BUILD No.4 - BUILD magazin

INFOTEMA JESENI:KRAH AMERIKE BERZE NEKRETNINAU prošlom broju BUILD magazina (poetakoktobra 2007.) preneli smo vest o krizi naamerikom tržištu nekretnina. Da podsetimo,govorilo se o konstantnom smanjenjuizgraenih stambenih kvadrata iz mesecau mesec u toku poslednje dve godine iotpuštanju više hiljada radnika. Ipak, situacijanije tretirana kao alarmantna sve doseptembra 2007, a tada je ve bilo kasno...Odmah zatim berza nekretnina u SAD jedoživela krah kakav se tamo ne pamti jošod Velikog pada berze 1929. godine!Posledice su te da je oko 200.000 ljudi ostalobez krova nad glavom, desetine hiljadagraevinaca bez posla, ugašena su brojnapreduzea za izvoenje radova a vrednostinvesticionih kompanija otišla je u bescenje.Meutim, još uvek nisu izvedeni bilansi štae se dogoditi sa onim najodgovornijim:bankama koje su izdavale kredite bez ikakvogpokria!Naime, u želji da što više prošire svoje poslovanje,amerike banke su spuštale kriterijumeza dobijanje kredita. Možda ovo zvuisasvim prirodno u jednom prilino stabilnomekonomskom sistemu kakav je ameriki, alistambeni krediti i tamo ine znaajnu stavkuu ekonomiji mnogih porodica. Dakle, itavapria je u jednom trenutku otišla dotleda su stambeni krediti dodeljivani i ljudimasa najosnovnijim primanjima, što je ve mogloda ugrozi njihovu egzistenciju, ali tu senije stalo... U mesecima koji su prethodilikrahu krediti su izdavani ak i nezaposlenima,bez ikakve dodatne garancije da e bitiu stanju da ih isplate.Niko na sve nije obraao pažnju dok je desetinehiljada porodica grcalo u kreditima ijedva sastavljalo kraj s krajem – banke suizdavale nove kredite, graevinci su zidalikoliko je posla bilo, zaduženi nisu imali kudnego da plaaju koliko su morali... Dok sumogli... U jednom trenutku, uprkos svimposledicama koje povlai neispunjavanjefinansijskih obaveza prema banci, sve višeklijenata je posustajalo, a zatim i odustajaloi gubilo trku sa novim ratama. Na ovo subanke dugo reagovale po istom principu kojivaži za pojedinane sluajeve, ali kada je tabrojka znatno prešla 100.000 i došla do kritinemase dužnika, izlaza više nije bilo...U toku je saniranje ovih posledica i jošuvek je rano za bilo kakvo prikazivanje rezultata.Do sledeeg broja BUILD-a biemogue da se sagledaju konkretne brojke ipotegne odgovornost onih ijom zaslugomse sve odigralo. Niko ne sumnja da e senajodgovorniji provui, jer, kako privestipravdi itav sistem koji upravo funkcionišena nekim drugim principimaSVETKINESKA JESENKina i Indija su najveći svetski uvoznici drveta.Zajedno ove dve države uvoze više od10 miliona kubnih metara samo iz tropskihprašuma (7,3 mil Kina i 3 mil Indija). Ekonomskinejake zemlje Jugoistočne Azije,Afrike i Papua Nove Gvineje, isporučujusvoje najkvalitetnije drvo za gradnju u oblikujefitnih sirovina i nemilosrdna eksploatacijaskrenula je pažnju mnogih međunarodnihorganizacija na ovaj problem. Sadruge strane, dodatna najkvalitetnija drvnagrađa, naravno, dolazi pretežno iz Rusije,ali i iz drugih zemalja. Kada se ovde dodai potražnja Kine za energijom i, iz godine ugodinu, sve veća potrošnja drveta za potrebeproizvodnje električne energije u termoelektranama,jasno je zašto je Kina na sebenavukla bes, ne samo organizacija za zaštituživotne sredine.Kineske zvaničnike ovi apeli ne zanimajupreviše, i reakcije se još uvek svode na toda ih zapravo i nema. Ukoliko se kritikena račun kineske nebrige za životnu sredinunastave ovim tempom i