за заштитубиља и ђубрива у производњи, унутрашњем и спољном промету; контролу применесредстава за заштиту биља; производњу и регистрацију средстава за заштиту биља и исхранубиља; фитосанитарни надзор и инспекцију у унутрашњем и спољном промету биља, семена исадног материјала, као и друге послове одређене законом. Гранична фитосанитарнаинспекција, на одређеним граничним прелазима, поред биља контролише и увоз средстава зазаштиту и исхрану биља, односно утврђује да ли су иста регистрована за промет у нашојземљи и да ли по квалитету задовољавају прописане услове. Унутрашња фитосанитарнаинспекција поред производње и једноставне прераде биља и њиховог складиштења, надзируи квалитет средстава за заштиту и исхрану биља и начин њихове примене у складу са добромпољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља. Такође, фитосанитарниинспектори контролишу и произвођаче биља, у смислу да ли се користе средства за заштитубиља, у областима где је њихова употреба забрањена, или ограничена, као и у погледуправилног коришћења машина, опреме и уређаја за њихову апликацију. Такође,фитосанитарни инспектори врше и контролу субјеката који се баве производњом, прометоми увозом пестицида и ђубрива.Министарство здравља обавља послове државне управе који се односе на системздравствене заштите; производњу и промет лекова, медицинских средстава и помоћнихлековитих средстава и инспекцијске послове у тим областима; производњу и промет опојнихдрога и прекурсора недозвољених дрога; санитарну инспекцију; здравствена исправности113
животних намирница и предмета опште употребе у производњи и промету, јавногснабдевања становништва хигијенски исправном водом за пиће; контролу санитарнохигијенскогстања објеката под санитарним надзором; утврђивање санитарно-хигијенских издравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима изградње илиреконструкције и редовну контролу над тим објектима; санитарни надзор на државнојграници.Министарство рада и социјалне политике обавља послове државне управе који сеодносе на безбедност и здравље на раду. Управа за безбедност и здравље на раду у саставуМинистарства рада и социјалне политике образована је Законом о безбедности и здравља нараду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) и ова управа обавља послове државне управе са циљемунапређивања и развоја безбедности и здравља на раду, односно смањења повреда на раду,професионалних обољења и обољења у вези са радом. Поред наведених надлежности овауправа припрема прописе у области безбедности и здравља на раду, припрема стручнеоснове за израду националног програма развоја безбедности и здравља на раду и пратињегово остваривање, прати и оцењује стање безбедности и здравља на раду и припремаставове за јединствено уређивање мера безбедности и здравља на раду које су предмет овогзакона и других прописа, припрема методологије за обављање послова прегледа ииспитивања у области безбедности и здравља на раду, проучава узроке и појаве који запоследицу имају повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом,организује полагање стручних испита и о томе води евиденцију, врши надзор надзаконитошћу рада правних лица и предузетника као и одговорних лица са лиценцом иприпрема предлоге решења за издавање и одузимање лиценци и о томе води евиденцију,прикупља и анализира податке о повредама на раду, професионалним обољењима, болестимау вези са радом и појавама које утичу на здравље запослених, обавља информационодокументационуделатност у области безбедности и здравља запослених, организујесаветовања, врши едукацију запослених, послодаваца, лица за безбедност и здравље на раду,инспектора и др., објављује различите материјале и информише јавност о стању у областибезбедности и здравља на раду; стара се о примени међународних аката у областибезбедности и здравља на раду и подстиче образовање и развијање културе рада у областибезбедности и здравља на раду.Инспекција рада врши инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду усвим делатностима хемијске индустрије као и у свим делатностима где се користехемикалије. Инспекција рада врши редовне и контролне прегледе, увиђаје повреда на раду,доноси решења, подноси пријаве кад судија за прекршаје и друге послове везане заинспекцијски надзор.Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који се односена регулисање и контролу саобраћаја на путевима, промет и превоз експлoзивних иодређених других опасних материја, заштиту од пожара. Према Закону o спољноj трговининаоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005)Министарство унутрашњих послова - Сектор за заштиту и спасавање надлежно је затранспорт и транзит наоружања и војне опреме копненим и воденим путем.Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у областижелезничког, друмског, речног и ваздушног саобраћаја.Министарство трговине и услуга обавља послове државне управе у области заштитепотрошача, а у оквиру Савета министра за заштиту потрошача и саветодавно-консултативнепослове, где су укључени представници надлежних министарстава, организација потрошачаи научници и стручњаци из области заштите потрошача.Министарство одбране има посебно истакнуту улогу у санацији акцидената са својимодељењем за ванредне ситуације у чијој надлежности су Центри за обавештавање (тзв.Служба 985) који дежурају 24 часа по окрузима у покрајинској и републичкој управи.114
Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства животнесредине и просторног планирања, обавља стручне послове који се односе на: развој,усклађивање и вођење националног информационог система заштите животне средине(праћење стања чинилаца животне средине, катастар загађивача и др.); прикупљање иобједињавање података о животној средини, њихову обраду и израду извештаја о стањуживотне средине и спровођењу политике заштите животне средине; развој поступака заобраду података о животној средини и њихову процену; вођење података о најбољимдоступним техникама и праксама и њиховој примени у области заштите животне средине;сарадњу са Европском агенцијом за заштиту животне средине (ЕЕА) и Европском мрежом заинформације и посматрање (EIONET).Републичка дирекција за воде, као орган управе у саставу Министарствапољопривреде, шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручнепослове који се односе на спровођење мера заштите вода.Министарство науке обавља послове државне управе који се односе на: систем, развоји унапређење научноистраживачке делатности у функцији научног, технолошког ипривредног развоја, усавршавање кадрова за научноистраживачки рад, утврђивање иреализацију иновационе политике, утврђивање политике и стратегије изградњеинформационог друштва, координацију у изради стратешко-развојних докумената на нивоуРепублике Србије.Управа за ветерину, као орган управе у саставу Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручне послове који сеодносе на храну за животиње и компоненте за производњу хране за животиње, контролупроизводње и унутрашњи и спољни промет лекова и биолошких средстава за употребу уветерини.Министарство економије и регионалног развоја обавља послове државне управе којисе односе на политику и режим спољне трговине, праћење и спровођење сарадњерепубличких органа са међународним економским организацијама и агенцијамаОрганизације уједињених нација. Према Закону o спољној трговини наоружањем, војномопремом и робом двоструке намене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005) Министарство економијеи регионалног развоја надлежно је за издавање дозвола за обављање спољне трговинеконтролисаном робом.Министарство просвете обавља послове државне управе који се односе наистраживање, планирање и развој предшколског, основног, средњег, вишег и високогобразовања.Надлежно је за план и програм када је реч о образовању профила за заштиту биља напољопривредном факултету. Неопходни саставни део тог плана и програма мора бити оамбалажи која се користи за опасне материје, од техничких и дизајнерских услова допоступака са употребљеном амбалажом (транспортном, тржишном и комерцијалном).Агенција за привредне регистре је основана Законом о агенцији за привредне регистре(„Службени гласник РС“, бр. 55/2004). Агенција за привредне регистре води три регистра:Регистар привредних субјеката; Регистар заложног права на покретним стварима и правима;Регистар финансијског лизинга и Регистар привредних субјеката и Регистар финансијскоглизинга почели су са радом 04. јануара 2005. године.Увођењем новог система регистрације, Агенција за привредне регистре преузиманадлежност регистрације привредних субјеката од трговинских судова и органа локалнесамоуправе. Агенција је основана ради постизања веће економичности, доступностиподатака и формирања јединствене централизоване базе података – евиденције орегистрованим привредним субјектима, уговорима о финансијском лизингу и залози.115
планова и програма, процену утицаја пројеката на животну средину и издавањеинтегрисаних дозвола из своје надлежности.5.2 Коментари и препорукеУ Предлогу националног програма за заштиту животне средине констатовано је дапостоји недовољна међусекторска сарадња између надлежних органа у управљањухемикалијама која су надлежна за поједине делове животног циклуса хемикалија (одпроизводње/увоза до одлагања).Такво стање може се поткрепити следећим примерима, као што је преклапањенадлежности у области резидуа пестицида између Министарства здравља и Министарствапољопривреде, шумарства и водопривреде: Чланом 5. Закона о заштити биља („Сл. листСРЈ”, бр. 24/96, 26/96 и 101/05-други закон) прописано је да служба за заштиту биља вршипрогнозно-извештајне послове, који између осталог обухватају и систематску контролустепена и обима загађености хране, земљишта и воде пестицидима. Чланом 4. и 5. Закона оздравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе („Сл.гласник СРС“, бр. 48/77, 29/88, „Сл. гласник РС“, бр. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94) прописано јешта се сматра под здравственом исправношћу намирница (хигијенска исправност иисправност састава). У складу са овим члановима, под хигијенски неисправном храномсматра се, између осталог, и храна која садржи пестициде у количинама које могу штетноутицати на здравље људи.Међутим, у пракси се дешава следеће: иако и једно и друго министарство имајузаконом дефинисане надлежности, ниједно од њих не обавља послове адекватно.Министарство здравља оспорава надлежности Министарства пољопривреде, шумарства иводопривреде по овом питању, не прослеђује податке везане за национални мониторингнамирница, нити консултује било које министарство (животне средине или пољопривреде)по овом питању (у смислу нових пестицида који се користе у пољопривредној пракси ињихових привремено усвојених МДК), а такође лабораторије овлашћене за ову врстуиспитивања од стране Министарства здравља су ограничених капацитета, у смислумогућности испитивања резидуа активних супстанци и обучености за ове врсте испитивања.Из тих разлога, не постоји адекватан национални мониторинг остатака пестицида, нитипостоји мониторинг специфичних намирница или одређених произвођача намирница кодкојих су претходно уочени проблеми са остацима пестицида (enforcement- follow upmonitoring).Управа за заштиту биља је мишљења да према прописима не би требало да постоји, алије показано да у пракси постоји проблем који се односи на питање надлежности заосталихколичина пестицида, забрањених супстанци, пестицида са ограниченом употребом иамбалаже, а нарочито када су у питању крајњи корисници (они који примењују пестициде).Следећи корак ка решавању овог питања би била израда студије или операционалног планагде би се сагледали разни начини и дале препоруке како то решити.Код транспорта опасних материја препознато је преклапање у издавању одобрења,надзору и контроли превоза појединих класа опасних материја у зависности од врсте превоза(међународни, унутрашњи). На пример за једну исту класу, одобрења за увоз, извоз, транзитиздаје једно министарство, а одобрења за унутрашњи превоз издаје друго министарство.Обзиром да је надлежност нејасно дефинисана постоји, према мишљењу Министарства заинфраструктуру, задирање инспектора за заштиту животне средине у примену RID/ADR, тј.надзора коју по Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл.лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99) има Министарство за инфраструктуру у токупревоза опасне робе. Проблем постоји у тумачењу Закона о производњу и промету отрова(„Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002), с обзиром да се погрешно тумачи да промет117
отрова подразумева и превоз отровних материја. Промет отровних материја потребно јесхватити као снабдевање (чињење доступним) хемикалијама трећих лица, било уз накнадуили без ње.Питање превоза и одговорности у току превоза, укључујући сметње и мања цурења којане представљају угрожавање животне средине, потребно је тумачити на начин да то треба дабуде у надлежности једног од лица која учествују у превозу и саветника за безбедност тоглица (правног лица). У ситуацијама које се, по важећим прописима, сматрају као сметња упревозу опасне материје када не долази до изливања материје, непотребно су се анимирале,према мишљењу Министарства за инфраструктуру, инспекције МУП-а и заштите животнесредине, преко регионалних центара за обавештавање. То je додатно доприносило условимаза задирање у надлежност инспекције Министарства за инфраструктуру и саветника забезбедност код превозника, односно код лица која учествују посебно у железничком превозу.Обзиром да је тренутно у току израда неколико нових закона који уређују хемикалије,нпр. средства за заштиту биља, безбедност хране, стављање на тржиште хемикалија ибиоцида, транспорт опасне робе као и других закона, сада је прави моменат да се будућенадлежности добро испланирају и међусобно разграниче. То треба урадити на начин да сенајбоље искористе постојећи ресурси појединих министарства, а нарочито инспекцијаразличитих органа, користећи се добром праксом земаља ЕУ у овој области.Потребно је успоставити информациони систем за ефикасну размену података,повезати га вертикално и хоризонтално са надлежним министарствима и организацијамазадужених за надзор над појединим деловима животног циклуса хемикалија. Такође, убудућој институционалној организацији потребно је размотрити могућност оснивања једнецентрализоване агенције која би се бавила безбедносним аспектима свих хемикалија које сестављају на тржиште, а користе се у различите сврхе (хемикалије за општу и професионалнуупотребу, биоциди, средства за заштиту биља, козметички производи и детерџенти), а да сенадзор над појединим хемикалијама организује од стране различитих инспекција (инспекцијезаштите животне средине, санитарне инспекције, тржишне инспекције и др).Успостављањем овакве агенције применило би се правило да се проблеми најбоље решавајуако се ставе «под исти кров». Ова агенција не би требала да се бави руковањем хемикалијамаи процесима као што је нпр. транспорт опасних хемикалијама или безбедности и здравља нараду односно заштитом животне средине код употребе хемикалија. Овакве агенције постоје уСловенији (Уред за управљање хемикалијама), Агенција за заштиту животне средине Данске,Шведска агенција за хемикалије и др. Чак се новим прописом ЕУ REACH успостављаАгенција за хемикалије ЕУ у Хелсинкију. Институционални аранжман би требало детаљнијеразмотрити у посебној студији а у чијој изради треба да учествују државни органи у чијој сунадлежности прописи којима би се бавила будућа агенција за хемикалије.Нови нацрт закон о хемикалијама предвиђа израду информационог система зауправљање хемикалијама.Агенција за заштиту животне средине је према Закону о министарствима овлашћена завођење националног информационог система заштите животне средине (праћење стањачинилаца животне средине, катастар загађивача и др.). Ова агенција ће наведене пословеобављати и на основу података из информационог система за управљање хемикалијама и усарадњи са Агенцијом за хемикалије.Обзиром да до сада Министарство економије и регионалног развоја није било укљученоу пословима управљања хемикалијама, од изузетне је важности, нарочито за индустрију, даово министарство буде укључено при доношењу појединачних одлука које се односе на мересмањења ризика од хемикалија, а које треба да спроведу произвођачи хемикалија. Например, у ЕУ постоји пракса да се у процесу доношења одлука о забрани употребе одређенехемикалије (за све или поједине начине употребе) прво уради социоекономска анализа, која118
ће показати колико и на који начин ће једна таква одлука имати утицаја на хемијскуиндустрију или индустрију која користи хемикалије (колико ће једна таква одлука коштатииндустрију), а нарочито на мала и средња предузећа. У том процесу Министарство економијеи регионалног развоја треба да има кључну улогу. Надлежно тело Европске комисије заиндустрију (привреду) је имало значајну улогу при доношењу новог прописа о хемикалијамау ЕУ –REACH, да би осигурао баланс привредног развоја и заштите здравља људи и животнесредине.На основу Пословника Владе, државни органи су дужни да сарађују приликомдоношења нових закона на начин да сва министарства (на која предлог закона може даутиче), треба да доставе мишљења на предлог закона пре достављања Влади на усвајање.Међутим, с обзиром на велики број прописа који се тренутно припремају и доносе, често се упракси дешава да саветници у министарствима који треба да дају мишљење нису билиправовремено укључени у процес израде, тако да нису упознати са новим законскимрешењима која се предлажу, што може да има за последицу «враћање ствари на почетак»давањем негативног мишљења и губитак драгоценог времена или давање позитивногмишљења, које се заснива на површном разумевању уређења одређене материје. Како би серационално искористили постојећи кадрови који раде на пословима управљањахемикалијама у разним министарствима, потребно је да будуће међуресорско тело закоординацију управљања хемикалијама које ће се састојати од представника различитихдржавних институција, координира израду будућих законских и стратешких докумената зауправљање хемикалијама тако да сви који се баве управљањем хемикалијама уминистарствима буду правовремено информисани и по потреби укључени у процес израде.Овакав приступ би значајно побољшао ефикасност у доношењу, а касније и у примени новихпрописа.119
6. ПОГЛАВЉЕ: РЕЛЕВАНТНЕ АКТИВНОСТИ У ИНДУСТРИЈСКОМ,АКАДЕМСКОМ И НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ6.1 Опис организација/програма6.2 Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору6.3 Коментари и препоруке6.1 Опис организација/програма6.1.1 Индустријски секторПреглед хемијске индустрије у Србији обрађен је у Поглављу 2.6.1.2 Привредна комора СрбијеПривредна комора Србије (у даљем тексту Комора) је самостална, невладина,пословно-стручна и интересна асоцијација правних и физичких лица која обављајурегистровану привредну делатност. Чланови Коморе су предузећа из свих привреднихобласти и грана, у свим облицима својине, банке и друге финансијске организације,организације за осигурање, пољопривредне задруге- као колективни чланови преко свогсавеза и занатске и друге радње - као колективни чланови преко својих удружења. Једна одглавних активности Коморе јесте пружање информација и стручне помоћи и услуга које сеодносе на питања из законске регулативе привредног живота, пружање пословнихинформација о привреди Србије, као и помоћ при увођењу система квалитета. Привреднакомора заступа предузећа на привредним сајмовима у земљи и иностранству, помаже приукључивању предузећа у међународну размену роба и услуга, која ће им олакшати приступсветском тржишту. Једна од веома значајних улога коморе јесте информисање, образовање иусавршавање запослених у предузећима путем разноврсних семинара, специјализованихкурсева и стручних предавања које организују стручне службе Коморе.Привредна комора Србије има 16 удружења, међу којима је и Удружење за хемијску,фармацеутску, гумарску индустрију, руднике и индустрију неметала. Такође, Комора има 5одбора, од којих се један бави питањима заштите животне средине и одрживог развоја.6.1.2.1 Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустријунеметалаГрупација произвођача средстава за заштиту биља (у даљем тексту Групација) послујеу оквиру Удружења за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустрију неметалапри Привредној комори Србије. Основна идеја постојања Групације јесте да прекоПривредне коморе Србије заступа заједничке интересе својих чланица пред републичкиморганима, учествује у припремању републичких закона и других прописа од интереса зачланице и даје мишљење на нацрте и предлоге прописа којима се уређују питања значајна зафункционисање јединственог тржишта и правног положаја предузећа, иницира решавањеконкретних захтева чланица, заступа интересе чланица у припремама за приступање ЕУ иСветској трговинској организацији (СТО), сарађује са научним институцијама у припремиполитике и стратегије развоја, сарађује са регионалним привредним коморама, учествује уприпремама предузећа за заједнички наступ на сајмовима, презентацијама у земљи ииностранству, прати рад стручних симпозијума и других сличних скупова из ове области.Групација произвођача средстава за заштиту биља окупља једанаест произвођача:GALENIKA-FITOFARMACIJA a.d., Београд, DELTA AGRAR – DELTA AGROHEMIJA,Beograd, HEMOVET, Novi Sad, CHEMICAL AGROSAVA d.o.o, Београд, ZORKA ZAŠTITA120
BILjA, Шабац, ZORKA MINERALNA ĐUBRIVA, Шабац, AGROVOJVODINAKOMERCSERVIS d.o.o., Суботица, VETERINARSKI ZAVOD „SUBOTICA” a.d., Суботица усаставу VIKTORIJA GROUP, Београд, JUGO-HEM, Лесковац, ŽUPA, Крушевац иFARMAKOM, Шабац. CHEMICAL AGROSAVA, HEMOVET и DELTA AGROHEMIJAимају своје производне погоне алоциране од седишта у Шимановцима, Бачком Петровцу иЗрењанину.6.1.3 Професионална удружења6.1.3.1 Српско-хемијско друштвоСрпско хемијско друштво (у даљем тексту СХД) је једно од најстаријих научнихудружења у Европи и десето по реду старо удружење у свету, основано у Београду 1897.СХД окупља око 1000 хемичара, технолога и металурга запослених у индустрији, научноистраживачкиминстутима, факултетима, школама и лабораторијама за контролу квалитета ибиохемијским лабораторијама, бави иницирањем и праћењем научно-истраживачког рада,саветодавним послом, као и организацијом научних скупова и издавањем српскохнајеминентнијег научног, међународно признатог, часописа «Journal of the Serbian ChemicalSociety» (75 година излажења), као и часописа «Хемијски преглед» (50 година излажења).Друштво је организовано кроз 19 подружница и делује кроз 20 секција које обухватају свеобласти хемије. Кроз оснивачко чланство у European Association forChemical and Molecular Sciences (EuCheMS) и International Union ofPure and Applied Chemistry (IUPAC) СХД учествује у развоју хемијских дисциплина уЕвропи, као и имплементацији научних и примењених достигнућа у Србији.6.1.3.2 Савез хемичара и технолога Србије (СХТС)СХТС је основан 1963.г. као струковно удружење хемичара и технолога хемијскеструке. СХТС је једно од струковних удружења која функционишу у оквиру недржавне инепрофитне организације- Савез инжењера и техничара Србије (СИТС). СХТС јеиницијално формиран да би:• на бази размене искустава и мишљења професионалаца потпомагао развој хемијскеиндустрије у Србији као и примену хемијских технологија у сродним процесниминдустријама;• кроз организовање националних и међународних конгреса, конференцијасимпозијума, семинара и курсева промовисао прогрес у области хемије, хемијскетехнологије и хемијског инжењеринга у Србији;• кроз развој издавачке делатности популарисао научна и стручна достигнућа уобластима од интереса за чланове;• водио рачуна о нивоу професионалних знања својих чланова у свим областимахемије, хемијских технологија и хемијског инжењеринга, као и да стручност на планупројектовања хемијских процеса и постројења верификује издавањем одређених уверења;• установио везе са иностраним стручним и професионалним организацијама иудружењима активним у областима везаним за хемију, хемијске технологије и хемијскиинжењеринг;Данашњи СХТС има знатно шири делокруг активности, које укључују и:• иницирање и/или координацију истраживачко-развојних пројеката од ширегнационалног значаја;• професионална помоћ на плану управљања квалитетом, као и на плану управљањазаштитом животне средине и сигурности на раду;• стручне услуге на плану визуелног моделовања управљачких система;121
