Pogledaj - Grad Užice

друштвоize, to jest borbe za normalan`ivot su wegova porodica irodbina, drugari i nastavniciiz „Alekse Dejovi}a“. A naprvom mestu snaga wegovog duha.On se danas sam umiva i perezube, kupa se, obla~i, a uz pomo}{taka hoda. Svaki dan ve`ba, aod skoro ide i na ~asove plivawa.- [takice ne koristi u{koli zato {to je klizavo, aimam poverewa u drugu decu inaravno u \ur|u, da }e mu pomo}ida ode do toaleta. Ina~e kadaje kod ku}e, pu{tam ga da ide u{etwu sa decom. Oni znaju dazastanu kada je wemu potrebanodmor i zaista nema nikakvihproblema, ka`e Jovanka.Kada smo ~uli da semkompjuterskih igrica, Pavle sasestrom zna da zaigra i fudbal,koji mu je ina~e omiqeni sport,jasno nam je bilo za{to nam je napo~etku razgovora jasno rekao„Ja nikada ne odustajem“.A Program inkluzivno obrazovneprakse u O[ „AleksaDejovi}“ u Sevojnu po~eo je da seprimewuje 2007. godine.- Odjednom smo u {koli imali~etvoro dece sa cerebralnomparalizom, a kasnije se upisalojo{ nekoliko wih sa razli~itimte{ko}ama u razvoju. Susrelismo se sa brojnim problemima itakva vrsta nastave bila je neophodna,rekla je Radica Blagojevi}-Radovanovi},{kolskipsiholog.Ona je objasnila da jeinkluzivno obrazovawe u stvarina~in da svako dete napreduje uskladu sa svojim mogu}nostima,odnosno da nastava omogu}i optimalnorazvijawe o~uvanih potencijalakod u~enika.- Ranije se o~ekivalo dadete da usmeni odgovor i to jebilo to. Sada je dovoqno daono nacrta, ozna~i ili poka`ene{to. Nastavnici sada koristekreativne tehnike, u kojimaje akcenat na vizuelizaciji.Nabavili smo dosta didakti~kogmaterijala: kockice, slovarice,digitrone, obja{wava Blagojevi}-Radovanovi}.Prema wenim re~ima, naglasakse ne stavqa na akademskoobrazovawe, ve} je ciq dase dete osposobi za samostalni`ivot u zajednici. Na primer,u~enik ne mora da nau~i tablicumno`ewa ako ne mo`e, ali zna}eda upotrebi digitron kada mu jeto potrebno.Inkluzija u prvi planstavqa individualni pristupkoji je prilago|en mogu}nostimau~enika. Na primer, Pavle pratiindividualni nastavni planiz dva predmeta: tehni~kog imatematike, gde ima izmewenprogram i druga~iji sistem ocewivawa.- Pavle ima veomaizra`ene intelektualne sposobnosti,ali ima izvestan stepeno{te}enosti u motori~komsmislu: on ne mo`e da koristi{estar, da samostalno izlazi natablu, da radi neke prakti~neve`be, i zato poha|a individualniprogram. Recimo, ako imaproblem da nacrta ne{to, on}e to uraditi na ra~unaru. I tovrlo uspe{no. U tome je svrhaindividualne nastave, rekao jeBogosav Mihajlovi}, nastavniktehni~kog i informati~kog obrazovawa.Ina~e, sve {kole u Srbijisu od ove {kolske godine(2010/11) du`ne da primewujuinkluzivni model u nastavi,a O[ „Slobodan Sekuli}“ izKr~agova i O[ „Aleksa Dejovi}“iz Sevojna ubrajaju se me|uprvih 14 koje su uvele ovaj vidobrazovawa.N. Tomi}Tekst o inkluziji u sistemu osnovnog obrazovawa uU`icu, sa pri~om iz O[„Aleksa Dejovi}“ u Sevojnu je deoprojekta Udru`ewa distrofi~ara Zlatiborskog okruga „Informacijomka inkluziji“, koji je finansijski podr`aloMinistarstvo kulture i medija Republike Srbije. List„Vesti“ i Radio U`ice su medijski partneri Udru`ewadistrofi~ara u U`icuNARODNA BIBLIOTEKA U@ICEНаучне информације у СрбијиNa{i nau~ni radnici i istra`iva~i objavqujuu stranim ~asopisima sa visokim impaktfaktorom u svojoj disciplini a na{i ~asopisireferisani su u ISI/Web of Science listamaarodna biblioteka U`ice i Visoka poslovno-tehni~kaN{kola strukovnih studija iz U`ica su u utorak, 22. februaraza nau~ne radnike, lekare, profesore i studente