Dr. Ernst Muldašev - Od koga smo postali ?

Kao najzgnimljivije se P'!kazalo to sto smo jednom, na osnovufotografija ' 

ljudi svih rasa koje postoje u svetu, dofli do "srednjestatistickih oCiju". One 

pripadaju tibetanskoj rasi ... A po tom smo saznali da svaki hram na Tibetu i 

u Nepalu kao svoju vizit-kartu ima nacrtane ogromne neobiene olL Po!to 

smo te oCi podvrgli ma1ematickoj obradi po principima oftalmogeometrije, 

uspelo nam je da rekonstruiSemo spolja$nji oblik bica koja ih poseduju, oblik 

koji se pokazao kao veoma 11eobican ... " 

Ernst Rifgatovic Mulddu pretvorilo u nauCno istraiivanje tajanstvenih 

J'itanja prekla C

' 

• 

I 

I 

! ' 

• 

' 

I 

! 

I 

1 

l 

! 

• 

I 

I 

. 

· Biblioteka: 

I' 

NOVI HORIZON1'I 

' 

Od l

• 

PREDGOVOR AUTORA 

I 

l 

I 

l 

Ja sam tipieni naucni istraZ.ivac i citav 1noj naucni zivot posvecen je 

proucavanju sastava i biohemije ljudskih tkiva, u cilju njihove uporrebe 

kao ttansplanata u ocnoj i p!astienoj hirurgiji. Ne prija mi dru~tvo ljudi 

koji imaju sklonost da razmiSljaju o onosrranon1, sk!onost vanculnoj percepciji, 

carobnjastvu i slicnim eudiina. Po5to svake godine obavim 300 do 

400 slozenih operacija, navikao sam da rezultate nauenih istrazivanja procenjujem 

po konkretnim, jasniin paran1ecrima: o~tr ini 

vida, obliku lica itd. 

Pored toga, ja sam proizvod jedne komunistiCke zemlje i hteo ne hteo, bio 

sam vaspitavan na propagandi ateizn1a i velicanju Lenjina, n1ada nikad 

nisam iskreno verovao u komunisticke ideale. Religiju nisam nikad 

proucavao. 

S obzirom na sve to, nikada nisam mogao ni pomislici da cu se baviti 

problemima uscrojstva svcra, anrropogcneze i filozofskog cumacenja 

religija iz nauene perspektive. 

Sve je pocelo jednosravnim svakodnevnim aspektom pitanja: zasto mi 

je

videvsi rnj crtei, uzvikivati: "To je On!" U to vreme nisam ni pomisljao da 

cc taj crtez posrari nit-vodilja ka hipoteti&om otkrieu velicansrvene tajne 

coveeansrva · Genofonda covecansn•a. 

Smatram da je logi.1

• 

' 

• Ernst Rifga to vie Muldasev: Dokcor medicinskih nauka, 

profcsor univerzit.:n1, direkcor Sverusijskog cencra za oenu i plascicnu 

hirurgiju (Ufa), hirurg viieg reda, uvaieni konsultanc univerziceta u 

Luisvilu (SAD), i11osrrani Clan Americke akademije oftalmologa, diplomirani 

oftalmolog Meksika, Clan lnternacionalne 

akademije nauka, majscor sporca u sportskom 

planinarenju, rrosm1ki sampion SSSR-a. 

E. R. MuldaJev je izun1ice/j hirurskog biomaterija/a 

"a!oplanca" po1nocu koga je poscalo 

moguce lecici bolesri koje su se smarra/e neiz!eci 

virn (a rrofija ocnog nerva, dijabeticka 

rerinoparija, pigmencni retinit i dr). Otkrice 

"alop/anta" orvorilo Je 

h0irurgiju 

mogucnosti za regenera- 

1ivn11 hirurgiju, tj. usmerenu na 

"gajenje" covekovih sopstvenih tkiva. 

E. R Muldasev je znacajni ruski naucnik svetskog 

glasa. On je razradio vise od 70 novih 

ocnih i plascicnih operacija, razradio i pustio u proizvodnju 58 oblika 

"aloplanca". Objavio je oko 300 naucnih radova u n1skoj i inosb·anoj 

periodici i ima 52 pacenta u Rusiji, SAD, Nernackoj, Francuskoj, Svajcarskoj 

i i ltaliji. Njegovi radovi dobijali sti zlatne medaije na meduna 

" 

rodnim izloiban1a. U preko 40 zema!ja odl"Zao je predavanja i pokazne 

operacije. On svake godine obavi 300-400 sloienih operacija. 

Interes ovog naucnika za probleme porekla covecanscva nije s!ucajan. 

Posto je naucnik sirokih pog!eda, £. R. w!uldaJev je poceo da razn1islja o 

medicinskoj problematici ljudske energecike na fi/ozofskom i opsteljudskom 

planu, sto se u krajnjem ishodu precvori/o u naucno istraiivanje 

tajanscvenih pitanja porekla covelanscva. Al~ iz te filozofske i senzacionalne 

rasprave vee su nacinjeni direkmi prakticni zakljuec~ koji su 

uticali na formiranje principa novih metoda lecenja. 

E. R. Muldasev misli original no i zna da jednoscavnim i prisrupacnim 

jezikorn izloii sloiene naucne probleme. Knjiga "Od koga smo potekli" 

napisana je umetnickim srilom, premda je u suJtini duboko naucna. Ova 

• knjiga je interesantna kako za siroki krug citalaca, tako i za specijaliste. 

R. T Nigmatulin, 

doktor medicinskih nauka, profesor univerziteta 

' 

I 

I 

Neobilne oli na budisrickom hramu u Katmanduu (Nep

I' ,. DEO I 

Posveieno mojim roditeljima 

Ii ' 

". 

OFTALMOGEOMETRlJA - NOVI PUT ZA 

v 

IZUCAVANJE PROBLEMA POREKLA 

v 

v 

COVECANSTVA 

Glava 1 

Zasto se gledan10 u oci? 

Glava 2 

"Srednjestasticke oci". Putcvi migracijc covccanstva po svetu. 

Glava 3 

Cije SU oci nacrtanc na tibctanskim hramovima? 

Glava l 

Zasto se gledan10 u oci? 

Jmam jednog prijacelja. Preziva se Ljubanov. Po p1irodi, Jurij 

Ljubanov jc stidljiv, zaco rokom razgovora cesco pogne glavu i gleda u 

pod. Jcdno1n, posro sam sricajem okolnosti prisustvovao jednom njegovom 

neugodnon1 ra:i.govon1 koji ~e cicao z~nidbe, painju mi je 

privukla rccenica koju je izgovorila devojka, njegova izabranica: 

• Pogledaj me u oo, Jura! Zasto gledas ti pod, krijes se, ~ca Ii? 

"Zasto ona traZi da pogleda Ljubanova u oci?" javila mi se neoccki· 

vana misao. "Sigumo u njegovo1n pogledu hocc da pronade to sro on 

nije rekao reCi1na ... " 

Ljudski pogled 

Dok sam radio kao oeni lek:n; svakodnevno sam gledao ljude u oci. 

I svaki puc bih pri1nctio da sn10 kroz oci sagovornika u scanju da primimo 

jednu dodamu informaciju. 

I u praksi, ljudi cesto govore: "strah mu je u oCima", "zaljubljene 

oci", "ruga u ocima", "radost u ocima" itd. Ne peva se slueajno u poznatoj 

pesmi: "Te oCi su preko 

puta ... " 

Kakvu informaciju n102.emo 

da primimo iz ociju? u literaruri 

nisam nasao istrdi.ivanja 0 

tom picanju. Da bih odgovorio 

na to piranje, obavio sam 

sledcca dva eksperimenta. 

• 

l

' 

• 

.. 

f 

14 

~---------------~ 

OFTALlliOGEOMETRIJA 

Zamolio sam dva visokoobrazovana 

coveka da sednu 

jedan naspra1n drugog i razgovaraju, 

neprekidn o gledajuci 

jedan drugo1n u noge. Ako se 

razgovaralo o suvoj analizi bilo 

cega sa malo emocija, medu 

sabesednicima je dolazilo do 

razumevanja, mada su se oba 

OSecaJa nelagodno, pasta SU zeleJi da pogledaju U 00 Sabesedniku. Ali, 

am bih naveo razgovor na cmocionalnu temu, razgovor u polo2aju 

"gledamo jedan drugom u noge" za ispitanike je postajao nepodnosljiv. 

- Moran1 da proveravan1 ispravnost njegovih tvrdnji po njegovim 

ocirr1a - rekao je jedan od ispitanika. 

U polozaju "gJedan10 jedan drugog U OCi" Oba ispitanika osecala SU 

sc prijatno pli razgovon1 i dobro sc 1nedusobno razumevala, kako u 

razgovorima na einocionalnu, take i na temu sa rnalo emocija. Iz tog 

eksperimenta sam zakljucio da je ta uloga dodatne informacije, koju 

dobijamo iz ociju sagovomika, prilieno znaeajna. 

Drugi eksperiment se sastojao u tome ~to sa111 uzeo fotografije poznatih 

glumaca, politicara i nauenika i isekao ih na tri dela: ceoni deo, 

ocni dco i usni deo lica. Medu fotografijama SU bile i fotografije Ale 

Pugacove, Mihaila Gorbacova, Olega Dalja, Amolda Svarcenegera, 

Alberta Ajnstajna, Sofije Rotaru, Vladimira Visockog, Leonida 

Breznjeva i drugih poznatih lienosri. 

Nakon toga sam zamolio sedmoro ljudi da nezavisno jedan od drugog 

odrede "ko je ko" po ceonon1 delu lica. Svi ispitanici SU pogresili, 

a samo u jedno1n slucaju su po specificnon1 urodenom belegu pogodili 

da to celo pripada Mihailu Gorbacovu. 

Isto su tako zbunjeni bili pri 

pokusaju da odrede ko je ko po 

vilicnom delu. Samo je jedan 

od njih sedam prepoznao usta 

Breznjeva, smejuCi se tome sto 

. . ... . ... . 

JC SVOJevremeno za c1tav z1vot 

zapamtio kako se raj ljubio. 

. 

i 

'l 

I 

Za~to se gledamo u oei? 

Po ocno_m de!~ lica ispitanici SU U vecem broju slucajeva mogli da 

odrede ~o JC ko, tako ne uvek smesca. ''To je Breinjev, to je Visocki, to 

JC Pugacova ..." govorili SU ispitanici, posmatrajuCi ocni deo lica. Iz 

niaksirnum 

inf ormacije 

15 

nekog razloga, svima je bilo 

tesko da pogode ko je Sofija 

Rocaru. 

Na osnovu tog eksperimenra 

izneo sam pretposravku da bas 

iz ocnog dela lica dobijamo 

maksimum informacije da 

odredimo licnosr. 

_ . • _ _ Kak"Vl.1 to infonnaciju dobi 

Jamo 1z acne oblasn !tea? Poznato je

I 

16 OITALMOGEOMETRIJA 

Oftalmogeome1rijski parametri · 

Kakve su to slike? Pre svega, 1rebalo bi iscaknuti emocije (srrah, 

rados.r, interes, ravnodusnosr itd.) koje smo u sranju da opazimo u 

ocima sagovornika. Po oCima mi n1o2.emo da pogodimo nacionalnost 

sagovornika (Japanac, Rus, Meksikanac itd). lvlozemo da opazimo i 

neke 1nentalne karakceristike: volju, plasljivost, dobrotu, z.lobu itd. Ina 

kraju, oCigledno, prema skeniranoj ofral1nogeometrijskoj info1maciji 

leka1i odreduju takozvani habirus (spoljasnji opsti izgled - prim. prev.) 

oboleloga · opsti utisak o stanju oboleloga ili o dijagnozi bolesti. 

Dijagnoza bolesti po spoljasnjem izgledu coveka posebno je bila 

rasprostranjena medu okrumim lekarima u proslom veku, kad nije 

bilo dobrih dijagnosti&ih aparara u bolnicama. Mesni lekari su posebno 

obucavali svoj pogled da bi, sarno osmooiv5i pacijenta, mogli s1nesra 

da poscave pravilnu dijagnosu. 

·Ti, prijatclju, imas ruberk-ulozu · rekao bi n1esni lekar, samo pogleda 

vSi u oci coveku. 

I ja Sam se, posto sam lekar, eudio kako neko moze da taeno odrc· 

di dijagnozu i stanje bolcsnika samo ga pogledavsi. P1i come, kao po 

pravilu, on gleda u oci bolesniku, ne obavljajuci kon1pletan pregled. 

Ta posrnatranja SU pokazala da naucno proucavanje pron1enljivosti 

acne ol.>lasti lica moze da bude dragoceno za resenje nmogih proble- 

1na (dijagnostika psihickih bolesti, ol.>jektivni test podobnosti za 

odredene profesije) ..!>Ji, na koji naCin mozemo da proucavamo n1 

oblasr lica? 

Kornpjucerska obrada olne oblasti /ica 

Meni je uspelo da za ru 

ideju zainteresujem neveliku 

grupu naucnika· 

. "' . ... . . . 

1srraz1vaca 1 m1 smo un1 

pocetnim sisremon1 izvrsili 

ispitivanja na velikoj grupi 

od 1500 ljudi. 

Pretposravivsi da CO· 

vekov skenirajuci pogled 

snima geomeoijsku infor· 

maciju sa oene oblasti Jica, 

napravili smo kvalitetne 

Zasto sc.gledamo u o~i? 

fotografije te oblasti i pooudili se da prema njim~ odre.dimo ~rincipe 

geomeoijske obrade oenog oLvora, ob_r:"a, k~pak~ 1 n~sn1ce. N~~ro smo 

uspeli, ali geometrijske parametre kOJI uopsravaJU n1smo orkrih. • 

Poceli smo da forografisemo na slajdove i porrudili se da nademo to 

sto smo rrazili projekrujuCi slajdove sa velikim uvecanjem na ?.id. I 

oper nismo uspeli . uopstavajuce geon1etrijske parametre nismo nasli. 