• постављање и одржавање презентације хемијске, нафтне и гумарске индустријеСрбије на Интернету;• припрему анализа националне производње и размене са иностранством за производехемијске, нафтне и гумарске индустрије;• активно учешће у различитим националним и међународним догађањима везаним затеме битне за хемијску индустрију и сродне индустријске гране;Професионалне активности СХТС-а се спроводе кроз следеће одборе и секције: Одборза организацију стручних манифестација; Одбор за издавачку делатност; Одбор заистраживачко-развојну делатност; Секција за консалтинг услуге на увођењу системаквалитета у лабораторије – AcroLab; Секција за консалтинг услуге на увођењу системаквалитета у складу са захтевима стандарда серије ИСО 9000 – QLab; Секција за развојсистема за управљање заштитом животне средине – ЕМС, која укључује и Responsible Care;Секција за визуелно моделовање управљачких система у процесној индустрији – VizMod;Почетком 2000.године у оквиру СХТС-а основан је Савез Акредитованих Лабораторија(SAL), као независна и професионална асоцијација лабораторија акредитованих у складу сасистемом квалитета.„Responsible Care„ је добровољни акциони програм хемијске индустрије који јеоформљен да:• Побољша учинак хемијске индустрије у секторима здравља, сигурности и заштитеживотне средине на глобалном нивоу кроз одговорно понашање које допире даљеод нивоа испуњавања прописа;• Развије комуникацију на основу овог побољшаног приступа и њиме одговоризабринутој јавности, све у циљу боље спознаје хемијске индустрије у окружењу ипобољшања могућности да се изврши утицај на формирање будућих прописа.„Responsible Care“ је глобално обавезивање хемијске индустрије на добровољнојоснови на спровођењу одређених мера које ће допринети побољшању здравља људи иквалитета животне средине, као и повећање безбедности радника у хемијској индустрији ијавности уопште.Национални програми хемијске индустрије су одговорни за детаљну примену„Responsible Care“ у својим земљама. Сваки национални програм „Responsible Care“укључује 8 основних елемената. Постојећа обавезна структура програма постепено јеразвијана. Последњи елемент – верификација – укључен је у програм 1996.г. одлукомМеђународног савета хемијских удружења (International Council of Chemical Associations -ICCA) која надзире „Responsible Care“. Појединачни национални програми земаља су уразличитим степенима развоја и имају различите приоритете.Регионални „Responsible Care“ програми, као што је европско удружење хемијскеиндустрије (European Federation of the Chemical Industries – CEFIC) помажу у процесимаразмене идеја и дефинисању најбоље праксе.Обавезност примене основних принципа „Responsible Care“ програма је услов чланствау националном и међународном програму, представља снажни програм у правцу одрживогразвоја. Дугорочно гледано, кредибилитет етике на којој је заснован Responsible Care ћезависити од стварног учинка хемијске индустрије и видљивости њеног напретка. Индикаториучинка су важни елементи у праћењу и комуникацији прогреса. Responsible Care је обавезашире природе, те верификација има за циљ да потврди одређена појединачна правила упракси, управљачким системима и другим активностима, или да у ту сврху користимеђународно препознате шеме и стандарде који одговарају „Responsible Care“ мисији: ЕМАSи ISO 14000.6.1.3.3 Српско лекарско друштво - Токсиколошка секцијаСрпско лекарско друштво (у даљем тексту: Друштво) је друштвена организацијадоктора медицине и доктора стоматологије (у даљем тексту: лекара) Републике Србије којеима за циљ да ради на унапређењу здравствене заштите становништва као и да утиче напримену савремених достигнућа медицинских и других сродних наука, да утиче на развој122
медицинског научног истраживања и научног рада и да предлаже мере за њиховоунапређење, као и за унапређење система здравствене заштите и организације здравственеслужбе у Републици Србији. У саставу Друштва су: Друштво лекара Војводине Српскоглекарског друштва, Друштво лекара Косова и Метохије Српског лекарског друштва иАкадемија медицинских наука Српског лекарског друштва. Ради остваривања циљева изадатака Друштва, у оквиру Друштва постоје специјалистичке секције у гранама и областимамедицине и стоматологије које су прописане Правилником о специјализацијама и ужимспецијализацијама.Токсиколошка секција СЛД је састављена од специјалиста различитих дисциплинакојима је заједничко да се баве проблемима утицаја хемикалија на здравље људи. Овасекција окупља најширу групу стручњака јер у њен састав улазе специјалисти превентивнихдисциплина, куративних дисциплина и стручњаци из области аналитике. Састанци секције сеодржавају више пута годишње а Секција сваке четврте године организује Конгрестоксиколога.6.1.3.4 Фармацеутско друштво Србије, Секција за токсиколошку хемијуСекција за токсиколошку хемију Фармацеутског друштва Србије (ФДС) је основана каоструковно удружење специјалиста токсиколошке хемије. Основна делатност је праћење иунапређење активности, организација стручних и научних скупова, курсева имеђулабораторијских контрола. ФДС издаје научно-стручни часопис „Архив за фармацију“.Друштво издаје повремено и „Билтен Фармацеутског друштва Србије“, књиге, уџбенике,приручнике и др. из области делатности Друштва.6.1.3.5 СекопакСекопак је организација српске индустрије основана 2006. као компанија саограниченом одговорношћу, након што је и у Србији препозната потреба за решавањемпитања сакупљања и збрињавања амбалажног отпада. Секопак је основала српскаиндустрија, свесна свог дела одговорности, са идејом да буде не-за-профит, „self-aid”организација, која се залаже за доношење законских оквира у области амбалаже иамбалажног отпада по угледу и у складу са законима који постоје у ЕУ, пре свега у складу саДирективом 94/62/EС о амбалажи и амбалажном отпаду и која ће, након што се обавезеиндустрије законски регулишу, испуњавати обавезе својих чланица и клијената у погледупостизања националних циљева које држава Србија одреди.Циљеви Секопак-а су следећи:• Остваривање сарадње и партнерства између индустрије и државе• Усвајање и примена националног законодавства о амбалажи и амбалажном отпаду ускладу са одредбама и принципима ЕУ Директиве 94/62/ЕС од 20. децембра 1994. године• Успостављање ефикасног и рентабилног вишематеријалног интегрисаног система зауправљање амбалажом и амбалажним отпадом (за све врсте амбалажног отпада: стакло,папир, метал, пластика) из свих индустријских сектора, дакле и хемијске индустрије• Употреба постојећих комуналних капацитета кроз укључивање локалне самоуправе• Коришћење искустава и знања из најбољих пракси европских земаља6.1.4 Удружења радникаУ Сектору за рад Министарства рада и социјалне политике врши се упис синдиката урегистар. Регистар се води у електронској форми и може му се приступити на захтев. УСрбији постоји велики број гранских синдиката, међу којима се налазе и удружења радникахемијске индустрије. У Уједињеним гранским синдикатима «Независност» налази се исиндикат хемије, неметала, енергетике и рударства. У Асоцијацији слободних у независнихсиндиката (АСНС) налази се и грана хемије и неметала. Постоји и самостални синдикат123
радника енергетике и петрохемије Србије. Синдикати углавном спроводе акције у циљупобољшања материјалног стања радника, али и такође активности које се односе напобољшање безбедности и здравља на радном месту, односно услова за рад.6.1.5 Невладине еколошке организацијеПреглед невладиних организација које се баве заштитом животне средине дат је уПоглављу 11.6.1.6 Удружења заштите потрошача(Извор: Национални програм заштите потрошача Републике Србије за период 2007-2012 године)Развој независних невладиних организација потрошача у Србији има дугу традицију,али ипак још не постоји потребна инфраструктура у функцији заштите права и интересапотрошача. У овом тренутку у Србији постоје 57 регистроване невладине организацијепотрошача, на основу регистра у надлежном Министарству (Министарство трговине иуслуга). Релативно велики број организација и недовољна координација у њиховом раду, пресвега одсуство заједничких акција иза којих би стајао ауторитет свих невладинихорганизација потрошача у Србији, чини да је њихов укупни утицај мали, везан за локалнесредине, а да при томе, објективно, и иначе недовољна средства за њихов рад нисурационално искоришћена. Посебно је истакнут проблем нејасноћа око идентификацијејединствене националне репрезентативне асоцијације потрошача Србије, која би имала пунлегитимитет да се појави као национални представник у међународним организацијама,односно као преговарач у ситуацијама када постоји могућност приступа страним наменскимфондовима. Током 2005. формирана је Национална организација за заштиту потрошачаСрбије (НОПС) као кишобран организација потрошача у чијем је саставу 32 организацијепотрошача широм земље. Постоје још и Асоцијација потрошача Србије (АПОС) са 6 чланицаи Савез организација потрошача Србије (СОПС) који је регистрован без података које сучланице ове организације.С обзиром да је кључни критеријум да организације потрошача искључиво промовишуи штите интересе потрошача, стога треба да буду јасно одвојене од осталих невладинихорганизација и других удружења грађана. Посебан проблем са којима се суочавајуорганизације потрошача је недостатак финансијских средстава, пре свега оних из буџета,намењених за пројекте и активности потрошачких организација, тако да је још код највећегброја организација рад чланова највећим делом волонтерски. Међутим, у циљу остваривањаправа потрошача на здраву животну средину и подизања еколошке свести као начелопревенције и предострожности са становишта заштите потрошача, неопходно је адекватноангажовање грађана и потрошачких организација, јер представљају значајну циљну групу, акоји могу имати утицаја на унапређење квалитета живота, а самим тим и заштиту животнеоколине и одрживи развој.Безбедност производа, које подразумева и безбедност хемијских производа натржишту, је подручје које захтева трајно ангажовање различитих организација и институцијаодговорних за заштиту потрошача. Безбедан производ је сваки производ који, поднормалним условима коришћења или условима коришћења које је могуће предвидети,укључујући трајање и, у случајевима у којима је то одговарајуће, пуштање у рад, инсталацијуи захтеве у погледу одржавања, не представља ризик или представља само минималан ризиккоји одговара употреби производа и за који се сматра да је прихватљив и у складу са високимнивоом заштите безбедности и здравља лица узимајући у обзир нарочито следеће:карактеристике производа, утицај на друге производе, презентација производа и ризичне124
категорије потрошача. У Националном програму заштите потрошача Републике Србијепрепоручује се формирање Комисије за општу безбедност производа у складу са смерницамао општој безбедности производа. Комисију би чинили кадрови из различитих министарставаи инспекција, из органа за стандардизацију, представници привредне коморе и организацијаза заштиту потрошача. Усвајање Закона о општој безбедности производа (усвојила Влада РС)значајно ће допринети побољшању квалитета производа који се нуде потрошачима.Проблеми заштите животне средине су све израженији и захтевају ангажовањејединица локалне самоуправе, привредних субјеката и грађана. У циљу заштите животнесредине, у складу са усвојеним резолуцијама на глобалном нивоу, неопходно је адекватноангажовање потрошача, јер они представљају веома значајну циљну групу чије промененавика у потрошњи могу битно утицати на унапређење квалитета живота, а самим тим изаштиту околине и одрживи развој. Подизање еколошке свести, као и начело превенције ипредострожности веома је важно са становишта заштите потрошача, а улога потрошачкихорганизација у процесу заштите животне средине у којима се права грађана као потрошачаугрожавају је незаменљива.6.1.7 Центар за чистију производњуНа Технолошко-металуршком факултету у Београду, у оквиру трогодишњег пројекта „Establishment and operation of a national Cleaner Production Centre in Serbia“ који финансираUNIDO (Организација Уједињених нација за индустријски развој) уз донацију Аустрије иСловеније, основан је „Центар за чистију производњу“. Центар за чистију производњу има зациљ да промовише и уведе систем чистије производње у предузећа, али и да постанеактуелна политика Владе.Чистија производња представља примену свеобухватне превентивне стратегије заштитеживотне средине на производне процесе, производе и услуге, са циљем повећања укупнеефикасности и смањења ризика по здравље људи и животну средину.Код производних процеса чистија производња се односи на очување сировина, воде иенергије, смањење примене токсичних и опасних сировина и смањење количина итоксичности свих емисија и отпада на извору производног процеса.Код производа, чистија производња тежи да смањи утицаје, током целог животногциклуса производа на животну средину, здравље и безбедност, од експлоатације сировина,преко прераде и коришћења, до коначног одлагања.Министарство животне средине и просторног планирања и Технолошко-металрушкифакултет у Београду припремили су Нацрт стратегије увођења чистије производње у Србији.Стратегија увођења чистије производње у Републици представља разраду стратешкихдокумената, посебно нацрта Стратегије одрживог развоја и Националног програма заштитеживотне средине Републике Србије. Стратегијом се разрађује национални концепт одрживогразвоја, кроз подстицање примене чистије производње.Једна од компоненти рада Центра за чистију производњу представља и пројекатувођења бизнис модела Хемијског лизинга у предузећа у Србији. На Међународнојконференцији о управљању хемикалијама (Дубаи, 2006), као један од могућих начинареализације циљева SAICM у пракси промовисан је овај бизнис модел.Концепт хемијског лизинга је заснован на принципу чистије производње о превенцијизагађења. Хемијски лизинг је пословни модел оријентисан на пружање услуге који померафокус са повећања обима продаје хемикалија према приступу „додатне вредности“.Произвођачи продају функције хемикалије, а главно средство плаћања је функционалнајединица. Основна идеја је да учесници буду економски заинтересовани за примену модела125
кроз повећање профита. Резултат примене модела је ефикасније коришћење хемикалија узсмањење ризика повезаног са њиховим коришћењем као и заштита људског здравља. Овајпројекат је у почетној фази (одабира учесника). У оквиру пројекта је предвиђена и изградњакапацитета у Србији.6.2 Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином секторуТабела 6.А: Преглед експертизе у индустријском, академском и невладиномсекторуПољеекспертизеСакупљањеподатакаИспитивањехемикалијаПроценаризикаСмањењеризикаУчешће уизрадистратешких изаконскихдокуменатаТренинг иедукацијаИстраживањемање опаснихалтернативаМониторингхемикалија умедијимаживотнесрединеСпровођењепрописаИнформисањерадникаИнформисањејавностиИндустријаУниверзитетиНаучноистраживачкиинститутиНевладинеорганизацијеЖивотна средина/УдружењапотрошачаУдружења радникаПрофесионалнеорганизације++ ++ ++ + - +++ ++ +++ - - -- ++ + - - -+ + ++ + + -++ + ++ + + ++ +++ ++ + + +++ ++ +++ - - ++ ++ ++ - - -+ - - + + +++ - - + ++ ++ + + ++ + +6.3 Коментари и препорукеПолитика Владе Републике Србије о укључивању представника индустрије у процесдоношења одлука у области управљања хемикалијама заснива се на томе да су представницииндустрије препознати као партнери у овом процесу. Основа за овакву политику Владе сезаснива на опредељењу Србије о придруживању Европској Унији и хармонизацији домаћихпрописа са прописима ЕУ. Самим тим, према Пословнику рада Владе РС државни органи судужни да организују јавну расправу при доношењу прописа који битно мењају уређењеодређене области. Такође у процесу доношења појединачних одлука за управљање126
хемикалија (доношења одлука о забрани или ограничењима употребе хемикалија, израдастудије процене утицаја на животну средину за поједина постројења, итд.), обавезно јеукључивање јавности, па самим тим и представника индустрије. Међутим, често се дешавада је индустрија незаинтересована за давање коментара при доношењу појединихстратешких документа и закона, не препознајући своју улогу као ни значај доношења тихдокумената. Постоје и случајеви када је индустрија од почетка укључена у процес доношењапрописа и самим тим су реакције индустрије адекватније. Може да се закључи да је у циљумаксималног искоришћења капацитета запослених у индустрији, потребно спровести обукузапослених у циљу препознавања њихових будућих обавеза из нових прописа. Та обука морада буде организована на начин да се осигура њен континуитет. Потребно је утврдити начинна који ће се потребне обуке представника индустрије спроводити. С обзиром на велики бројнових прописа чија је израда у току, на ограниченост капацитета индустрије и број тренеракоји врше обуку потребно је прво направити одговарајући план обука (узимајући у обзирмултисекторски приступ управљања хемикалијама) који ће на ефикасан начин припремитииндустрију за спровођење нових прописа.При планирању и спровођењу обуке индустрије неопходно је имати у виду капацитетемалих и средњих предузећа којима је потребан другачији приступ.С обзиром да су се у свету волонтерске иницијативе покренуте од стране индустријепоказале као изузетно успешне у достизању безбедног управљања хемикалијама, потребно једа се у Србији покрене процес укључивања хемијске индустрије у глобални програм„Responsible Care“. Једна од првих активности у овом поступку јесте да неко одпрофесионалних удружења у Србији који се баве хемикалијама, покрене поступак учлањењау Међународни савет хемијских удружења (ICCA) који надзире програм „Responsible Care“.Обука и развој невладиног сектора је наредни корак које је неопходно спровести да бисе створио одрживи систем подршке у спровођењу државне политике који се односи назаштиту здравља људи и животне средине од штетних ефеката хемикалија. Ову обуку иразвој је потребно схватити не као једнострану оријентацију на стварање паралелног системаи стални притисак невладиних организација на рад надлежних државних органа, већ каоуспостављање једног партнерског односа ове две стране са циљем побољшања управљањахемикалијама. Рад државних органа и невладиног сектора у области заштите здравља иживотне средине треба бити међусобно усклађен и свакодневно координисан.Невладине организације спроводе углавном периодичне и појединачне активности, собзиром на нестабилан извор финансирања. Стога је потребно ојачати капацитетеневладиних организација, нарочито удружења за заштиту потрошача, како би могле даспроводе активности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалија по здрављељуди и животну средину. Било би веома корисно уколико би извори финансирања заневладине организације омогућили и да оне постану, бар у једном делу, одрживе убудућности, тј. да у будућем раду не зависе искључиво од донација или од компликованепроцедуре (писање пројеката) за добијање истих. Акције невладиних организација би ималеза циљ да подстакну становништво на одговорнији однос према употреби опасниххемикалија и поступању са хемијским отпадом на одржив начин.Према Закону о заштити животне средине из 2004. године Агенција за заштиту животнесредине је израдила интегрални катастар загађивача. Агенција ће обезбедити доступностпојединих информација садржаних у катастру загађивача (према Протоколу о региструиспуштања и преноса загађујућих материја) широј јавности, првенствено обезбеђујући дањен регистар буде приступачан преко интернета и бесплатан. На овај начин, информације ћебити лакше доступне јавности и самим тим јавност ће моћи адекватније да реагује.Једна од битних карика у циљу бољег информисања грађана су новинари, из разнихмедија јавног информисања, који такође морају бити обухваћени програмима обуке.127
7. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУМИНИСТАРСКЕ КОМИСИЈЕ И КООРДИНАЦИОНИМЕХАНИЗМИ7.1 Међуминистарске комисије и координациони механизми7.2 Коментари и препоруке7.1 Међуминистарске комисије и координациони механизмиТабела 7.А омогућује преглед релевантних механизма за координацију активностиизмеђу надлежних институција.Табела 7.А: Преглед међу-министарских комисија и координационих механизамаНазив механизмаОдговорности / Правни мандат / ЦиљСекретаријатКомисија Републике Србије за спровођење конвенције о забрани развоја, производње, складиштења,и употребе хемијског оружја и о његовом уништавањуКомисија Републике Србије за спровођење Конвенције прати и координира активности у вези саспровођењем међународних обавеза Србије.На основу члана 8. Закона о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружјаи о његовом уништавању («Сл. лист СЦГ», бр. 44/2005) Влада Републике Србије на предлогдржавних органа образује ову комисију.Комисија најмање једном у шест месеци подноси извештаје Влади о спровођењу овог закона.Министарство спољних пословаЧлановиЧланове Комисије именује Савет министара, на предлог надлежних органа за спољне послове и одбрану и органа надлежних за управљањехемикалијама, за здравље, унутрашње послове и царинске послове држава чланица.Име и презиме Назив институције Адреса Функција Телефон Факсв.д. генералног директораБратислав Министарство Кнеза Милоша 24,за НАТО и послове 3068594 3612534 председникЂорђевић спољних послова БеоградодбранеПредрагМанојловићПуковник ЗдравкоСамарџићКапетан СтевицаПрчићСтево ТубићВалентинаРађеновићДушанка ВуковићВесна ВрачарОрганизација зазабрану хемијскогоружја (OPCW)Центар заусавршавање кадроваАБХО Војске СрбијеМинистарствоодбране - Сектор заполитику одбране,ВерификационицентарМинистарствоживотне средине ипросторногпланирања -Одељење зареаговање уванреднимситуацијамаМинистарствоживотне средине ипросторногпланирања -Одељење захемикалијеМинистарствофинансија - Управацарина - Одељење зацаринску тарифуМинистарствофинансија - Управацарина - Одељење зацаринску тарифуХагСаветник у АмбасадиРепублике Србије у Хагу,заменик сталногпредставника РепубликеСрбије при Организацијиза забрану хемијскогоружја (OPCW)+31703636800 +31703602421Крушевац Командант Центра 037 416060 037 41631 чланзаменикпредседника3201553 3006332 заменик чланаДр Ивана Рибара 91 Начелник 3132571 3132574 чланДр Ивана Рибара 91 Начелник 2158759 2158793 заменик чланаБулевар Авноја 155аБулевар Авноја 155аШеф одсека за анализу исврставање производа зарепродукцију и широкупотрошњуСаветник у одсека заанализу и сврставањепроизвода зарепродукцију и широкупотрошњу2699846 2699011 члан3117430 2699011 заменик члана128
Предраг МарићМинистарствопомоћник министра,унутрашњих послова3614304Кнеза Милоша 101 начелник Сектора за– Сектор за заштиту3616569заштиту и спасавањеи спасавање3618599 чланМинистарствозаменик начелникаунутрашњих послова3614304Драган СтојановићКнеза Милоша 101 Сектора за заштиту и– Сектор за заштиту3616569спасавањеи спасавање3618599 заменик чланаАна БлагојевићМинистарство3346 067економије и Влајковићева 10 помоћник министра3244 908регионалног развоја3334182 чланМинистарствоИван Аранђеловић економије ирегионалног развојаВлајковићева 10 начелник 3334128 3334128 заменик чланаДр Василије Антић МинистарствоздрављаНемањина22-26помоћник министра 3616257 2656548 чланДрагана КосићМинистарствоздрављаНемањина22-26саветник, инспектор 3112381 3117550 заменик чланаНазив механизмаОдговорности / Правни мандат / ЦиљСекретаријатКомисија за отрове- стручно радно тело Министарства животне средине и просторног планирањаНа основу члана 23. Закона о државној управи («Службени гласник РС», бр. 79/2005); члана 14.Закона о министарствима («Службени гласник РС», бр. 19/2004 и 84/2004), а у вези члана 4, 7. ичл. 11. Закона о производњи и промету отровних материја («Службени лист СРЈ», бр. 15/95, 28/96 и37/2002), Министар заштите животне средине доноси решење о образовању комисије за отровеЗадатак Комисије је да даје стручна мишљења и оцене у вези са утврђивањем отрова који могуугрозити живот и здравље људи и животну средину ради стављања тих отрова на Списак отровачији су производња, промет и коришћење забрањени. Комисија такође даје стручна мишљења иоцене о разврставању отрова у групе као и о токсиколошкој оцени и оцени ефикасности радистављања тих отрова на Листу отрова разврстаних у групе. На захтев министра даје и стручнамишљења и оцене у вези са спровођењем Закона о производњи и промету отровних материја.Министарства животне средине и просторног планирањаЧлановиМинистарство здравља сугерише да је потребно да се као члан Комисије за отрове именује званични представник Центра за контролутровања ВМА ,др Зоран Шегрт, обзиром на значај који има поменута институција.Име и презиме Назив институције Адреса Функција Телефон ФаксПроф. дрПољопривредниСлавољубНемањина 6, Земун 3161496 193659 председникфакултетВиторовићПроф. др ВеснаМатовићПроф. др БиљанаАнтонијевићМаринаНевешћанинПроф. др ДраганЈоксовићСнежана Савчић-Петрић,Проф. др МиланкаЈездимировићЉиљана РаушДоц. др СуренХусинецДр МиленаЈовашевић -СтојановићФармацеутскифакултет - Институтза токсикологијуакадемик ДанилоСолдатовићФармацеутскифакултет -Институтза токсикологијуакадемик ДанилоСолдатовићБезбедносноинформативнаагенција - ИнститутбезбедностиВојно-медицинскаакадемијаМинистарствопољопривреде,шумарства иводопривредеФакултетветеринарскемедицине, БеоградМинистарствоунутрашњихпослова, Сектор зазаштиту и спасавањеИнститут за хемију,технологију иметалургију –Центар за хемијуИнститут зануклеарне науке -ВинчаВојводе Степе 450 3951251 3972840Војводе Степе 450 3951250 3972840 чланКраљице Ане б.б.заменикпредседникачланЦрнотравска 17 3672187 3672187 чланОмладинских бригада1Булевар ослобођења18Кнеза Милоша 1012600081 2604576 члан36154366850523062500лок. 2026члан3617179 чланЊегошева 12 3236293 3235255 чланМике Аласа12 - 142458222 3442420 члан129
Драган КнежевићПроф. др МаркоАнђелковићНешко НешковићОливераПавићевићНазив механизмаЗавод задезинфекцију,дезинсекцију идератизацијуТребевичка 16 3557034 3554499 чланИнститут забиолошкаистраживања 29. новембра 142 764847 761433 члан«Др СинишаСтанковић»Институт заистраживања упољопривреди Зелени венац 2 180509 члан«Србија» - Центар запестицидеМинистарствоживотне средине ипросторногДр Ивана Рибара 91 3132571 3132574 секретарпланирањаКомисија Републике Србије за пестицидеОдговорности / Правни мандат / ЦиљРазматра захтева произвођача пестицида и заступника иностраних произвођача, односноњихове пријаве за испитивање пестицида и извештаје овлашћених организација заиспитивање пестицида о извршеним испитивањима хемијских и физичких особина ибиолошких ефикасности (ради добијања сталне или привремене дозволе или проширењасталне дозволе за стављање пестицида у промет) и експертизе о усклађивању променепестицида у погледу резистентности и новијих података о деловању на човека, кориснеорганизме и животну средину, а за намене утврђене у претходној сталној дозволи застављање пестицида у промет (обнова дозволе са стављање пестицида у промет).Даје предлог Министру пољопривреде, шумарства и водопривреде за издавање сталнеили привремене дозволе за стављање пестицида у промет.Даје предлог Министру пољопривреде, шумарства и водопривреде за утврђивање МДКрезидуа пестицида у биљу и намирницама биљног порекла, сточној храни биљногпорекла и у намирницама животињског порекла као последице примене пестицида узаштити биља.Обавља и друге послове и задатке који произилазе из Закона о заштити биља („Службенилист СРЈ”, бр. 24/96, 26/96 и 101/05-други закон) и прописа донесених на основу овог закона.Обавља и друге задатке које јој повери Министар пољопривреде, шумарства иводопривреде.СекретаријатМинистарство пољопривреде, шумарства и водопривредеЧлановиГРУПА ЗА ОЦЕНУ (ЕВАЛУАЦИЈУ) ХЕМИЈСКИХ ИФИЗИЧКИХ ОСОБИНА ПЕСТИЦИДА ИУТВРЂИВАЊЕ ПРЕДЛОГА МДК ПЕСТИЦИДА УБИЉУ И НАМИРНИЦАМА БИЉНОГ ПОРЕКЛА,СТОЧНОЈ ХРАНИ БИЉНОГ ПОРЕКЛА И УНАМИРНИЦАМА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА КАОПСЛЕДИЦЕ ПРИМЕНЕ ПЕСТИЦИДА У ЗАШТИТИБИЉАГРУПА ЗА ОЦЕНУ (ЕВАЛУАЦИЈУ) ЕФИКАСНОСТИПЕСТИЦИДА У ОБЛАСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ ИШУМАРСТВАИме и презиме Назив институције Адреса Функција Телефон ФаксПољопривредниПрофесор нафакултет; ИнститутДр Славољубпредметуза заштиту биља и ЗемунВиторовићПољопривреднапрехрамбенихтоксикологијапроизводаДр МилицаМојашевићДр Сања ЛазићДр Мира ПуцаревићДр Душанка ИнђићМр СлободанКрњајићДр Радивоје ЈевтићДр Петар ВукшаПољопривреднифакултетПољопривреднифакултет; Департманза заштиту биља иживотне средине „ДрПавле Вукасовић“Научни институт заратарство иповртарствоПољопривреднифакултет; Департманза заштиту биља иживотне средине „ДрПавле Вукасовић“Институт за заштитубиља и животнусрединуНаучни институт заратарство иповртарствоПољопривреднифакултет; Институтза заштиту биља ипрехрамбенихпроизводаЗемунНови СадНови садНови СадНови СадЗемунПрофесор напредмету ПосебнафитофармацијаПрофесор напредмету Општафитофармација,фитофармацеут -аналитичарНаучни сарадник,аналитичарПрофесор напредмету Посебнафитофармација,фитофармацеут -зооцидиНаучни сарадник,фитофармацеит -зооцидиВиши научнисарадник,фитопаталогПрофесор напредметуТехнологија заштитебиљачланчланчланчланПредседниккомисије, заоцену зооцидачлан, за оценузооцидачлан, за оценуфунгицидачлан, за оценуфунгицида130
