Pogledaj - Grad Užice

Stalna pro{irivawa i produbqivawapogleda, hodo~a{}a uneposredno i demonizovano, jesu izazov zapoeziju. Samo jezik i re~ uspevaju da istrajuu tim pustolovinama duha. Kwi`evnaklima neprestano pomera ta~ku konvergencijevremenskog i nadvremenskog. Geteovskikazano, vatra je to koja trijumfujenad estetskim odr`awem. Wu stalno vaqatra`iti, jer `ivot i nije ni{ta drugo nego„vatra ispod snega“, kako to peva Dragan Jovanovi}Danilov, ona je stamena snaga kojupesnik kao bakqu dr`i u ruci dok pohodi,„drevne u~iteqe“ kojima se zavetuje da }erazru{iti wihova „sjajna kraqevstva“, pritom grade}i vlastiti hram poezije.Uistinu, wegova }e se pojava u srpskojpoeziji tuma~iti i „neizgovorenim re~ima".Upori{te toj tvrdwi treba tra`iti u stihovima:„Ne govorim re~ima nego}utawem / Za koje mi je potrebanodjek.“Svestan je Danilov davreme ume da oprqi na{e du{ekao iznenadna slana u ranu jesen(„Na{e se davno izgovorenere~i / nama vra}aju iz dubokihklanaca“). On stremi ka dubinimisli li{en svake iluzije dapostoji neko ko mo`e ispisatineku novu svetu kwigu, ali wegovpesni~ki jezik je dovoqnomo}an da sagradi psalam u kojije ugradio govor ti{ine, teskobe,~esto i trpwe („Pre{ao sammost preko ponora, / ali ponoruklonio nisam“) nemo}an da sesvemu tome odupre, ali dovoqnosna`an da ih ne prihvati.Ta opirawa su vidna i pesni~kitekst se Blumovski bori „za jednupobedu, koju je vredno zadobiti,proro~anski trijumf nadzaboravom“.Danilov se, kada to zatreba,mudro povla~i u svojuradnu sobu za{ti}en od spoqwihuzbuwenika koji bi da muru{e sigurnost, on putuje u sobi„no{enoj krilima duha“. Tu gaba{ ne doti~u nikakve transatlanske ni evropskezablude. Grad u kome `ivi, kome seposle svih odlazaka, fizi~kih i duhovnih,i u snovima jednako vra}a, ima va`no mestou wegovoj poeziji. On sa wim razgovara,iskqu~uju}i i one pojedince koji svojom mo}ipostaju neznanci {to se iz kategorije bi}apreobra`avaju u kategoriju zbivawa. Te{kose oteti utisku da mnoga zbivawa koja istorijskirazdvajaju vreme jedno od vremenadrugog, na Trgu imaju cikli~nu dekadenciju.I na Trg }e se, potom izbaciti svi oni kojise ne mogu uviti u „kakvu groznu krpu“: „Ovdezapo~iwe moja neura~unqivost/ Obdarensam neprijateqima“.Za Danilova, gavran je simbol nesre}e.Sa tim se, svakako ne bi slo`io akademikTodor Stevanovi}, po vokaciji slikar,za koga je gavran sveta ptica. Gavran jeza Danilova simbol „istorije krenulepogre{nim pravcem“. On stvara te ogromneprostore ni{tavila:Wegov krik odzvawa kao krik nekogko zna da svet nije onakav kakavizgleda, ali ni nije druga~iji.Da nije pesnika mnoge istori~nosti idnevna ukazivawa ostala bi samo u sferiкултураNOVE KWIGEДечакчитаРембоаDragan Jovanovi} - Danilov: „Vatra ispod snega“,Kairos, Sremski Karlovci, 2010vulgarnog. Ube|ivawe da je u nepravu istina,mudraca dovodi do deprezentacijedana{wice u koju je ukadriran gavran kojiposmatra pesnika „kako pi{e“ i kquje mupo rukopisu. Kona~no, kada je o istini re~i vrapci znaju za „Belosvetske intrige izaplitawa, jedino {to nas/ nije uverilo uwihovu uzaludnost“.Mo`ete od sebe odbaciti sve ono{to svest dr`i kao teskobu, ali odba~enone}e odneti teskobu, ona je posledica,o~iglednog. Jedina korelativna snaga ovogvremena jeste poezija koja preuzima va`andeo tereta i pesnik se, tako oslobo|en, vra}au svoju internu porodi~nu teoriju uticaja.Danilov, poput BrankaMiqkovi}a koji se ujednom trenutku odrekaosvoje poezije, ~inisakralni obred nadpoezijom: spaquje„rukopise koji su bilideo tela“.Tako su nastale nekolike va`ne pesni~keposlanice Dragana Jovanovi}a - Danilovame|u kojima je „Poslanica k}erima“ u kojojon kao mudrac ostavqa poruke i poukeisijavane u va`nim trenucima iskustva.Ka`e im: „Zvezdama pridru`ite ova slova.Prona|ite put“.U wegovom anatomskom i psiholo{komsklopu `ivota sveto mesto zauzima majka,takav ose}aj je `eleo da ugradi i svojojdeci i da ga smesti u sistem nerava, da seupamte:„Lagano `urite i volite svoju majku -Ona vam je otac“.Danilov je sebi postavio ciq da u poeticiostvari i poligenozu (preporod), nespori da je to ponovno nastajawe. „Kru`nitok nestajawa i nastajawa, koji ne spajasamo pro{lost sa sada{wo{}u nego neprestanoobnavqa i celokupniproces `ivota.(...) Krug koji du{a, pritom, opisuje samo ponavqarazvitak svojstvenkosmosu u celini;nastaje iz semena poputbiqke, razvija se, ponovonestaje, da bi zatimiznova izrastao iz semenai pramaterije“(Klaus Ulig).O razmimoila`ewusa svetom Danilovka`e: „Hladni i tu|imimoi{li smo se, svete./Ti mo`da misli{da sam duboko u tebi,/ aja samo oslu{kujem disawemojih k}eri,/ dr`imse za vatru i drhtim.“Kona~no, pesniksam otkriva otkudapotreba da "misti~no"zavu~e ruku pod snegda bi do{ao do vatre.Pre svega, to je neizvesnosti briga za de~jecvrkute koji se prepoznajuu filozofijijednog obi~nog vrapcaod koga vaqa zatra`iti blagoslov. Kakostvari stoje, ako ne prona|emo „vatru ispodsnega“ na{e du{e }e biti smrznute. Tadramatizuju}a hladno}a izazov je za Danilovada ~udesnom poeti~kom snagom zgrejevreme i du{e qudske, da ih makar akcentujei metafizi~ki preokrene prodiru}i stalnou podsvesno. Mo`da se tamo krije kqu~na{eg opstanka jer nema ni~eg svesnog, kaovrednost, da to ~ovek nije ve} zloupotrebio.Naravno, pesnika najvi{e boli zloupotrebare~i koje su arhetip dobrote i istine.Danilov. poput Branka Miqkovi}akoji se u jednom trenutku odrekao svojepoezije, ~ini sakralni obred nad poezijom:spaquje „rukopise koji su bili deo tela“.Takva vrsta oslobo|ewa od „izaslanikakoje uvek {aqe neko drugi“ ustvari je ~inrazdvajawa svetlih i tamnih momenata kojeje re~ morala da uvede u poeziju. To su trenucikada je pesnik kona~no shvatio da muprsti gore. Poezija je, dakle, uzela na sebeobavezu personifikovawa milosr|a i panike(„Spaqivawe rukopisa“) koju je spoznaode~ak dok ~ita Remboa.Milijan Despotovi}22 25. februar 2011.