Dalje smo nasli kompjuterski porgram koji nam je omogucavao da 

ci1ez ocne oblasri Jica prenesemo na ekran i poceli smo tu oblast da 

analiziramo pomocu posebnih progran1a. Taj naon se pokazao. ~1ajpo_godnijim, 

posto je bilo ~oguce n_ajt~cnije oCitav~ti geon1~l11Jske 

parainerre oene oblasti Jic:a 1 memonsan 1h u kompJuten1. Ah, oper 

uopstavajuCi princip nije bio naden. . .. . 

Cak smo na neko vren1e obustavili rad: odsrupanJC geomen1Jskih 

figura bilo je krajnje zamorno i one su se 1nogle porediti san10 _u ~~la: 

tivnim brojevi1na, sro nije dozvoljavalo da se podvrgnu sransn&oJ 

obradi. Priblizavao se kraj te naucne ideje. 

Ali, jednom prilikom san1, na srecu, piimetio zanimljivu stvar k~ja . . 

na prvi pogled nije povezana sa potreban1a na11cne oftaln1og~omeu'.Je. 

Pregledao sam perogodisnju devojcicu. Ona je sedela u ~lu ,n1aJk~ 

stare dvadeset osan1 godina. Majka je nagnnla glavu ka lieu cerke 1 

sapcuc':i joj u uho, po1nagala 1ni da pregledan1 njene oCi. Prekinuv:ii 

posmarranje ocnog dna, podigao sam glavu i pogledao n1ajku i cc1ku 

zajedno. LJ lOIU o·enutku pa7 .. nju mi je privukJa cinjenica da SU roznjace 

majke i cerke bile jednake veliCine, iako jc jedno telo bilo znatao 

manje od drugog. "Zasto je veliona roznjaC'e kod njih jecin;ika·? Zar ne 

bi, po Jogici scvari, kod male devojCice romjaca rrebala da bude manja 

nego kod majke?" pomislio sam. 

Sakrivsi svoju radoznalosr, zavr'Sio sam pregl,ed devojcice, posta\>jo 

dijagnozu, napisao zakljucak i odredio operac:iju. Naredni pacijent •/ec 

je srajao na pragu mog kabinera. ''Nije Ii i kod ovog odraslog pacijen· 

ta velicina roznjace ista kao i kod te devojcice?" mislio sa.tn ja, i 

prisecajuCi se ociju devqjace, posn1arrao sam oci pacijenta. 

Di1nenzije romjace SU se prakticno pokazale identicnim. Onda 

nisam 1nogao da se uzdtlim i zamolio sam sekrecaricu da pode po kli-" 

nici i sakupi dvadeser Jjudi raz.Jicite srarosti, rasra i polova. 'Kad su se 

skupili, uzeo sarn oftalmoskop i pregledao im oa uporedujuCi jedne sa. 

drugima. Zamislite, din1enzije roinjace svih ljudi, nezavisno od uzras· 

17

• 

l8 

• 

• 

• 

OFTALJ\llOGEOMETRIJA 

ta, visine i reiine su se podudarale. 

"Cudno", mislio sam, "osecaj je, da je dimenzija roinjace konsranta 

ljudskog organizma - kao daje apsoluma jedinica mere u organizmu!" 

Pored n1ene je sedela nasa lekarka-hirurg, Venera Galimova - 

sicusna lepa zena. Pogledao sam njena scopala i upirao: 

- Venera, koji broj cipela nosiS? 

- Trideset per. Zasro? 

- Aja cetrdeset ni. Slusaj, dodi da se pogledamo u ogled(llo! 

Prisli smo ogleda\u: dva para oC:iju sa rowjacama jednake velione 

gledala su u nas. 

"Zanimljivo", mislio sam, "U ljudskom organizmu sve dimenzije su 

relarivne: duZina ruku se razlikuje, velicina sropala se razlikuje, 

razmere Jica se razlikuju, razmere trupa se razlikuju, sromak je kod 

nekog velik, kod nekog pljosnar, pa se cak i razmere mozga i 

unurra~njih organa (jerre, ieluca, pluca i dr.) kod raznih ljudi razlikuju. 

A gle, velicina romjace je jednaka! Nije li neki nauc.nik co vec 

primetio?" 

Proucio san1 specijalisti&u literaruru, ali nikakvog pomena o tome 

nisam nasao. Dalje, organi:i;ovao sarn masovno mere.nje preenika 

roinjace pon1ocu specijalnog hirurskog sesrara pod operacionim 

mikroskopom u poredenju sa merama sirine dlanova ruku i scopala 

nogu. Sasravili smo varijacione redove, podvrgli ih sracisti&oj obradi i 

ockrili da je precnik roinjace u poredenju sa razmerama dlanova i 

stopala apsolurna konstanta i iznosi 10+-0.56 milimerara. 

Dimenzije oene jabucice (uzduina osa oka) merene ulcrazvukom, 

kako se pokazalo, posrepeno se povecavaju od rodenja i eek u 14.-18. 

godini doscizu svoju srednju velicinu od 24 mm. Precnik roinjace se 

rnalo povecava od rodenja do cetvrte godine, a od cog doba poscaje 

konsranta. To .jest, povecanje' dimenzija ocne jabu(:ice prevazilazi 

""" ·~ -;· 

!~-. -- I . 

~ -- 

Zasco se gledamo u o~i? 19 

promenu dimenzije roinjace rokon1 rasra. Zaro kod 

male dece oci izgledaju vece nego kod odraslih . 

Zasro je preCnik roznjace konstanca? Tesko mogu 

da odgovorin1 na to pitanje. Ali, ca apsolurna 

veliCina u ljudskom organizmu moze se upocrebiti 

kao jedinica mere, posebno za oftalmogeomeoijskc 

po ere be. 

Pomisao da konstanma dirnenzija roinjace moie postati os\onac za 

nalaienje osnovnih oftalmogeomenijskih parameca'ra javila mi se vec 

kad sam po prvi put primecio Cinjenicu da su dimenzije roinjace jedniike. 

Ali, ca misao se konaeno uevrscila eek nakon sco smo zamili staristicka 

isrraiivanja i nascojanja da konsrruisemo geomeaijske figure 

ocne oblast:i Iica uzamajuCi u obzir konsranru roinjace. 

• U to vren1e, dosao mi je u poseru glavni ginekolog grada Ufe. 

Cvrsrina njegove spoljasnje pojave nije izazivala sumnje. Visoki rasr, 

veliki stomal

I 

11 

I: . 

~ i ! 

' 

20 

OF'D\LMOCEOMETRIJA 

Oblik i dimenzije ta dva cetvorougla kod svih ispiranih individua 

pokazali su se pocpuno razliati111, ali su razmere dve romjace koje se 

na crtezu nalaze unutar velikog cetvorougla bile savrseP.o jednake. 

Odatle se javila ideja da upotrebimo preCnik romjace kao jedinicu 

mere za marematicku analizu 111alog i velikog cetvorougla, kao i njihovog 

odnosa. I to je, u krajnjem ishodu, omoguCilo da izrazimo 

~arematiCke karak:terisrike tih cervorouglova u obliku jednaCine, cije 

;e resenje davalo broj koji je karakteristican za oftalmogeomecriju 

osobe koja se is pi ru je. 

Kad je izracunara pomenuta "ofralmogeomerrijska cifra" glavnog 

ginekologa, Lene Voronine i cetrl1aestogodisnjeg decak:a, pokazalo se 

da je ~na kod svih raz.liCita. Glavni ginekolog imao je cifru 3474, Lena 

Voron1na 2015, a decak 2776. 

Da Ii je moguce karakreristike velikog i malog cervorougla dovesti 

u. vezu sa crtama lica svak:og coveka? Razloiili smo lice glaVl1og 

g1nekologa, predstavivsi ga u vidu kombinacije geomerrijskih figura. 

Isto smo uradili i sa licen1 Lene Voronine i decak:a. Dalje, pokusali smo 

da nade1no maremariCku zavisnosr kombinacije geometrijskih figura 

koje opisuju crre lica od geomeuijskih karakteristika dva cervorougla. 

Ta zavisnost se javljala dovoljno jasno, tako da smo uspeli da na 

osnovu cervorouglova glav11og ginekologa rekonstruisemo osnovne 

l'rte njegovog lica, koje su u principu licile na original. lsro smo uspeli 

i sa licima Lene Voronine i decaka. 

Opsle llZevsi, shvatili smo da smo uspeli da otkrijemo opsti princip 

rekonsrrukcije lica prema geon1etrijskim karakterisrikan1a oCiju. 

Oftalmogeomerrijskt karakterisrikt 

olnog de/a lica 

U daljem radll, na materijalu 

1500 ispitanika, precizirali smo 

principe rekonsu-ukcije lica prema 

geomerrijskim karakteristikama 

dva cetvorougla. Ali, nije se mogla 

postia neka velika raenosr. Zasro? 

Srvar je u tome sto mi imamo 22 

oftalmogeometrijske karakteriscike, 

. a pomenuti cetv9rouglovi 

predstavljaju samo dve od njih. 

lsrov:rernena matematicka analiza 

svih 22 paramerra pokazala se 

Za!to sc gledamo u o~i? 

-

• 

• 

22 OFTALMOGEOMETRIJA 

Pogled, koji deluje kao skener, snima infonnaciju sa oene oblasti 

Jica, na kojoj se pomoeu malih pokreca kapaka, obrva, oenih jabucica i 

koze odraZavaju nasa osecanja, a takode i vidljiva individualnost 

svakog coveka. Mi se uzajarnno gledamo u oci zato sto iz ociju (taCnije, 

iz oene oblasti lica), dobijamo dodacnu informaciju 0 ljudskoj individualnosti 

i njenim promenama u obliku osecanja i osera. 

Nacini primene oftalmogeometrije 

Na kraju, gleajuCi se u oCi, mi mozda cakode dobijamo i informaciju 

telepatskog karaktera. A ako je zaisca tako, ne sme se prenebregnuti 

prijem geomeoijske informacije sa ocne oblasti lica. 

Praktienu upotrebu oftalmogeomeoije moguce je podeliri na nekoliko 

oblasti: identifikacija osobe, rekonsrrukcija izgleda coveka, 

odredenje rnentalnih karakrcristika licnosti, dijagnosrika psihickih 

oboljenja, dijagnostika telesnih oboljenja, odredivanje narodnosti i. .. 

proucavanje porel

24 

OF'lJ\l.MOGEOMETRIJA 

Za ~ to se gledarno u o~i? 25 

·~I 

I '.·.., 

.. 

VOWA 

I 

0 1 

_I 

PLASIJTVOST 

DOBROTA 

ZLOBA 

postavljenog n a ugao, i 

prilicno pravilno je bio 

smescen unuear velikog 

cervorougla. 

U grupi "zl ih" bilo je 

moguce primccici da je veliki 

cervorougao bio umereno 

spljosten i relativno uzan, a 

mnli cetvorougao je poprimao 

obi ik trougla postavljenog 

na vrh. Karakteristike 

grupa "dobrote" i "zlobe" takocle 

su bile veoma raz.lio te. 

Na kraju, sprovedeno 

isrraZivanje ne mozc se sn1atrati 

zavrsenim i ne odlikuje 

se velikom preciznoseu, imajuCi 

u vidu neveliku grupu 

ispitanika. Ali, te cinjenice 

su veoma interesan tne iz 

sledeCih razloga. Prvo, stice 

se utisak da su ljudi koji 

imaju volju pre svega dobri. 

Dn1go, plasljivi ljudi imaju sklonost ka 2Jobi (jednald n1ali rrouglo \~), 

i obrnuto: z.li ljudi su i':esro plasljivi. 

Naravno, postoji 1nnogo prelaz.nih oblika izmedu volje, plasljivosti, 

dobroce i z.lobe, koji se mogu ofcalmogeometrijski izmeri ti. Takode je 

moguce izrneriti i dn1ge covekove mentaJne karakteristike. 

'1. Objektivnu analiza ljudskil1 osecanja i oseta sprovodili smo zasad 

samo povrsno. Ali, vec i prvi rezultati koje s1no dobili pokazaJi su se 

veoma za.nimljivim. 

Sea SU to oseeanja? To SU ljubav, negodovanje, ljumja, zadovoljstvo 

i mnoga druga. Pesnici i pisci su opisivali ljudska osecanja. Ali, lekari 

su retko obracali pal.nju na osecanja pri lecenju bolesti, iako emocionalni 

clement uvek postoji u obolelorn organizmu. U narodu se go· 

vori da majka moze da iz.leCi dcte svojom ljubavlju. 

Zar se ne bi mogao, na primer, oftalmogeometrijski izmeriti stepen 

zaljubljenosti, iii stepen revolriranosti neke osobe? Mislim da ce to 

uskoro biti moguce u onoj meri u kojoj se u kompjutersku analizu bude 

ukljucio veci broj oftalmogeometrijskih parametara. A u ovom 

trenutku, kad srno u stanju da podvrgnerno analiz.i'samo 2 od 22 pararnetra, 

rakva isrraZivanja se odlikuju ve!ikom nepreciznoscu. 

Oseti (bol, slabost, priliv energije ird.) tacnije se mere vec samo na 

osnovu dva navedena paramerra. Ali, da se sprovede konkrecno 

istrazivanje sa sratistickom analizom, nije bilo dov9ljno inicijative: ceo 

na~ • centar je hirurska klinika i najvise napora se ulaze u razradu i 

obavljanje operacija. 