ГРУПА ЗА КОНТРОЛУ ПРЕДЛОГА УПУТСТАВА ЗА ПРИМЕНУ У ДЕЛУСИМПТОМИ И ЗНАЦИ ТРОВАЊА, ПРВА ПОМОЋ И ЛЕЧЕЊЕНазив механизмаДр Јелица БалажМр ЉиљанаРадивојевићДр ИбрахимЕлезовићДр МилкаГлавендекићДр Гордана БабићСнежана ЈеличићДр Марко ИњацДушица БојовићОдговорности / Правни мандат / ЦиљПољопривреднифакултет; Департманза заштиту биља иживотне средине „ДрПавле Вукасовић“Центар за пестицидеи заштиту животнесрединеПољопривреднифакултет; Институтза заштиту биља ипрехрамбенихпроизводаШумарски факултетВојномедицинскаакадемија, Клиниказа токсикологијуМинистарствопољопривреде,шумарства иводопривредеChemical Agrosavad.o.o.BASF – Jugoslavijad.o.o.Нови СадЗемунБеоградПрофесор напредмету Прогнозаболести у заштитибиља, Бактериозебиља и Микозевоћака и винове лозе,фитопатолог ибактериологИстраживач –сарадник,фитофармацеут -хербицидиПрофесор напредмету Посебнафитофармација,фитофармацеут -хербицидиПрофесор напредмету Шумарскаентомологија,ентомологБеоград Клинички токсиколог чланБеоградБеоградБеоградРуководилац стручнеслужбе за развојинсектицида ифунгицидаРегистрацијапестицидаКомисија Републике Србије за оцену програма у области заштите биљачлан, за оценубактерицидачлан, за оценухербицида ирегулаторарастачлан, за оценухербицида ирегулаторарастачлан, за оценупестицида запримену уобластишумарствасекретарПредставникПословногудружењапроизвођачапестицида„Заштитабиља“ПредставникПословногудружењазаступника ипредставникаиностранихпроизвођачапестицидаSECPAВрши избор и оцену пријављених програма у области заштите биља у складу са:Предложеним аспектима (од 1 до 6) и тематским оквирима у Јавном позиву запријављивање програма;Елементима пријаве програма – дефинисаним општим и специфичним условима;Критеријумима за оцену планираних финансијских средстава.Даје сагласност на измену, допуну активних пројеката (из 2004. и 2005. год) из областизаштите биља у оквиру уговором и програмом предвиђених средставаДаје сагласност увећање средстава старих – активних пројеката али по критеријумима запројекте из 2006. годинеПрати извршење пројеката (старих: из 2004. и 2005. године) и 2006. године све доњиховог окончања у стручном смислу, као и у финансијском смислу да могу тражити наувид рачуне и доставу извештајаДаје мишљење министру поводом предатих извештаја (стручних и финансијских), те дауз сагласност или сугестије министра одлучује да ли ће извештај прихватити или не.СекретаријатМинистарство пољопривреде, шумарства и водопривредеЧлановиИме и презиме Назив институције Адреса Функција Телефон ФаксДр СтеванМасиревићМр МирјанаКопривицаСнежана Савчић -ПетрићУправа за заштитубиљаУправа за заштитубиља – Одељење заздравље биља ибиљни карантинУправа за заштитубиља – Одељење запестициде и ђубриваДиректор УправеНачелникодељењаНачелникодељења131стални чланстални чланстални члан
Др Јелена ЛевићДр Радивоје ЈевтићДр ДрагицаИвановићИнститут за кукуруз Земун пољеИнститут заратарство иповртарствоНови СадИнститут за кукуруз Земун пољечлан, микозератарских усевачлан, микозератарских усевачлан, областсеменарстваДр МиланРадивојевићПољопривреднифакултетЗемунчлан, областнематологијеМр Горан МалиџаМр СнежанаТанасковићИнститут заратарство иповртарствоАгрономскифакултетНови СадЧачакчлан,хербологија ихербицидичлан,ентомологија увоћарствуДр ОливераПетровићПољопривреднифакултетЗемунчлан,ентомологијаДр МирославИвановићДр АлексаОбрадовићМр ТатјанаКнежевићПољопривреднифакултетПољопривреднифакултетЗемунНови СадРужа Петрина Агроком ТаванкутМаријаМиленковићДр Бранка КрстићМр АлександраБулајићВерко КачаревићМр ГорицаВуковићДр МихајлоРистићПољопривреднаапотека „Глорија“ПољопривреднифакултетПољопривреднифакултетРасадник„Качаревић“Градски завод зазаштиту здрављаБрестовикЗемунЗемунВинчаБеоградИнститут запроучавањеБеоградлековитог биља „Др.Јосиф Панчић“члан, микозе уповртарствучлан,прокариоти уповртарству,ратарству ивоћарству)члан,прокариоти уповртарству,ратарству ивоћарству)члан, сузбијањештетнихорганизамачлан, сузбијањештетнихорганизамачлан,вирусологијачлан, микозевоћака иукраснихбиљакачлан, сузбијањештетнихорганизамачлан, резидуе ифизичкохемијскеособинепестицидачлан, резидуе ифизичкохемијскеособинепестицидаНазив механизмаКоординациони комитет Републике Србије за спровођење POPs пројектаОдговорности / Правни мандат / ЦиљЗадатак Координационог комитета је да управља спровођењем POPs пројекта кроз координацијуспровођења пројектних задатака/компоненти, надгледање спровођења POPs пројекта и одобравањеизвештаја о раду Пројектне канцеларије.Чланови Координационог комитета имају појединачне задатке да обезбеде информације и податке изнадлежности органа и организација односно институција које представљају, да обезбеде усклађеностПлана за имплементацију Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућимсупстанцама са стратешким документима и прописима тих органа као и да обезбеде испуњавањеобавеза које проистичу из Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућимсупстанцама од стране тих институција.СекретаријатКанцеларија POPs пројекта- координатор пројектаЧлановиМинистар заштите животне средине ради спровођења UNEP/GEF пројекта «Израда плана за имплементацију Стокхолмске конвенције одуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs)» број GF/4030-03-15 (у даљем тексту: «POPs пројекат») доноси Решење о образовањукоординационог комитета132
Име и презиме Назив институције Адреса Функција Телефон ФаксМинистарствоАлександар Весић животне средине и Омладинских помоћникпросторног бригада 1, Београд министра3131357 3131394 председникпланирањаВалентинаРађеновићЈелена СимовићДр МилицаМојашевићЉиљанаТанасијевићМинистарствоживотне средине ипросторногпланирањаМинистарстворударства иенергетикеСрпско хемијскодруштвоПривредна комораСрбијеДр Ивана Рибара 91 Начелник 2158759 21587933346755 члан21961312615315лок. 3983168260 члан3235423 чланзаменикпредседникаМр Небојша РеџићСнежана Савчић-ПетрићПрим.др СнежанаМатић-БесарабићАгенција за заштитуживотне срединеМинистарствопољопривреде,шумарства иводопривредеУправа за заштитубиљаМинистарствоздрављa2160956 члан2600081 2604576 члан2078627 3235080 чланРадован МедићМинистарствофинансија3614838 3614838 члан7.2 Коментари и препорукеИако постоје комисије које врше специфичне послове предвиђене различитимпрописима, као основни закључак овог поглавља намеће се потреба за формирањеммеђусекторског тела за координацију израде стратегија и планова у области управљањахемикалијама, као и законских и подзаконских прописа које би пратило спровођење овихдокумената. У раду овог тела треба да учествују представници свих државних органанадлежних за поједине делове управљања хемикалијама, представницинаучноистраживачког сектора, невладине организације и представници професионалнихудружења. Као подтело овог тела, потребно је формирати комисију за координацију радаразличитих инспекција у циљу размене информација. У рад ове комисије потребно јеукључити све релевантне републичке, покрајинске и локалне инспекторе.Министарство животне средине и просторног планирања треба да буде иницијатороснивања овог међусекторског тела и секретаријат. Да би могло да врши ову значајнуфункцију, Министарство животне средине и просторног планирања мора да обезбедипотребне кадровске и финансијске ресурсе. Резултат рада овог тела треба да будеуспостављање прецизних административних процедура и електронске мреже за разменуинформација различитих надлежних органа која ће бити интегрални део информационогсистема за управљање хемикалијама.У раду Комисије за отрове, поред представника органа државне управе (животнасредина, здравље, пољопривреда и унутрашњи послови) учествују и представници научноистраживачкогсектора. Неки од чланова Комисије за отрове су представници овлашћенихправних лица за израду токсиколошке оцене, што указује да административни процесдоношења одлуке о разврставању отрова у групе није одвојен од стручног дела давањатоксиколошке оцене. Министарство животне средине и просторног планирања јесекретаријат ове Комисије и требало би да плати рад чланова Комисије, што није случај.133
Треба такође напоменути да иако постоји потреба за постојањем комисије заодређивање максимално дозвољених концентрација резидуа пестицида у храни, таквакомисија при Министарству здравља не постоји.У комисијама наведеним у поглављу 7.1 нису сагледани сви аспекти ризика оних којиуправљају хемикалијама тј. нема представника Министарства за инфраструктуру надлежногза управљање ризицима у области транспорта опасних материја.Пример успостављања Комисије где је на адекватан начин регулисано раздвајањеадминистративног процеса доношења одлука од стручног дела израде студије о процениризика је предложен у нацрту закона о биоцидима. Због непостојања адекватног стручногкадра запослених у државној управи у административном процесу доношења одлука, у овомнацрту препозната је потреба за ангажовањем спољних сарадника-стручњака из областитоксикологије, екотоксикологије, фармације, ветерине, хемије, медицине и другихприродних наука, за рад у комисији ради доношења одлука о стављању биоцида на тржиште.Према нацрту закона о биоцидима, чланови Комисије не могу бити лица која производе,односно стављају на тржиште биоциде, лица која учествују у изради и процени техничкогдосијеа биоцида (члан Комисије мора потписати изјаву о непостојању сукоба интереса, каошто је то пракса у земљама ЕУ). Ангажовање спољних стручњака у раду Комисије планирасе да буде плаћено из накнада за издавање дозвола за стављање биоцида на тржиште.Међутим, треба нагласити да је потребно да запослени у државној управи постепенопреузимају послове који су поверени Комисији, за шта је потребно оспособити државнеслужбенике за обављање ових послова.Једна од специфичних препорука тиче се прописа који регулишу увоз и извоз азбеста,имајући у виду да је спољнотрговински промет ове робе за сада регулисан искључивоЗаконом о спољнотрговинском пословању („Сл. Гласник РС“, бр. 101/2005) и Одлуком оодређивању робе за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет прописани посебниуслови („Службени гласник РС“, бр. 126/07). Потребно је утврдити на који је начин потребнорегулисати ову материју, као и надлежност за издавање дозвола за увоз и извоз азбеста,уколико је то потребно ради заштите животне средине.Неопходно је пронаћи механизам идентификације хемикалија као робе двострукенамене и успоставити међусекторску сарадњу по овом питању. Такође ојачатиадминистративне капацитете стручњацима из ове области.134
8. ПОГЛАВЉЕ: ПРИСТУП И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА8.1 Локација националних података8.2 Процедуре за сакупљање и ширење националних/локалних података8.3 Доступност међународне литературе8.4 Доступност међународним и домаћим базама података8.5 Национални системи размене информација8.6 Коментари и препоруке8.1 Локација националних податакаТабела 8.А: Локација националних податакаТип податакаСтатистички подаципроизводњеЛокацијаРЗСССтатистички подаци извоза MФ-Управацарина и РЗСССтатистички подаци увозаСтатистички подаци опотрошњи хемикалијаИзвештаји о акцидентима уиндустријиИзвештаји о акцидентимаприликом транспортаПримаоци пошиљки опаснеробеПошиљаоци пошиљкиопасне робеПодаци о здравственомстању радника упољопривредиПодаци о здравственомMФ-Управацарина и РЗССИзворподатакаПопуњени упитниципроизвођача који суим достављени одстране РЗСС наоснову Плана ипрограмастатистичкихистраживањацаринске декларације,извештаји граничнеинспекције,дозволе за извозцаринске декларације,извештаји граничнеинспекције,дозволе за увоз135ПриступјаванјавнојавноКако се можеприступитиНа захтев, или на сајту:webrzs.statserb.sr.gov.yuна захтев, сајтwww.fcs.yuwebrzs.statserb.sr.gov.yuНа захтев, сајтwww.fcs.yuwebrzs.statserb.sr.gov.yuФорматПапирни,електронски,документ«Статистичкигодишњак Србије»Папирни,електронскиПапирни,електронскиНе постојисистематскопраћењепотрошњехемикалија- - - -МРСП-Управаза безбедност издравље нараду/Службемедицине рада/Завод за јавноздравље«Батут»Извештај поМУП,извршеном увиђајуМЖСПП,ограничен на захтев папирниМобилнаекотоксиколошка јединицаГрадског заводаза јавноздрављеБеоградаМИ, МУП,МЖСППОвлашћеналица МИ и ЈПЖелезницеСрбијеОвлашћеналица МИ и ЈПЖелезницеСрбијеМРСП-Управаза безбедност издравље нараду/Службемедицине рада/Завод за јавноздравље«Батут»МРСП-Управаза безбедност иИзвештај поизвршеном увиђајуДозволе, статистичкиподаци превозникаДозволе, статистичкиподаци превозникаИзвештаји инспекцијерадаИзвештаји инспекцијерадаограничен на захтев папирниограниченограниченуређеном процедуромуређеном процедуромпапирни иелектронскипапирни иелектронскиограничен на захтев папирниограничен на захтев папирни
стању радника у индустријиСтатистички подаци отровањуРегистар о испуштању итрансферу загађујућихсупстанциПодаци о опаснимматеријама и опасномотпадуРегистар пестицидаРегистар токсичниххемикалијаПопис постојећиххемикалијаРегистар увоза/извозаРегистар произвођачаPIC одлукеОсталоздравље нараду/Службемедицине рада/Завод за јавноздравље«Батут»Националницентар законтролутровања ВМАРегистар уАгенцији зазаштитуживотнесрединеМЖСППМЖСПП,Агенција зазаштитуживотнесредине,Агенција зарециклажу,Управа царинаУправа зазаштиту биљаМПШВПодаци о акутнимтровањима себазирају на подацимао болесницима којису збринути у Центруза контролу тровањаи регистрованимпозивима, углавномод стране лекара сатерена и у мањемпроценту грађана којису се центру обраћалиу циљу добијањасавета за пружањепомоћи акутноотрованимЗа садаограничен, алисе планира за2007. г. да себрој ина захтевструктураакутнихтровања објавеу видугодишњака- - - -Попуњени упитнициод стране индустриједостављени МЖСППпрема Правилникуо методологији запроцену опасностиод хемијског удесаи од загађивањаживотне средине,мерама припреме имерама заотклањањепоследица,Дозволе за увоз иизвоз, царинскедекларацијеинвентарјавнојавноНа захтев, или на сајтуMЗЖСwww.ekoserb.sr.gov.yu,Агенцује за заштитуживотне срединеwww.sepa.sr.gov.yu иАгенције за рециклажуwww.recikla<strong>za</strong>.sr.gov.yuЗахтев, сајтwww.minpolj.sr.gov.yuМЖСПП - - - -не постојиЗа отрове-МЖСПП,За пестициде-Управа зазаштиту биљаЗа отрове-МЖСПП;За пестициде-Управа зазаштиту биља;За експлозивеМУП- - - -Дозволе за извозСписакрегистрованихпроизвођачаНе постоји PICодлуке за извоз,с обзиром дајош увек нијератификована Списак PIC одлука заРотердамска увозконвенција,али постоје PICодлуке за увозМЖСПП;ОграниченОграниченна захтев, сајтwww.minpolj.sr.gov.yuнa захтев, сајтwww.ekoserb.sr.gov.yuwww.minpolj.sr.gov.yuНa захтевПапирни,електронскиПапирни, нешто одподатака уелектронској формиПапирни,електронскиПапирни,електронскиПапирни,електронскиПапирни,електронски136
8.2 Процедуре за сакупљање и ширење националних/локалних податакаРепублички завод за статистику Србије (РЗСС) сваке године припрема документ«План и програм статистичких истраживања», који усваја Влада РС. Овим документом сепрецизирају врсте истраживања која ће се спровести у наредној години, као и начинспровођења. Крајем сваке године, почевши од 1974. године, РЗСС објављује публикацију«Статистички годишњак Србије» са подацима за прошлу годину. Годишњак представљакомплексну публикацију и садржи основне податке из свих области друштвеног ипривредног живота. РЗСС детаљне резултате свих статистичких истраживања публикује попојединим областима у својој редовној едицији ”Билтени” или у другим публикацијама.Поред података које прикупља и обрађује Републички завод за статистику Србије, уГодишњаку се дају и статистички подаци других овлашћених органа и организација:Народне банке Србије – Завод за обрачун и плаћања, Министарства финансија РепубликеСрбије, Републичког хидрометеоролошког завода, Сеизмолошког завода Републике Србије,Републичке геодетске управе, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова,Националне службе за запошљавање, фондова здравственог, односно пензијског иинвалидског осигурања, Географског института у Београду, Војногеографског института,Завода за заштиту природе Србије и др. На сајту Републичког завода за статистику Србије(webrzs.statserb.sr.gov.yu), објављује се статистички годишњак Србије на српском и од 2004.године на енглеском језику.Управа царина при Министарству финансија публикује годишње статистичкебилтене робног промета и транзита, који се постављају на сајт Управе царина (www.fcs.yu).Сектор за информационе технологије Управе царина обезбеђује статистичке податке занадлежне државне органе, који се достављају по захтеву.Успостављање информационог система и интегралног катастра загађивача једефинисано у Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04). Премачлану 74. овог закона у циљу ефикасног идентификовања, класификовања, обраде, праћења иевиденције природних вредности и управљања животном средином у Србији успоставља сеинформациони систем заштите животне средине који води Агенција за заштиту животнесредине.Информациони систем обухвата формирање, класификовање, одржавање, презентацијуи дистрибуцију нумеричких, описних и просторних база података о:• квалитету медијума животне средине,• праћењу стања и заштити животне средине,• законодавним, административним и организационим и стратешким мерама,• научно-техничким информацијама о планским мерама превенције и• размени информација са другим информационим системима и др.Његовим успостављањем обезбеђује се приступ и другим информационим системима ихармонизација свих релевантних информација и података на националном и међународномнивоу.У скалду са чланом 75. овог Закона Агенција за заштиту животне средине ради праћењаквалитативних и квантитативних промена у животној средини и предузимања мера заштите уживотној средини води интегрални катастар загађивача. Овај катастар као јавна књигадоступан је широј јавности преко Интернета. Приступ катастру је бесплатан.Као један од елемената информационог система животне средине наведен је имониторинг. Сви субјекти система заштите животне средине су дужни да у оквиру својенадлежности утврђене законом обезбеђују континуалну контролу и праћење стања животнесредине - мониторинг. Мониторинг се врши систематским праћењем индикатора, односнопраћењем активности друштвено-економског развоја, притисака који тај развој врши наживотну средину, промена у стању животне средине и утицаја на здравље људи и опстанакекосистема и реакција друштва као повратног дејства на активности друштвено-економског137
развоја. Државни органи, односно организације, органи аутономне покрајине и јединицелокалне самоуправе, овлашћене организације и загађивачи дужни су да податке добијенемониторингом достављају Агенцији за заштиту животне средине на прописан начин.8.3 Доступност међународне литературеТабела 8.Б: Доступност међународне литературеЛитература Локација Приступ Како приступитиEnvironmental Health Criteriahttp://www.who.int/ipcs/publications/интернет неограниченDocuments (WHO)ehc/en/index.htmlHealth and Safety Guideshttp://www.inchem.org/pages/hsg.htинтернет неограничен(WHO)mlInternational Chemicals Safetyhttp://www.cdc.gov/niosh/ipcs/ipcscaинтернет неограниченData Cards (IPCS/EC)rd.htmlDecision Guidance Documentsfor PIC Chemicals (FAO/UNEP) интернет неограничен http://www.pic.int/en/ViewPage.asp?id=239FAO/WHО Pesticides Safetyhttp://www.who.int/ipcs/publications/интернет неограниченData Sheetsjmpr/pesticide_2005.pdfDocuments from the FAO/WHОhttp://www.inchem.org/pages/jmpr.htJoint Meeting on Pesticide интернет неограниченmlResiduesMaterial Safety Data Sheets(индустрија)интернет неограничен http://www.ilpi.com/msds/Environmental ProtectionAgency (EPA), IRISинтернет неограничен http://www.epa.gov/iris/International Agency forинтернет неограничен http://www.iarc.fr/Research on Cancer (IARC)Evaluation of certain foodadditives and contaminants(WHO/TRS)OECD Guidelines for the Testingof ChemicalsGood Laboratory PracticePrinciplesинтернетинтернетнеограниченнеограниченhttp://www.inchem.org/documents/jecfa/jecmono/v45je07.htmhttp://www.oecd.org/document/22/0,2340,en_2649_34377_1916054_1_1_1_1,00.htmlhttp://www.oecd.org/document/63/0,2340,en_2649_34381_2346175_1_1_интернет неограничен1_1,00.htmlGood Manufacturing Practicehttp://www.emea.eu.int/Inspections/Gинтернет неограниченPrinciplesMPhome.htmlKoBSON(Kонзорцијум библиотека интернет неограничен http://www.nbs.bg.ac.yu/kobsonСрбије за обједињену набавку)Преко рачунског центра Универзитета у Београду, сви заинтересовани на факултетимаи институтима могу директно приступити систему KoBSON (www.nbs.bg.ac.yu/kobson),конзорцијуму библиотека Србије за обједињену набавку, новом облику организовањабиблиотека Србије, формираном 2001. године. Основни циљеви удруживања библиотекаСрбије били су набавка страних научних информација и прелазак са папирних издања наелектронска. Преко система KoBSON може се приступити електронским часописима (нпр.American Chemical Society, Cambridge University Press, HINARI, ScienceDirect, Springer-Link,138
Free Medical Journals, Blackwell, EBSCO), електронским књигама (нпр. PubMed, Springer-Link, HeinOnline), индекс базама (нпр. Medline, SciFinder, Web of Science). Међутим, важно јенапоменути да приступ није ограничен само за сервере академске универзитетске мреже, већкорисник може приступити прикључењем на интернет преко неког од комерцијалнихпровајдера (еунет, сезам, птт, итд.) уколико се региструје (регистрација је бесплатна).Целокупан систем претплате финансира се искључиво преко Министарства животне срединеи просторног планирања.У склопу Војно-медицинске академије постоји Институт за медицинске информације идокументацију који редовно прима бројне часописе и поседује стручну страну и домаћулитературу из области медицине, хемије, токсикологије, и других области који могу бити одинтереса за управљање хемикалијама. Свако правно или физичко лице може да има приступлитератури уколико испоштује прописану процедуру.Библиотека Хемијског факултета има велики број примарне и секундарне научнелитературе, Chemical Abstract, велики број научних часописа из области хемије, великуколекцију књига и приручника. Приступ је слободан.Литература о пестицидима које је доставила Управа за заштиту биља Министарствапољопривреде, шумарства и водопривреде, који представља само део литературе опестицидима који је доступан запосленима. Поред тога Управа поседује и већи број другихпубликација (различити аспекти у области пестицида, научно стручна литература,међународни и домаћи часописи из области пестицида и сл.).Табела 8.Б1: Литература о пестицидима(Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде)Литература Локација Ко има приступДирективе и РегулативеСавета и Комисије, ОдлукеКомисије, ВодичиThe Pesticide ManualThe Biopesticide ManualEUBCPCBCPC139Запослени уУправи за заштитубиља на захтевпрослеђујемокопијеЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаКакоприступитиЗахтевЗахтевЗахтевЕPPO јавно http://www.eppo.orgЕPPO Standards - Guidelinesfor the efficacy evaluation ofplant protection productsPesticide specification - Manualon the development and use ofFAO specifications for plantprotection productsEPPOFAOMSDS/Labels USA јавноЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗахтевЗахтевhttp://www.meisterpro.comEPA USA јавно http://www.epa.govPesticide Safety Directorate UK јавноhttp://www.pesticides.gov.ukECPA јавно http://www.ecpa.org
Electronic Code of FederalRegulationUSA140јавноhttp:// wwwecfr.gpoaccess.govFAO/WHO јавно http:// www fao.orgCrop Protection HandbookRecognition and Management ofPesticide PoisoningsPrivate Pesticide ApplicatorStudy GuideA study Guide for CommercialPesticide Applicators andHandlersDemonstration and Research,Iowa Commercial PesticideApplicator ManualAgricultural Crop DiseaseManagement, Iowa CommercialPesticide Applicator ManualAgricultural WeedManagement, Iowa CommercialPesticide Applicator ManualFruit and Vegetable PestControl, Iowa CommercialPesticide Applicator ManualAerial Application, IowaCommercial PesticideApplicator ManualCommunity Insect management,Iowa Commercial PesticideApplicator ManualFumigation, Iowa CommercialPesticide Applicator ManualTermite Control, IowaCommercial PesticideApplicator ManualGeneral and Household PestManagement, Iowa CommercialPesticide Applicator ManualRight og Way, IowaCommercial PesticideApplicator ManualAquatic Pest Control, IowaCommercial PesticideApplicator ManualSeed treatment, IowaCommercial PesticideApplicator ManualForest Pest Management, IowaCommercial PesticideApplicator ManualAnimal Pest Control, IowaCommercial PesticideApplicator ManualUSAEPAIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityIowa StateUniversityЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаЗапослени уУправи за заштиту ЗахтевбиљаAgricultural Insect Control, Iowa State Запослени у Захтев