tonom, njimauvek preostaje podsećanje da se ni Evropanije previše starala o istom pitanju dok jepostizala svoj današnji ekonomski položaji standard, a da SAD još uvek izbegavajuda potpišu bilo kakav, obavezujući ili ne,papir koji se odnosi na smanjenje emisiještetnih gasova i primenu zdravih izvoraenergije.Veći problem Pekingu ovih meseci predstavljajupripreme za predstojeće Olimpijskeigre. Naime, komisija Olimpijskog komitetakoja je jesenas obišla grad-domaćin nikakonije bila zadovoljna ekološkim uslovima ukojima ovog leta treba da budu održane Igre.Peking je jedno od najvećih gradilišta sveta,i po nekim navodima, u njemu se trenutnomože videti čitavih 10.000 kranova! Čelnicigrada su najavljivali masovno ozelenjavanjeterasa i krovova (o čemu možete čitati uovom BUILD-u), ali izgleda da se još uveksa ovim nije otišlo daleko i ocene komisijesu bile nezadovoljavajuće. Pripreme Pekingaza Olimpijadu ulaze u poslednju fazu, a mićemo stići još da vas izveštavamo pre negobaklja uđe na stadion i zapali Večni plamen.NAŠI GRAEVINCI PONOVO U LIBIJIFond kojim raspolaže Ministarstvo za kapitalneprojekte Libije u narednih pet godinaiznosi 34 milijardi dolara, a deo ce pripastii našim neimarima. Dogovor je postignutjesenas, prilikom posete naše državno-privrednedelegacije, kada je potpisan memorandumo razumevanju a naše firme je ponjemu trebalo da se izjasne da li prihvatajuponuđene uslove i cene. Ponuđen im je iBLOK 61 – MADE IN SERBIAU danima kada je prošli broj magazinaBUILD bio u štampi, pojavila se vest o novom proizvodu,najavljenom kao revolucionarni element zazidanje koji bi trebalo u narednim godinama da upotpunosti zameni standardne (giter) blokove. Kaoime proizvoda bilo je navedeno – blok 61.U meuvremenu, stupili smo u kontakt sa NenadomPaunoviem, ovekom koji je izumeoi patentirao ovaj proizvod, i od njega smo dobiliviše informacija o emu se zapravo radi.Naime, u cilju unapreenja sistema gradnje elementimaod gline, ovaj proizvod donosi ubrzavanjegradnje, veu preciznost, manje otpada, boljestatike karakteristike ozidane površine, što svevodi do isplativije gradnje. Ovo je postignuto primenomžljebova koji služe za precizno uklapanjei po vertikalnom i po horizontalnom spoju. Malterpri povezivanju blokova nije neophodan i možese liti kroz otvore unutar bloka tek u fazi livenjabetona u serklaže meuspratne tavanice.ekskluzivitet da ugovore potpišu direktnompogodbom bez tenderske procedure.Naši neimari projektovali bi i gradili 2.000stanova, a srpsko-libijske kompanije bile biangažovane na izgradnji mostova i saobracajnicasa pratećom infrastrukturom.MILIJARDE EVRA ZA IZGRADNJUTRANSEVROPSKIH TRANSPORTNIHKORIDORAEvropska komisija je u oktobru objavila daje za izgradnju transevropskih transportnihkoridora izdvojila 5,1 milijardu evra, od toga3,9 milijardi za železničke magistrale. Ovasredstva iz budžeta Evropske unije za period2007-2013. godine predviđena su za realizaciju78 od 168 saobraćajnih projekata koje supodnele države-članice, a koji su bili prethodnoodabrani od strane izvršnih organa EU.BETONSKI ŠATORSklonište od betonskog platna je brzomontažnakonstrukcija koja zahteva samo vodu i vazduhza postavljanje. Ovo mogu izvesti dvoje netreniranihljudi za oko 30 min, a mpže se koristiti venakon 12 asova. Sklonište se sastoji od cementno-impregniranogplatna (Concrete Cloth) vezanogza spoljašnji omota i unutrašnju plastinustrukturu - vazdušne jastuke.Sklonište se isporuuje u zapeaenoj plastinoj63