Jpak, mozemo re6 da oftalmogeometrijska analiza osecanja i osera 

moze da orvori nove perspektive ne sanlo u medicini, vec i u drugin1 

oblastima nauke. Ona 1noze posebno biti korisno za psihologiju; sigur· 

no ce psihologija buducnosti vladati matematiCkim ofcalmogeome· 

nijskim metodama. 

5. Dijagnostiku psihickih oboljenja oprobali smo na nekoliko 

bolesnika sa dijagnozom "sizofrenija". Seo se lice paramerara velikog 

cetvorougla, nismo na51i neke tipicne crre. Ali, kod svih posrnatranih 

sizofren ika n1ali cetvorougao je t.ezio da poprimi oblik trougla posravljenog 

vrhom nadole. 

Ali, naravno, ne moze se postaviti dijagnoza "sizofrenija" samo na 

osnovu izmena n1alog rrougla. Neophodno jc prouC:iti veci broj ofcal· 

niogeon1etrijskih para1nerara, za cije je prilicno specificne i7..men(?, cak 

i pti pribliznom posn1atranj11, · 

potrebna slozcna matematicka 

obrada. 

Po mom misljenju, perspektiva 

dijagnostike psihickih oboljcnja 

na osnovu oftalmogeomeo·ije je 

~izofrenija 

prilicno dobra. Stvar je u tome sto 

se savremeni psihijatri koriste 

izrazieo subjekrivnim metodama dijagnosrike, zasnovanim na 

lekarevom subjektivnom rumacenju odgovora na posravljena dijagnos· 

tiCka pitanja. Subjektivizarn je u toj oblasti doveo dotle da se po 

C:itavo1n sveru sire pretposravke o istinirosti i neistinitosti nalicja 

psihi&e bolesci (prisetite se sealjinskih represija ili mnogih kriminalnih 

•

, 

26 OF1AL!v10GEOMETRIJA 

dcla). Pronalazak ofcalmogeomerrijskog mctoda omogucava da se 

dobije dodama objektivna infonnacija, sto jc znatna pomoc pri dijagnostici 

psihiCkih bolesti. 

6. Dijagnostiku somatskih (telesnih) 

Ciroza jetre 

oboljenja sproveli smo na 

primeru 4 bolesnika 

sa cirozom jerre i 4 

bolesnika sa zapustenirn 

karcinon1om. 

Kod obolelih od karcinoma 

nismo mogli 

da nademo nikakve 

specificne promene 

velikog i malog cetvorougla, 

pa zato nema smisla govoriti o dijagnostikovanju raka, pogotovo 

ne u ra11om scadijumu. 

Ali, zato sn10 kod obolelih o

Glava 2 

"Srednjestatisticke oci". 

Putevi migracije covecanstva pa" svetu 

U prechodnoj glavi sam stao na tome da se pomoeu oftalmogeometrije 

mogu proub1vati ljudske rase. 

Pitanje o poreklu ljudskih rasa veoma je interesanmo. I zapravo, 

zasro se ljudi koji zive u raznim krajevima sveta medusobno ra'2.liln1ju? 

Posroji Ii zakonitost izmene spoljasnjosti ljudi u zavisnosti od toga u 

~om .delu zcmljc oni i.ive? Gde se nalazi cenrar iz koga je poreklo 

covecansrvo? Od koga smo nasrali? 

Mnogi ucenjaci su nasrojali da nadu odgovore na ta piranja. Neki 

od njih SU dokazivaJj bozansko porekJo coveka (ideaJisri), drugi · 

porcklo od 1najmuna (materijalisti-darvinisti). U drugu grupu spadaju 

i ljudi koji su govorili da su razne rase ljudi nastale od raznih oblika 

1najmuna. 

Postoje rnnoge klasifikacije ljudskih rasa. Francuski naucnik Kivijc 

je ljude dclio na ni rase - belu, c1nu i zu1u. Deniker (1902.) je s1nacrao 

da na Zemlji postoji 29 Jjudskih rasa. U "Biitanskoj encil

30 OFTALMOGEOMETRJJA 

Srednjescatisti~ke o~i 31 

priblimosti oCiju pomenutim cecvorim korenima. Tako smo dobili 

oftalmogeometrijsku shemu migracije covecanstva po celom svetu. 

' 

TIBETANSKA !VISA 

' 

~ 

.. i4F-' 

Putevi migracije covecanstva po celom svetu 

Na taj naC:in, prerna oftalmogeornetrijskim faktima (a to je suva 

maremaricka analiza ljudskih rasa!), doSli srno do toga da je 

covecanstvo poniklo na Tibetu i rasproscrlo se po celom svetu u cetiri 

osnovna pravca: 

- pravac A: Sibir - Amerika - Novi Zeland 

· pravac B: Tajland - Indonezija - Ausrralija 

- pravac C: Pamir - Mika 

- pravac D: Kavkaz - EVTopa - Island 

• 

rasu. Je Ii to slucajno? Zar tu nema direktnih analogija? 

RazmisljajuCi o tome, pokusali smo

32 

OFIALMOGEOMETRJJA 

Sre


Srednjesratisticke oci 35 

• 

ljasnjost, a posebno na ocnu oblast lica (paleosibirska rasa). Od paleosibirske 

rase odvojila se uralo-altajska rasa, koju danas, kako meni 

izgleda, predsravljaju altajci i baskirci. 

Uralo-altajska rasa posrala je rodonacelnik slepog ogranka u koju 

SU redom usli laponoidna (Lopari) i baltiCka rasa. 0vu poslednju, kako 

se rneni Cini, predsravljaju Finci. Takode, ne iskljucujem da je balticka 

rasa (moguce, zajedno sa laponoidnom) posrala predak savremenih 

Tarara, Cije sarn oCi proucavao. Vezu sa tim slepim ogrankom mozda 

irnaju Esronci i Madari . 

Sledecu etapa u sistemu sukcesivne oftalmogeometrijske 

izmenljivosti oC:iju predsravlja juznosibirska rasa, koja je siroko 

rasprostranjena na teritoriji Sibira i Kazahstana. Po mom misljenju, toj 

~asi pripadaju savremeni Kazahi i innogi severni narodi (Nen

36 __________________ 

Put A 

_ _::OFYJ,lv!OGEOMETRIJA 

Sred njescati ~c i cke oci 37 

Put A (nastavak) 

Tibetanska 

rasa 

A212 

A.1 

~~, · 

l···.?J ~., 

• ' '4; 

(. ... . ·... ,.··., 

A6 

A1Jl 

A2 

LO-LO 

• I 

A7 

•. 

• 

I • 

I 

: 

• 

! 

A7/1 

D3/l 

A3 

A4 

A3/2 

A3/3 

• 

: 

I 

! 

! 

I • 

I I 

! 

i ' 

• I . 

I : 

~-- 

A8 

• 

• 

LO-LO

38 OFL>\LMOGEOMETRIJA 

(vacra, voda, nebo, kuca, zena i slieno) japanski i finski - mozda cete 

nae slienosti medu njima, ili zajednicki koren. Slicno tome, pokusajte 

40 

OFTALMOGEOMf.TR!JA 

Srednjescacisricke o~i 

41 

Put B 

Put B 

Tibetanska 

rasa 

. ....... . 

'~ 

~~ 

.. ~. . . .. 

B213 

Bl 

B2 

• 

Bl · jumoazijatska 

82 • papuanska 

B2/l · azijatsko-pigmejska 

· 82/2 · dravidska 

82/3 · ainska 

83 · melanezijska 

84 · vedo-indonezijska 

BS • a uso·alijska 

' 

· KaZi re mi, znare Ii odakle su u davnoj proslosti dosla juznoindijska 

plemena? 

· Prica se da su moji preci dosli u Indiju sa osrrva Polinezije · odgo· 

vorio je lckar. 

· Slaze se · prokon1enrarisao sam. 

Na isroj coj konferenciji nasao sam indijskog lekara koji je imao sve 

odlike tiberanske rase. 

· Izvinire · obratio sam mu se · severni Indijci se po spolja5njosti 

razlikuju od juznih Indijaca. Sea vi mislite, da Ii su jul.ni Indijci 

odnckud dosli u Indiju iii su uvek Ziveli ovde? 

· Ne znam tacno, ali najverovatnije su jul.ni lndijci veoma davno 

odnekud dosli na tericoriju lndije · rekao je lekar koji je imao odlike 

ti betanske rase. 

B3 

BS 

• 

• 

t, . . 

I 

~~ ..-.

42 OFTALIV!OGEO!'JIETRIJA 

· Eco, vi ste po spoljasnjim karakte1istikan1a · nasravio sarn ja · 

cipieni predscavnik sevemih Indijaca. Da Ii su i vasi preci takode 

odnekud Josli na teri toriju Indije? 

• Mi smo oduvek ziveli ovde · odgovorio je lekar. 

"On je zaista u pravu" · pomislio sam - "Tibcc i sever lndije se 

mc

44 

OF'!Af.MOGEO/\{ETRIJA 

Srednjestaristi~ke o~i 

45 

Put C 

Put C 

• 

~~r=====~:::!J 

. . . 

.· .-~ . . .. 

I.·~ ,.. .. 

- 

Cl 

Tibetanska 

rasa 

C2 

• 

• 

Cl - pamirska 

CJ/1 - sevennokavkaska 

C2 - etiopska 

C3 - negroidna 

C4 - afriCko-pigmenoidna 

CS - busmanska 

rimo na to pitanje, ali u narednim poglavljima, kada se budem 

podrobno pozabavio zagonetnom civiliz.acijom Atlantidana, ciralac ce 

nae mnogo interesantnih raz.misljanja i onjenica na ru temu. 

C3 

cs 

Put rnigracije D 

U raj pur, prema oftalmogeometrijskim podacima, nakon tiberanske 

ulaze sledece rase: armenoidna, dinarska i severna. Armenoidna rasa 

dala je ogranak - sredozemnu rasu, a dinarska rasa - alpsku rasu. 

·- .. -

46 OFTALtv.OGE01'fETRIJA 

Ali, po sisteinu matemati&e slicnosc:i ociju, ti.b:ransk~ rasa j~.dalj~ 

od armenoidne nego od susednih rasa - paleos1birske, J~Znoa.ZJJske 1 

pa!nirske - na drugin1 putevima. Zato smo p retp~srav~h ~a 1zm ed~ 

tiberanske i ain1enoidne mora bi ti jos jedna rasa, koJa niJe us la u klas1- 

rJ>aciju A. Jarha. Koja je co rasa? _ . 

Nekoliko puta sam bio u Iranu i svaki put sam se cud10 do apsurda 

dovedei1oj islamsko-fundamentalistickoj praksi: u vre~~ Ramazar1a 

coveka koji nesco pojede do zalaska sunca mogu uhaps10, ~. zene n~ 

vruoni od 40 stepeni idu u dvoslojnim debelim crnim ~grt~~~ma, kOJ~ 

pokrivaju sve os1m OCJU. lranc1 

su cmokosi i crnpurasti i 

najvise podse c~ju na 

Azerbejd?ance. Ali, mcdu njima 

se ponekad srecu plavokosi ili 

ridokosi ljudi prilicno sverle 

ko7.e. 

- Ko su ti plavokosi ljudi? - 

upitao sam iranskog ofralmologa. 

- To su Persi - odgovorio je 

on. 

- Zar Persi nisu c:mokosi i 

franske zene 

cmpurasti? 

- Oko 40o/o stanovnistva u 

lranu Cine AzerbejdZa.nci, veliki proce.nat Kurda, Belud~a i drugih n~roda· 

svi oni su camnokosi i cmpurasti. A starosedeoa Pers1 su beh. 

Istin~ • oni su se u velikoj meri pomesali sa drugim narodiina, ali se 

pravi Persi razlikuju od drugih iranskih na.roda. . . 

Setio sam se neke knjige (ne secarn se koje) o tome kako Je H1?er 

smatrao bracom po krvi arijevsku rasu (imajuci u vidu Nen1ce*), 1 to 

bas Perse i radi obnove neina&e rase organizovao j e brakove izmedu 

Nemaca i' Persa. A mozda je I-litler bio u pravu u tome da Nemci i Persi 

imaju zajedni&o poreklo? 

• Na;;ivaci ar.jl!Vskom rasorn samo Nemec nije pravedno, jer u .1~~ogi'.'.1 izvorima .. 

(Blavacka, Rerih) arijevcima se nazivaju svi ljudi savremene civilizac11e nf. 

srednjesracisti~ke o~i 47 

U lranu, prilikom pregleda pacijenata, naisao sarn na jednu ridu 

Persijanku, majku deceta koje je doslo na pregled. 

- Da Ji sre vi Cistoktvna Persija.nk

48 

OF"TALlvfOGEOMETRlJA 

Srcdnjcsratisricke ~i 

49 

• 

Put D 

Put D 

Tibetanska 

rasa 

Persi? 

Dl 

02 - armenoidna 

02/1 - sredozernna 

03 · dinarska 

03/l - alpska 

04 - sevema . 

D2/J 

D2 

""T ',,. . ,, 

' ..-:' ...:~:. -·:·... ;.. ..,......... 

. . . .... ..... . 

. . 

pojavile znatnO kasnije, pa SU se zatO cak i U okviru jedne rase rasirile 

razliCice religije. Mnogobrojni racovi u com regionu vodili su dominaciji 

jednih i iScezavanju drugih jezika, pa je zato jezik u velikoj meri 

izgubio znacenje kao odlika neke rase. 