Iowa Commercial PesticideApplicator ManualRegulatory Pest Control, IowaCommercial PesticideApplicator ManualPublic Health Pest Control,Iowa Commercial PesticideApplicator ManualClean SweepReport 2001Protect Your self fromPesticides – Guide forAgricultural WorkersProtect Your self fromPesticides – Guide for PesticideHandlersAssessing Your HayardousMaterials - Storage andmanagementNovenyvedo SyerekTermesnovelo AnyagokCodexulSeynam registrovanychpripravku na ochranu rostlinProduits phytosanitairesIndex des ProduitsphytosanitairesRhe UK Pesticide GuideПрепарати за растителназашита, минерали торове ирастежни регулаториManuali i FitofarmaciseJapanese Pesticides GuideПестициди у пољопривреди ишумарствуUniversityIowa StateUniversityEPAEPAEPAIowa Farm BureauМађарскирегистар средставаза заштиту иисхрану биљаРумунскирегистар средставаза заштиту биљаЧешки регистарсредстава зазаштиту биљаШвајцарскирегистар средставаза заштиту биљаФранцускирегистар средставаза заштиту биљаУК регистарсредстава зазаштиту биљаБугарски регистарсредстава зазаштиту биљаАлбанскирегистар средставаза заштиту биљаЈапански регистарсредстава зазаштиту биљаСрпски регистарсредстава зазаштиту биљаУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗапослени уУправи за заштитубиљаЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтевЗахтев141
8.4 Доступност међународним и домаћим базама податакаТабела 8.В: Доступност међународним и домаћим базама податакаБаза података Локација Ко има приступ Како приступитиIRPTC(International Register ofPotentially Toxic Chemicals)ILO CIS(International LabourOrgani<strong>za</strong>tion-InternationalOccupational Safety and HealthInformation System)IPCS INTOX(International Programme onChemical Safety-PoisoningPrevention and Management)Chemical Abstract ServiceDatabaseGINC(Global Information Network onChemicals-Japan)STN Database(Scientific and TechnicalInformation Network), USChemical Abstract Service)HINARI(Health InterNetworkAccess to ResearchInitiative)SciencedirectБаза података Центра законтролу тровања ВМАISDAKON(база података Министарствафинансија о пројектимамеђународне развојне помоћи)интернетинтернетинтернетинтернетинтернетинтернетинтернетинтернетЦентар законтролутровања ВМАинтернетнеограниченнеограниченнеограниченнеограниченнеограниченнеограниченАкадемскауниверзитетскамрежаАкадемскауниверзитетскамрежаограниченнеограниченhttp://www.chem.unep.ch/irptc/irptc/databank.htmlhttp://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/dbs.htmhttp://www.intox.org/databank/pages/about.htmlhttp://www.cas.org/EO/regsys.htmlhttp://wwwdb.mhlw.go.jp/ginc/index.htmlhttp://www.cas.org/ONLINE/DBSS/dbsslist.htmlhttp://www.who.int/hinari/en/http://www.sciencedirect.com/на захтевwww.evropa.sr.gov.yu8.5 Системи националне размене информација8.5.1 Постојање база података у виду регистара који се воде у надлежнимминистарствима, а који проистичу из законских прописаМинистарство животне средине и просторног планирањаПрема члану 38. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр.15/95, 28/96 и 37/2002) Регистар о отровима води Министарство животне средине ипросторног планирања. Извор података за регистар о отровима представља документацијакоја иде уз пријаву, информације прикупљене од правних лица који се баве производњом,прометом, контролом и испитивањем отрова и информације добијене из база податакадругих земаља и међународних организација. Подаци из овог регистра се могу користити на142
основу сагласности надлежног органа. Према члану 40. овог закона правна лица ипредузетници који производе или врше промет отрова дужни су да у року од осам дана оддана отпочињања, односно престанка производње или промета отрова обавесте надлежниорган о отровима које производе, односно о престанку производње или промета отрова.Обавештење садржи назив препарата, генерички и хемијски назив активне супстанце,емпиријску формулу, проценат активне супстанце у препарату, CAS број и податке о врсти исадржају помоћних супстанци у препарату. Подаци из овог регистра се налазе у папирнојформи, с обзиром да још није успостављен регистар у електронској форми. У електронскојформи налазе се подаци о правним лицима која испуњавају услове за производњу и прометотрова.Центар за контролу тровања поседује базу података о хемикалијама која садржиподатке о називу хемикалије/препарата, њеном саставу, облику и врсти паковања,генералијама фирме која се бави увозом/производњом/транспортом. Подаци су уношени заоне производе који су прошли регистрацију преко комисије за отрове и за које је фирма, којаје вршила регистрацију поднела адекватан захтев. Према члану 25. Закона о производњи ипромету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002), сви учесници упроизводњи, промету или коришћењу хемикалија дужни су да достављају податке о свимхемикалијама и хемијским производима Центру за контролу тровања, што се у пракси непоштује. Према одредбама члана 92. новог Закона о здравственој заштити („Службенигласник РС“ бр. 107/05) предвиђено је обавезно пријављивање свих случајева тровањахемикалијама Центру за контролу тровања, који је задужен између осталог, да води регистаро инцидентима тровања од хемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутнимтровањима и да доставља податке о тровању хемикалијама Министарству здравља иминистарству надлежном за управљање хемикалијама. Центар за контролу тровања још нијепрема одредбама новог Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“ бр.107/05)добио званично решење за вршење послова, па према томе Центру се званично јошувек и не достављају подаци о свим случајевима тровања. Подаци о акутним тровањимахемикалијама се базирају на подацима о болесницима који су збринути у Центру за контролутровања и регистрованим позивима (углавном лекара са терена и у мањем проценту грађана)који су се Центру обраћали у циљу добијања савета неопходних за пружање помоћи акутноотрованим.Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивањаживотне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Службени лист РС”,бр. 60/94, 63/94) прописује у члановима 7. и 8. обавезу вођења евиденције од странепредузећа о опасним материјама и обавеза достављених попуњених података до 31. јануараследеће године за претходну годину. Према овом члану направљена је електронска базаподатака, која се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарству животне средине ипросторног планирања. Међутим, за 2005. годину инспекција за заштиту животне средине јеобјединила податке достављене у складу са овим правилником у Извештају о врстама иколичинама опасних материја укључујући и опасан отпад за 2005. годину.Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) министарствонадлежно за животну средину води базу података у електронској форми о увозу, извозу ипотрошњи супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа. На основу податакаиз ове базе достављају се подаци о увозу, извозу и потрошњи ових супстанци Озонскомсекретаријату при Програму УН за животну средину (UNEP).Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде-Управа за заштиту биљаУ области средстава за заштиту и исхрану биља која су у надлежности Управе зазаштиту биља за сада постоје само спискови решења о издавању дозвола за стављање упромет, спискови произвођача, заступника и увозника, спискови средстава за заштиту биља143
према намени, по биљним врстама, односно објектима на којима се примењују. Израде базаподатака везаних за целокупан делокруг рада Управе за заштиту биља су у припреми. ТакођеУправа за заштиту биља води евиденцију о увозу активних материја и готових препарата иод 1. јануара 2006. године квартално објављује на интернет страници министарставапољопривреде, шумарства и водопривреде.Министарство за инфраструктуруОдељење за безбедност саобраћаја води списак превозника који су добили дозволе запревоз опасних материја класе 6.1 (отрови) и осталих материја које имају својствоотровности у унутрашњем превозу.Министарство рада и социјалне политике -Управа за безбедност и здравље на радуУ Управи за безбедност и здравље на раду базе податка које проистичу из Закона обезбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) су у фази припреме, тако да засада не постоје.Министарство унутрашњих пословаПрема Закону о заштити од пожара („Сл. гласник СРС“ бр. 37/88 , 48/94 и 101/05 ), уМУП-у у Сектору за заштиту и спасавање постоји интерна база издатих сагласности упогледу примењених и спроведених мера заштите од пожара. Такође, постоји интерна базаподатака о производњи, промету и превозу експлозивних материја, запаљивих течности игасова (нпр. списак дозвола за одобрење локације, инвестиционо техничке документације,списак дозвола за бављење пословима промета експлозивним материјама, дозвола затранспорт, итд).Министарство економије и регионалног развојаПрема Закону о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двострукенамене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005) за чије спровођење је задужен Сектор за политику ирежим спољне трговине, постоји обавеза формирања сопствене базе података о издатим,одбијеним и одузетим дозволама за обављање спољне трговине контролисаном робом.Министарство финансијаСектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћиМинистарства финансија формирало је ISDAKON Информациони систем, једину званичнубазу података Владе Републике Србије о међународној развојној помоћи Србији. Сатехничког аспекта, Информациони систем представља јединствену базу података, Webдизајнирану, којом Влада Републике Србије жели да обезбеди правовремене информације одонацијама, пројектима, процедурама донатора, постојећим и могућим донаторскимфондовима, као и приоритетним пројектима погодним за донаторско финансирање. Осимтога, у одељку са документима, вестима и линковима могу се пронаћи и друге кориснеинформације о принципима донаторске помоћи у Републици Србији и широм света. База јесекторски орјентисана, што значи да је у надлежности сваког ресорног министарствакомплетно уношење података/пројеката из конкретног ресора. Дакле, сви пројекти који сетичу међународне помоћи Републици Србији од 2000. године, укључујући и помоћ секторузаштите животне средине, регистровани су у бази података на следећој адреси:www.evropa.sr.gov.yu.Агенција за привредне регистре144
Агенција за привредне регистре је основана ради постизања веће економичности,доступности података и формирања јединствене централизоване базе података – евиденцијео регистрованим привредним субјектима, уговорима о финансијском лизингу и залозима.Агенција за привредне регистре води три регистра:• Регистар привредних субјеката (привредна друштва и предузетници)• Регистар заложног права на покретним стварима и правима• Регистар финансијског лизингаОд 1. јануара 2006. године, за регистрацију предузетника надлежна је искључивоАгенција за привредне регистре. Предузетници који су до 1. јануара 2006. године билирегистровани код општинских органа управе, имају законску обавезу да се преведу уРегистар привредних субјеката.8.6 Коментари и препорукеУ Предлогу Националног програма за заштиту животне средине констатовано је да уовом моменту не постоји свеобухватна база података хемикалија на тржишту РепубликеСрбије, као и њихових својстава укључујући и опасне хемикалије, што представља један одвеликих недостатака за правилно управљање хемикалијама. Из тог разлога, једна одприоритетних акција јесте успостављање и развој информационог система за управљањехемикалијама, који ће омогућити формирање и ажурирање база података хемикалија натржишту и њихових својстава, као и студије о утицају хемикалија на здравље људи иживотну средину.Пре успостављања информационог система потребно је припремити студију која ћеанализирати обавезе о достављању података који проистичу из законских обавеза, потребепојединих органа за подацима о хемикалијама на тржишту, анализу постојећих база податкау земљи, анализу база податка које постоје у ЕУ и њеним земљама чланицама. После урађенеанализе, студија треба да да препоруке за одговарајући информациони систем за нашуземљу. За ефикасно формирање и одржавање ове базе потребно је донети одговарајућаподзаконска акта која би то прецизно дефинисала, у складу са новим Законом охемикалијама. База података о хемикалијама на тржишту и њиховим својствима треба дабуде доступна формирањем електронске мреже између државних органа надлежних заодређене делове животног циклуса хемикалија, осигуравајући заштиту поверљивихинформација. База података треба да буде компатибилна са ЕУ базама података охемикалијама.Треба оформити централну и интегралну базу података о свим чиниоцима животнесредине и катастар загађивача у Републици Србији и обезбедити јавности приступинформацијама о животној средини. Ову базу података треба повезати са мрежом Европскеагенције за животну средину (EIONET). Повезивање са овом мрежом је могуће само прекоАгенције за заштиту животне средине. У циљу израде информационог система потребно једефинисати садржину и начин вођења информационог система, методологију, структуру,заједничке основе, категорије и нивое сакупљања података, као и садржину информација окојима се редовно и обавезно обавештава јавност.145
CDФормулари задобијање дозволаПриручници за корисникеWebSiteУнутрашњи пословиПољоприврадаСЕПА СерверЗдрављеБаза податакаОдговор на хемијски удесИндустријаУправа царинаБаза податакаопаснихсупстанциБезбедност на радуЖивотна срединаИнформациона мрежаОдбранаImportersDBЛисте супстанциSTORAGEGUIDEПриручници заскладиштењеКласификација опасних супстанциБаза података увозникаСадржај етикете146
9. ПОГЛАВЉЕ: ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА9.1. Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија9.2 Преглед опремљености државних органа и институција рачунарском опремом9.3. Преглед образовних програма који се баве хемикалијама9.4. Коментари и препоруке9.1 Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалијаАкредитационо тело Србије је непрофитабилна организација која утврђујекомпетентност организација за обављање послова оцењивања усаглашености за испитивања;контролисања; сертификације производа и процеса; сертификације система менаџмента;сертификације стручних лица. Акредитацијом се утврђује и компетентност организација заобављање послова еталонирања. Наведени послови оцењивања усаглашености опредељујуврсту акредитације (шему акредитације).Систем акредитације остварује се кроз механизме почетног оцењивања, надзорнимпосетама и поновним оцењивањем у складу са међународним захтевима за радакредитационог тела, дефинисаних стандардом ISO/IEC 17011. Акредитација, заснована намеђународним стандардима и упутствима, представља објективно и независно утврђивањетехничке компетентности организација/тела која оцењују усаглашеност производа и услуга.За обављање послова из свог делокруга, Акредитационо тело Србије доноси ипримењује акте којима се ближе уређују критеријуми, правила и поступци акредитације иоцењивања усаглашености заснованих на националним и међународним стандардима итехничким прописима, односно општим захтевима из серије хармонизованих стандарда EN45000, Европске организације за стандардизацију (CEN) и Mеђународне организације застандардизацију (ISO).Акредитационо тело Србије остварује међународну сарадњу и заступа интересе Србијеу области акредитације са циљем приступања регионалним и међународним системимаакредитације које укључује потписивање и примену споразума о међусобном признавању.У периоду од 2000. – 2006. године акредитовано је:• Лабораторија за испитивање 147+22• Лабораторија за еталонирање 108• Сертификационих тела за сертификацију производа 12+1• Контролних тела 14+2• Сертификационих тела за QMS 5• Сертификационих тела за EMS 3Решење о акредитацији важи 4 године.У складу са законом и Правилима акредитације, Акредитационо тело Србије водиРегистар акредитованих организација са одређеним подацима о акредитованиморганизацијама. Списак организација које је Акредитационо тело Србије акредитовало иосновни подаци о обиму акредитације акредитованих организација налазе се на интернетстрани www.juat.gov.yu.
Табела 9.А: Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија*(Извор података: Акредитационо тело Србије - ЈУАТ)Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаЦентар за испитивањенамирница, БеоградЗавод за јавно здрављеЧачакЗавод за јавно здрављеЗрењанинАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailЗмаја од Ноћаја 1111000 БеоградЖељко Хуљевтел.011-185-567факс.011-625-720др Драгише Мишовићабр. 2532000 Чачакдр Весна ШумановТел.: 032-310-345;Факс: 032-325-019др Емила Гаврила бр.1523000 ЗрењанинЉиљана ЛукићТел.: 023-66-345;Факс: 023-560-156ПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSFAASHPLCХ + + + +ХВ+ + + + ** +Х + + + + + IRGCGCMSОСТАЛО
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаЗавод за јавно здрављеКрушевацИнститут за јавноздравље Србије «дрМилан Јовановић-Батут» БеоградИнститут за заштитуздравља Нови СадКњаз Милош,АранђеловацАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailВојводе Путника бр.237000 КрушевацНенад КостићТел.: 037-27-241;Факс: 037-22-951Др Суботића 511000 БеоградМилица ГојковићТелефон: 011-685-053;Факс: 011-685-735Футошка 12121000 Нови СадБисерка МихаиловићТелефон: 021/616-570;Факс: 021/613-989e-mail:izzz@eunet.yuИндустријска зона бб34300 АранђеловацЗорица Вукчевић Кљаићтел. 034/700-256,факс: 034/700-788e-mail: ris@knjaz.co.yuПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSFХ + + + + + + IRНВХВХВAAS+ + + + + + + IR, ICP, JCHPLCGCGCMS+ + + + + + + IR+ + + + + IR JCОСТАЛО149
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаНаучни институт заветеринарствоЈугоинспект, НовиСад,Лаб. за нафту и хем.производеЈугопетрол, БеоградЛабораторија заиспитивање нафте инафтних дериватаРафинерија нафте,БеоградАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailРуменачки пут 621000 Нови Саддр Мира Ковачевићтел.: 021/4776 000;факс: 021/317 544Дунавска 23/I21000 Нови СадМирјана ЂогоТелефон: 021-422-733;Факс: 021-611-822Радничка 311000 БеоградСлободан ЂурићТелефон: 011-3549-723;Факс: 011-3549-716Панчевачки пут 8311000 БеоградДушан ИлићТелефон: 011-2711-311;Факс: 011-2711-257ПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSFAASHPLCХ + + + ++ + + + ++ + + + + IR XRF+ + + IR XRFGCGCMSОСТАЛО150
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаЗавод за јавно здрављеКосовска МитровицаИХТМ, БеоградТехнолошки факултет,Нови СадАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailАнри Данина б.б.Косовска Митровицадр Предраг Манојловићтел: 028/423-960;факс: 028/425-280e-mail:zzzzkm@yahoo.comЊегошева 12,11000, Београддр Влатка ВајсТелефон: 011-630 474;Факс: 011-636 061Булевар цара Лазара 121000 Нови Саддр Јасна Мастиловићтел. 021/58 221факс 021/450 413laboratorija@tehnol.ns.ac.yuПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафте+РезидуеВЗВзХВХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSFAASHPLCGCGCMS+ + + IR+ + + + + + + + IR+ + + + +ОСТАЛОСпољностарчевачка бб26000 ПанчевоРафинерија нафтеПанчевоДрагана Цветков РудежТел: 013/347 568Факс: 013/347-568E-mail:dragana.cvetkov.rudez@panet.co.yu+ + + + + +ICP JC IRXR151
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаВинча, Лаб. захемијску динамикуНИС Нафтагас,ЦентралналабораторијеЗорка, Шабац, Завод зааналитичку хемијуНис Нафтагас промет,Нови СадАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailпоштански фах 52211000 Београддр Антоније Онјиател: 011/4445 472,e-mail: onjia@vin.bg.ac.yuНародног фронта 1221000 Нови СадДраган Опријантел: 021/624 427,факс: 021/621 463Народних хероја 115000 ШабацБранка Дамјановићтел: 015/324 634,факс: 015/324 621Народног фронта 12,21 000 Нови Садтел: 021-481-2082факс: 021-481-4345E-mail: naftagas@eunet.yuwww.nis-naftagas.co.yuПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиште+ Х + + + + + + +Отпадне водеSFAASHPLCGCGCMSICPXRF+ + + + + + XRF+ + + + ++ + + +ОСТАЛО152
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаЕко Лаб, ПадинскаСкелаФАМ, КрушевацИнст.за хигијену итехн.месаВаљаоница бакра,СевојноАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailИндустријско насеље бб11000 Београд –Падинска скелаДрагана Жугићтел: 011-8871-401факс.011-8871-534Јастребачка 1437000 КрушевацНенад Павловићтел.037-422-078037-38-992Каћанског 1311000 БеоградЉубомир НедељковићТелефон: 011-2650-722;Факс: 011-2650-655;Е-mail:meatinst@beotel.yuПрвомајска бб31000 СевојноБиљана Мајкићтел. 031/532 255,факс: 031/531 798ПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздух+ Х + + + + +ЗемљиштеОтпадне воде+ + + XRFSFAASHPLCХ + + + ++ + + + +GCGCMSОСТАЛОOE/ICP, IR,XRF153
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаЗавод за јавно здрављеСуботицаБиоеколошки центар,ЗрењанинАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailЗмај Јовина 3024000 СуботицаТамара Калинићтел: 024/571 192,факс: 024/571 333Петра Драпшина 1523000 ЗрењанинРужица Васићтел: 023/545-722;факс: 023/523-158email:bioekoloski@bioec.co.yuПут шајкашког одреда 421000 Нови СадПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSFAASHPLCХ + + + +GCХ + + + + + + + +GCMSОСТАЛОНИС Рафинеријанафте, Нови СадЗавод за јавно здрављеВрањеБанислава Каролићтел.021-6615 111факс.021-6615-111e-mail:branislava.karolic@rnsnis.co.yuЈ.Ј.Лунге бр.117500 Врањемр Јасминка Цветковићтел/факс.017-24-831+ + + + ++ + + + + +154
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаВитал, ВрбасСектор квалитета,Лабораторија заиспитивањеХИП Петрохемија,ПанчевоГрадски завод за јавноздравље, БеоградЈугоинспект, БеоградАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailМаршала Тита 121460 ВрбасМиленко Недовићтел.021-705-402факс.021-706-850Спољностарчевачка 8226000 ПанчевоДмитар Кривокућател.013-344-491;факс: 013-513-806Булевар Деспота Стефана 54а11000 Београддр Снежана Матић-Бесарабићтел.011-2078-635факс.011-20786351Теодора Драјзера 1111000 БеоградЗлата Никчевићтел. 011/3672-287факс: 011/2626-349ПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSFAASHPLCGCGCMS+ + NMR+ + + NMRХВ+ + + + + + + + +Х + +ОСТАЛОICP/OESICP/MS, JC,TOC,N,S,Cl.155
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаИнст.Тамиш, ПанчевоЗастава аутомобили,КрагујевацПЦ ЦентралнилабораторијумЕнолошка станица,ВршацСоја протеин, ад запрераду сојеСектор обезбеђењаквалитетаАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailНовосељански пут 3326000 Панчевомр Душанка Брајаноскител.013-313-092факс.013-520-991Трг тополиваца 434000 Крагујевацдр Бранислав Недељковићтел.034-335-636факс.034-335-636Хероја Пинкија 4926300 ВршацДрагислав Биочанинтел.013-821-601факс.013-821-601Индустријска зона бб21220 БечејБранка Бабинтел.021-815-311факс.021-812-545email:office@soyaprotein.comПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSFAASHPLC+ + ++ + + + + ESХ + + + ++ Х + + + + + + + JCGCGCMSОСТАЛО156
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailКнеза Вишеслава 66,11 000 БеоградПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSFAASHPLCGCGCMSОСТАЛОХидрометеoролошкизавод СрбијеЗавод за унапређењепољопривреде, БачкаТополаИнститут заистраживања упољопривреди- Центарза пестициде, БеоградЗавод за јавно здрављеНиштел: 011-3537-930факс: 011-3537-821email:laboratorija@hidmet.sr.gov.yuwww.hidmet.sr.gov.yuРаде Кончара 103,24300 Бачка ТополаЖивојин ВукосављевићTел: 024-714-121Факс:024-711-100email: zupbt@eunet.yuЗелени венац 2/III11000 БеоградТел: 011 180 509Факс: 011 628 398Булевар др ЗоранаЂинђића 6018000 Нишпроф. др Драгана НикићТел: 018 537 247;Факс: 018 225 947+ + ++ + + + + + + IR, ICP+ + + + + +Х + + + + + IRПламенифотометар157
Акредитована испитивањаТехничка опремљеност***ЛабораторијаПољопривреднастаница, КрушевацЗавод за јавно здрављеКрагујевацНаучни институт заратарство иповртарство, Нови СадИнститут за кукуруз,Земун-БеоградИнститут за бакар, БорАдреса/контактособа/тел/факс/e-mailЧолак Антина бр.4137000 КрушевацЉубица ЈаћимовићТел: 037 27 811;Факс: 037 21 912Е-mail: poljstks@ptt.yuНиколе Пашића 134000 КрагујевацМаксима Горког 3021000 Нови Саддр Петар Секулићтел.021-421-717Ул. Слободана Бајића 1Земун поље011/ 3756 704, 3754 994Зелени Булевар 3519210 БорСузана СтанковићТелефон: 030-432/299 лок690; Факс: 030-435-175ПестицидиВештачкађубриваПроизводи однафтеРезидуеХемикалијеопштеупотребеВаздухЗемљиштеОтпадне водеSF+ + +AASHPLCGCХ + + + + + ++ + + + + + + + ** ICP++ + + OESGCMSОСТАЛОНАПОМЕНА: Преглед даје само општу слику акредитованих лабораторија и њихове техничке опремљености која је направљена увидум у Обиму акредитације и документцијукоја је достављена АТ Србије при чему треба имати у виду да су:у списку су наведене лабораторије код којих је у обиму акредитације препознато испитивање хемикалија*; исписивања исте хемикалије не мора обухватити одређивање истихкарактеристика као ни коришћење истих метода; техничка опремљеност је наведена према подацима из документације и не морају бити ажурни са данашњим датумом158
