Dr. Ernst Muldašev - U potrazi za gradom Bogova

U PREDE LIMA ŠAMBALE
skitnici pomaže Bog". Bilo mi je neprijatno i da pomislim da ću,
ako sam se prevario u azimutu i ako promašim logor, morati
da prespavam na ledenoj tibetanskoj poljani, na temperaturi
oko minus 10, okružen podivljalim psima. O, kako sam tada
priželjkivao prostu rusku logorsku vatru!
Silazeći sa brežuljka, spotakao sam se o humku i prostro po
zemlji.
- Grrrr - začulo se režanje u blizini.
Trnci su mi pošli kičmom. Psi su videli mene, ali ja nisam
video njih. Ponovo sam zapevao pesmu Borisa Mojsejeva,
izigravajući nehajnog i samouverenog junaka.
Tad se iznenada levo od pravca moga hoda pojavi raketa
- drugovi su mi signalizirali.
Brzo sam ispravio azimut i uskoro stigao do logora.
- Auuu - čulo se tamo negde u daljini.
Drugovi su me sačekali. Sa uzdahom olakšanja sam se
uvukao u šator.
- Sutra ćemo sigurno ponovo videti piramide - rekao sam
sam sebi, mezeći nakon gutljaja razblaženog alkohola.
Hodamo po Zemlji Bogova
Ujutru, kad sam promolio glavu iz šatora, video sam da je Sergej
Seliverstov već vešto natovario jaka. Jak je blago mukao, ali
se nije opirao. Natovarivši jaka, Sergej Seliverstov je povikao:
- Uh! Uspelo je!
Svanulo je. Duvao je snažan zapadni vetar. Mi smo pošli na
sever, presekavši ravnu dolinu ispred svete planine.
- Ovaj vetar bi trebalo da rastera oblake sa Kajlaša i njemu
bliskih planina - pomislio sam.
Poredani u guščijem poretku, išli smo sa lakim rančevima.
Jakovi su zajedno sa goničima išli kraj nas.
- Kako je hladno, o! Koliko već hodam, a ne mogu da se zagrejem
- čuo sam glas Rafaela Jusupova koji je išao iza mene.
26