Nama, Evropljanima, svakako je cudno sto je, prema oftalmogeomeoijsk.irn 

cinjenicama, jedan od nasih predaka annenoidna rasa; 

savremeni Jenneni se suvise izrazito razlikuju od drugih evropskih 

naroda. Ali,'medu Jermenima vlada uverenje da su drevni predscavnici 

tog naroda bili svede koie i plavooki, a danasnji izgled Jennena 

D3/l 

D3 

D4 

.,. 

• Ovde st ne uzima u obzir kolonizacija konrintnaca i srvaranjt takvih driava kao 

sto su SAD, Ausrralija i dr, koja se odigrala znacno kasn ije. E.M .

so 

OFTALJV!OGEOMETRIJA 

ci tog naroda bili sveclc koZ.e i plavooki, a danasnji izgled Jennena 

fom1irao se kao rezultar n1esanja sa drugirn kavkaskirn narodima. 

Po oftalmogeometrijskim podacima, arrnenoidna rasa je osim cisrih 

Evropljana (dinarske, seveme i alpske rase) dala takode i sredozemnu 

rasu. Ona je, raselivsi se oko Sredozemnog mora, dala takve naizgled 

nespojive narode kao sro su !ralijani i Arapi. Oni imaju razliace jezike, 

razliCite religije, ali su im oci srodne. Ne 1nogu nista da tvrdim, ali s;i 

po morn n1i51jenju bioloski oni jedno, a jezi&i i religiozni momenti javili 

su se kasnije. 

Uzgred receno, severni Italijani razlikuju se od jumih. JuZ.ni italijani 

su, kako rni izgleda, tipicni predstavnici sredozen1ne rase, dok su 

severni Italijani proizvod mesanja srcdozemne rase sa sevcmom i aloskom 

rasom. · 

Dinarsku rasu, koja je takode porekla od armenoidne rase, prema 

brojnin1 naucnicima, danas predsravljaju Juzni Sloveni (Ukrajinci, 

Bugari, Jugosloveni i dn1gi). Ali, najbrojniji slovenski narod . Rusi . 

razlikuje Se po spo}jasnjosti i oama od tipicnih predsravnika dinarske 

rase, na primer Jugoslovena. 

Ko su Rusi? Proucavao sarn n1ske oCi i pren1a ofraln1ogeomctrijski m 

pokazateljima mogu da kazem da su Rusi najverovatnije proizvod 

mesanja dinarske rase sa laponskom i balti&om rasom (Tatarima, 

KowJma, Fincima, Esroncima i slicno), co jesr, sa rasarna kojc su 

nasrale iz potpuno drugog izvora eovecanstva - puta migracije A. 

· Dinarska rasa je, prenia nasoj sen1i, dala alpsku (Francuze, sevcrne 

Spance i dr.) i sevemu (Nernce, Engleze, Svedane i dr.), tako da smo 

Francuzima, Nemcima i E.nglezin1a najbliza "braca po klvi" rni - 

Sloveni. U tom pogledu Hitler nije bio u pravu, gledajuci na Slovene 

kao na degenerisani ogranak u razvitku covecanstva, koji n1ora da 

bude unisten, a na Perse kao na bracu po krvi; i Persi i Sloveni pripadaju 

istom rasno-geneti&om korenu - putu migracije D. 

Fenomen Jevreja 

Jevr~ji, zahvaljujuci torne sto se njihov izvor nalazi na Sinajskoni 

poluostrvu (obecana zem.lja), pripadaju sredozemnoj rasi. Zato su njihova 

najbliza "braca po krvi" Arapi, jumi Italijani i Spanci. 

•' 

1 

I 

l 

i 

' • 

\ 

srednjcstarisril'ke oCi 51 

Podjednako je sigumo da taj narod ima zapanjujuce raznoliku spoljasnjost: 

od beloputih evropskih Jevreja do gotovo crnih etiopskih 

Jevreja. Sea je uzrok tome? 

U relativno bliskoj iscoriji, jevrejski narod je izgubio svoju zemlju i 

raselio se po raznim krajevima svera, oeuvavsi pri tome svoju nacionalnost 

pomoeu religiozne zabrane mesovitih brakova. Naravno, iako ta 

zabrana nije sroposromo ispunjena, ne mozemo poricati njeno delovanje. 

Zaro je nerazumljivo zasto se, pri com ocuvanju nacije i njenih 

sustinskih osobenosti (kukure, obicaja icd.), spoljasnjosc Jevreja coliko 

izrazito razlikuje u skladu sa geografskim razmesrajem. Buharski 

Jevreji lice na Uzbeke, kavkaski JevTeji - na J

52 OFD\LJ\10GEOMETRIJA 

Rasizam iii jedinsrvo naroda 

Za obiene ljude rec "rasa" pre svega ima negativan prizvuk, jer 

izaziva asocijacijc na ncmacki rasizam i rat koji su fasisti zapoceli 

vodeni tom idejom. Josjednom ponavljam daje pojam "arijevska rasa" 

nezakonit, zato sto se cela nasa Jjudska civilizacija naziva arijevskom 

(pre nas su postojale civilizacije Atlantidana i Lemurijanaca), a Hider 

i njegovi prvi ideo[ozi dali SU naziv Citave nase spoJja.Snje civilizacije 

jednorn narodu (Nemcirna), da bi israkli izuzemu ulogu Germana. 

Ali, rec "rasa" je antropobioloski, a ne politiCki pojam. Tune postoji 

analogija izmedu pripadnosti nekoj rasi i mentalnih sposobnosti ili 

preduzin1ljivosti ljudi. Sravise, oft.almogeometrijski proracuni su 

pokazali strogu zavisnosr promenljivosti oCiju u skJadu sa cetiri puta 

migracije covecansrva sa Tibeta, sto ne osravlja mesta ni za kak-vo 

posebno isticanje bilo koje rase. Takode ne bi trebalo smarrati da su 

krajnje rase sa bilo kog puta n1igracije najrazvijenije; uporedite puteve 

migracije D i B - visokorazvijenu sevemu rasu sa puta D i poludivlju 

zavrsnu australijsku rasu puta B. 

Stepen razvijenosti raznih rasa, po mom n1isljenj u, zavisi ne od 

antropobioloskih karaktcrisLika, vec ·od slozenih okolnosti koje dovode 

do pojave parnetnili, dobrih i preduzimljivih voda koji su sposobni da 

svoj na.rod povedu puten1 napretka i srvore uslove (kao sto je, npr. 

dernokratija) da se taj p1incip progresa oeuva i u buducnosti. 

· Mora se priznati da su u ovon1 isrorijskom trenutku seveme rase 

(Nemci, Englezi, Amerikanci i drugi) razvijenije od dinarskih rasa 

(Sloveni). Ali, setimo se doba Petra I; Rusija je doZivela veliku 

ekspanziju napretka, i sa.mo je okrobarska revolucija osujetila 

rnoguenosr Rusije da posrane vodeca zemlja svera. Isto se to moze reCi 

i o Japanu, koji se zahvaljujuCi mud.roj politici svojih voda, od 

trecerazredne zemlje izdigao medu nekoliko vodeCih zemalja u sveru. 

Naravno, tesko je ocekivati ekonomska cuda od, na primei; australijskih 

aboridzina iii indonezijskih Papuanaca, zato sto je odsustvo 

napretka u odredenom istorijskom periodu dovelo do posrepenog 

podivljanja ljudi, koje se vec od.razilo i na menralne sposobnosti predstavnika 

tih rasa. 

I tako, po mom misljenju, stepen razvitka ove iii one rase zavisi od 

karaktera njenog istorijskog razvoja: sto je dalje ra rasa otisla na putu 

Srcdnjestatisci~ke o~i 

53 

napretka, co je razvijenija, i obrnuro. Srabi!nog. sranja na du?i vremenski 

peliod nema. Stabilnost postepeno prelazi u nazadovanJe. Bog 

je coveka stvorio kao princip stalnog napre_tk~, za~o ~e on ?u.~ da 

napreduje. U protivnom nasrupa nazadovanJe 1 vracanJe u div!Jasrvo. 

Oftalmogeometrijska istraZivanja, kao i druga proucavanja i 

hipot.eze te vrste, pokazala SU da je COVCCaDStvO pOniklO iz jedin 

Stvenog izvora, u krajnjem ishodu, od gena jedne pramajke i jednog 

praoca. Ponikav$i na Tiberu, coveeansrvo se rasprostrlo po Zemlji. U 

tom pogJedu je covecansrvo bioloski i genetiCki jedno, Svi Jjudi SU 

bJaCa i sestre. 

Pr'.rodno, regredirane i podivljale narode su istisli, istiskuju ih i 

istiskivace ih i dalje razvijeniji narodi. Njih ne bi crebalo posebno Zaliti, 

jer SU Sarni tome krivi. Ali, COVecanstvO Ce, ocigJedno, brzo doci dotJe 

da ce biti srvorena jedna planerama driava i jedan jezik. To ne samo 

da diktira zd.rav razum, vec je to i odredeno genetsko-bioloskom 

sustinom coveka. 

• 

• 

• 

1 

I I . 

I 

l-- .. .

Glava 3 

v 

Cije oci SU naslikane na tibetanskim 

hramovima? 

I rako, analizirajuCi oci ljudskih rasa, dosli smo do zakljucka da je 

savremeno covel':anstvo poreklo iz jedinsrvenog tibetanskog korena. 

Tada je ispravno ako se zapinuno: a od koga je u pocetku nastalo 

covecanstvo na Tiberu? Ko SU praorac i pramajka savremenog coveka? 

Posroji rnnostvo h.ipoteza o poreklu covecansrva na Zemlji. VeCina 

materijalisti&.i orijentisanih nauenika se slazu da je covek porekao od 

r.1ajmuna. Dokaze za to oni vide u arheoloskim nalazirna osrataka 

prvobimih ljudi i njihovih primitivnih oruda (karnene sekire i dr.). 

Prati se jasna clinanlika razvoja od covekolikih majmuna do potpuno 

razvijenog savTen1enog coveka. Ne bi bile moguce ne verovati u to. 

Ali, citav taj dinamiCki proces formiranja coveka ocl maj111una 

n1oguce je sa isrom raenoscu predsraviri kao obmut - kao nastanak 

niajmuna od coveka. Za ro ima isto tollko dokaza koliko i za pomenuru 

darvinisticku hipotezu: na Zemlji postoji prilican broj divljih plemena, 

koja su u roj meri divlja, da su znamo blize majmunu nego coveku. 

Zaro · rvrdnja o poreklu coveka od majmuna ni iz daleka nije rako 

ubedljiva kako na p1vi pogle"lje na pocuku k11jige - E.M. 

• 

i 

i 

•

56 OFV.l.t-10GEOMEiRIJA 

- Da Ii si nckad cuo za "vizit-kartu" tibetanskih hramova? 

- Ne, sta je to? Nikad dosad nisam bio na Tibetu ... 

- Svaki tibetanski hram - rekao je Lobankov - kao "vizir-kartu" ima 

crtez ogromnih, neobienih ociju. Ogromnih! Neobicnih! One te gledaju 

kao da te gleda citav hrain ... 

- Kakve SU re oa? 

- Neobiene! Ne kao ljudske! Pri tome je, znas, nacrrana bas ona 

oblast lica koju mi proucavamo pri oftalmogeo1ne!lijskim istrai.ivanjin1a. 

Neverovatno, kakva podudamosr! 

Bio sam sokiran kad sarn 

ih video - apsolutno ista stvar koju 

smo.proucavali kod ljudi, tu posroje 

svi nasi oftalrnogeometrijski parametri, 

ali su oCi sasvim drugacije. 

- Nije lose! - zviz.nuo sam u z.nak 

odusevljenja. 

- Pri tome svaki tibetanski hram 

ima nacnane re oCi. One su ogromne 

· na pola· zida! Zaisra, neko je 

ostavio crtez tih ociju kao svetinju • 

nasravio je Lobankov. - Slusaj, sjajno 

je ispalo: izracunali sn10 "srednjestatisticke 

oa"' pretpostavili da 

ro nije slucajno, i eto ... 

- Da, nisu uzalud "srednjesratistiCke 

oci" imale veo tajnovirosti! 

Naucna logika pokazala se kao 

taena ... 

- Nigde drugde u svetu ne posroji 

tako nesto. Ni na jednom hramu . 

i • ; • ; 

t.· .• 

-- 

. . .~. 

---·--::-T- ·. 

Neobicne oci na cibecanskom hramu 

u svetu nisu nacrtane oci. Samo ovde, na Tibetu, gde spadaju "srednjestatisticke 

oO." ... 

- Jesi Ii pitao lame Cije su ro oCi? . 

· Naravno! Neke lame, uglavnom niieg ranga, kazu da su to oo 

Bude, a druge lame (visokog ranga) cute, nista ne govore. 

- Jesi Ii bio uporan kad si pitao lame visokog ranga? Cije su to oCi? 

'• 

. 

I 

I 

I 

' J 

' 

Cije su ~i n~slikane na t iberanskim hramovima? 

Budiscicki hrom u Katmanduu 

57 

11 

.,' 

_ 

• 

f 

. 

I ' 

' . 

... 

'J 

I 

' ' 

•

58 OFIALJ\!OGEOMETR!JA 

- Raspitivao sam se veoma upomo. Ali. .. niSca ne kazu, skrefu razgovor 

na drugu remu, oseca se da je cajna tih ociju za njih veoma 

vawa. Taj simbol govori o necem veoma bi mom - rekao je Lobankov. 

- Da Ii si fotografisao ce oCi? 

- Naravno! Jos sam snimio i video-kamerom. 