* ПОД ХЕМИКАЛИЈАМА обухваћено:• пестициди• вештачка ђубрива• производи од нафте• резидуе- пестициди, бифенили, тешки метали и/или микотоксини у храни, води, ваздуху и/или земљи• (Х-храна; В-вода; Вз-ваздух)• хемикалије опште• ваздух• земљиште• отпадне воде** у поступку набавке*** Техничка опремљеност: SF-спектрофотометар; AAS- атомски апсорпциони спектрофотометар; HPLC- течни хроматограф; GC-гасни хроматограф;GCMS-гасно месени спектрометар; IR- инфрацрвени спектрофотометар; ICP OES- индукована куплована плазма; IC-јонски хроматограф; IR XRF- X ray-флуоресцентниспектроскоп; ES-емисиони спектроскоп; OES-оптички емисиони спектроскоп; NMR-нуклеарни магнетни резонантни спектроскоп; TOC- апарат за одређивање укупног органскогугљеника9.1.1 Поступак добијања овлашћења за испитивање пестицида и ђубриваИспитивање пестицида и ђубрива може вршити правно лице које у погледу кадрова, опреме и уређаја испуњава услове за испитивање физичкохемијскихособина и биолошке ефикасности пестицида и ђубрива које овласти надлежни орган, односно Министарство пољопривреде, шумарства иводопривреде, на основу члана 51. Закона о заштити биља (Сл. лист СРЈ, бр. 24/98 и 26/98 и Сл.гласник РС, бр. 101/05). Надлежни орган образујеКомисију за проверу испуњености услова коју сачињавају експерти из одговарајућих институција, фитосанитарни инспектор и лице које се овомпроблематиком бави у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Након увида у документацију и обиласкалабораторије записнички се констатује чињенично стање и доноси одговарајуће решење, а у складу са законском регулативом.Табела 9А1: Списак овлашћених институција за испитивање пестицида од стране Министарства пољопривреде, шумарства иводопривредеОвлашћенаорганизацијаИнститут зазаштиту биља иживотнуАдреса/ тел/ факсБеоград, Ул.Теодора Драјзера 9011/660-049, 660-Задужена особа/ функција/ контакт (тел.,email, факс)Испитивање хемијских и физичких особинаодговорно лице др Предраг Јованић,Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, заиспитивање хемијских и физичких особина)1. Gas Chromatograph HP 5890 FID/NPD2. Gas Chromatograph Varian 1400 with EC3. Liquid Chromatograph HP 1050 са дата станицомАкредитација(ако је има одкога је добијена)JUS ISO9001:2001159
ОвлашћенаорганизацијаАдреса/ тел/ факссредину 079, 669-860Задужена особа/ функција/ контакт (тел.,email, факс)Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, заиспитивање хемијских и физичких особина)4. Spektrophotometer Shimadzu UV-VIS 2100Акредитација(ако је има одкога је добијена)Испитивање ефикасности:• зооциди, одговорно лице мр Слободан Крњајић,• хербициди и регулатори раста, одговорно лицемр Даниела Павловић,• фунгициди, одговорно лице мр Горан Алексић• бактерициди, одговорно лице др ВељкоГавриловићЦентар запестициде изаштитуживотнесрединеНаучниинститут заратарство иповртарствоЗемун, Ул.Банатска 31б,011/3076 133, 3076136, 316 1773Нови Сад, Ул.Максима Горког30, 021/ 4898 100,621 212Испитивање хемијских и физичких особинаодговорно лице др Мирјана МарковићИспитивање ефикасности:• зооциди, одговорно лице др Илија Перић,• хербициди и регулатори раста, одговорно лицедр Васкрсија Јањић, мр Љиљана Радивојевић,• фунгициди, одговорно лице мр БранкицаТановић, мр Емил Рекановић• бактерициди, одговорно лице мр БиљанаТодоровићИспитивање хемијских и физичких особинаодговорно лице др Мира ПуцаревићИспитивање ефикасности• зооциди, одговорно лице др Радосав Секулић,• хербициди и регулатора раста, одговорно лицемр Горан Малиџа,• фунгициди, одговорно лице др Радивоје ЈевтићAtomic Absorption Spectrometer (flame and hydride generationtechniques) (SpectrAA 220., Varian )GC/MS/MS System (Saturn 2200, Varian)Liquid Chromatograph (HPLC-UV detector) (Model CM 4000,Milton Roy)Gas Chromatograph (FID) (Model 3700, Varian)Spectrophotometer (UV-VIS) (Model BP 106, Secomam)Spektrophotometer (VIS) (Biochrom Novospec II, LKB)pH meter (InoLab pH 730, WTW)Cooled Incubator (Model KB 53, Binder)Water Purification Unit (PureLab Option-R7, Elga)10.Viscosimeter (Hoeppler) (VEB MLW B3 )Standard Pensky Martens closed tester for flash pointdeterminationLiquid chromatograph Hewlett Packard 1090 with DAD andfluorescence detectorGas chromatograph Hewlett Packard 5890 with FIDLiquid chromatograph Hewlett Packard 1100 with DADGas chromatograph Hewlett Packard 5890 serиes II with ECD -NPDSupercritical fluid extractor Hewlett Packard SFE Module7680A02.01.ICP-OES Vista Pro Atomic emission Varian AxialAtomic absorption Varian SpectrAA-600S, H, N, S, O analyzer Elemetar Vario EL IIIJUS ISO9001:2001JUS ISO 17 025ISO 9001:2001(национални иBritish StandardInstиtutиon)ISO 17 025(национални иBritish StandardInstиtutиon)160
ОвлашћенаорганизацијаАдреса/ тел/ факсЗадужена особа/ функција/ контакт (тел.,email, факс)Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, заиспитивање хемијских и физичких особина)Акредитација(ако је има одкога је добијена)Зорка – Центарза истраживањад.о.о., уреструктуирањуШабац, Ул. ХајдукВељкова бр. 1Испитивање хемијских и физичких особинаодговорно лице мр Миланка МиладиновићGas chromatography 8700 PERKIN-ELMER with FID and ECDdetectorsAtomic-absorption spectroscopy 420 Perkin-Elmer with flametechnic and MHS-20 (mercury hydride system)UV-VIS spectrophotometry PERKIN-ELMER, HITACHI 200IR, spectrophotometry, PERKIN-ELMERFlame-photometry, EVANSPotentiometric titrator, RADIOMETERJUS ISO9001:2001JUS ISO 17 025Пољопривредни факултет –Департман зазаштиту биља иживотнесредине «ДрПавлеВукасовић»,Пољопривредни факултет –Институт зазаштиту биља ипрехрамбенихпроизводаНови Сад, Ул. ТргДоситејаОбрадовића бр. 8,021/350 366, 450616Земун, Ул.Немањина 6Испитивање хемијских и физичких особинаодговорно лице др Сања ЛазићИспитивање ефикасности:• зооциди, одговорно лице др Душанка Инђић• фунгициди, одговорно лице др Вера Стојшин• бактерициди, одговорно лице др Јелица БалажИспитивање хемијских и физичких особинаодговорно лице др Милица МојашевићИспитивање ефикасности:• хербициди и регулатори раста, одговорна лицадр Ибрахим Елезовић, др Сава Врбничанин и мрКатарина Јовановић-Радованов• фунгициди, одговорна лица др Петар Вукша, дрНовица Милетић и др Мирко Ивановић• бактерициди, одговорно лице др АлексаОбрадовићGas Chromatograph Hewlett Packard 5890 ser. II with ECDIntegrator HP 3396 AIntegrator HP 3396 Ser. IILiquid Chromatograph: Agilent Technologies 1100, with DADand Fluorescence detectorsUV/VIS Spectrophotometers, Pye Unicam and K.Z.JenaGas Chromatograph Varian 140 with AFIDGas Chromatograph Varian 140 with ECDGas Chromatograph Varian 140 with FIDGas Chromatograph Shimadzu with NPDIntegrator Spectra Physics SP 4270Integrator Varian 4290UV/VIS Spectrophotomethers, Waters--Институт закукурузЗемун Поље, Ул.Слободана Бајића1, 011/ 3756 704,3754 994Испитивање ефикасности:• зооциди, одговорно лице др Фрања Бача и мрСнежана Гошић-Дондо• хербициди и регулатори раста, одговорно лицедр Лидија Стефановић и др Милена Симић• фунгициди, одговорно лице др Јелена Левић идр Славица Станковић-JUS ISO9001:2001JUS ISO 17 025161
ОвлашћенаорганизацијаАдреса/ тел/ факсЗадужена особа/ функција/ контакт (тел.,email, факс)Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, заиспитивање хемијских и физичких особина)Акредитација(ако је има одкога је добијена)ШумарскифакултетБеоград, Ул. КнезаВишеслава 1, 011/553 122, 545 458Испитивање ефикасности:• зооциди, одговорно лице др ЉубодрагМихајловић, др Милка Главендекић и дрЧедомир Марковић• хербициди и регулатори раста, одговорно лицемр Милан Миленковић• фунгициди, одговорно лице др Драган Караџићи др Тања Милијашевић-Институт зашумарствоБеоград, Ул. КнезаВишеслава 3, 011/553 454, 545 969,355 33 55Испитивање ефикасности:• зооциди, одговорно лице др Мара Табаковић-Тошић• хербициди и регулатори раста, одговорно лицемр Љубинко Ракоњац• фунгициди, одговорно лице др Влада Лазарев-Табела 9А2: Списак овлашћених институција за испитивање ђубрива од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривредеНазив лабораторије Адреса/контакт особа/тел/факс/e-mail Врста испитивања Врста акредитацијеНаучни институт за ратарство иповртарствоПољопривредни факултет Земун,Институт за мелиорацију земљиштаИнститут за земљиштеНови Сад, Ул. Максима Горког 30021/ 4898 100, 621 212Земун- Београд,Немањина 6Београд,Теодора Драјздера 7хемијске и физичке особинеђубрива; храњива вредностђубрива;микробиолошка ђубривахемијске и физичке особинеђубрива и храњива вредностђубрива; микробиолошка ђубривахемијске и физичке особинеђубрива и храњива вредностђубрива; микробиолошка ђубриваISO 17 025JUAT и међународна162
Центар за пестициде и заштитуживотне срединеЗемун, БеоградБанатска 31б011/3076 133, 3076 136, 316 1773хемијске и физичке особинеђубрива; храњива вредностђубрива; микробиолошка ђубриваJUS ISO 17 025Зорка, Центар за истраживањаШабац,Хајдук Вељкова 1хемијске и физичке особинеђубриваJUS ISO 17 025Центар за примену нуклеарнеенергије-INEPАД Биоеколошки центарПољопривредни факултет –Департман за заштиту биља иживотне средине «Др ПавлеВукасовић»,Центар за повртларствоЗемун, БеоградБанатска 31ЗрењанинПетра Драпшина 15Нови Сад,Ул. Трг Доситеја Обрадовића бр. 8021/350 366, 450 616Смедеревска Паланка,Карађорђева 71хемијске и физичке особинеђубривахемијске и физичке особинеђубривахрањива вредност ђубрива;микробиолошка ђубривахрањива вредност ђубрива163
9.1.2 Поступак добијања овлашћења за стручне организације за мерење емисије иимисијеСтручне организације подносе захтев за овлашћивање Министарству животне срединеи просторног планирања. Пре подношења захтева стручна организација је дужна да се упознаса:• Правилником о ближим условима које морају да испуњавају стручне организацијекоје врше мерења емисије и имисије („Службени гласник РС“, бр. 5/02)• Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријума зауспостављање мерних места и евиденцији података („Службени гласник РС“ бр.54/92 и 30/99)• Правилником о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења иевидентирања података („Службени гласник РС“ бр. 30/97 и 35/97)• Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 66/91, 83/92, 53/93,67/93, 48/94, 53/95) у делу који се односи на заштиту ваздуха, заштиту природнихдобара и заштиту од буке и Законом о заштити животне средине („Службенигласник РС“ бр. 135/2004).У случају када стручне организације задовољавају услове прописане правилницима,попуњавају формулар за добијање овлашћења за мерење емисије, односно имисије.Утврђивање испуњења услова врши Комисија коју образује Министарство животне срединеи просторног планирања. Комисија излази на лице места где проверава наводе стручнеорганизације, која је поднела уз захтев за овлашћивање за мерење емисије/имисије, попитању кадра, опреме, простора и начина евидентирања података и утврђује стручност уреализацији мерења емисије/имисије. Записнички се констатује чињенично стање утврђенообиласком одређене стручне организације. Након увида у документацију, провере на лицуместа и записнички констатованог чињеничног стања доноси се одговарајуће решење, а ускладу са законском регулативом.Списак овлашћених организација од стране Министарства животне средине ипросторног планирања за мерење емисије и имисије1. Институције које су добиле решење након ступања на снагу Правилника о ближимусловима које морају да испуњавају стручне организације које врше мерење емисије иимисије („Службени гласник РС“, бр. 5/02):1.1. Пре ступања на снагу новог Закона о заштити животне средине („Службенигласник РС“, бр. 135/04), планира се ревизија решења:1. ДП ”Ваљаоница бакра” ДД, Севојно, од 09.2002. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ;2. Машински факултет – Центар за рационално газдовање енергијом, Крагујевац,ул. Сестре Јањић 6, од 09.2002. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;3. ЕПС ЈП ТЕ „Никола Тесла”, Обреновац, од 09.2002. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;4. Завод за јавно здравље, Врање, од 09.2002. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;5. Завод за јавно здравље, „Поморавље”, Ћуприја, од 02.2002. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ и од 05.2003. године ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;6. Институт за нуклеарне науке ”Винча” – Лабораторија за термотехнику и енергетику,од 07.2002. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ EМИСИЈЕ;7. Институт за јавно здравље „КРАГУЈЕВАЦ”, Крагујевац, од 11.2002. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ и од 05.2004. године ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;8. РТБ БОР-ГРУПА, Институт за бакар Бор д.о.о., Бор, од 03.2003. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ;
9. Машински факултет у Београду – Центар за процесну технику, од 03.2003. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;10. Машински факултет у Краљеву – Центар за термоенергетику, од 05.2003. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;11. Завод за јавно здравље, Ваљево, од 08.2003. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;12. Институт за физику, Београд, ул. Прегревица 118, од 02.2004. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;13. Машински факултет у Београду, Лабораторија за горива и сагоревања,ул. 27. марта 80, од 02.2004. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;14. ИХТМ – Центар за хемију, Београд,ул. Његошева 12, од 08.2004. годинеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ;15. Завод за јавно здравље ЧачакРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-273/2003-02 од 28.12.2004.16. ЈКП Београдске електранеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр.353-01-281/2004-02 од 13.12.2004.1.2. Након ступања на снагу новог Закона за заштиту животне средине (″Службенигласник РС″, бр. 135/04) - овлашћење важи закључно са 31.12.2006.године:1. Мол, АД за хемију, биотехнологију и консалтинг - Кнез Михаилова 11-15, БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-01756/2004-02 од 23.05.2005.2. Институт за јавно здравље Ниш – Булевар Браће Танкосића 50, НишРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00666/2003-02 од 23.05.2005.3. Институт за јавно здравље Србије ″Милан Јовановић Батут″ - Др Суботића 5,БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00725 /2005-02 од 15.07.2005.4. Републички хидрометеоролошки завод - Кнеза Вишеслава 66, БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00647/2005-02 од 29.07.2005.5. Завод за јавно здравље Крушевац – Војводе Путника 2, КрушевацРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00496/2005-02 од 02.08.2005.6. Завод за јавно здравље Панчево – Пастерова 2, ПанчевоРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00642/2005-02 од 16.09.2005.7. Завод за јавно здравље Ужице – Веселина Маринковића 4, УжицеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00446/2005-02 од 30.09.2005.8. Завод за јавно здравље Ужице – Веселина Маринковића 4, УжицеРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00445/2005-02 од 30.09.2005.9. Завод за јавно здравље Зајечар - Сремска 13, ЗајечарРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00646/2005-02 од 31.10.2005.10. Градски завод за јавно здравље Београд – Булевар Деспота Стефана 54а, БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00556/2005-02 од 10.11.2005.11. Завод за јавно здравље Краљево – Слободана Пенезића 16, КраљевоРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00686/2005-02 од 30.11.2005.12. А.Д.Заштита на раду и заштита животне средине „Београд“ – Дескашева 7, БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01304/2004-02 од 30.11.2005.13. А.Д.Заштита на раду и заштита животне средине „Београд“ – Дескашева 7, БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01305/2004-02 од 30.11.2005.14. Предузеће за машински електросервис котлова енергетских и индустријскихпостројења „СИМПЕ“ д.о.о. – Душана Петровића Шанета 60, БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00688/2005-02 од 20.12.2005.15. „МД пројект институт“д.о.о. Ниш – Пуковник Рајевски 11, НишРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01667/2006-02 од 29.09.2006.165
16. Завод за јавно здравље „Вера Благојевић“ Шабац – Јована Цвијића 1, ШабацРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00746/2005-02 од 27.01.2006.17. Рударски институт са п.о. Београд, Завод за термотехнику, вентилацију и заштитусредине, Батајнички пут 2, Београд, ЗемунРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00554/2005-02 од 06.02.2006.18. Рударски институт са п.о. Београд, Завод за термотехнику, вентилацију и заштитусредине, Батајнички пут 2, Београд, ЗемунРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00555/2005-02 од 06.02.2006.19. Завод за јавно здравље Лесковац – Максима Ковачевића 11, ЛесковацРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00436/2005-02 од 08.02.2006.20. Завод за јавно здравље Зрењанин – Др Емила Гаврила 15, ЗрењанинРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00093/2006-02 од 10.02.2006.21. СМЕЕО инжењеринг д.о.о. Београд – Булевар АВНОЈ-а 134, Нови БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01256/2005-02 од 10.02.2006.22. Завод за јавно здравље Пожаревац – Јована Шербановића 14, ПожаревацРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00541/2005-02 од 23.02.2006.23. Завод за јавно здравље Суботица – Змај Јовина 30, СуботицаРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00159/2006-02 од 21.03.2006.24. А.Д.«БИО-ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР» Зрењанин – Петра Драпшина 15, ЗрењанинРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00157/2006-02 од 21.03.2006.25. А.Д.«БИО-ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР» Зрењанин – Петра Драпшина 15, ЗрењанинРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00158/2006-02 од 21.03.2006.26. Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина БеоградФранша Депереа 86, БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00557/2005-02 од 27.03.2006.27. Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина БеоградФранша Депереа 86, БеоградРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00558/2005-02 од 27.03.2006.28. Институт за заштиту здравља Нови Сад – Футошка 121, Нови СадРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00422/2005-02 од 03.04.2006.29. Завод за јавно здравље Пирот – Кеј бб, ПиротРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-02454/2005-02 од 10.04.2006.30. Д.О.О. Институт за превентиву, заштиту на раду, противпожарну заштиту и развојНови Сад, Краљевића Марка 11, Нови СадРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00105/2006-02 од 12.04.2006.31. Завод за јавно здравље Кикинда – Краља Петра I бр.70, КикиндаРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00528/2006-02 од 10.05.2006.32. Завод за јавно здравље радника Нови Сад – Футошка 121, Нови СадРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00732/2006-02 од 23.05.2006.33. Институт за безбедност и сигурност на раду д.о.о. Нови Сад – Хајдук Вељкова 11,Нови СадРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00554/2006-02 од 16.06.2006.34. Завод за јавно здравље Сомбор – Војвођанска 47, СомборРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00208/2006-02 од 16.06.2006.35. Институт за безбедност и превентивни инжењеринг д.о.о. – Темеринска 119, НовиСадРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01088/2006-02 од 07.07.2006.36. СП лабораторија а.д. Бечеј - Индустријска зона бб, БечејРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01025/2006-02 од 25.07.2006.37. СП лабораторија а.д. Бечеј – Индустријска зона бб, БечејРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01043/2006-02 од 25.07.2006.38. «Институт за заштиту на раду» а.д. Нови Сад – Школска 3, Нови СадРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01026/2006-02 од 26.07.2006.39. «Институт за заштиту на раду» а.д. Нови Сад – Школска 3, Нови СадРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01044/2006-02 од 26.07.2006.166
40. Институт Ватрогас Нови Сад – Ложионичка бр.19А, Нови СадРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01322/2006-02 од 15.09.2006.41. Holcim (Srbija) a.d. ПоповацРЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00772/2006-02 од 05.10.2006.2. Институције чија су решења („Службени гласник СРС”, бр.27/73,14/74,47/74,24/78,52/80) у поступку ревизије, али и даље важећа (документација комплетна, организоватиобилазак Комисије):1. Геоинститут, Београд;2. Хемијска индустрија ”Зорка”, Шабац3. „1.мај“ Институт за квалитет радне и животне средине, Ниш4. Мол, АД за хемију, биотехнологију и консалтинг.9.1.3 Поступак добијања овлашћења за стручне организације за испитивање отпадаСтручне организације подносе захтев за овлашћивање Министарству животне срединеи просторног планирања на обрасцу који је одштампан уз Упутство о условима које треба даиспуњавају стручне организације и друга правна лица које врше испитивање отпада и чинињегов саставни део (Прилог 3). Утврђивање испуњења услова које треба да испуњавајустручне организације и друга правна лица која врше одређену врсту испитивања отпадаи/или класификацију отпада врши Комисија коју образује Министарство животне средине ипросторног планирања.По добијању захтева Комисија прегледа приспелу документацију и после тога вршиобилазак лабораторије где проверава наводе стручне организације, које је поднела уз захтев,по питању кадра, опреме, простора и начина евидентирања података и утврђује стручност уреализацији испитивања отпада. Након увида у документацију и обиласка лабораторијезаписнички се констатује чињенично стање и доноси одговарајуће решење, а у складу сазаконском регулативом.Списак овлашћених организација од стране Министарства животне средине ипросторног планирања• Застава аутомобили а.д. ПЦ Централни лабораторијум, улица Трг Тополиваца бр. 4,Крагујевац• Институт за испитивање материјала А.Д. - Центар за материјале, Лабораторија заиспитивање материјала, Булевар војводе Мишића 43, Београд• Градски завод за јавно здравље, Булевар деспота Стевана 54а, Београд167
Табела 9.А3: Списак лабораторија које поседују техничке капацитете и пружају комерцијалне услуге за анализу POPs хемикалијаНазив лабораторијеАдреса/контакт особа/тел/факс/e-mailОпрема за анализуPOPs хемикалијаВрста акредитацијеPOPs пестициди у води, ваздуху,земљишту, седименту, храни и биоти –JUS ISO 17 025Градски завод за јавно здравље,БеоградБулевар деспота Стефана 54а,11000 БеоградДр. Марина Мандић-МиладиновићТел:011 32 35 080Факс:011 32 35 080e-mail: marina.mandic@zdravlje.org.yuкапиларна колона + ECD(Electron capture detection)капиларна колона + MSD(Mass selective detection)HCB у води, ваздуху, земљишту,седименту, храни и биоти– JUS ISO 17025PCB у води, ваздуху, земљишту,седименту, храни и биоти– JUS ISO 17025Институт за јавно здравље Србије«Милан Јовановић Батут»Лабораторија за екотоксиколошкудијагностикуДр Суботица 5,11000 БеоградСветлана Лабус БлагојевићТел:011 2684 566Факс: 011 68 55 93e-mail: Labuss@batut.org.yuwww.batut.org.yuПетра Драпшина 15,23000 Зрењанинкапиларна колона + ECD(Electron capture detection)капиларна колона + MSD(Mass selective detection)PCDD/PCDF у води, ваздуху, земљишту,седименту, храни и биоти – JUS ISO 17025POPs пестициди у храни и води- JUS ISO9001:2001, JUS ISO/IEC 17025HCB у храни и води- JUS ISO 9001:2001,JUS ISO/IEC 17025PCB у храни и води- JUS ISO 9001:2001,JUS ISO/IEC 17025АД „Био-Еколошки Центар“, ЗрењанинМиљковић АлександраТел: 023 545-722; 543-712: 523-156Факс: 023 523-158e-mail: labbec@bioec.co.yu,bioekoloski@bioec.co.yuкапиларна колона + MSD(Mass selective detection)POPs пестициди у храни, води,вегетацији - JUS ISO/IEC 17025HCB у храни, води, вегетацији - JUSISO/IEC 17025www.bioec.co.yu
Институт за нуклеарне науке ВинчаЛабораторија за хемијску динамику исталну едукацијуПриродно математички факултет, НовиСадДепартман за хемијуАнахем, БеоградМике Аласа 12-14,11000 БеоградЂуро ЧокешаТел:011 3447 278Факс: 011 3447 278e-mail: lab060@vin.bg.ac.yuhttp://www.vin.bg.ac.yu/060/index_s.htmТрг Доситеја Обрадовића 321 000 Нови Садмр Јелена ТричковићТел: 021 450 041Факс: 021 454 065e-mail: bozo@ih.ns.ac.yuwww.ih.ns.ac.yuМоцартова 8,11 160 БеоградАнтоније ОњиаТел: 011 3422 800Факс: 011 3422 800e-mail: anhem@eunet.yuwww.anahem.co.yuкапиларна колона + MSD(Mass selective detection)капиларна колона + ECD(Electron capture detection) -капиларна колона + MSD(Mass selective detection)--169
Овлашћене установе за давање токсиколошке оцене отроваУслови које морају испуњавати правна лица која врше испитивање отрова прописни сучл. 12., 13., 14. и 16. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ” број15/95, 28/96 и 37/02), као и Правилником о условима које морају испуњавати организације задавање токсиколошке оцене отрова и организације за давање оцене ефикасности отрова („Сл.лист СФРЈ” број 22/92).Редниброј1.2.3.Табела 9.А4: Списак овлашћених установа за давање токсиколошке оцене отроваНазив установе Адреса Телефон/факс Контакт особаПољопривреднифакултетИнститут за биолошкаистраживања «ДрСиниша Станковић»Институт заистраживања упољопривреди«Србија»4. ВМА5.ФармацеутскифакултетИнститут затоксикологијуакадемик ДанилоСолдатовићБеоград, ЗемунНемањина 6Београд,Деспота Стефана 142Београд, ЗемунБантска 31бБеоград,Црнотравска 17Београд,Војводе Степе 4506. Медицински факултетп.фах 6627. Медицински факултет8.9.10.ПољопривреднифакултетИнститут за заштитубиљаИнститут за заштитубиљаи животну срединуВетеринарскифакултетБеоград,Др Суботића 1,Нови Сад,Хајдук Вељкова 3Нови Сад,Трег ДоситејаОбрадовића 8Београд,Теодора Драјздера 9Тел: 011 2615-315/лок.216011 3161-496Факс: 011 2193-659Тел: 011 2764-422Тел: 011 3076-133011 3076-136Тел: 011 3672-187011 2662-755,011 26116-824 лок.26198Тел: 011 3951 250,011 3951 251Тел: 011 684-479011 686-025Факс: 011 684-479Тел: 021 22-172Факс: 021 615-771Тел.: 021 6350-366Тел: 011 2663-672Факс: 011 2669-860Тел: 011 3615-436,Београд,лок. 373Булевар ослобођења 18Факс: 011 2685-936проф.др. СлавољубВиторовићдр Ранка Поповићпроф.др МаркоАнђелковићдр Марина Вукшапроф. др НешкоНешковићпроф.др ДушанЈовановић/доц.дрЗоран Шегртпроф. др БиљанаАнтонијевићпроф. др ВеснаМатовићпроф.др. РанкаСамарџићпроф. др Ана СабоПроф. др МаријаЗгомбаПроф. др ВитомирЧупић170