organizovalestru~no predavawe na temu „Nau~ne informacije u Srbiji“. Bilismo jako iznena|eni da niko od lekara nije do{ao s obzirom da je toprofesija kojoj su nau~ne informacije neophodne u svakodnevnomradu, iako su na vreme obave{teni o predavawu.Dostupnost nau~nih informacija u Srbiji danas je na izuzetnovisokim nivou. Ministarstvo nauke Republike Srbije za profesore,studente, nau~ne radnike i ostale istra`iva~e je obezbedilo pristupstranoj stru~noj periodici preko servisa KOBSON i za tu namenuizdvojilo znatna materijalna sredstva. Ove godine pretplatomMinistarstva je mogu}e pretra`iti oko 40 000 stranih ~asopisa izsvih nau~nih oblasti a mnogi od wih su dostupni u punom tekstu.Institucije koje imaju akademsku mre`u obezbe|uju pristup informacijamaprekosvojih ra~unaradok ostali korisnicimogu koristitiove servise uzotvarawe nalogali~nog korisni~kogimena preko biblioteka.Pravo nakori{}ewe ovihinformacija imajusvi zaposleni uinstitucijama ~ijije osniva~ RepublikaSrbija. TatjanaTimotijevi},saradnik za referalne baze podataka Centra za nau~ne informacijeu Narodnoj biblioteci Srbije je podrobnije govorila o KOBSON-u,mogu}nostima pristupa stranoj stru~noj periodici, preuzimawu ~lanakau punom tekstu i kategorizaciji nau~nih informacija kod nasi u svetu. Podaci o ~asopisima referisanim u citatnim indeksimaSCI i SSCI koriste se za izra~unavawe impakt faktora (faktorauticajnosti) koji se objavquje u JCR- Jurnal Citation Report u junu mesecu.ISI/Web of Science lista je najobuhvatnija lista iz svih nau~nihoblasti i referi{e stru~ne ~asopise po~ev od 1900g. Doma}astru~na periodika se tako|e bibliometrijski obra|uje u okviruSCIndeksa koji pored osnovnog opisa ~lanaka u doma}im stru~nim~lancima sadr`i apstrakte, kao i sve citatne reference i linkdo punog teksta ukoliko je izdava~ omogu}io pun tekst ~lanka uslobodnom pristupu. Za kategorizaciju doma}ih stru~nih ~asopisasu zadu`eni Mati~ni odbori za odre|enu nau~nu disciplinu kojeformira Ministarstvo nauke Republike Srbije. Ti podaci se moguvideti na sajtu Ministarstva nauke.Da se visoki rezultati mogu ostvariti na poqu nauke i umalim sredinama govori nam primer Medicinskog glasnika Specijalnebolnice „^igota”. Od 2000 ovaj ~asopis je prisutan na internetstranici „^igote” u punom dekstu, tako|e je referisan u Srpskomcitatnom indeksu i u KOBSON-u a od ove godine }e biti i u Medlajnbazi (vode}a svetska baza iz oblasti biomedicinskih nauk). MirjanaCrn~evi}, vi{i bibliotekar Biblioteke u „^igoti” je u svompredavawu govorila o razvojnom putu tog ~asopisa od pokretawado ulaska u Medlajn. To predavawe nam je pokazalo kako doma}astru~na periodika, ako ispuwava odre|ene uslove iz Pravilnikao izdavawu nau~nih ~asopisa, mo`e biti adekvatno vrednovanaod nau~ne javnosti iz sveta, odnosno mo`e u}i u ISI/Web of Sciencelistu. Poenta pri~e nije da na{i nau~ni radnici i istra`iva~i objavqujuu stranim ~asopisima sa visokim impakt faktorom u svojojdisciplini ve} i da na{i ~asopisi budu referisani u ISI/Web ofScience listama. Na takav na~in afirmi{emo na{e nau~ne radnikei institucije. S obzirom da smo mala nau~na sredina postignut jezna~ajan rezultat jer se ove godine o~ekuje da 20 na{ih ~asopisabude na ISI/Web of Science listi.Na kraju su bila postavqana dodatna pitawa vezana zadostupnost nau~nih informacija i kategorizaciju u nauci. Prisutniprofesori su iskoristili mogu}nost i da dobiju {ifru zakori{}ewe KOBSON-a sa ku}nih ra~unara.Dragoslava Rodaqevi},vi{i bibliotekar Narodna biblioteka U`ice25. februar 2011.19