Tog isrog dana sam se sreo sa Lobankovin1. Zajedno sa Valentinom 

Jakovljevom uneli smo crcez neobienih oCiju u kompjucer, shematizovali 

ih prema glavnim oftalmogeometrijskim kricerijumima i poceli 

analizu. U OVOj knjizi Sam rekao da je moguce, koriste6 se ofcal1nogeometrijsk.im 

principima, manje-vise taeno reprodukovati izgled eoveka 

prerna njegovim oCima. Pokusali smo da uradimo bas to - da rekonstruisemo 

oblik coveka Cije su oo naslikane na tiberanskirn hramovima. 

v 

Sta govore oci naslikane na tibetanskim hran1ovuna 

Necu se zadrzavati na deraljima rne~oda rekonstrukcije izgleda 

coveka cije SU 00 naslikane na tibetanskim hramovi1na, da ne zamaran1 

citaoce suvopamom maren1atickom analizoni. Naponienufu samo 

sledece scvari. 

Prvo, pada u oci oclsuscvo nosne kosti, koja uvek postoji u crtezinia 

obienih ociju. 0 ccn1u govori odsustvo nosne kosti? Poznato je da kod 

savren1enih ljudi nosna kosr zaklanja cleo vidnog polja sa unurrasnjc 

strane: spolja vidno polje iznosi 80-90 stepeni, a unutra - 35-40. Zato 

·savremeni ljudi imaju binokulami vid (gledanje sa oba oka, kojc 

omogucava da se vidi velicina nekog predmera i rastojanje od njega) 

samo u oblasti 35-40 stepeni, a ne u 80-90 sa svih srrana. Ta nepogodnosc, 

koju izaziva nosna kost, gocovo je neprimecna pri dnevnom 

svetlu, a primetnija pri vesrackom, ali pri svedosti crvene sijalice ona 

vec znatno smera, oceiavajuCi odjenraciju u proston1. Kad ne bi postojala 

nosna kost, ljudi bi ima!i binokulami vid u oblasti 80-90 srepeni 

sa svih strana, sco bi olakSalo orijerltaciju u prostoru na crvenoj sverlosti. 

· 

Mozda je sopstvenik neobicnih tibetanskih oCiju Ziveo u okolini 

osvetljenoj crvenom svetloseu? Ta precpostavka ima rezinu, jer u 

pogledu funkcije vida moraju poscojati mehanizmi adapracije koji 

omogucavaju da se maksimalno poboljsa vid. Mehanizam adapcacije u 

vidu odsusrva nosne kosti nije roliko vazan pri oblcnoj dne•moj svet- 

'· • 

I 

- 

t 

1 

t • 

1 

t 

, 

i 

., . 

• 

.' 

•, 

' 

tije su o~i naslikane na ribecanskim hramovirna? 59 

Josri, ali je u uslovima crvene 

svedosri vazan. 

Tada sam uzeo knjigu 

1elikog proroka Noscradamusa 

(1555. god.) i ru proarao 

da je prethodna civilizacija 

,\tlantidana Zivela u purpur- 

0ocrvenoj svetlosti: nebo je 

qilo crveno, drvece purpumo 

ird. • Odatle sc moglo zakljuCiti da su na tiberanskim hramovima naslikane 

oCi coveka prerhodne civilizacije - legendarnog Atlantidanina. 

A danas je nebo plavo i nase oci SU Se tome prilagodile. l\1eni izgle· 

da da se boja neba mora promeniti sa izinenom ose rotacije Zemlje. 

Kod Nosrradamusa sam rakode proCitao da se prilikom globalne katak· 

lizme koja je unistila Atlanridane rakode promenila osa rotacije Zcmlje 

i pomerili su se polovi. 

Drugo, paznju ptivlaa neobicnc ispupcenje go1njih kapaka oCiju 

koje su nacrtane na tiberanskim hramovin1a. Dok gotnji kapci savremenog 

coveka imaju oblik pravilnog luka, ove d.ruge in1aju n a gomjim 

kapcima izbocine na sredini koje se spuscaju nanize, nadnoseCi se nacl 

roznjacom. 

Sra bi to n1oglo da znaci? Pre svega to da se ocrii prorez pri zatvaranju 

oCiju nije potpuno zarvarao, jer ro ne dozvoljava izboCina na 

gomjcm kapku. u tom slucaju oCi mogu da sacuvaju pedferni vid kroz 

boc.ne dclovc roznjace. A posto nosne kosti nije bilo, i vid je imao 

~ 

•) 

· a) shema oliju naslikani/1 na 

libecansl~im ltrarrzovima 

b) shema oliju savrtmenog covoka 

) 

. 

..'. 

binokulami karakter u celom 

vidno1n polju, vlasnik neobienih 

tibetanskih ociju mogao je da 

vidi i zarvorenih ociju. Takav 

vid, svakako, nije bio ba$ jasan, 

ali je bio sasvim dovoljan za orijen 

raci ju u prostoru. 

OCi savTernenog coveka ne 

rnogu imati rakav "oJijencisuCi 

vid" kad se zarvore, jer nemaju 

Jcrajnji perifemi bmokulami vid 

(iza nosne kosti), a gomji kapak 

•

60 

OFTALMOGEOMETRIJA 

ne moze da pokrije osnovnu 

povrsinu roi.njace, a da pri tome 

ostavi poluocvoren ostatak oenog 

proreza. 

Osobina neobicnih tibecansk.ih 

ociju da zadriavaju "01ijentis11C:i 

vid" kad su zatvorene d~velo je do 

pojave jos jednog mehanizrna 

adapcacije - dugackog i unutra i 

naniie savijenog ugla ocnog 

proreza. To svedoo o pojacanom 

suzenju (pojacanorn lucenju i oticanju 

suza), sto je neophodno da 

bi sc sacuvala vlamost oCiju pri 

nepotpunom zatvaranju ocnog 

proreza. 

-Cime se mozc objasniti 

.. 

neophodnost da SC oeni prorez 

nepocpuno zatvara i da se pri ton1 

sa~uva "~rijentisuCi vid"? Za to nisrno nasli nijedno dn1go objasnjenje 

OSlffi da ~e to neophodno da Se zastiti romjaca pri brzorn p)ivanju pod 

~odom. Cove.k Cije su oci naslikane na tiberanskim hran1ovima n1ogao 

Je da brz.o phva pod vodom, pokrivajuCi oserljivu roi.njaeu izboonom 

· gomjeg kapka, a da pri tom sacuva "orijentisuCi vid". Takva konscitucija 

ociju mora da svedoCi o torne da su pon1enuri ljudi vodili vodozema&i 

oblik Zivota. 

U Nostradamusovoj knjizi sam proCitao da su Atlancidani Ziveli na 

mnogobrojnim ostrVima koja su posrojala u to•vreme i da su irnali podvodn~ 

?lancai.e, gde su gajili svoje morske plodove. Dakle, posro su 

konsoh podvodni oblik poljoprivTede, ti ljurli su vodili vo

62 

OFrALt.10GEOMETRIJA 

~ij-. su oti naslikanc na cibetanskim hramovima? 6'3 

nergije (teleparijc i dr.), i kako svcdoce legende, 

moglo jc da cini cuda - prenosi 

misli na daljinu, deluje na graviraciju, lea 

bolesti itd. A indijske zene, moguce je, 

pomenuru pegu crtaju kao simbol secanja 

na raj cudorvorni organ. 

Otvorio sam Nostradamusovu knjigu i 

tu nasao

64 OF1Al.MOGEO!l1ETRIJA 

- ProCitajte ••rajnu doktrinu" Elene Blavacke. Kako sarn shvatio, vi 

je niste citali. 

- Nisam. 

- Vi, Rusi, Ste sreeni! u vasoj zemlji rodila se jedna od najvecih 

Posvccenica na sveru - Blavacka. U toj knjizi mozetc nae mnoge tajne 

drevnih naroda. Istina je, ono sto je u toj knjizi napisano tesko je 

shvati1], jer se zasniva na posebnoj boZailskoj logici. Ali, ako se upoznate 

sa Istocnom logikom i Istocnim znanjima o proslosti, mozere 

razumeti Blavacku. 

- A da mozda pokusamo da vodimo orvoreni razgovor? - pririskao 

sarn ga ja. 

- Pokusacen10. Ali, Vi nemate dovoljno znanja Istoka. Vi sre Zapadni 

nauenik - odvratio je Ananta Krisna. 

- Da Ii biste niogli


Da Ii su se ljudi drevnih civilizacija zadnali na Zemlji? 

Naravno, svakako je tacno da su na Zemlji i pre nas pos[ojale 

ljudske civilizacije. One SU dostigle visoke teh.noloske nivoe, pti cemu 

se koriscenje sile u korist zlih misli pokazalo kobnim - d·1ilizacije su 

unistavale same sebe. Potom se na rusevinama stare civilizacije radala 

nova, i tako dalje. 

Ako bi danas, pretpostavimo, vcc na nivou tehnoloskog razvoja 

nase arijevske civilizacije neka od glavnih supersila (SAD, Rusija) pritisnula 

dugme za nuklearni napad, covecanstvo bi unistilo sarno sebe 

- hladna i radioaktivna planeta (nastala bi nuklcarna zima) posrala bi 

nepogodna za zivot. 

Moc zlih mislije ogron1na. Zle rnisli usmeravaju tehnolosku moc ka 

unistenju i mogu dovesti do sarnounistenja civilizacije. lako mi jos 

uvek slabo shvatamo prirodu dobra i zla, u njima leZi ogromna moc. 

Ne vodi uzalud kult dobra napretku, a kulr zla i vlasti - razaranju. Zaro 

duhovni razvoj ljudskog drustva u smislu dobra ima sustinski vazan 

znacaj, pa ima i materijalno otelotvorenje. 

Ivleni izgleda cla je Japan jedna o

I 

DEO II 

"S H " I d · 

0 Ill - pos e Ilja poruka COVecanstvu 

(indijsl

I 

• 

70 "SO HM" ~ 

gioznih znanja i savremene nauke, koje su posebno mogle biti 

znacajne u Indiji i Nepalu gde su joga, mediracija i slicne prakse, tesko 

objasnjive iz perspektive savremene nauke, resno povezane sa religi· 

jom i smatraju se jednim od glavnih puteva usavr5avanja coveka. Nas 

bi mogli smatrati budalastim nauenicima i govoriti sa nama prostim 

jezikom, ma koliko duboku kompjutersku analizu oC.iju da im 

pokaiemo. 

Zato smo se povezali sa ofcalmoloskim drusrvima u Indiji i Nepalu 

i preko njih zakaz.ali konferencije i pokaz.ne operacije u, raznim 

gradovima. Na5e nove operacije koje koriste cransplaracioni materijal 

"aloplant'', zasnovan, cako reCi, na "gajenju" tkiva samog pacijenra 

(krvnih sudova, prozime romjace, beonjace, koze, ird) vec vise od 

. 

; 

orgmdzacija mcdunarodne ekspeicije 71 

To sco cc nas vodea lekari·ofcalmolozi upoznati sa religioznim 

uCiieljima moglo je da bude veoma znacajno, tim pre sco se oci, kojima 

mi uspevamo da vratimo vid, na raznirn jezicima nazivaju 

"ogledalom duse". 

Marsruca koju smo odabrali prolazila je kroz mnoge gradove i 

naseljene oblasti Indije i Nepala, gde su bili skoncentrisani u naucnom 

pogledu najinreresanmiji hramovi hinduisticke i budistiCke struje. u 

tim gradovima smo planirali da se susrecnerno sa naucnicima koji 

proucavaju isroriju religije. Takode srno planirali da oderno do rnalih 

pagoda u Nepalu, smesrenih dalcko u planinarna, i da razgovararno sa 

1nonasima-isposnicima. U Indiju smo krenuli nas rroje: Sergej 

Selivescrov, Vener Gafarov i ja. lz indije je rrebalo da lerirno u Nepal, 

g

72 

Glava 2 

v 

Sta znaju obicni ljudi 

0 poreklu covecanstva 

• 

E. R. Mu/dasev • 

voda ekspedicije 

--"""'· . ' 

..... ·- 

• • l • 

,,;. .... ,.) 

t:i.- 

. 

l ' 

J . \". 

V. M. Lobankov . 

::amenik 

' 

·- 

V. G. Ja.lcov!jeva 

Ako u Rusiji, An1erici, Nen1a&oj i slicnim zemljama upitate o tome 

obicne ljude, neki ce smesta odgo,voriti da su ljudi nastali od majmuna, 

neki ce odgovo1iti da su posetioci iz svemira doneli seme 

covecanstva na Zemlju, a najveCi broj ce na vas gledati kao na cudaka 

i promrmljati: "Ne znam", pokazujuCi sami1n svojim izgledom da im to 

uopste ne rreba, kad u 7.ivon1 ima rako mnogo problema kao sto su 

okopati povrnijak, otiCi u prodavnicu, plariri racune itd. Na provoka· 

tivno piranje kako su, po jednoj od darvinistickih teorija, razni ljudi 

nas1...:; od raznih vrsta majmuna, ljudi veCinom poCinju da porieu 

Darvina, posto im je oCigledno tesko da izaberu izmedu makakija i 

~... . .1ze i posro sve vise uvidaju ncdostojnost rakvog jednog rodaka. 

U lndiji i Nepalu niko cak i ne pominje maj1nune, a pomenuto provokativno 

pitanjc kod njih ce sarno samo izazvati smeh. Majmuni, koji 

, 

• 

S. A Se/ive.scrov 

V. G. Gafarov 

Dokror Pasrila (lndija) 

.. . ~- . . 

.. . 

'• 

. . 