Табела 9.А5: Списак овлашћених установа за давање оцене о ефиканости отроваРедниброј1.2.3.4.5.6.7.8.Назив установе Адреса Телефон/факс Контакт особаПољопривреднифакултетИнститут забиолошкаистраживања «ДрСиниша Станковић»Институт заистраживања упољопривреди«Србија»Шумарски факултет(овлашћен за давањеоцене о ефикасностиотрова у областизаштите дрвета)Завод за превентивнумедицину, ВМАВетеринарскифакултетПољопривреднифакултет- Департманза заштиту биља иживотне срединеМедицинскифакултетБеоград, ЗемунНемањина 6Београд,Деспота Стефана142Београд, ЗемунБантска 31бБеоград,Кнеза Вишеслава 1Тел: 011 2615-315/лок.216011 3161-496Факс: 011 2193-659Тел: 011 2764-422Тел: 011 3076-133011 3076-136Тел: 011 35-53-122Факс: 011 25-45-485БеоградЦрнотравска 17 Тел: 011 2661-122Београд,Булевар ослобођења18Нови Сад,Трег ДоситејаОбрадовића 8Нови Сад,Хајдук Вељкова 3Тел: 011 3615-436, лок.373Факс: 011 2685-936021 6350-366Тел: 021 22-172Факс: 021 615-771проф.др. СлавољубВиторовићдр Ранка Поповићпроф.др МаркоАнђелковићдр Илија Перићпроф.др ЉубодрагМихајловићдр НовицаСтајковићпроф.др. ВитомирЋупићПроф. др МаријаЗгомбапроф. др Ана СабоОвлашћена институција за контролу отрова - Институт за хемију, технологију иметалургију- Центар за хемију, Београд, Студентски трг 12-169.2 Преглед опремљености државних органа и институција рачунарскомопремомДржавни органи су добро опремљени основном рачунарском опремом новијепроизводње. Већина рачунара унутар институција је умрежена, запослени имају «on-line»приступ интернету и користе електронску пошту. У научним и високо-школским образовниминституцијама, као и у заводима за заштиту здравља и осталим медицинским институтиманема довољног броја персоналних рачунара, тако да је од изузетне важности унапредитипостојеће стање.9.3 Преглед образовних програма који се баве хемикалијамаБитан фактор за успешну реализацију циљева за правилно управљање хемикалијама каоважног чиниоца одрживог развоја представља квалификован научни и стручни кадар, што171
треба обезбедити унапређењем наставе у средњим хемијским школама, осавремењивањемпрограма и метода наставе на високошколским установама и успостављањем системаперманентног усавршавања у току рада. Поред техничких дисциплина, у наставнимпрограмима значајније место треба дати и другим областима, попут животне средине,економије, пројектног менаџмента, управљања квалитетом у животној средини, легислативе.На тај начин обезбедиће се праћење савремених трендова и развоја нових технологија одзначаја за сектор хемикалија.У Србији постоје средње хемијске школе које образују хемијске техничаре, који сеуглавном запошљавају у индустрији и у предузећима које се баве трговином хемикалијама.Такође, постоје и средње/више медицинске, фармацеутске, стоматолошке, ветеринарске школекоје едукују кадар за безбедно управљање хемикалијама.Хемија се у Србији изучава на пет факултета који се баве образовном и научномделатношћу; на Хемијском факултету у Београду и још 4 Природно-математичка факултетакоји се налазе у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Приштини. На Хемијском факултету уБеограду постоји шест катедри, за органску, неорганску и аналитичку хемију, биохемију,катедра за наставу и катедра за примењену хемију. Хемијски факултет организује и изводинаставу у четири студијска програма: дипломирани хемичар, професор хемије; дипломиранибиохемичар и дипломирани хемичар за животну средину. Студијски програм Дипломиранихемичар за животну средину је произашао из смера Хемија животне средине као последицареалних потреба друштва за стручњацима из ове области. Поред општих предмета из областихемије, овај студијски програм укључује и ускостручне предмете из области хемије животнесредине (загађиваче и загађење, мере за спречавање загађења воде, ваздуха, хране, земљишта,управљање квалитетом у животној средини и законску регулативу из ове области), као итоксикологију и екологију (детаљан план и програм студија доступан је на адресиwww.chem.bg.ac.yu).На Фармацеутском факултету у Београду се изучава Токсикологија са аналитиком,Токсиколошка хемија, Клиничко-токсиколошке анализе, Процена ризика по здравље људи,Екотоксикологија, Генотоксикологија, Индикатори животне средине и одрживог развоја,Санитарна хемија као и Контрола здравствене исправности намирница. Међутим, требаприметити да не постоји образовни профил на основним студијама дипл. токсиколог. НаМедицинском факултету у Београду постоје последипломске студије-уже специјализације изобласти професионалне токсикологије, затим ургентне токсикологије и посебно из областиекотоксикологије. Субспецијалистичку диплому из ових области стекао је изузетно мали бројстручњака, реда величине 30-40. Нажалост, у програму основне наставе (додипломске наставе)токсикологији није дат адекватан значај тако да се токсикологија изучава у оквируфармакологије (али само токсикологија лекова), хигијене (екотоксикологија, али је у овомслучају пажња усмерена на метале, а не на материје које су стварно присутне у животнојсредини), судској медицини (форензички аспекти) и медицине рада (професионалнатоксикологија, са фокусом на метале и пестициде). У новом наставном програму предвиђен јеизборни предмет из ургентне токсикологије што је велики напредак у односу на постојећестање, али још увек не одговара стварним потребама и ситуацијама до којих долази уредовном раду лекара. Фармацеутски факултет у Београду реализује здравственуспецијализацију из токсиколошке хемије и академске докторске студије из токсикологије.На Фармацеутском факултету у Београду, настава из Токсиколошке хемије се изводи од1946. године. Једино на овом факултету, већ дуги низ година, студенти стичу знања изразличитих области токсикологије (професионалне, судске, клиничке токсикологије,токсикологије бојних отрова, пестицида, лекова, екотоксикологије). Токсикологија се изучавау оквиру студијског програма интегрисаних академских студија магистар фармације имагистар фармације – медицински биохемичар у оквиру обавезних предмета: токсикологија сааналитиком и клиничко-токисколошке анализе, као и у оквиру изборних предмета: средствакоја изазивају зависност са аналитиком, екотоксикологија, процена ризика по здравље људи и172
индикатори загађења животне средине и одрживи развој. У оквиру последипломских студија,Институт за токсикологију академик Данило Солдатовић организује здравственуспецијализацију из Токсиколошке хемије у трајању од 36 месеци и докторске студије изТоксикологије, чији је нов програм усвојен на Универзитету.Област заштите биља предаје се на основним студијама на Пољопривреднимфакултетима у Београду и Новом Саду.На Технолошко-металуршком факултету у Београду постоје, поред осталих, катедре захемијско инжењерство, органску и неорганску хемијску технологију, за аналитичку хемију, заопшту и неорганску хемију, биохемијско инжењерство, као и инжењерство заштите животнесредине.Треба констатовати да не постоје специфични тренинзи за обуку државних службеникакоји се баве управљањем хемикалијама са административног аспекта.9.4 Коментари и препорукеПрегледом стања лабораторијске инфраструктуре, идентификовано је да постоји великинедостатак одговарајућих техничких капацитета у лабораторијама, односно овлашћениминституцијама за квалитативно и квантитативно испитивање хемикалија, као и за испитивањаутицаја хемикалија на здравље и животну средину. Потребно је израдити детаљну студију какоби се сагледале потребе за спровођење захтева које намећу нови прописи у области управљањахемикалијама на основу сагледавања тренутног стања опремљености лабораторија. Студијатакође треба да сагледа могућности за рационалну употребу постојеће и нове лабораторијскеопреме и постојећег стручног кадра.С обзиром да није успостављен национални систем провере лабораторија да ли раде ускладу са принципима добре лабораторијске праксе (ДЛП), потребно је да Министарствоздравља преко Министарства економије и регионалног развоја покрене иницијативу зауспостављање сарадње са радном групом Организације за економску сарадњу и развој(OECD), која се бави успостављањем принципа добре лабораторијске праксе. То је неопходнокако би се у Србији успоставио национални систем за проверу рада лабораторија у складу сапринципима добре лабораторијске праксе, што ће бити прописано новом законскомрегулативом из области хемикалија која је хармонизована са ЕУ прописима. Број лабораторијакоје ће у нашој земљи моћи да добију ДЛП сертификат биће релативно мали, а за очекивати једа лабораторије неће радити испитивања само једне врсте хемикалија (средства за исхранубиља, средства за заштиту биља, биоциди, индустријске хемикалије) које су обухваћенепојединачним законима, тако да нема потребе да се испитивање хемикалија уређује у вишеразличитих закона. С обзиром на ограничен број будућих лабораторија са ДЛП сертификатом,као и на чињеницу да ће испитивања урађена у тим лабораторијама бити захтевана у оквирувише закона, потребно је урадити студију којом ће се предложити најефикаснији инајрационалнији начин увођења ДЛП система у нашој земљи, који ће бити признат од странерадне групе OECD за добру лабораторијску праксу.Постојећи систем овлашћивања правних лица за лабораторијско испитивање хемикалијаод стране надлежних државних органа, како је одређено постојећим прописима, а које сезаснива на провери списка опреме, кадра, простора, треба заменити са поступком акредитацијеодговарајућих аналитичких метода. У Предлогу Националног програма за заштиту животнесредине предложено је да лабораторије треба да буду акредитоване у складу са међународнимстандардом ISO/IEC 17025, односно сертификоване у складу са добром лабораторијскомпраксом. Такође је предложено да треба успоставити референтне лабораторије и применитијединствене процедуре анализе и узорковања.173
На основу информација добијених из Министарства пољопривреде, шумарства иводопривреде у току је поступак формирања Националне референтне фитосанитарнелабораторије у Батајници. У области пестицида Национална референтна лабораторија ће себавити остацима (резидуама), микотоксинима, тешким металима и хемијским и физичкимособинама пестицида у поступку регистрације, као и припремањем методологије запострегистрациону контролу и њеним координирањем. У оквиру НРФЛ предвиђено јеопремање и едукација пет регионалних лабораторија које ће се бавити испитивањемефикасности пестицида, а које ће бити референтне у области здравља биља, физичких ихемијских особина у току пострегистрационе контроле (инспекцијски узорци, у складу сапланираним контролама на годишњем нивоу). Међутим, при формирању и организовању радаових нових лабораторија потребно је узети у обзир и захтеве за испитивањем који ће битипрописани новим законом о биоцидима.С обзиром да је Министарство за инфраструктуру констатовало као један од важнихпроблема недостатак прописа којима се уређује поступак давања овлашћења институцијама заиспитивање амбалаже, контејнера и цистерни за превоз опасне робе, потребно је такође истаћинеопходност акредитације методологија за наведена испитивања.174
10. ПОГЛАВЉЕ: ПРИПРЕМА И ОДГОВОР НА ХЕМИЈСКИ УДЕС10.1 Припрема и одговор на хемијски удесУ Закону о заштити од природних и других катастрофа великог обима („Сл. Лист СРС“бр. 20/1977, 24/1985, 27/1985, 6/1989, 52/1989 и „Сл. Лист РС“ бр. 53/1992, 67/1993, 48/1994)дата је одредба којом се прописује обавеза за реаговања у случају опасности на националном илокалном нивоу. Овај закон обавезује надлежне органе на националном и локалном нивоу даприпреме и имплементирају план заштите од удеса.На националном нивоу, Србија поседује Национални план за ванредне ситуације којим јеобухваћено и реаговање на катастрофе са прекограничним ефектима. Овај план је припремилоМинистарство одбране које је надлежно и да га спроводи.Управа за ванредне ситуације Министарства одбране такође је надлежна за локалнецентре за обавештавање о удесу. Јединица локалне самоуправе је обавезна да припреми планзаштите од удеса којим су обухваћена ризична постројења. У спровођењу ових обавезаукључени су инспектори Министарства одбране.Према Закону о локалној самоуправи („Сл. Лист РС“ бр. 129/07), председник општине јеодговоран за спровођење акција као одговор на удес.У делу Закона о заштити животне средине ( „Сл. Лист РС“ бр. 135/04) којим се уређујепоступање у случају хемијског удеса прописано је да су ризична постројења дужна даприпреме и спроводе план заштите од удеса и извештај о стању безбедности односно политикупревенције од удеса као и да их редовно ажурирају. План заштите од удеса одобраваМинистарство животне средине и просторног планирања.У циљу бољег реаговања у случају удеса предузете су многе активности као што суорганизовање радионица и тренинга за запослене у ватрогасним јединицама, члановемобилних екотоксиколошких јединица које су укључене у спровођење прописа о превенцијиудеса и о реаговања у случају удеса.10.2 Преглед хемијских акциденатаТабела 10.А: Листа хемијских акцидената у 2007. години(Извор: Извештаја Мобилне екотоксиколошке јединице Градског завода за јавно здрављеи Републичке инспекције за заштиту животне средине)Датумакцидента01.-05.02.2007ЛокацијаНасеље ПанчевоРафинеријанафте,ПетрохемијаВрста акцидентаЕпизодно загађењеваздуха изиндустријеХемикалија(хемикалије) уудесуБензен и другилакоиспарљивиароматичниугљоводонициД: БројсмртнихслучајеваИ: БројповредаЕ: БројевакуисанихД : 0И : 0E : 0Загађење иштета уживотнојсрединиЕпизоднозагађењеваздуха175
13.-15.03.2007.29.-30.03.2007.10.-12.05.2007.20.05.200704.06.2007.07.06.200721.06.2007.15.07.2007.21.07.2007.Насеље Љиг,Предузеће„Хамилтон“БатајницаКомплексЕлектронскеиндустријеФабрика јестивогуља „Младост“ШидЖелезничкастаницаМладеновацУлица Видска –Петроварадинска,БеоградХладњача«Воћар»СвилајнацЦаринскитерминал –ВршацВелики ЦрљаниелектранаПадинска скела,БеоградАкцидентноизливање боје уземљиште и потокТодоревац и рекуЉигПожар у магацинухемикалија фирме„Херман“ уБатајнициАкцидентноцурењехлороводоничнекиселине (34%) изоштећеногрезервоара наоколно земљиштеЗадесно цурењебензина из вагонцистерне укомпозицији којаје транспортоваланафтне дериватена релацијиРесник-НишПроналажењепластичног буретаса тиогликолномкиселином идругих хемикалијана градскојграђевинскојпарцелиАкцидентноистицањеамонијака напостројењу захлађењеИстицања 1800литаранатријумхидроксида након удесаПуцање насипаИскакање тривагон цистерне сапропанбутаном изкомпозицијеНа основурезултаталабораторијскеанализе узоракаможе сезакључити да серади о боји која Д : 0не садржи И : 0штетне опасне E : 0материје из групелако испарљивихароматичнихугљоводоника иорганскихрастварачаHg, KCl, ксилен,толуен, метанол,итд.)Хлороводоничнакиселина (34%)БензинТиогликолнакиселина и другехемикалијеАмонијакНатријумхидроксидПепео са арсеномПропанбутанД : 0И : 2E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Загађењеземљишта ипотока,односно рекеЗагађењеваздухаЗагађењеземљиштаПодаци нисудостављениЗагађењеваздухаЗагађењеваздухаКонтаминацијаземљиштаЗагађење рекеЗагађењеваздуха иземљишта176
29.07.200730.07.200731.07.2007.Река Скрапеж,Пожега.Железничкастаница, ГПКелебијаПут Баточина-Крагујевац21.-25.08.2007. Куршумлија25.-30.08.2007. Сурдулица28.08.2007. до01.10.2007.06. 09. 2007.13.09.2007.30.09.2007.„ХИП Азотарад.о.о.“ ПанчевоМлекара „Имлек“а.д. у КраљевуПредузеће„ФРУВЕЛА“ДОО ЛајковацПут за НовуВарош08.10.2007. Пут за ХоргошТровање рибеуслед изливањаотпадних вода изиндустријеЦурење цистерне,у којој се налазисупстанца whitespiritПревртањекамиона ицистерне иистицања 24 тонемазутаЗагађење отпаднимматеријама изДрвне инд. ШИК„Копаоник“Загађење ваздухаиз радаиндустријскихкомплексаЗагађење ваздухаиз индустријеАкцидентноистицањеамонијака изамонијачнихинсталацијарасхладногсистема у млекариИстицањеамонијака израсхладногсистемаПревртањецистерне са евродизеломИстицање нафте изрезервоара аутохладњачеприликомпревртања утранспортуОтпадне воде изиндустрије којапри прозводњикористи борнукиселину, HCl,NaOHwhite spiritНафтнипроизводиОтпаднематеријеФенол,формадлдехид,PAH,суспендованечестицеАмонијак иазотни оксидиАмонијакАмонијакНафтнипроизводиНафтаД : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 6E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Загађење рекеНема податакаЗагађење тлаКонтаминацијаповршинскихвода рекаТоплице иБањске,приобалногземљишта иречног корита,као иатмосференасељаКуршумлијаЕпизоднозагађењеваздухаЕпизоднозагађењеваздухаЗагађењеваздухаЗагађењеваздуха радногпростораЗагађење тлаЗагађење тла177
13.-15.10.2007.Хладњача„Фрувела“ –Лајковац02.11.2007. Железник18.11.2007. Сопот, Београд25.11.2007.14.12.2007.14.12.2007.О.Д. рафинеријанафте Панчево,улСпољностарчевачка бр. 199НИС Петрол,Варешка ББ,Раковица,БеоградАеродром„Никола Тесла“,БеоградАкцидентноистицањеамонијака изоштећеногцевоводаМеханичкооштећењецевоводапропанбутанаПожар у ЛивнициДМБ услед пуцањаливачке пећи иизливање легуреПробој на линијирефлуксаатмосферскедестилације сировенафте у блоку 6Неконтролисаноизливање 2 тонеопасног отпада одчишћењарезервоараИзбацивањекерозина ипринудно слетањеавиона са линијеБеоград-БечАмонијакПропанбутанБензин иорганскирастварачиКерозинД : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Д : 0И : 0E : 0Загађењеваздуха радногпростораПрисуствонепријатнихмирисаНема податакаНема податакаПродор уканализацију иповршинскеводеЗагађењеваздуха иземљишта178
11. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ11.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије11.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумима11.3 Учешће у пројектима техничке помоћи11.4 Коментари и препоруке11.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије• Закон о потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног кретањаопасних отпада и њиховом одлагању („Сл. лист СРЈ - Међународни уговори“, бр. 2/99)• Закон о ратификацији Монтреалског протокола о супстанцијама које оштећујуозонски омотач („Сл. лист СФРЈ - Међународни уговори“, бр. 16/90„Сл. лист Србије и Црне Горе - Међународни уговори“, бр.2/04)• Закон о ратификацији Бечке конвенције о заштити озонског омотача, сприлозима I и II („Сл. лист СФРЈ - Међународни уговори“, бр.1/90)• Закон о ратификацији Споразума о заштити вода реке Тисе и њених притока одзагађивања („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.1/90)• Закон о ратификацији Конвенције о прекограничном загађивању ваздуха навеликим удаљеностима („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.11/86)• Закон о ратификацији Протокола уз Конвенцију о прекограничном загађивањуваздуха на велике даљине о дугорочном финансирању Програма сарадње за праћење ипроцену прекограничног преноса загађујућих материја у ваздуху на велике даљине уЕвропи (ЕМЕП) („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 2/87)• Уредба о ратификацији Конвенције о заштити од опасности тровања бензолом(„Сл. лист СФРЈ” - Међународни уговори,бр.16/76)• Закон о ратификацији Конвенције о спречавању и контроли професионалнихризика проузрокованих канцерогеним супстанцама и агенсима(„Службени лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 3/77)• Уговор о ратификацији Конвенције о забрани усавршавања, производње истварања залиха бактериолошког (биолошког и токсичног) оружја и о њиховомуништавању („Сл. лист СФРЈ“- Међународни уговори, бр.43/74)• Закон о ратификацији Конвенције о заштити радника од професионалних ризикау радној средини проузрокованих загађењем ваздуха, буком и вибрацијом(„Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.14/82)• Закон о ратификацији Конвенције о заштити на раду, здравственој заштити ирадној средини („Сл. лист СФРЈ“- Међународни уговори,бр.7/87)• Закон о ратификацији Конвенције о службама медицине рада („Сл. лист СФРЈ“ -Међународни уговори, бр. 14/89)• Закон о ратификацији Конвенције о безбедности приликом коришћења азбеста(Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 4/89)• Закон о ратификацији Конвенције о забрани развоја, производње, складиштењаи употребе хемијског оружја и о његовом уништавању („Сл. лист СЦГ“ - Међународниуговори“, бр.2/00)• Уредба о ратификацији Европског споразума о међународном друмском превозуопасне робе и протокола о потписивању Европског споразума о међународном друмскомпревозу опасне робе („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 59/72, 8/77)• Уредба о ратификацији конвенције о међународним превозима (COTIF) („Сл.лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 8/84)179
11.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумимаТабела 11.А: Чланство у међународним организацијама, програмима и телимаМеђународнаорганизација/Тело/АктивностМеђународни форум за хемијскусигурност (IFCS)Стратешки приступмеђународном управљањухемикалијама (SAICM)UNEPЕвропска агенција за животнусредину, Радна група захемикалијеUNECEРадна група за имплементацијуПротокола о регистримаиспуштања и преносазагађујућих материја (PRTR)Архуске конвенцијеWorld Health Organi<strong>za</strong>tion is theUnited Nations (WHО)WHO-Колаборативни центар замедицину радаWHO-CEHAPFood and AgricultureOrgani<strong>za</strong>tion of the UnitedNations (FAO)United Nations IndustrialDevelopment Organi<strong>za</strong>tion(UNIDO)International Labour Office (ILO)Светска БанкаOrganisation for Economic Cooperationand Development(OECD)Национална фокалнатачка (Министарство/Aгенција & фокалнатачка)Министарство животнесредине и просторногпланирањаВалентина РађеновићМинистарство животнесредине и просторногпланирањаВалентина РађеновићМинистарство животнесредине и просторногпланирањаАгенција за заштитуживотне средине,Мр Небојша РеџићАгенција за заштитуживотне средине,Мр Небојша Реџић180Остала министарства/агенције које су укључене/ //Министарствопољопривреде, шумарстваи водопривреде//Министарство здравља / /Министарство здравља / /Министарство животнесредине и просторногпланирања иМинистарствоздравља;Биљана Филиповић иСрмена КрстевМинистарствопољопривреде,шумарства иводопривредеМинистарствоекономије ирегионалног развојаМинистарство рада исоцијалне политикеМинистарствофинансијаМинистарствоекономије ирегионалног развојаСекретаријат за заштитуживотне средине градаБеограда (ЕлизабетПауновић)/ /Министарство рада исоцијалне политике/ /Народна банка Србије // /Одговарајуће активностина националном нивоуОдобрен пројекат од странеSAICM Quick StartProgramme «Ажурирањенационалног профила,развој националнихкапацитета за SAICM иодржавање семинара оуспостављању приоритетаза SAICM»Активности управљањахемикалија,биодиверзитета, генетичкимодификовани организми,озонски омотач,десертификација, отпадУчешће у активностимарадне групе и припремапотребних података заизвештавањеУчешће у активностимарадне групе и припремапотребних података заизвештавањеИзрада акционог плана заживотну средину и здрављедеце- један од четири циљајесте смањење ризика одобољевања и инвалидностидеце због експозицијештетним хемијскимматеријама/
Регионална економска комисија(UNECE)European and MediterraneanPlant Protection Organi<strong>za</strong>tion(EPPO)MEDICHEM (Occupational andEnvironmental Healthin the Production and Use ofChemicals)International Commission onOccupational Health (ICOH)Стручна комисија за РИДOTIF/COTIFОрганизација за забранухемијског оружја (OPCW)Министарствоекономије ирегионалног развојаМинистарствопољопривреде,шумарства иводопривреде -Управаза заштиту биљаСнежана Савчић-ПетрићИнститут за медицинурада „ Др ДрагомирКарајовић“Институт за медицинурада „ Др ДрагомирКарајовић“Министарство заинфраструктуру, ДејанТомић, саветник забезбедност RID/ADRМинистарство заинфраструктуруМинистарствоспољних послова –Комисија РС заспровођењеКонвенције охемијском оружју/ // ///Дирекција за железницеДирекција за железницеМинистарство унутрашњихпослова//Преводи међународнихпрописаПреводи међународнихпрописа/Табела 11.Б: Учешће у међународним уговорима/процедурама за управљањехемикалијамаМеђународни уговориАгенда 21 – Комисија за одрживиразвојБечка конвенција о заштити озонскогомотачаМонтреалски протокол осупстанцама које оштећују озонскиомотачИЛО конвенција 170Базелска конвенцијаWТО споразумОдговорна институцијаМинистарство животне средине ипросторног планирањаАгенција за заштиту животнесрединеМинистарство животне средине ипросторног планирањаМинистарство рада и социјалнеполитике - Управа за безбедност издравље на радуМинистарство животне средине ипросторног планирањаМинистарство економије ирегионалног развојаМинистарство животне средине иОдговарајуће националнеимплементационе активностиПраћење национални индикатора заодрживи развој и израда годишњихизвештаја о истомСпровођење националног програма заискључивање из употребе супстанцикоје оштећују озоснки омотач узподршку Мултилатералног фонда заимплементацију Монтреалксогпротокола.Редовно извештавање Озонскомсекретаријату при програму УН заживотну средину (UNEP) о спољнотрговинском промету супстанци којеоштећују озонски омотач.Издавање увозних/извозних дозвола засупстанце које оштећују озонскиомотач.//У току су преговори Србије са WТО ороби и услугама. План је да 2008.године Србија приступи WТО.181
Стокхолмска конвенција одуготрајним органским загађујућимсупстанцама (POPs)Ротердамска конвенција о поступкудавања сагласности на основупретходног обавештења за одређенеопасне хемикалије и пестициде умеђународној трговиниКонвенција о хемијском оружјуADR-Европски споразум омеђународном превозу опасне робе удрумском саобраћајуRID-Конвенција о међународнимпревозу опасне робе железницомАДН- Европски споразум омеђународном превоз опасне робеунутрашњим пловним путевимаIMDG-Code-Међународни поморскикодекс за опасну робуInternational Plant ProtectionConvention (IPPC)просторног планирањаМинистарство животне средине ипросторног планирањаМинистарство животне средине ипросторног планирањаКомисија Р.Србије за спровођењеКонвенције о забрани хемијскогоружја (радно тело Владе –међуресорско –председник Комисијеиз Министарства спољних послова),Одлука Владе (Сл. Гласник РС бр.69/06)Министарство за инфраструктуруМинистарство пољопривреде,шумарства и водопривреде –Управаза заштиту биљаИзрада Националног плана заимплементацију конвенције којифинансира GEF са UNEP-ом каоимплемнтационом агенцијомДавања сагласности на основупретходног обавештења за увозопасних хемикалија и пестицида изконвенцијеЗакон о забрани развоја, производње,складиштења и употребе хемијскогоружја и о његовом уништавању (Сл.Лист СЦГ бр. 44/05); Нови Закон РС упроцедури за усвајање.Закон о спољној трговининаоружањем, војном опремом и робомдвоструке намене, „Сл. ГласникСЦГ“, бр. 7/2005Израда годишњих декларација о увозуи извозу супстанци са двострукомнаменом из конвенције ипостројењима која производедискретне органске супстанце.Праћење и имплементација унационално законодавство/11.3 Учешће у пројектима техничке помоћиТабела 11.В: Учешће у међународним пројектима техничке помоћиИме пројектаИзрада плана заимплементацијуСтокхолмскеконвенције одуготрајниморганскимзагађујућимсупстанцама (POPs)ИмплементацијаПротокола орегистримаиспуштања и преносазагађујућих материја(PRTR ПротоколаАрхуске конвенције)у СрбијиУкључене међународне/билатералне донаторскеагенцијеUNEP-GEFREC, канцеларија заСрбијуНационална фокалнатачкаМинистарствоживотне средине ипросторног планирања- (координаторпројекта- проф. ИванГржетић, националнафокална тачка:Валентина Рађеновић)Министарствоживотне средине ипросторног планирања-Агенција за заштитуживотне средине(фокална тачка: мрНебојша Реџић)182Циљеви/Релевантне активностиПрипремити националниимплементациони план заСтокхолмску конвенцијуРазвити систем за извештавање оизвршавању обавеза из конвенцијеЈачати административне иинституционалне капацитете зауправљање POPs хемикалијамаУспостављање и одржавањеинтегралног катастра загађивачаДоношење неколико новихподзаконских аката којима ће сеближе уредити успостављање овогрегистра, као што су: Правилник оИнтегралном катастру загађивача;Упутство за извештавање заИнтегрални катастар загађивача;Упутство за оцену квалитетаподатака; Упутство за оцену
