PROSTOR - Arhitektonski fakultet - Sveučilište u Zagrebu

64 PROSTOR 1[43] 20[2012] 60-73 V. IVANKOVIÆ Le Corbusierov model Unité Znanstveni prilozi | Scientific Paperssredišta s visokim neboderima. U l’Urbanisme1924. godine Le Corbusier prvi putspominje pojam ‘cellule’ - tipsku jedinicu zastanovanje dimenzioniranu prema potrebamajedne obitelji, multiplikacijom koje bi nastaleprikladne stambene kolonije: „zajednicekoje bi bile jasne organske jedinice u urbanojshemi”. 8Drugi tip ‘à rédant’ Le Corbusier je predstavio1930. godine. Ona pokazuje zaokret prematradiciji i klasiènim vrijednostima grada.Ville radieuse dolazi iste 1930., u vri jemekada u Le Corbusierovu opusu prevladavaregionalistièki pristup, i to kao razvoj Villecontemporaine, te je i za Ville radieuse - vizijugrada u kojoj su višestambene zgradetipa Immeuble-villas zamijenjene tipom ‘àrédant’ - karakteristièna vremenska i prostornaneodreðenost. Obilježje je svih Le Corbusierovihvizija, koje konstantno sadrže ‘cellules’,neovisnost o resursima (možda zbogkolonijalistièkog poimanja države), a to nijebio sluèaj s ranijim vizijama, kao što su autarkiènivrtni gradovi Ebenezera Howardakoji nemaju moguænost prostornog širenjate proizvode dovoljno tek za samoodrživost,ili socijalistièka Cité industrielle TonyjaGarniera.Razlika izmeðu zgrada Immeuble-villas i ‘àrédant’ bila je u tome što je prva poluzatvoreniblok, a druga ima oblik meandra pa se poputvizije grada kojem pripada i sama moglanastavljati bez ikakva konstruktivnog i prostornogogranièenja (poslije Le Corbusierov‘vertikalni vrt’ iskorištavaju Alison i PeterSmithson za Golden Lane). I upravo je rješenjeproblema ogranièenog rasta i svojevrsnezatvorenosti Ville contemporaine omoguæilopojavu treæeg tipa - velike zgrade u cijelostiimpostirane na stupove, iz koje direktno nastajurješenja za marseilleski Unité. Crtežvišestambene zgrade za oko 3000 stanovnikau obliku velike polegnute prizme koja ‘lebdi’na stupovima u zamišljenom pejsažu objavljenje u Quand les cathédrales étaient blanches.9 Razvoj stambenih jedinica za velikekonstrukcije, u koje æe armiranobetonskurešetku (kostur) Le Corbusier ukapsuliti ‘æelijeza stanovanje’, traje do ljeta 1944. godinekada nastaje precizan model dvoetažnogastana (‘cellule-type’), koji æe postati prototipza daljnji razvoj ka rakteristiènih dvoetažnihstanova.Godine 1928./29. Le Corbusier izraðuje i projektWanner, novi projekt Immeuble-villaskojeg stambene jedinice raspolažu isto takodvostrukom galerijskom visinom, a dvoetažnise stanovi pojavljuju i u skicoznom konceptuvišestambene zgrade publicirane nakonQuand les cathédrales étaient blanches uLa maison des hommes 1942. godine. Njezinaskica, detaljnija od prve u Quand les cathédralesétaient blanches, s komentarom oindividualizaciji stanova popraæena je i skicamadvoetažnog stana u kojem je zbogvažnosti insolacije - „sunca koje kraljuje nadstanom” - predviðena visina dnevnoga prostoraod 4,5 m. 10 Od ljeta 1945. godine, kadagrad Marseille naruèuje projekt za Unité, LeCorbusier usavršava stan ‘cellule-type’.U izgraðenoj æe graðevini (Sl. 1.) u konaènicibiti 337 stanova u 23 inaèice: od hotelskesobe do stana za obitelj s 4 do 8 djece, kojiukupno ima 5 spavaæih soba i standardandnevni prostor s kuhinjom koji je jednak zasve dvoetažne stanove. Stanovi koji su sviprojektirani u polovici raspona stupova u prizemlju,buduæi da je konstruktivni raspongornjih etaža prepolovljen, zapravo su ‘umetnuti’u konstruktivnu megarešetku poputunaprijed napravljenih dijelova, premda totako nije bilo u izvedbi.NAJVEÆI POJEDINAÈNI POTHVAT POLITIÈKESTANOGRADNJE U FRANCUSKOJ U PRVOMUPOSLIJERATNOM PLANU OBNOVETHE MAJOR INDIVIDUAL ENDEAVOURIN POLITICAL HOUSING CONSTRUCTIONIN FRANCE IN THE FIRST POST-WARRECONSTRUCTION PLANU Francuskoj je 1945. uveden Le Gouvernementprovisoire de la République Française[GPRF], sve do referenduma 21. listopada nakojem je gotovo apsolutnom veæinom od luèenoo uspostavi IV. Republike. Nakon izborau prvi plan dolaze tri politièke stranke: le Particommuniste français [PCF], le Mouvementrépublicain populaire [MRP] demo kršæanskeorijentacije i le Parti socialiste [SFIO] koje formirajutripartistièku vlast. Le Corbusier upoèetku nije bio blizak komunistièkoj gradskojvlasti i gradonaèelniku Jeanu Cristofolu.No njegov prijatelj iz Prvoga svjetskog rata,Raoul Dautry, koji je 1939.-1940. bio ministarnaoružanja i 1939. od Le Corbusiera naruèioviziju Usine verte, zamišljenu kao „plan demasse de l’établissement industriel”, 11 postajeprvi ministar obnove i urbanizma jošuvijek ratne Francuske (1944.-1945.) te je ukolovozu 1945. godine službeno zatražioprojekt za prvu veliku poslijeratnu višestambenuzgradu u toj zemlji. Bilo je to prije prvogapetogodišnjeg plana obnove (1947.-1952.)i prije jasno definirane politike rekonstruk-8 Le Corbusier, 1924: 215; Overy, 1997.9 Le Corbusier, 1937: 269-27110 Le Corbusier, 1942: 115-11711 Le Corbusier, 1945: 187-19012 La loi foncire du 6 août 195313 Sbriglio, 1992: 27-2914 Avermaete, 2005: 31-3815 Eric Mumford piše podrobno o neformalnim radnimsastancima èlanova CIAM-a prije kongresa u Dubrovniku i