• 

S. Ariel (Nepal) 

K. Budaalarija 

(Nepal) 

I 

L 

--.£ 

Nedosrojni srodnici?

74 "SO HM" 

sea se zna 0 poreklu covecansrva? 75 

" 

tamo skacu po krov0Vin1a kuca i 

kopaju po kantama za smece, 

kod njih ocigledno izazivaju 

takva osecanja kakva kod nas 

izazivaju golubovi ili vrane i ni 

kod koga se ne javljaju osecanja 

posrovanja kao prema roditeljima. 

DrugaCije je sa .kravama - 

One SU svere ZiVOtinje. 

U tirn zem!jan1a stanovni.Stvo 

je ubedeno u bozansko poreklo 

covecansrva. Naravno, obican 

covek ne n1oze da objasni sta ro 

znao. On je naprosto od detinjsrva 

naucen osnovama bu- 

Obican lovek iskreno veruje u disticke religije, pa iako nije 

bozonsko poreklo covecanstva. razumeo mnogo od duboko · 

nauenih postavki velikog Budinog ucenja, svejedno poznaje tennine 

kao sto su meditacija, "trece oko", samilost. U rirn zemljama, obican 

covek iznad svegaiskreno veruje u velicinu religioznog shvaranja sveta 

u ubedenje daje duhovni razvoj neophodan, a na piranje o sustini religioznog 

ucenja najverovatnije ce, s obziron1 na nerazvijenosr i oskudnost 

svog recnika, odgovoriti: '•ro je komplikovano". 

. Budisticka religije je, po mon1 mis!jenju, najdublje n

76 

! 

Toeak koji simbolizuje velnosc 

du§e i dklic11osc iivoca i smrci 

"SO HM 11 

samih ociju. N aravno, i one bi 

zelele da nakanninisu usne, nasminkaju 

se, obuku novo odelo, a ne 

da C:itav Zivor idu u tom omrznurom 

ogrtacu. I muskarci, ocigledno, nisu 

bas odusevljeni svadbama bez alkohola 

i slienim merama. U mnogim 

od rib driava religiozni fanatizam 

je uzdignur na nivo drzavne politike, 

sto verovatno po1naze da se 

odtli vlasr. 

BudistiCka religija je veoma 

blaga i malo ogranicava coveka u 

svirn vidovirna njegovog zivota. 

Naani delovanja na ljudsko druscvo 

u njoj su sasvim dn1gaciji. Za razliku 

od kulta Zivomih ogranicenja, 

u kome je uvek n1oguce kazniti 

coveka, u budistiCkim zemljama postoji kulr duse sa rakvim pojmovima 

kao sto su savest, samilost, mediracija. Postoji razgranaca mreza 

skola koje uce coveka da ·se udubi u svoju dusu i analizira je. Samo 

Ucicelj rnedicacije 

jedanput smo videli, na severozapadu 

lndije, kako je u hramu Sika 

gomila vernika ljubila stcpenisce 

svetilista, sro, iz razumljivih razloga, 

nije bezopasno kad se u:une u obzir 

mogucnosr sirenja neke infekcije. 

Budisti&i kulr duse, kako smo 

razumeli rokom ekspedicije, bio je 

dobar povod da bilo kog iole obrazovanog 

coveka potanko i bez problema 

upoznarno sa nasorn hipotezorn 

o poreklu covecanscva. Mnogobrojne 

vecere i pozivi u razne 

klubove, posebno u Indiji, kao po 

prav;Iu su pracene razgovorirna na 

ru temu, zato sro je to sv;n1a bilo 

~ta se t.na o porek!u ~ovel'.1nsrva? 77 

interesanmo. Gotovo svuda bi se slusaoci uzbudili, a po tom, upadajuCi 

jedan drugom u .rec, poanjali da pricaju kako :z.naju nesto o tome. Mi 

smo iz prisrojnosti zapisivali, ali tim cinjenicama nismo pridavali poseban 

znacaj. Ali, primcrno je bilo da je logiCko saznanje 0 necemu sto 

se na danasnjem nivou razvoja marerijalisclcke nauke ne moze ni 

izn1eriti ni dotaci, nije izazivalo nikakve surnnje, posto su svi bili 

ubedeni u posrojanje visih sila u poredcnju sa kojima je obim ljudskog 

znanja ravan nuli, i da je samo logirJ

" 

pronaci nacin da ih spase. Konzervativan 

covek ce tesko shvatiti . da, 

svakako, ne veruje vise od polo-vine 

covecanstva eek take u istinitost reli- 

giozrih budistickih znanja, kao i da ca l 

znanja mogu bi ti . odblesci zna nja 1 

prethodnih, razvijenijih civilizacija i da } 

mozemo

so 

' 

J 

Secanje na 

"t reCe oko"? 

·so HM'' 

- Recite nam, indijska tacka na celu · zar ona 

nije secanje na "rrece oko" koje je nekad posrojalo 

kod ljudi? · upirao sam ja. 

- Ne mogu taeno da kazem ... U religioznim 

spisima se ne kaze konkretno ... Ali, ja :>.nam da je 

"rrece oko" postojalo i postoji kod ljudi · odgovorila 

je majka. 

- Kakve funkcije ima "rrece okd'? . 

- Nasa religija istice tri funkcije "rreeeg oka". 

Piva je "inside vision" (unurrasnji vid), to jest, 

sposobnost da se pogleda unutar organizma, 

osmotre unutrasnji organi itd. Druga je "roedita· 

tion vision" (vizija povezana sa rneditacijom, to 

jest sposobnost da se osmotri sopsrvena dusa). Treca funkcija je "intelecrual 

vision" (intelekn,1alna vizija), tj. vestina da se osete sopsrvene 

mentalne sposobnosti iii sposobnosti sagovomika. 

u to vreme mi je vec u porpunosti bila jasna prva funkcije "treceg 

oka", i posto sarn lekar, predstavio sam je sebi kao nesto slieno funkciji 

rendgei:i·aparata koji prodire kroz ljudski organizaru. Treca funkcija 

je takode bila shvadjiva, zato sto je svaki covek u sranju da nekakvin1 

sestim culon1 razlikuje mudrog od glupog coveka, nc obracajuCi paZllju 

U hramu Gire 81 

na njegov bogati ili siromasni rec11ik. Ali, druga funkcija, po~ezana sa 

mediracijom, tada n1i je bila tesko shvadjiva. Nisam rnogao n1 d~ pretpostavim 

da se u tome krije najuzbudljivija tajna, koja je, za razhku od 

meditacije, otelovljena u rnaterijalnom stanju · samadiju. · 

u daljem razgovoru presli sn10 na ulogu nosa, imajuC:i u vidu 

"osoheni nos" bipoceti&og Adantidanina. Majka je odgovorila da nos 

coveku sluZi za disanje, osecanje mirisa i predstavlja znak vamosri. 

Ovo poslednje je objasnila: ako coveka uhvate za nos, za njega ce to 

biti uvreda. 

-·Indijski uCitelj Ananta Krisna mi je rekao da je kod ljudi prethod· 

ne civilizacije nos imao vaZniju ulogu, jer je iscovremeno sluiio i kao 

glasovni aparac, koji radi u opsegu od ulrrazvuka do infranuka. 

Mozda se zato od srarine nos smacra znakom vaW.osti? 

. Verov

• 

• 

82 "SO Hfl!" 

nauenog marerijala? Tada jos nisam shvacao da re!igiozni uarelji misle 

na drugaaji nacin i da ih moje izlaga.nje re materije sa oslanjanjem na 

kompjurersku analizu u ovoj iii onoj 1neri iritira, i da ce logicki nacin 

iscraZivanja 0 kome sam skromno cutao, poucen iskusrvom razgovora 

sa Zapadnim nauenicima, biti glavni faktor poverenja 

- Imamo podai:ke da ~u ljudi prelhodne civilizacije govorili nosom, 

uglavnom u dijapazonu glasova So (sou) i Hm (hm). Je· li to taeno? 

- "So" i "Hm" SU znacajne rea - smesta je odgovorila majka . 

• 

- Sta one z.nace? - bojazljivo sam upitao. 

- "SoHrn" je posiednja poruka. 

- Poslednja? 

- Last message (poslednja poruka) - odseeno je odgovorila majka . 

• 

-"Cija? 

- Viseg Un1a. 

- Kon1e? 

• 

- Covecansrvu. 

- Zasto je to poslednja poruka? 

- PomoCi vise nece biri ... 

- Kakve po.moci? 

- To je tajna. 

Zahvalili smo majci, forografisali i otisli u hotel, prebirajuC:i sve 

moguce precpostavke u pogledu navedenog razgovora. 

Pocelo je da me hvara razocaranje. Ako i dalje na najvawijirn mestima 

indijski religiozni ljudi budu govorili "To je rajna!", !•'!cemo nisra 

• saznati. Kake da ih navedemo da niakar 1nalo otkriju tu tajnu? 

' 

.. 

~ 

' 

,. 

Glava 4 

Susret sa Uciteljem 

Sledeci grad u Indiji (Candigar) docekao nas je strasnom vntCinom. 

Odriali smo, kao i u drugi1n gradovima, konferenciju za ocne lekare sa 

pokaznim operacijan1a, a na kraju konferencije prikazali na slajdovima 

susrinu nase hiporeze 0 poreklu covecansrva i sakupili misljenja prisutnih 

s;:i koj i1n od religioznih voda bi bilo najbolje da se sretnemo. 

Pornenuca SU mnoga imena, a)j svi SU posebno israkli jednog coveka 

· Ucitelja po imenu Sabva Manajam. Govorili su da on poscduje rajna 

znanja svamija, da u razgovon1 moze da primeni hipnoz11 na daljinu, 

da je asram Sri Ramakrisne kojim on n1kovodi jedan od vodeCih u 

lndiji i.da SU torn ucitelju preneca posebna znanja. 

Susret sa rim covekom organizovao je otac vodeceg ofcalrnologa 11 

tom gradu, koji ga je licno poznavao. Na pun1 za asram, on na1n je 

objasnio sea 7 .. nace reci "uarelj" i "sva1ni". Ucicelj - to je uCitelj koji 

poseduje duboka religiozna znanja i koji sam odlucuje u kojoj meri i 

kome ce preneti ta znanja. Smarra se da _visi razum mi svoj uticaj na 

ljude Jcroz uocelje. J\ svami - to je visa religiozna tin~ la, koja moze biti 

data uCirelju koji pripada hinduizmu. 

- Irnajte na umu - rekao jc ofralmologov otac - da ucitelj vec zna za 

cilj vase posece. Poscarajte se da sto pre zavrli svoju propoved tokom 

koje ce hipnotiCki delov

84 "SO HM'' 

· Dosli smo da uporedimo nasa znanja sa vasim - odgovorio sam ja 

·Vasa znanja? Kakva? - upitao je uatelj, pogledavlii me. - Uopsre, - 

nastavio je - ljudi poCinju da ponesto shvaraju... . 

· Evo glavnog rezultata nasih istraZ.ivanja · rekao sam i pru2.io mu 

crrez hiporetickog Atlantidanina. 

UCitelj je pruiio ruku da dohvati crtez, ali om ga je video, smesta 

je spustio ruku. Proteiuo se nezgodno koso preko stola poloZio sam 

crtez pred njega. On ga je jos jednom pogledao iskosa, aJi ga nije uzeo 

u ruke. Nasrala je tisina. 

- Odakle ste to saznali? . prekinuvsi tisinu upitao je uCirelj. 

·To je rezultat istraZivanja ociju raznih i:asa na Zen1lji. Dopustire mi 

da Varn ukratko ispricam ... 

- Jeste li bili na Tiberu? 

·Ne, nismo. 

- Dali see se susrerali sa tibetanskim lamama? 

·Ne. 

· Tiberanske lame vise znaju o tome. Ispricajre mi detaljnije. 

Jzvadio sarn nase naucne n1aterijale i detaljno ispricao UCitelju o 

SUStini nasih istrazjvanja, pri ce1nu Sam Opet tacku osJonca postavio na 

objektivnoj kompjuterskoj analizi ociju. 

Ucitelj je slusao sa interesovanjem i odmah rekao: 

- Kompjuter nema dusu. Vi, Rusi, razmisljate kao Amerikanci. 

Alnerikanci zavide lndiji na ojenom duhovnom razvoju. Bezdusni 

~erikanci dovesce do uniSrenja svera. 

· Hteo bih da uporcdim dobijene rezulrare sa ... 

· Razum nije sarno mozak - kao dame nije cuo, nasravio je uorelj, 

· telo je manje bitno od duse. Val.no je razumeti sta je to opazanje. 

Glavno je da ocenjujen10 to sto vidimo i da pojacamo intenziret svog 

opazanja, jer samo intenzivno opaZa1lje moie biti pravilno. Religija je 

opaianje ne pojedinacnog, vec opsteg. Treba razlikovati individualni 

um od univerzalnog uma. Radia Joga pruza moguenost da provirimo 

u univerzalni um. Moje opazanje potice od univerzalnog uma ... 

Shvatio Sam da je ucitelj poceo svoju cuvenu propoved. On je 

pogledao Sergeja, koji je snimao video-kamerom, potom rnene, (ja 

sam, sagnuvlii glavu, sve detaljno i;apisivao), i zaustavio pogled na 

Veneru Gpfarovu koji ga je, posro je sedeo preko pura, gledao u oci. 

Tad smo svi mi osetili pririsak tog pogleda koji, srecom, nije bio uperen 

. 

I 

I 

1 

I 

I 

·- -; Susret sa Uciteljem 85 

, , 

., u n25. Osetili smo nekakav osecaj refine, pome5an sa uznemirenoseu: 

reklo bi se da nam neko prekopava po mozgovima, vadeci ih i detaljno 

pretresajuci. Pisua, sve nize sam saginjao glavu. Sergej je neprekidno 

gledao u vicleo-kameni. 