поверљивости података и Упутствоза приступ подацима из регистраРазвијање системареаговања у случајухемијскихакциденатаОпремање мобилнихекотоксиколошкихјединица (МЕЈ) иинтерветнихјединицаватрогаснихјединица(ИЈ) у Србији зареаговање уакцидентима притранспорту опаснихматеријаУправљање ризикомод хемикалија уСрбијиЈачањеадминистративних иинституционалнихкапацитета залабораторије у ланцухранеЕвропска агенција зареконструкцијуДонација италијанскевладе1.500.000.00 ЕУРДонација Шведскеагенције за развој исарадњу (SIDA)760 000 ЕУРЕвропска агенција зареконструкцију,Contract: SR2005/IB/AG/04МЖСПП - Одељење зауправљање ризиком иодговором на удес(координатор: СтевоТубић)МЖСПП и заводи зајавно здравље у СрбијиМЖСПП- Одељење захемикалијеМинистарствопољопривреде,шумарства иводопривреде183Израда новог Правилника ометодологији за израду проценеопасности од удеса са опаснимматеријама и условима зауправљање ризиком од удеса.Правилник ће бити у складу саЗаконом о заштити животнесредине из 2004. године и SEVESOДирективомОпремање мобилнихекотоксиколошких јединица (МЕЈ)и интерветних јединицаватрогаснихјединица (ИЈ) у Србијиза реаговање у акцидентима притранспорту опасних материјаУспостављање адекватнихинституционалних капацитета истварање одговарајућихадминистративних алата(организација центара за пружањепомоћи индустрији и развојтехничких смерница радипостизања одговарајућег нивоапримене прописа у областиуправљања хемикалијама које јеусклађено са законодавством ЕУ,као и израда инвентара хемикалијастављених на тржиште уелектронској бази података) запостизање одговарајуће контролехемикалија.Успостављање Агеније залабораторије у ланцу хране – развојструктуре Агенције у смислуразвоја и ревизија стратешкихакционих планова, едукацијапостојећег особља и обнављањеособља, развоја и ревизијауправљања и процедура контролеквалитета, спостављање системаизвештавања, припрема стратегијеза увођење информационогсистема.Приближавање стандардима идоброј пракси у ЕУ у областибезбедности хране - развојлабораторијских процедура,укључујући имплементацијусистема управљања квалитетом иISO акредитације, едукацијаособља у специфичнимлабораторијама, учешће укомпартимвним испитивањима,успостављање процедура зауправљање лабораторијскимотпадом.Развој способности и капацитеталабораторија које врше испитивања
Излагањеполицикличнимароматичнимугљоводоницимапутем хране ипраћење оштећењаДНКПрво усаглашавањеса Acquicommunitaire изобласти транспортаИзградња капацитетаза успостављањеоснова у циљуспровођења«ЕвропскогАкционог плана заживотну средину издравље деце(CEHAPE -ChildrensEnvironment andhealth Action Plan forEurope)»European ComissionContрact No 505609,Град Београд «in kindcontribution»ЕУ фонд«Twinning project»Траже се финансијскасредства зареализацијуактивности изАкционог планаИнститут за нуклеарненауке „Винча“Министарство заинфраструктуру,Сектор за ЕУинтеграцијекоординира пројекатМинистарство здравља(фокална тачка-дрСрмена Крстев),Министарствоживотне средине ипросторног планирања(фокална тачка –Биљана Филиповић) иСекретаријат зазаштиту животнесредине градаБеограда (фокалнатачка- ВладанаЂукнић)у ланцу хране да достигну захтевенационалног законодавства изахтеве ЕУ, кроз имплементацијусистема управљања квалитетом, усмислу будућег стратешкогпословног планирања, даљи развоји интегрисање лабораторија којераде испитивања хране и пића усистем националне лабораторије,подизање знања везаног запрепоруке ревизије или измена ЕУacquis communautaire у областибезбедности хране и испитивањахране.Израда студије о процени утицајаPAH на оштећење ДНК у СрбијиУсаглашавање домаћих прописа изобласти транспорта са ЕУпрописимаЈедан од 4 приоритетнихрегионалних циљева у оквируCEHAPE је смањење ризика одобољевања и инвалидности збогекспозиције штетним хемијскимматеријама (нпр. тешкимметалима), физичким агенсима(нпр. јакој буци), биолошкимагенсима и ризичној раднојсредини у току трудноће,детињства и адолесценције.Поред пројеката међународне техничке помоћи, крајем 2006. год. Влада РепубликеСрбије усвојила је Национални инвестициони план у циљу финасирања инвестиционихпројеката из буџета у 2006. и 2007. години. Из области заштите животне средине финансираћесе 11 пројеката у укупној вредности од 20 милиона ЕУР. Пројекти који се директно илииндиректно баве хемикалијама односе се на побољшање управљања отпадом и побољшањеквалитета ваздуха у Србији.Табела 11.Д: Учешће у пројектима из Националног инвестиционог планаОбластУправљањеотпадомНазивпројектаИзрададетаљногинвентара PCBи заменатрансформатораи кондензатораДинамика реализацијеТрајање пројекта (у хиљадама евра)пројекта(у месецима) 2006. г. 2007.г.184Укупнавредностпројекта(у хиљадамаевра)14 240 1800 2040
ПобољшањеквалитетаваздухаПобољшањеквалитетаваздухаПобољшањеквалитетаваздухаПобољшањеквалитетаваздухакоји садржеPCB и њиховизвоз радитретманаИзградњаинтегралногсистемамониторингаквалитетаваздуха натериторијиСрбијеИзградњасистемаобавештавања ируковођења услучајухемијског удесана територијиСрбијеОптерећењеживотнесрединеосиромашенимуранијумомСистем раненајаверадијационогакцидента14 30 2670 270024 30 800 83012 10012 6011.4 Коментари и препорукеС обзиром да је придруживање и приступање Европској унији стратешко опредељењеСрбије, Србија чини напоре у наставку процеса преговарања за потписивање Споразума остабилизацији и придруживању. Веома значајан сегмент у том процесу јесте усклађивањезаконске регулативе са ЕУ прописима и ратификација и имплементација већег бројамеђународних конвенција, од којих се значајан део односи на заштиту животне средине. Досада је ратификовано 64 међународна уговора у области заштите животне средине.Србија треба, као што су све земље Европе и сама Европска унија већ урадиле, даратификује две конвенције које се односе на управљање хемикалијама: Ротердамскуконвенцију о поступку давања сагласности за увоз на основу претходног обавештења заодређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини и Стокхолмску конвенцијуо дуготрајним органским загађујућим супстанцама. Одредбама новог Закона о хемикалијама иподзаконских прописа биће у потпуности омогућено спровођење Ротердамске конвенције. Уциљу припреме Србије за ратификацију и имплементацију Стокхолмске конвенције, Србија једобила финансијска средства од UNEP/GEF-а за израду Националног имплементационогплана, процеса који је у току и који се планира да буде завршен до краја 2008. године.Треба констатовати да сарадња између министарстава која су задужена за спровођењеодређених међународних споразума у области хемикалија није на задовољавајућем нивоу.Потребно је формирати међусекторско тело за координацију управљања хемикалијама које ћесе састојати од представника државних органа која су надлежна за управљање одређенимфазама у животном циклусу хемикалија, укључујући и националне фокалне тачке замеђународне споразуме које се односе на хемикалије. Тиме би се осигурало да секоординисано спроводе међународни споразуми које се односе на хемикалије. Показало се као185
веома корисно да је потребно пре ратификације неког међународног споразума припремитиплан за имплементацију тог споразума.Потребно је побољшати степен имплементације међународних споразума у Србији наначин потпуног испуњења свих обавеза преузетих из међународних споразума. Праћењестепена имлементације би могло бити олакшано увођењем система за мониторинг, односнопрецизно дефинисаних индикатора.Потребно је да Министарство здравља преко Министарства економије и регионалногразвоја покрене иницијативу за успостављање сарадње са телима Организације за економскусарадњу и развој (OECD) која се баве појединим аспектима управљања хемикалијама, анарочито са радном групом OECD за успостављање принципа добре лабораторијске праксе. Тоје неопходно како би се у Србији успоставио национални систем за проверу рада лабораторијау складу са принципима добре лабораторијске праксе, што ће бити прописано новомзаконском регулативом из области хемикалија која је хармонизована са ЕУ прописима.У SAICM документима се препоручује да свака земља изради Акциони план заспровођење SAICM-а, те је потребно да то уради и наша земља. Министарство животнесредине и просторног планирања треба да координира овај процес израде, обзиром да јенационална фокална тачка за SAICM.За координацију међународних пројеката техничке помоћи који се реализују у Србији,надлежан је Сектор за донацију и развојну помоћ Министарства финансија, који је формираоISDAKON Информациони систем, једину званичну базу података Владе Републике Србије. Сатехничког аспекта, Информациони систем представља јединствену базу података, Webдизајнирану, којом Влада Републике Србије обезбеђује обједињене информације о донацијама,пројектима, процедурама донатора, постојећим и могућим донаторским фондовима, као иприоритетним пројектима погодним за донаторско финансирање. База је секторскиорјентисана, што значи да је у надлежности сваког ресорног министарства комплетноуношење података/пројеката из конкретног ресора. Дакле, сви пројекти који се тичумеђународне помоћи Републици Србији од 2000. године, укључујући и помоћ сектору заштитеживотне средине, регистровани су у бази података ( www.evropa.sr.gov.yu). Дакле, може секонстатовати да је успостављен систем за координацију међународних донаторских пројеката,али је важно да сва ресорна министарства редовно ажурирају податке у ISDAKON базиподатака о пројектима које реализују.Потребно је да Министарство животне средине и просторног планирања, које је премаЗакону о министарствима („Службени гласник РС“ бр. 43/2007) надлежно за управљањехемикалијама, у предлозима пројеката за јачање административних и других капацитета увекпланира као једну компоненту пројекта успостављање међусекторске, хоризонталнеповезаности појединих држаних органа (повезивање рада инспекцијских служби, израдаелектронске мреже ради брзе размене информација између појединих органа надлежних заразличите области управљања хемикалијама и др.).186
12. ПОГЛАВЉЕ: ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ РАДНИКА И ЈАВНОСТИ12.1. Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њихове безбедности изаштите здравља12.2. Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу ризикаод хемикалија по људско здравље и животну средину12.3. Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштитуживотне средине12.4. Коментари и препорукеЦиљ овог поглавља јесте да представи механизме за информисање радника о ризику одхемикалија у циљу њихове безбедности и заштите здравља, механизме за информисање иучешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу ризика од хемикалија по људскоздравље и животну средину, као и механизме за образовање и информисање јавности опитањима која се односе на заштиту животне средине.12.1 Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њихове безбедностии заштите здрављаУ оквиру Министарства рада и социјалне политике Законом о безбедности и здрављу нараду („Службени гласник РС“, бр. 101/05) образована је Управа за безбедност и здравље нараду, орган који је задужен за спровођење мера на заштити радника на раду, између осталог, иод хемикалија.У Закон је уграђена Директива Савета 98/24/EЕC од 7. априла 1998. године о заштитиздравља и безбедности радника од ризика везаних за хемијске агенсе на раду, као и одредбеКонвенције 170 о безбедном коришћењу хемијских средстава у процесу рада.У оквиру поменутог закона у члану 7. прописане су врсте превентивних мера уостваривању безбедности и здравља на раду (савремене техничке, ергономске, здравствене,образовне, социјалне, организационе и друге мере и средстава за отклањање ризика одповређивања и оштећења здравља запослених и/или њихово свођење на најмању могућу меру)у поступку, између осталих, производње, паковања, превоза, складиштења, употребе иуништавања опасних материја. Превентивне мере прописује министар надлежан за рад. Уоквиру ове обавезе Управа за безбедност и здравље на раду припремиће:1. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијскимагенсима (Директива Савета 98/24/EЕC) до краја 2009. године;2. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању азбесту(Директива Савета 83/447/EЕC) до краја 2009. године;3. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагањукарциногенима и мутагенима (Директива Савета број 2004/37/ЕЗ) до краја 2011. године.Према члану 41. закона, за обављање послова заштите здравља запослених на радупослодавац може да ангажује службу медицине рада. Служба медицине рада упознајезапослене са ризицима по здравље који су повезани са њиховим радом и обавља пословеоспособљавања запослених за пружање прве помоћи. Поред тога, послодавац у складу сачланом 14. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/05) организује иобезбеђује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова заздравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог.Генерално, слична обавеза (упознавања са ризицима запослених) је и до сада постојала,али се у пракси није примењивала. Наиме, у списку дужности лекара медицине рада је иобавеза здравствено-васпитног рада и од скора промоције здравља на радном месту. У овомпослу постоје два проблема, као први је тај што су лекари медицине рада тренутно фокусирани187
на лечење, тако да нису превише заинтересовани да се баве превентивом, с обзиром да се онатренутно и не финансира (ускоро ће бити принуђени да се определе за превентиву или лечење,па ће се ситуација променити). Други проблем је тај што највећи број послодаваца, углавноммалих и средњих предузећа, још није склопио уговор са медицином рада о пружањупревентивних услуга јер нису свесни постојања законске обавезе. Када ови проблеми будурешени, започеће се са здравствено-васпитним радом и промоцијом здравља на радном месту.Он ће се обављати кроз обиласке радних места и разговор са радницима директно на њиховимрадним местима, затим кроз предавања радницима, разговор током периодичних прегледа (алисамо са радницима који раде на радним местима са повећаним ризиком) као и кроз едукацијупредставника радника (синдикати и др.).Инспекцијска служба организована је у Инспекторату за рад, који је посебан орган усаставу Министарства рада и социјалне политике. Инспекторат за рад задужен је заинспекцијски надзор у свим делатностима хемијске индустрије као и у свим делатностима гдесе користе хемикалије. Инспекција рада врши редовне и контролне прегледе, увиђаје повредана раду, доноси решења, подноси пријаве кад судија за прекршаје и друге послове везане заинспекцијски надзор.12.2 Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичуризика од хемикалија по људско здравље и животну срединуУставом Републике Србије прокламовано је право на здраву животну средину, као општељудско право, и обавеза сваког човека да штити и унапређује животну средину.Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04) је прокламованоначело информисања и приступа јавности (члан 9). У остваривању права на здраву животнусредину свако има право да буде обавештен о стању животне средине и да учествује упоступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на животну средину. Подаци остању животне средине су јавни.Пословником Владе Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 100/05) уређена јепроцедура јавне расправе у поступку доношења закона, тако да се за нацрте закона којима себитно мења уређење неког питања или уређује питање које посебно занима јавност обавезноспроводи јавна расправа. У пракси је уобичајено објављивање нацрта на веб-сајту надлежногминистарства, као и у штампи, организовање округлих столова, трибина, јавних расправа и сл.Међутим, утицај јавности на опредељивање садржине подзаконских аката сведен је наминимум. Не постоји обавезна процедура обавештавања јавности и прибављања мишљењајавности у поступку доношења подазконских аката.Национални програм заштите животне средине препознаје проблем који се односи наобразовање и информисање јавности о питањима заштите животне средине у Србији. Иако јеобласт заштите животне средине препозната у систему образовања њена имплементација одпредшколских установа до универзитета још увек није на задовољавајућем нивоу, па тако идео који се односи на управљање хемикалијама. Кроз реформу образовања и укључивањапринципа одрживог развоја веома је важно да се уведе мултисекторски и мултидисциплинарниприступ у спровођењу овог вида образовања. Реформа образовања треба да омогући увођење уобразовне програме основних и средњих школа основа за правилну употребу хемикалија (нпр.упознавање са симболима за обележавање опасности од хемикалија) и правилно руковањехемијским отпадом. Комуникација опасности од хемикалија се остварује обележавањем наетикетама као и на основу информација из безбедносног листа који се достављајупрофесионалним корисницима хемикалијама. Обзиром на ову чињеницу потребно јеунапредити начин обележавања хемикалија и садржај безбедносног листа.188
Министарство животне средине и просторног планирања је припремило Нацрт Закона охемикалијама и Нацрт Закона о биоцидима, који ће омогућити успостављање јединственогсистема стављања на тржиште хемикалија у складу са ЕУ регулативом. Овим нацртима се,између осталог, предвиђа успостављање базе података која би била доступна другимдржавним органима. У складу са нацртом, заинтересована јавност ће имати могућностприступа овим подацима, уз ограничење које се тиче података који представљају пословнутајну.Нацртима закона предвиђено је да заинтересована јавност учествује у поступкудоношења одлуке о забрани производње, стављања на тржиште и коришћења, односноограничења за стављање на тржиште и коришћење хемикалија и биоцида. Предлог забране иограничења са образложењем се објављује на интернет страници надлежног министарства, азаинтересована јавност у току 30 дана може доставити своје мишљење о томе. Такође,приликом издавања дозволе за коришћење хемикалије са Листе контролисаних супстанцинадлежно министарство преко своје интернет странице позива заинтересовану јавност да уроку од 30 дана достави своје мишљење о томе.Према Закону о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/05), Центар законтролу тровања је задужен, између осталог, да води регистар о инцидентима тровања одхемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутним тровањима и да достављаподатке о тровању хемикалијама Министарству здравља и министарству надлежном зауправљање хемикалијама. На основу достављених информација о најчешћим случајевиматровања хемикалијама, надлежни државни органи би требало да спроводе циљане кампањекако би јавност била информисана и тако би се смањио број тровања.Кампање развијања јавне свести су потребне ради подстицања становништва на ризикеод хемикалија на људско здравље и животну средину. Протестне акције имају за циљ даподстакну становништво на одговорнији однос према употреби опасних хемикалија ипоступању са опасним отпадом на одржив начин.12.3 Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштитуживотне срединеОбразовање и развијање свести за очување здраве животне средине је сложен процес којизахтева заједничко деловање државне управе и локалне самоуправе, привреде, стручњака,медија, НВО, односно целокупног становништва.Образовање у области заштите животне средине није довољно заступљено упредшколским и школским програмима и на факултетима, иако је област заштите животнесредине препозната у систему образовања. Кроз реформу образовања и укључивања принципаодрживог развоја уведен је мултисекторски и мултидисциплинарни приступ у спровођењуовог вида образовања. Неформално образовање и други видови јачања свести су недовољнокоординирани, нису систематизовани и нису доступни свим категоријама становништва.Информисање, као значајан сегмент неформалног образовања становништва о проблемима јепарцијално и непланско. Не постоје континуалне кампање на развијању и јачању свести. Обукановинара тј. курсеви за новинаре који извештавају о темама животне средине је веома битна изразлога што њима често нису јасни термини, законодавство и сл. тако да често имају проблемда читаоцима, гледаоцима, слушаоцима једноставно објасне еколошке проблеме.Невладине организације спроводе углавном периодичне и појединачне активности, собзиром на нестабилан извор финансирања. Стога је потребно ојачати капацитете невладинихорганизација, нарочито удружења за заштиту потрошача, како би могле да спроводеактивности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалија по здравље људи иживотну средину. Треба искористити интернет и његове сервисе као веома ефикасно и јефтино189
средство у циљу информисања грађана, као и у комуникацији са њима. Обука чланова НВО укоришћењу интернета и његових сервиса, као и обука чланова еколошких НВО у њиховојефикаснијој комуникацији са медијима (новинарима) била би веома значајна.Протестне акције би имале за циљ да подстакну становништво на одговорнији односпрема употреби опасних хемикалија и поступању са хемијским отпадом на одржив начин.Прецизних података о укупном броју еколошких невладиних организација нема, али сеу појединим базама података о НВО могу наћи подаци о главној скупини ових организација.На пример, у бази података Регионалног центра за животну средину централне и источнеЕвропе налази се 160 еколошких НВО(www.rec.org/REC/Databases/NGODirectory/NGOFind.html) и 35 еколошких информативнихцентара и сервиса (www.rec.org/REC/Databases/EnvInfDirectory/search.html). У бази податакаЦентра за развој непрофитног сектора наведено је више од две стотине еколошких НВО(:http://directory.crnps.org.yu).ЕкоФорум такође, поред базе експерата који се баве заштитом животне срединеприкупља и контакте еколошких НВО у Србији и редовно их ажурира.Највећи број еколошких НВО је основан последњих година, мада постоје и НВО којеимају дугу традицију (планинарске, скаутске организације, Млади истраживачи Србије и др.).Највећи број еколошких НВО делује на локалном нивоу, мада постоје и оне које су активне нанационалном нивоу. Последњих година развиле су се бројне мреже еколошких организација.Млади истраживачи Србије делују већ 30 година као мрежа 27 организација. Еколошки покретНовог Сада основан је 1990. године као друштвена организација са програмом заштите иунапређења животне средине и афирмације духовног наслеђа. Покрет има преко 15000појединачних чланова и преко 150 колективних чланова.Почетком 2005. формиран је Савез еколошких НВО VOLVOX, који посредствомелектронске мреже окупља преко 100 НВО. Ту су још Зелена мрежа Војводине и ФедерацијаНВО Србије, као мрежа која окупља највећи број невладиних организација, као и електронскаотворена мрежа GREEN PRESS.Еколошке НВО Србије су чланице многих међународних еколошких НВО мрежа. Нпр.ДЕФ СЦГ је део Дунавског еколошког форума, који окупља НВО из 15 подунавских земаља.Млади истраживачи Србије су учлањени у SEEENN – South Eastern European EnvironmentalNGO’s Network, YEE – Youth and Enviroсnment Europe, MED Forum – Mediterranean NGONetwork for Ecology and Sustainable Development i CEEB – Радна група за повећањебиодиверзитета Централне и Источне Европе. Пет еколошких НВО из Србије су чланице CERI– Carpathian Ecoregion Initiative. Еколошки покрет Новог Сада је од 2003. године чланЕвропског еколошког бироа. НВО „Локална Агенда 21 за Костолац- Општина” је члан вишеинтернационалних мрежа, између осталог GEF, UN-NGO, Европски ECO-Forum, који обухватавелики део земаља северне полулопте, као и више регионалних међу којима је DEF.У неким деловима Србије нема довољно еколошких НВО, или нису довољно покривениактивностима мрежа НВО (југ и југоисток, југозапад, источна и централна Србија). Војводина,запад Србије и Београд су у значајној мери покривени активношћу НВО, како на локалном,тако и на националном нивоу.Како је ЕкоФорум навео, неке од поменутих организација постоје само на папиру, тј.донекле су фунционисале док су имале средства које су добиле за реализацију одређенихпројеката. Већу пажњу треба посветити новоформираним НВО, посебно у унутрашњости, чијичланови имају мало више ентузијазма и воље да дође до позитивних промена. Често су НВОзависне од донатора, а често су донатори управо загађивачи животне средине.190