. Uloga duhovnog razvoja · nastavio je ucitelj · je veoma velika: 

Duhovni razvoj, po Ramakrisni, ima fizi&e odlike i izraiava se u 

obliku oCiju, nosa i drugih organa. Posebnu ulogu igraju zute oci. .. 

Pod rim pogledom, Vener Gafarov je periodicno sklapao oa, porom 

ih naporom volje orvarao i nastavljao da gleda uCirelja. Llce mu je 

pocrvenelo, kapci orekli, prsti na rukama povremeno grCili, a celo mu 

se preklilo znojem. Sergej i ja smo shvatali da se Vener bori sa uateljevim 

hipnotickim uticqje1n. Nama je bilo lakSe. 

Konacno je uatelj zavrsio svoju besedu. Pogledao nas je vec normalnim, 

i kako je meni izgledalo, toplin1 pogledom. 

- l\1ogu Ii da posta-vim picanje? · upirao sarn 

- Da . 

. Malopre je sam vas pogled imao posebno snazno dejstvo. Da Ii je 

ro bilo

86 "SO HM" ~ 

- Kakvo je to stanje? 

- To je stanje tela pri kome se 

pomocu duhovne energijc razmena 

materija smanjuje do nule. 

- u cemu je tu visa duhovnosr? 

-u tome sto u com scanju covek sebe 

posvecuje ne samom sebi, vec cicavom 

covecanstvu, Zivotu na Zemlji. 

- Objasnite mi, molim Vas! 

., 

susrec sn U~ireljem 

87 

- Kako da to shva ri n1? 

-· 

Shvauo sam da smo opet nabasali 

na neku veliku rajnu, i da ucirelj, bez 

obzira sto nam je vec bio vidno naklonjen, 

nccc nisra re

88 "SO HM 0 

Seli smo opet za sto gde smo razgovarali. I tu, neocekivano i za 

inene sainog, ispricao sam uCitelju o tome kako se u nauci siroko koristiin.~ 

l.og~ckiin ~~todom zasnovanim na intuiciji, a potom dobijeni 

log1Cla n1z nastoJimo da dokazerno na druge naCine (kompjuterskom 

analizom i slienim). 

- ~.tvar j~- u. tome - ~o~?rio sai:n - sto savreineni nauenici slabo prihvataJU 

log1Cki put, on1 vise veruJU kompjurerskoj ai1rui7j. 

- rv:ate1natik~ je losa nauka - ostro je odgovorio ucitelj . zaro sto ona 

~e ~z1ma ~ obzir duhovno. Logika je zasnovana na intuiciji, a.intuici 

Ja J~ -~spolJa;-anje 

funkcije "n·eceg oka". Pomocu logike je moguce 

posna ono sto se na nivou savrernene nauke ne moze dokazati. Na 

p~mer, elekn:on sen~ ~oze opipati, ali je moguce fiksirati ispoljavanje 

nJegovog obhka. Rehg1Ja odobrava logiCki put spoznaje. Reci te, vi ste 

s:.zapravo sluzili logickim putern da biste dosli do toga? - UCitelj je 

oc1ma pokazao na crtez hipoteti&og Adantidanina. 

- Naravno. A kornpjuterska analiza je to potvrdila. 

- Zanimljivo ... 

. Svi smo osetili da se ucitelj odobrovoljio prema narna, pogled mu 

Je postao topliji. Vidi ti to, mislili smo, u logiku veruje, a u kompjuter 

- ne. · 

• - Recite - upitao sain, odlucivsi da predem na direkmija piranja - 

ta

90 

' 

.. 

'i ,\\''. . . . 

. . . 

I ' 

,, 

\,. ·. 

.' ~ \ .·. 

Pored Uciteljc1 

• 

...,.... 

• 

"SO '-llvl" " 

- Uzmit~, na primer, Staljina iii Hitlcra. Staljin je u Sovjetskon1 

Savezu zamenio Boga (kult licnosti), Hitler je zamenio Boga u 

Nema&oj. Naravno, ni Sraljin ni Hitler nisu posedovali religiozna 

znanja, nisu usrneravali n1isljenje svojih naroda unutra, to jest ka • 

te?nji svakog coveka da pre svega analizira svoju dusu i zagleda se u 

' 

nju. Naprotiv, posto su bili obuzeci idejo1n o vladanju celim sveton1, oni 

su se trudili da usmere psihiCku energiju naroda centrifugalno, to jest 

ka razaranju, ka raru. Shvatite dobro, spolja ncvidljiva svakodnevna , 

analiza duse i udubljivanje u sopstvenu dusu svakog coveka ima ogornnu 

moc; a ta moc, ako bi se izlila iz dusa ljudi i poprimila centrifugalni 

karakter, neizbezno bi dovela do katasrrofe, i to do globalne kacas- · ; > 

n·ofe. U nasem periodu, ja se vise od svega bojin1 Amerikanaca: kod ; 

njih je jedirU bog - zeleni dolar. Ako Amerika poene da siromasi, f 

psihi&a encrgija ljudi poprimice centrifugalni karakter. . 1 

- Zamisljam sea se desilo na Zemlji - ubacio je Sergej - kada se { 

psihi&a energija Atlantidana, koja je mogla da deluje eak i na gravi- .;: 

taciju, izlila napolje iz duse i poprin1ila ccntrifugalni karakter. ~ 

• 

susret sa Uciceijem 91 

_ Psih.i&a cnergija moze da deluje cak i na kosmi&e objekte - rekao 

je ucltelj. . 

- A moze Ii Bogda pomogne'? - upitao sam ja. 

- Bog je iznad sile, Bog ne upotrebljava· silu - odgovorio je ucitelj . 

. Bog deluje samo preko proroka? · 

. Preko proroka, preko religije. Glavno je da se psiliicka energija 

usmeri centripecalno · u dusu. 0 come, zapravo, i govori poslednja 

poru k a - "So H" m . 

- lspricajte nam deraljnije o poslednjoj poruci. 

-"Sol Im" SU 7.nacajnc rea - poceo je da objasnjava ucitelj. - Pravilno 

' 

se Cita ne So (sou), vec Sa (sa) i ne Hm (h1n), vec OuHm (ihm). "Sa" 

znaci ''..la SaJU ro", "Hm" znao ''..la sam jesam". U celini znacenje 

"SoHm" je · ucirelj je podigao prsr - "SPOZNAJTE SAMf'! 

- Spoznajte sami? Ko to? 

. Ljudi. Pri come bi svaki covek o·ebalo da spozna sarr1ostalno . 

Pos!ednja poruka "SoHrn" do~ la je iscovremeno svim prorocima na 

Zemlji i preko njih se rasprosrrla po sveru. Poslednja poruka "SoHm" 

ubzi 11 dusu svakog coveka. Ko uspe da spoz.na princip "SoHm" bice 

srecan. Ako covecanstvo spozna "Sol Im", ono ce preziveti na Ze1nlji. 

Ja atavog svog ijvota spoznajem "SoHm". 

· Zasto je ta poruka poslednja? 

. Tacnije je ako se kaze - zavr5na poruka. 

· Zasto je ta pon1ka zavrsna? - upirao sam ja. 

- Zaro sto je Visi Uni vec n1nogo pomagao covecanscvu na Zemlji. A 

sve civilizacije na Zemlji su same sebe uniscile. Proroci su takode 

nauoli nasu civilizaciju da zivi tako da psihicka energija irna centtipetalni 

karakter, a ne da prelazi u cenuifugaln u. Zar to nije dovolj· 

na pomoe Viseg Uma i ovog puca, u slucaju nase civilizacije? Ako to 

nije dovoljno, onda ... Zapamtite da je Bog iznad sile, on ne koristi silu. 

Dovoljno! Sada nasa civilizacija mora da spozna samostalno, iskljuavo 

samostalno - odgovorio je uotelj. 

- Da Ii to znaci, ako se nasa civilizacija uniSti, na primer, kao posledica 

treceg svecskog rara, dace co bi ti poslednja civilizacija na Zemlji? 

- Moze biti. Sada mi rreba da spoznamo san1i, iskljuovo sami. 

Nasrao je rnuk. Svak je mislio o ovorn sco je receno. Nekakvo 

osecanje faralnosci pri1iskivalo je svesc. 

•

92 ""SO HM" 

- Tren_ucno scanje u dcsnom oku je istaknuto stanje da bi se spoznava~o 

- 1znenada recc uotelj. 

- Sta? 

· !o znamo sa1no mi, ucitelji. 

~-. Po_gledajre, molim Vas, crrez hipotetiCkog Atlantidanina koji sn10 

naoruli - rekao sam ja, skrel-116 razgovor - jesu Ii Atlantidani imali bas 

takvc oci? 

- Koliko ja znam . takve. Oci SU im bile vece od nasih oni SU bili veei 

i rede su oboljevali. 

' 

-.Je Ii im nos bio kao na nasem crtezu? - upitao sam. 

. · I~a~i su rnali nos, priblizno cakav - odgovorip je uCitelj - no~ im je 

blo los, cesto je oboljevao. 

- .t:... trece oko? 

- ~~d nj!1 je bile veoma dobro razvijeno, ali otvora na celu nije bile 

- to n1Je tacno. 

- Odakle vi sve to znate? 

- Samadi ... 

- Samadi? Sta jc to? 

- ... - Ucitelj je cclim svojiin izgledom pokazao da n·eba zavrsavati 

razgovor. 

.. - P~slednje pitanjc, izvinite. Da Ii su proroc:i bili Jjudi prethodne ci- · I 

· VJhzaoJe? I 

· Ne _svi. -~a ?rime~ ~~a je bio sin Krisne i obiene iene. A uopsre 

· rekao Je ucnelJ, surn1raJu6 razgovor - bile mi je zanimljivo da razgovarain 

:a vama. Zen1lju Sambalu rrazilo je mnogo isrraZivaca. Zelim 

uspeh 1 vvan1a. Ako to odgonetnete, to mora dopasti u dobre ruke. 

Zemlja Sainbala moze se zastititi, zli ljudi ce biti unisteni poscbnim 

silarna. 

Ucltelj je uzeo u ruke nas crteZ, jos jednom ga pogledao sa inreresovanjern, 

potom bacio pogled na nas i udaljio se. 

Glava S 

Zagonetni samadi 

U naredni indijski grad (Amritsar) dosli srno sa konkremim ciljem - 

da se srememo sa uCiceljem Daramom Radze Barti. Za njega smo saznali 

jos na Delhijskom univenirecu, mnogi naucnici-istoricari i religiozni 

ljudi su preporuCivali da porazgovaramo sa njim. Stvar je u 

ton1e sto raj covek, koji nosi visoku religioznu tirulu svamija, nije 

rukovodilac nijednog hrama, vec je svoj zivot posvctio nauenom 

izucavanju religija Isroka. Veoma je retl{a pojava da take visoku religioznu 

ritulu dobije naucnik, a ne religiozni voda. UCirelj svruni Darant 

proucio je vise od 700 drevnih knjiga, govori nekoliko jezika, 

ukljucujuCi i sanskrir, sam je napisao mnogo knjiga, veoma je poznat 

u religioznim i nauCnim krugovima i pocasni je gradanin svog grada. 

Susret sa uci reljem svami Daramom organizovao je glavni oftalrnolog 

Indije. Susret se nijc odigrao u hramu, vcc u bolnici, u jednoj 

od bolnickih soba. · 

Ucirelj svami Daram bio je malog rasta i imao je nekako neizraziru 

spoljasnjost, koju niposro ne bi trebalo nazvati lepom. Ispod 

poluzatvorenih kapaka na nas su gledale velike duboke oci. Pawju je 

izazivao nesklad: kako se njegova velika moena dusa, o kojoj su Jjudi 

take mnogo govorili, uselila u to 

neprivlacno relo. 

Ali, cim je progovorio, pricajuo 0 ulozi 

religiozne nauke, 

. 

lice mu se preobrazilo: 

oci SU zabJistaJc zraceo toploru i dobrotu ' 

mimika je postala Ziva i lakonski je potcr· 

tavala reci, osmeh je postao sirok i otvoren. 

Pred nama je sedeo cakav predstavnik 

muskeg pola u kakve se, uprkos nezavidnoj 

spoljasnjosti, kao po pravilu zaljubljuju 

Zene i radi kakvih napustaju "alendelonovske" 

' I 

muskarce. Taj covek je zracio 

Svarni Daram 

rnudrosc, moc i dobrotu. Smesca smo 

. .:_•- .

94 •so HM" 

shvatili da ce, za razliku od prechodnog susreta, razgovor poteCi 

otvoreno i lako . 

. Uloga religiome nauke u sveru se potcenjuje · govorio je svami 

Dararn .. Religija . to je znanje prechodnih, razvijenijih civilizacija. 

·Nerazvijenost nase civilizacije 

ne daje moguenost da se porpuno 

shvate rdigiozna znanja,. 

zaco religija p risiljava. ljude da · 'f 

u bukvalnom smi~lu uce .reli- ~ 

giozne postulate 1 slede 1h u ~ 

irne pozitivnog razvoja drustva. ~ 

Ako se na danasnjern nivou f 

razvoja nauke telo moze J 

dovoljno dobro ispitati, naCina f 

da izucimo dusu jos nema. Jos 

nema nacin a da iz1nerimo ' 

' 

Psihicku energij u, u i':iju ogrom- 1 

~ 

nu n1oc ne bi n·ebalo sun1njati. J a nastojim da u mon1 ra

96 ·so HM" 

- Kako da razumemo kameno-nepokremo stanje? · upitao sam. 