НВО које се у Србији баве отровима-хемикалијама-POPs-ом из Директоријума НВО за2006. годину REC-а:Невладина организацијаAgronomic Centre, ПрибојОквир деловаљаорганизацијеМеђунар НационЛокалниодни алниxAvalon Environmental Association, Вршац x x xBent River Drina, Љубовија x x xBujanovac Environmental Society,Бујановацx xCentre for Developing Ecological Awareness- 'The Well' , Београдx xCentre for Human Resources, Котеж -Београдx xCentre for Modern Education, ВаљевоxCivil Movement for EnvironmentalProtection, Нови ПазарxDragačevo Ecological Society, ГучаxDreamland Children's Creative Centre,ЗрењанинxEco-Beo-Grad Ecological Movement ,Београдx x xEcological Group of Koceljeva Citizens forthe Sake of a Ball, КоцељеваxEcological Movement Blue Danube, Апатин x xEcological Movement of the City of NoviSad, Нови Садx x xEcological Movement of Yugoslavia, НовиСадxEcologocal Union Ecoagenda 7/1935, Бор x xEKO Stepojevac Ecological Civilians Union,СтепојевацxEkoForum - Forum for the SustainableDevelopment and Protection of Environment, x x xБеоградEnvironment Engineering Group, Нови Сад x xEnvironmental Ambassadors, Београд x x xInterLink-Balkan, Ужице x x xKruševac Ecological Centre, КрушевацxNGO Antares Association for Holistic HealthCare , КрагујевацxNGO Local Agenda 21 for KostolacMunicipality , Костолацx x xNon-Smoking Education Centre - RP,Крагујевацx xRaskin Sliv Ecological Association, НовиПазарxSanitary Ecological Society, Београд x x xSerbian Green Youth, Београд x x xTelecottage Association of Serbia, Бачка x x x191НапоменаSAICM НВОФОКАЛНАТАЧКА
ТополаTerra's Organic Food Association, Суботица x x xTurija Ecological Association, ВеликиЦрљениxUnion for the Protection of the Environmentand Prevention of Malignant Diseases,БеоградxСве регистроване еколошке НВО су организоване у складу са постојећим законскимпрописима: Закон о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичкеорганизације која се оснивају за територију СФРЈ („Службени лист СФРЈ“, бр. 42/90 и„Службени лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 73/00), и Закон о друштвеним организацијама иудружењима грађана („Службени гласник СРС“, бр. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85, 12/89 и„Службени гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005).Органи одлучивања су скупштина, председништво или управни одбор. У савезима(мрежама) еколошких НВО нема хијерархије, већ доминира координација у раду у зависностиод мреже, а све НВО чланице мреже су самосталне у раду.Могућности које се пружају еколошким организацијама и организацијама потрошача даутичу на ниво еколошке свести и образовања становништва су следеће:• мониторинг загађивача и пријављивање установљених прекршаја надлежниминституцијама• законодавство, тј. учешће у изради позитивних законских прописа• учествовање у изради планова, стратегија и других релевантних докумената• активности на образовном плану (одржавање јавних трибина, предавања, округлихстолова, организација летњих кампова за децу школског и предшколског узраста)• активности на културном плану (обележавање датума везаних за област животнесредине на различите начине: концерт, изложба, тематско предавање, јавни скуп)• спровођење кампања из различитих области животне средине• научно стручне манифестације (саветовања, симпозијуми, конференције)• протестне акције• еко-правна заштита грађана (еколошке организације и организације потрошачаскупљају пријаве од стране грађана за случајеве угрожавања животне средине и реагују премаодређеним надлежним службама или покрећу судски спор у корист угрожених лица) (у овомслучају може се искористити интернет као једноставан и јефтин начин комуникације измеђуеколошких НВО и грађана. Нпр. ЕкоФорум, на својој интернет презентацији често објављујеинформације грађана, који се жале на различите еколошке проблеме).• учешће у локалној самоуправи (преко представника еколошких организација иорганизација потрошача у локалној самоуправи који су изабрани на локалним изборима и којисе залажу за решавање комуналних и еколошких проблема заједнице)12.4 Коментари и препорукеУчешће јавности у процесу доношења закона уређено је Пословником Владе РепубликеСрбије, путем спровођења процедуре јавне расправе у поступку доношења закона, тако да сеза нацрте закона којима се битно мења уређење неког питања или уређује питање које посебнозанима јавност обавезно спроводи јавна расправа.У Предлогу Националног програма заштите животне средине препознат је проблем којисе односи на образовање и информисање јавности о питањима заштите животне средине уСрбији. Иако је област заштите животне средине препозната у систему образовања, њенаимплементација од предшколских установа до универзитета још увек није на задовољавајућем192
нивоу, па тако и део који се односи на управљање хемикалијама. Кроз реформу образовања иукључивања принципа одрживог развоја, веома је важно да се уведе мултисекторски имултидисциплинарни приступ у спровођењу овог вида образовања. Реформа образовања требада омогући увођење у образовне програме основних и средњих школа основа за правилнуупотребу хемикалија (нпр. упознавање са симболима за обележавање опасности одхемикалија) и правилно руковање хемијским отпадом. Комуникација опасности од хемикалијасе остварује обележавањем на етикетама као и на основу информација из безбедносног листакоји се достављају професионалним корисницима хемикалијама. Обзиром на ову чињеницупотребно је унапредити начин обележавања хемикалија и садржаје безбедносног листа.Важна циљна група у образовању представљају послодавци у хемијској индустрији изапослени који су у контакту са хемикалијама и то у различитим фазама у циклусу управљањахемикалија (производња, складиштење, превоз, дистрибуција, коришћење, одлагање).Послодавац може да ангажује службу медицине рада за обављање послова заштите здрављазапослених на раду, која упознаје запослене са ризицима по здравље који су повезани сањиховим радом. Осим тога дужан је да организује и обезбеђује из својих средставаздравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање изаштиту здравља на радном месту запосленог.Невладине организације које се баве питањима животне средине спроводе углавномпериодичне и појединачне активности, с обзиром на нестабилан извор финансирања. Стога јепотребно ојачати капацитете невладиних организација, и удружења за заштиту потрошача,како би могле да спроводе активности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалијапо здравље људи и животну средину. Последњих година НВО се окрећу решавању конкретнихеколошких проблема: загађења ваздуха, вода, проблему отпада, заштите очуваних природнихпростора. Поједине НВО су усредсредиле своје активности на поједине секторе животнесредине или регионе у Србији.Прегледом сајта светске непрофитне мреже која спроводи активности у циљуелиминације POPs и других токсичних хемикалија у 65 земаља света (IPEN-International POPselimination networks www.oztoxics.org), констатовано је да у Србији ниједна НВО није чланицапоменуте мреже. Због тога је веома важно да се у оквиру пројекта Израда националногимплементационог плана за Стокхолмску конвенцију спроведе кампања и протестне акцијекоје ће указати јавности на ризике који постоје од хемикалија по здравље и животну средину,али и анимирати неколико НВО да се укључе у активности које се односе на смањивањеризика од опасних хемикалија и постану чланице IPEN-а.193
13. ПОГЛАВЉЕ: ДОСТУПНИ И ПОТРЕБНИ ЉУДСКИ РЕСУРСИ ЗАУПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА13.1. Доступни људски ресурси у државним органима/институцијама на пословимауправљања хемикалијама13.2. Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљупобољшања система за управљање хемикалијама13.3. Коментари и препоруке13.1 Доступни људски ресурси у државним органима/институцијама напословима управљања хемикалијамаТабела 13.А: Доступни ресурси у државним органима /институцијамаМинистарство/агенцијаМинистарство животне средине ипросторног планирањаМинистарство животне средине ипросторног планирања- Агенција зазаштиту животне срединеМинистарство здрављаМинистарствопољопривреде, шумарства иводопривреде-Управа за заштиту биља-Одељење за средства за заштиту иисхрану биљаБрој стручног особљау области управљањахемикалијама12 запослених у Одељењуза хемикалије+ 40 инспектора за заштитуживотне средине194Образовни профил5 дипл. хемичара2 дипл.инж.технологије1 физико-хемичар1 доктор медицине1 магистар биохемијских наукаинспектори за заштиту животне срединесу различитог образованог профила(инж.технологије, хемичари, биолози,итд.)1 магистар хемијске технологије8 запослених у Одељењу засредства за заштиту иисхрану биља + 109фитосанитарнихинспектора, распоређенихна граничним прелазима иунутрашњости земљедипл. инжењери заштите биља50 % фитосанитарних инспектора су дипл.инж. заштите биљаМинистарство рада, и социјалнеполитике- Управа за безбедност и здрављена раду2дипл. правникдипл. инг. пољопривреде - прехрамбенатехнологијаМинистарство финансија - Управа царина 3 висока стручна спрема друштвеног смераМинистарство за инфраструктуру- Секторза путеве и безбедност саобраћајаМинистарство за инфраструктуру- Секторза железнички и интермодални транспортМинистарство унутрашњих послова,Сектор за заштиту и спашавање – Управаза превентивуМинистарство економије и регионалногразвоја-Сектор за политику и режимспољне трговинеМинистарство одбране-Сектор заматеријалне ресурсеМинистарство спољних послова 2Покрајински секретаријат за заштитуживотне средине и одрживи развој АП4236263 дипл. инж. саобраћаја1 дипп. правникдипл. саобр.инж.дипл.маш.инж.дипл.инж.електротехникедипл.инж.машинствадипл. хемичар1 магистар економије2 дипл. економиста2 дипл. правник1 дипл.инж. технологије1 дипл.инж. хемије1 дипл.хемичармагистар правних наукадипл.правник3 дипл. инж.технологије2 дипл. инж. пољопривреде
ВојводинеГрад Београд- Градска управаСекретаријат за заштиту животне средине1 дипл. хемичар3 3 дипл. инж.технологијеБрој стручног особља и именазапослених у областиуправљања хемикалијамаОбразовни профилКонтактОливера ПавићевићВалентина Рађеновићдипл. хемичардипл. хемичартел.: 2158-759факс: 2158-793olivera.pavicevic@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793valentina.radjenovic@ekoserb.sr.gov.yuГордана Бастадипл. хемичартел.: 2158-759факс: 2158-793Министарствоживотне срединеи просторногпланирања-Одељење захемикалијеТатјана Марков МилинковићБобана ЈаковљевићБиљана МиленковићМарија АранђеловићЈелена МијатовићСоња РоглићКатарина КринуловићМилан РапајићРајка Вујачићдипл.инж.технологиједипл. физико-хемичардипл.инж.технологиједоктор медицинедипл. хемичардипл. хемичарМр биохемијскихнаукадипл. правникправноадминистративниреферент ифармацеутскитехничартел.: 2158-759факс: 2158-793tatjana.markov@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793bobana.jakovljevic@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793biljana.milenkovic@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793marija.arandjelovic@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793jelena.mijatovic@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793sonja.roglic@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793katarina.krinulovic@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793milan.rapajic@ekoserb.sr.gov.yuтел.: 2158-759факс: 2158-793rajka.vujacic@ekoserb.sr.gov.yu195
Министарствоживотне средине ипросторногпланирања -Агенција зазаштиту животнесрединеБрој стручног особља и именазапослених на пословимауправљања хемикалијамаНебојша РеџићОбразовнипрофилмагистар хемијскетехнологијеКонтактTел.: 380 95 25Факс:380 95 24nebojsa.redzic@sepa.sr.gov.yuМинистарствопољопривреде,шумарства иводопривреде,Управа за заштитубиља,Одељење засредства за заштитуи исхрану биљаБрој стручног особља и именазапослених у области управљањасредствима за заштиту и исхранубиљаСнежана Савчић-ПетрићСнежана ЈеличићМирјана ПетровићМарина ЦветковићБиљана ЂуришићИвана КецманЛидија Ристић-МатијевићГордана Филиповић109 фитосанитарних инспектора,распоређени у Граничним станицамаи у нунутрашњости земљеОбразовнипрофилдипл. инж. заштитебиљадипл. инж. заштитебиљадипл. инж. заштитебиљадипл. инж. заштитебиљадипл. инж. заштитебиљадипл. инж. заштитебиљадипл. инж. заштитебиљадипл. инж. заштитебиља50% дипл. инж.заштите биљаКонтакт2600 081, 063 491 715,sne<strong>za</strong>nasp@minpolj.sr.gov.yuМинистарствоспољних пословаБрој стручног особља и именазапослених на пословима управљањахемикалијама са аспекта међународнесарадњеБратислав Ђорђевић, амбасадор,председник Комисије за Конвенцију охемијском оружјуМарија Антонијевић, саветник,Дирекција за људска права заштитуживотне срединеОбразовни профилмагистар правнихнаукадипломираниправникКонтакттел.:361 8084факс:361 2534bratislav.djordjevic@smip.sv.gov.yuтел.:306 8597факс:361 8118marija.antonijevic@smip.sv.gov.yuМинистарстворада и социјалнеполитике,Управа забезбедност издравље на радуБрој стручног особља и именазапослених на пословима управљањахемикалијама са аспекта безбедности издравља на радуМира БожићМилојка ЗарубицаОбразовни профилдипл. правникдипл. инг.пољопривреде -прехрамбенатехнологијаКонтакттел.: 334 73 91334 73 92mira.bozic@minrzs.sr.gov.yumilojka.<strong>za</strong>rubica@minrzs.sr.gov.yu196
Министарствоекономије ирегионалногразвоја, Сектор заполитику и режимспољне трговинеБрој стручног особља и именазапослених на пословима спољнетрговине хемикалија и међународнеразвојне помоћи и проналажењедонаторских средстава за финансирањеконкретних пројекатаИван Аранђеловић, Сектор за политику ирежим спољне трговине, Одељење заспољнотрговински режим и контролуизвоза и увоза производа наоружања, војнеопреме и робе двоструке наменеАсија Вељовић, Сектор за политику ирежим спољне трговине, Одељење заспољнотрговински режим и контролуизвоза и увоза производа наоружања, војнеопреме и робе двоструке наменеСнежана Милић, Сектор за политику ирежим спољне трговине, Одељење заспољнотрговински режим и контролуизвоза и увоза производа наоружања, војнеопреме и робе двоструке наменеАна Марковић, Сектор за политику ирежим спољне трговинеОбразовни профилмагистар економскихнаукадипл. правникдипл.економистаКонтактТел: 333 41 28ivan.arandjelovic@merr.sr.gov.yuТел: 333 41 89asija.veljovic@mier.sr.gov.yuТел: 333 41 80sne<strong>za</strong>na.milic@merr.sr.gov.yuдипл.инж.технолог. Тел: 333 41 91Братислав Радивојевић, Сектор заполитику и режим спољне трговинедипл.економистаТел: 333 41 76bratislav.radivojevic@merr.sr.gov.yuМинистарствофинансија, Секторза програмирање иуправљањефондовима ЕУ иразвојном помоћиБрој стручног особља и именазапослених на пословима управљањахемикалијамаИгор СрбљановићОбразовни профилКонтактТел: 361 21 87igor.srbljanovic@mfin.sr.gov.yuМинистарствоунутрашњихпослова, Сектор зазаштиту испашавање –Управа запревентивуБрој стручног особља и именазапослених на пословима управљањахемикалијамаИван ЗаревЂорђе БабићПредраг Радаковић, Сектор за заштиту испасавање – Управа за превентивуЉиљана Рауш, Сектор за заштиту испасавање – Управа за превентивуОбразовни профилдипл.инж.електрот.дипл.инж.саобраћајадипл.инж.машинствадипл. хемичарКонтактТел: 306 2500,лок. 31-29Тел: 306 2500,лок. 34-94Тел: 306 2500,лок. 31-88Тел: 306 2500,лок. 20-26ibaras@mup.sr.gov.yuМинистарство заинфраструктуру-Сектор за путеве ибезбедностсаобраћајаБрој стручног особља и именазапослених у области управљањахемикалијамаДемир Хаџић, Одељење за безбедностсаобраћајаОбразовни профилдипл.инж.саоб.Контакт3616292,dhadzic2002@yahoo.co.uk197
Оливера Стевић, Група за превозопасних материјаДесимир Десница, Група за превозопасних материјаМирко Павићевић, Одељење забезбедност саобраћајадипл.инж саоб.дипл.инж.саоб.дипл.правникТел.: 2135425oliverastevic@yahoo.comТел.: 2135425deske28@yahoo.com2135425 mirkop@mki.sr.gov.yuМинистарство заинфраструктуру,Сектор зажелезнички иинтермодалнитранспортБрој стручног особља и именазапослених у области управљањахемикалијама које обавља вашеминистарствоДејан Томић,саветник за безбедностМилутин Минић, инспекторОбразовни профилдипл. саобр.инж.дипл.маш.инж.КонтактТел.: 021 424649dtomic@mki.sr.gov.yuТел: 063 8063189minici@verat.netМинистарствоодбране, Сектор заметеријалнересурсеБрој стручног особља и именазапослених на пословима управљањахемикалијамаПуковник Војин СалапураМарија ЗорићОбразовни профилдипл.инж.хемиједипл.хемичарКонтактТел.: 3201 170Факс: 265 64 88salapura_v@yahoo.comТел.: 3201 171Факс: 265 64 88064 116 82 85marija210@yahoo.comБрој стручног особља и именазапослених у области управљањахемикалијамаОбразовни профилКонтактПокрајинскисекретаријат зазаштиту животнесредине иодрживи развојАП ВојводинеМирјана Кастратовић,Сектор за инспекцијске пословеИгор ВавићИмре ЈеновајиСветлана МарушићСоња Атласдипл инж.технологиједипл инж.пољопривредедипл инж.пољопривредедипл инж.технологиједипл инж.пољопривредетел/фаx 021-520-628063-863-4942inspekcija.zzs@nspoint.netБогдана Вујићдипл. хемичарГрад Београд -Градска управа,Секретаријат зазаштиту животнесрединеБрој стручног особља и именазапослених у области управљањахемикалијамаСлавица ТошићОбразовни профилдипл.инж.технолог.КонтактТел.: 33 09 183Факс: 32 22 681slavica.tosic@beogradsg.org.yu198
Садика ЈанојлићВладана Ђукнићдипл.инж.технолог.дипл.инж.технолог.Тел.: 33 09 263Факс: 32 22 681sadika.janojlic@beogradsg.org.yuТел.: 33 09 367Факс: 32 22 68113.2 Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљупобољшања система за управљање хемикалијамаТабела 13.Б: Потребни људски ресурси у државним органима/институцијамаМинистарство/Агенција/СекретаријатиМинистарство животне средине ипросторног планирањаМинистарство животне средине ипросторног планирања- Агенцијаза заштиту животне срединеМинистарство здрављаМинистарствопољопривреде, шумарства иводопривреде - Управа зазаштиту биља - Одељење засредства за заштиту и исхранубиљаМинистарство рада социјалнеполитике - Управа за безбедностБрој/врста стручног особља који јепотребан• Најмање 10 запослених са високомстручном спремом, од тога најмање2 запослена са познавањемтоксикологије• Најмање 5 инспектора заштитеживотне средине који ће сачињаватитим за даљу обуку осталихинспектора у циљу спровођења новихзаконских одредби• 2-3 дипл. инж. хемијске технологије• 1-2 дипл. хемичара• 2-3 дипл.инж. информатике• 5-6 хемијских техничара4 радна места:• Радно место за праћење хемијских ифизичких особина средстава зазаштиту и исхрану биља- образовнипрофил хемичар• Радно место за регистрацијусредстава за заштиту биља – проценаекотоксиколошких особина исудбине и понашања средстава зазаштиту биља - образовни профилбиолог, фармацеут, хемичар• Радно место за регистрацијусредстава за заштиту биља – проценатоксиколошких особина иутврђивање количине остатакасредстава за заштиту биља у хранибиљног порекла (МДК) - образовнипрофил биолог, фармацеут, хемичар• Радно место за евиденцију машина,уређаја, опреме и апарата за применусредстава за заштиту биља• 2 дипломирана хемичара199Захтеви за додатним обукама• Упознавање саадмистративним процедурамаЕУ у процесу доношењаодлука („ЕU comitology”)• Студије о процени ризика одхемикалија• Регулаторна токсикологија• Социо-економска проценадоношења одређених одлука• Класификација , обележавањеи паковање хемикалија• Процедуре дефинисане новимзаконским прописима• развој информационогсистема за опасне материје• израда базе податакахемикалија на тржишту• израда базе података охемијским ризицима• биће неопходна обука омаксимално дозвољенимконцентрацијама пестицида идругих хемикалија у храни узависности од обавеза премановој законској регулативи• захтеви везани зарегистрацију у ЕУ(документација), процес оценеи одлучивања, методеиспитивања.• ефикасност пестицида• хемијске и физичке особинепестицида• екотоксиколошке особинепестицида; судбина ипонашање у животној средини• токсиколошке особинепестицида и МДКОбука из области безбедности издравља на раду према новим
и здравље на раду • 1 дипломирани технолог законским прописимаМинистарство за инфраструктуру- Сектор за путеве и безбедностсаобраћаја, Сектор за железничкии интермодални саобраћајКадровско оспособљавањеминистарства за обављање сервиснихуслуга које представљају обавезенадлежног органа из појединиходредби RID, ADR.Министарство унутрашњихпослова - Сектор за заштиту испасавање – Управа запревентивуМинистарство економије ирегионалног развоја - Сектор заполитику и режим спољнетрговинеМинистарство финансија –Сектор за програмирање иуправљање фондовима ЕУ иразвојном помоћиМинистарство финансија –Управа царинаМинистарство одбране - Секторза метеријалне ресурсеМинистарство спољних пословаПокрајински секретаријат зазаштиту животне средине иодрживи развој АП ВојводинеГрад Београд - Градска управаСекретаријат за заштиту животнесрединеПостоји потреба за повећањем бројаизвршилацаПостоји потреба за повећањем бројаизвршилацаПостоји потреба за повећањем бројаизвршилацаЗа сада се не планира повећање бројаизвршилацаОчекује се да број буде повећан, штоће зависити од будућег рестуктуирањаовог министарства5 инспектора1 техничар са средњом или вишомшколом2 са ВСС, природног или техничкогсмера у Сектору за праћење иконтролу квалитета животне средине• стручно оспособљавање иззахтева RID / ADR• андрагошка знања приликомобука и припрему испита заСаветнике за безбедност, каои припрему документације.Обука из области производње,складиштења и транспортаопасних материјаОбука према обавезама из новихпрописа о хемикалијама,средствима за заштиту биља,биоцидима и др., које сеуглавном односе на спровођењеPIC поступка и контролеспољнотрговинског прометапојединих забрањениххемикалијаОбука из правилног управљањаопасним хемикалијама иопасним отпадомOбука инспектора за рад натерену са опасним хемикалијамаобука техничара за уношењеподатака за катастар хемикалијаПрограми и врста едукацијекоја ће бити потребна зависићеод обавеза који ће се прописатиновим Законом о хемикалијама13.3 Коментари и препорукеКао што се може видети из табеле 13.А, министарства која су надлежна за послове науправљању хемикалијама запошљавају мали број запослених. Број запослених у државниморганима на пословима управљања хемикалијама у земљама у окружењу значајно премашујеброј запослених у овој области у нашој земљи. Осим недостатка броја запослених на овимпословима, уочено је да запослени не поседују довољно знања из одређених области која ће имбити потребна при спровођењу нових законских прописа, нпр. из области процене ризика,добре лабораторијске праксе, класификације и обележавања хемикалија, регулаторнетоксикологије, итд.У циљу ефикасног спровођења нових прописа у области управљања хемикалијама,хармонизованих са ЕУ прописима, потребно је ојачати административне и професионалнекапацитете запослених у државним органима, нарочито инспекције и повећати број људи напословима управљања хемикалијама. Јачање професионалних капацитета се не заснива самона повећању броја запослених на овим пословима, већ и на спровођењу одговарајућих обука200
запослених, како би били оспособљени за потпуну примену нових прописа, као нпр. изобласти процене ризика по здравље и животну средину од хемикалија, класификације иобележавања хемикалија, регулаторне токсикологије, израде социо-економских процена задоношење одређених одлука и сл. Обука државних службеника треба да обухвати и обуку којаће омогућити активно учествовање у будућем раду појединих тела Европске комисије којаодлучују о политици управљања хемикалијама, као и тела која се баве техничким питањима уовој области. Едукација запослених спроводила би се, као и у другим земљама у транзицији,на основу пројеката који се углавном финансирају из ЕУ. Поред тога, потребно је увестиодржив национални финансијски систем за стручно усавршавање државних службеника којиби се могао базирати на накнадама за регистрацију пестицида, добијање дозвола за стављањена тржиште биоцида, и др. У Табели 13.Б, приказан је број запослених, као и врста обуке којаје потребна у надлежним министарствима на пословима управљања хемикалијама.Инспектори за заштиту животне средине који обављају надзор над спровођењем Закона опроизводњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) тренутносамо контролишу испуњеност услова правних лица за обављање производње и промета отрова.Друге врсте контроле које проистичу из закона, као што је нпр. провера правилнекласификације, обележавања, инспектори тренутно не врше. Да би ове послове инспекторимогли да извршавају, потребно је спровести њихову обуку и то у тренутку када будупрописани нови прописи усклађени са ЕУ законодавством. Осим обуке инспектора животнесредине, потребно је организовати и обуку других инспекција (инспекција рада из областибезбедности и здравља на раду, санитарну инспекцију, тржишну инспекцију, итд.) ради бољеконтроле хемикалија на тржишту. Приликом планирања обуке различитих инспекција требаводити рачуна о будућем уређењу надлежности које ће бити дефинисане новим законима. Утоку спровођења обука, потребно је формирати тимове од неколико инспектора из различитихинспекција који ће преузети улогу тренера у својим инспекцијама и касније помагати другиминспекторима када се појаве појединачни проблеми у надзору. У будућем раду овихинспекција, неопходно је успоставити одржив систем међусобне размене информација измеђуинспектора који су надлежни за поједине области управљања хемикалијама.Треба споменути да је од изузетне важности и обука царинских службеника, како би сеправовремено припремили за спровођење нових законских прописа из области управљањахемикалијама (Закон о хемикалијама, биоцидима, средствима за заштиту и исхрану биља, итд).Поред запослених у државној управи, неопходно је унапређење професионалнихкапацитета у образовним и научно-истраживачким институцијама у области управљањахемикалијама, изградња професионалних капацитета у хемијској индустрији и индустрији којакористи хемикалије, као и упознавање увозника и извозника хемикалија са новимадминистративним процедурама у међународној трговини хемикалијама. Како би семаксимално искористили капацитети запослених у индустрији потребно је спровести обукузапослених у циљу препознавања њихових будућих обавеза из нових прописа. Та обука морада буде организована на начин да се осигура њен континуитет. Потребно је утврдити начин накоји ће се потребне обуке представника индустрије спроводити. С обзиром на велики бројнових прописа чија је израда у току, на ограниченост капацитета индустрије и број тренеракоји врше обуку, потребно је прво направити одговарајући план обука (узимајући у обзирмултисекторски приступ управљања хемикалијама) који ће на ефикасан начин припремитииндустрију за спровођење нових прописа.201
Change language