- Telo posraje neprirodno rvrdo i hladno. Telo mnvog ooveka je 

rakode rvrde od Zivog rela, ali je u sarnadiju nekoliko puta rvrde. 

Slikovito receno, telo je kao kamen. 

- Objasnite, molim Vas. 

- Kameno-nepokretno stanje (stone-still state) je rennin koji je 

opsreprihvacen u religioznim ucenjima koja proucavaju sa1nadi. 

Naravno, ne radi se o pretvaranju ljudskog tela u prirodni kan1en, vcc 

naprosto telo posraje veoma, veo1na rvrdo - odgovorio je svanti Daran1. 

- Kake se postize ocvrdnjavanje rela u samadiju? 

- Smanjenjem obima razmene materija u telu do nule. 

- Ja shvatam da se nakon smrti procesi razmena marerija u organizrnu 

nastavljaju neko vreme; na tome se zasniva presadivanje 

organa i tkiva. Osim toga, posle smrti se aktiviraju fennenri razgradnje, 

koji dovode do raspada tela. Kakav mehanizan1 smanjenja razmena 

marerija do nule u samadiju dovodi do orvrdnjenja i neke vrste 

konzervacije te)a? - upirao sam. 

- To je poseban mehanizarn koji se ostvaruje preko vode u organizn1u 

- odgovotio je svami Daram. 

- Da Ii je telo u sanladiju podlozno dclovanju mikroba? 

- Ne. Ali, bolje je biraci Cisra mesra. 

- Kako deluje temperarura na telo u stanju san1adija? 

· Boljc je bi ti na hladno1n. 

- A kako jc mogucc delovati na vodu u organizmu da bi se obim 

razn1ene marerija sveo na nulu? 

- Preko biopolja, pute1n meditacije - odgovorio je svanu Daram. - 

Biopoljeje povezano sa vodom u organizmu. Ali, covek mora da nauci 

da meditira dovoljno efikasno da bi biopolje pocelo da deluje na vodu 

organizma, a kroz nju na razrnenu marerija. Samadi je visi oblik mediracije. 

Ne moze svaki covek putem mediracije postio stanje samadija i 

ne maze svako kc je naucio da ulazi u samadi da dostigne duboki 

samadi u kome se telo moze ocuvati nmogo godina. 

- Asta se desava sa dusom u sranju samadija? 

- U nauci o samadiju postoji jedan rennin - OBE ("Our of Body 

Experience'') sro znaCi iskustvo vanrelesnosti, kad covek moze da posmatra 

svoje telo sa strane. Prilikom samadija, dusa se nalazi van rela, 

tako reo, pored rela. Covek moze da nasravi da Zivi osravivsi svojc 

Zagonecni samadi 

telo, take reci, u konzcrviranom stanju, a potom se vrati u n!e~a: 

Pomocu samadijaje moguce shvatiti Zivot duse; cove~ u s~mosn ~~1 

svoje telo koje ne funkcionise i izgleda kao ,mr;:o, .3!' oseca da on 7.ivi. 

Tokoin samadija, covek shvata da je moguce uven 1 bez tel~. , 

_ znao uloga samadija je, s jedne srrane, demonstrac11a ~ogucnosti 

zivo;a bez rela, a sa druge srrane, mogucnosti kon~erviranJa tela 

na dug peii od. Telo, slikoviro receno, .n1oze. j.os ia~-eb~n : :ekao sai:n· 

_ Tele se moze konzervirati na stoune, hi!Jade, cak 1 nuhone god1na 

- osigovorio je svarni Daram. . • . . 

_ Zapanjujuce. povikao sam ja .- tad sama~1-mo~e b10 spason.osno 

stanje da ljudi prezive karaklizme ~. kata~r.ofe, cak 1 global?e. O~v~~ 

nje ljudskog rela u sranju san1ad1Ja daJe nadu da se maze nac1n1ll 

Genofond covecanstva. Nije Ii tako? 

~ Da Ii bi rrebalo saeuvati tela Jjudi u slucaju globalnih katasrrof~? 

_ Ne bi crebalo nipodasravati ulogu rela, kao sro cine ~eke religiJ_~· 

Ljudsko relo je izgradeno rokom duge evolucije. Zasro taJ ~u~ zapoc1~ 

njati iznova, lakSe je saeuvati relo u samad1Ju - odgovono JC svanu 

Darani. ct·· N 

- l'v!islim da u prirodi takode postoji neka vrsra prerece sa.n~a IJ~· .a 

priiner zimski san zivotinja. Na severu mrki medved provod1 god1sn1e 

7-8 ni~seci u snu u brlogu vi koji se ne 1no2.e rec

98 "SO HM" 

· U medicini postoji pojam "covek-biljka", co jest, srce radi, odvija 

se raz.mena materija, a covekje u nesvesnom stanju. ZnaCi li to da dusa 

ne zeli da se·vrati u to telo, moZda se ono ne svida dusi, moida je 

suv1se osreceno? - up1tao sam. 

• .,.,, • Q 

· Da, telo u principu inoze

100 

izaziva za.krivljenje prostora: dobre rnisli zakrivljuju prostor u jednom 

pravcu, zle misli - u suprotnom pravcu. . . . . . 

Sve duse st1 deo Univerzalnog informacionog pol1a, koJe l;udt smatraju 

ViSim Razumo1n. Neki ljudi, kao npr: Elena Blavacka i N. Rerih 

mogu da se prikljuce na 

Univerzalno informaciono polje i 

odatle dobiju znanja koja 11a1na 

izgledaju cudcsno. u tom inform~cionom 

polju sakupljena su 

v • • 

znanja ne samo nase, vec t 

prechodne civilizacije. Prostor u 

nasoj Vasioni je zatvoren u vidu 

kruga, pa je zaco, ako se 

prikljuCimo na Univerzalno infor· 

rnaciono polje, moguce videti 

proslosc i buducnost. 

U pocetku je poscojao samo 

prosror i Apsolut (Apsolutno 

nisra), tj. nivo buduCih 

tvorevina. Prostor je neun·alizo· 

vana materija i antimaterija, gde se neprekidno odigrava stva.ranje 

materije i a.ntimaterije koje stalno neutralisu jedna drugu. Apsolut 

nan1sava proces neucralizacije. Nastaju 1naterija i antimarerija, ah se 

-ne unistavaju medusobno. 

U pocetku je nascao suptilni svet, poton1 fiziCki svet. U fizickorn 

svetu materija se zgusnula, i tako su nastale zvezde, planete 1 sl. 

Zgusnjava.nje suptilnog sveta dovelo je do nastanka duse. .. . 

Duse na Zemlji su se postepeno zgusnjavale i pocele da dob1JaJU 

fiziCko telo. U pocetku telo nije bilo od krvi i mesa i moglo je da pro· 

lazi kroz predmete. Potom se ono zgusnulo i dobilo da.nasnje karak· 

teristike. Tako se pojavio covek, Zivotinje, biljke. U pocetku je svesc. bila 

stalno prikljucena na Univerzalno informaciono polje, a p~t~m Je . ~a 

sposobriost bila izgubljena zato sto je prethodna c1vihz_ac 1 J 3 

·h· "· · · · on1li 

(Atla.ntida.ni) skupila suvise negativne psi 1=e energ1Je, CJ. torzi 

polja, z~vljenih u nega?vnu sri:an~· , . _. . zn- . 

PostOJI zakon karrne, tj. mogucnosr.duse da sukces1vno Z!Vl u. r~, 

im fiziCkim telima, pr:i cemu sakuplja pozitivnu iii negativnu ps1h1CJ

104 "SO HM 11 

predsednik, ni najveci naucnici - ne mogu dati dozvoh; da se uznemire 

Atlantidani u scanju samadija. Ulazak bez dozvole znaCi smrt. 

-. Isca takva sicuacija je i sa telima koja se cuvaju u lednicima i u 

vodi? 

- Da · odlueno je ogovorio svami Daram. 

Nas_raJa je tisina. ~avesa tajne se odsk.tinula, ali je bilo jasno da se 

ne 1noze u potpunosn or.toriti .. 

- Ko su bili proroci? - upitao sam, prekinuvsi tisinu. 

. · ~r~ro~ . su ~iii ljudi koji su imali dobra znanja prethod;1ih civihz~C1Ja 

"1 ~0~1 su 1h prenosili ljudima. U najvecem broju slucajeva to su 

b1li ob1m1 1Jud1 ... - odgovorio je svami Daram. 

- Ada l.i j,e ?ro:ok 1~og~o da bude covek prethodne civilizacije, koji 

se po spolJaSnJOSO razhkuJe od obienih Jjudi? 

..- Da'. lno~ao je. - u.k~ li k.o je iz~ao iz stanja san1adija kad se nova ci 

VlhZ~OJa vec raZVIla 1 IJud1 su vec izrnenili svoj oblik u skladu sa novim 

ok.ruzenJem . . 

- Vidin1 da ste se vec u1no1ili, - rekao sam - ali vas svejedno molim 

da kazete nesto o "SoH1n". 

- Vee su Van1 govorili o tome? 

. : Da. - Ukratko sam izloZio sustinu onog Ste SU nam rekli 0 posled 

IlJOJ pOruCJ. 

· Tome mogu da dodam - poceo je da prica svami Dararn . da J·e. 

"S'.o H m " gov~r .nos?,m: u~ ah je "So", izdal1 je "Hrn". To je doslo od 

P,retho~n.e c1V1hzac1Je,. on1 su zapravo razgovarali nosorn. Ali, uloga 

Sol-!1n 1e veoma vehka: "SoHm" je nazalnl glas, to je zvuk Z.ivota i 

smru. Ka~a se dere rodi, ono predscavlja "coveka-biljku", p1i prvom 

udah"u dusa u~az1 u telo deteta, to jest udal1 ("So") predstavlja zivot. 

~ad covek unure, dusa izlazi iz tela zajedno sa poslednjim izdaJ101n to 

Jest izdah ("H m") predstavlja smrt. Udah znaci zivot izdal1 s~t 

Print'ip "SoH1n" simbolise bcskonaenost i jedinsrvo ziv~ta i smrti ~ 

:~kode ,'. on.o .~~o se ~~lavno.r:1 nalazi tame - s onu sn·anu zemaljskog 

zi~ota. 

l\rn1n 1 sve shcne.recr u raznim religijama predstaVIJ'aJ·u odraze 

"SoHm". 

"' 

- Zasto se "SoHm" naziva poslednjom porukom? 

V• .- Zato sto je to. upozorenje da je svakom coveku tokom njegovog 

zrvota np. ~~r:11lJ1 .. neophodna samorealizacija u pravcu dobra. 

Preiliodna c1Vlhzac1Ja Atlanridana se, na Zalost, realizovala ne samo u 

pravcu dobra, vec i u pravcu zla. Atlantidani su lake rnogli da ulaze u 

. ... 

t 

l 

Zagonetni samadi 

An1in 

105 

Visi Um (tj. Univerzalno 

infonnaciono polje - E. M.) i 

znanja koja su odade dobili. 

upotrebili su ne same za dobra, 

vec i za zla dela. Pon1ka 

"SoHm" znaCi da sledecoj 

civilizaciji, to jest nasoj, nece 

biti dopusten prisrup "svemirskom 

skladistu znanja", zato 

sto se ne veruje da ce ta 

znanja biti iskoriscena sanio 

u dobre svrhe. "SoHm" znaci 

"realizojte san1i" u periodu 

;zmecu prvog udaha i poslednjeg 

izdal1a, to jest u 

periodu zivora na Zemlji. 

- Suvise je opasno pustiti 

ijude u "vasionsko skladiSte 

znanja", pesto ovladavanje 

znanjima, na primer o novin1 oblicima energije, moze postati kobno po 

nasu civilizaciju - rekao sarn ja. - P1incip "SoH1n" svedoci da je ViSi Um 

resio da ljudin1a usk.rati slobodan pristup Univerz.alnim znanjima - 

neka ljudi shvare sami, neka san1i pabirce znanja. 

- Da, tako je - ogovo1io je Svami Daram. 

- Ali ipak - nastavio sam ja - nekim ljudima je dopusren pris[up 

Univerzalnorn informacionom polju. Razume'n1 da SU co ljudi u cije se 

dobre nan1ere ne sun1nja, to jest, torziono polje tih ljudi zakrivljeno je 

izrazito na pozitivnu srranu. Ti ljudi, kako vidimo, posraj u proroci, 

veliki naucnici, ali njihov Zivor je teZak, zato sto se bore sa negativno 

zakrivljenim poljima mnogih ljudi. 

- Takvi ljudi su uCitelji - rekao je svanli Daram. 

- Hteo bih da Varn ispricam jedan slucaj - nisan1 prestajao ja. 

Odveli su me da pogledam dokurnentami film o projektovanju i gradnji 

leteCih tanjira u hitlerovski;n fabrikarna, na osnovu znanja dobi- 

! jenih iz Svemirskog informacionog polja. Ta znanja SU dobile dve zene, 

I "kont~~ eri", ,i pre~ele su . ih nacistima: ~acisti. s~1 pr~d kraj rata 

l "'""" '""' ""''"· om '" ''""· '"' """ >ngh d• •h "P"""'·

106 

f 

"SO HM" ~ 

Napravljene letilice nesrale su na neobjasnjiv nacin. To sto je znanje o 

letelicama prethodnih civilizacija preneto nacistirna, kako ja shvatam, f 

. bilo je direktno narusavanje principa "Sol-Im"· "spoznajte sarni". Za5to i 

je onda doslo do prenosa re infonnacije? lv!ozda kao protivte!la f 

Sraljinu, u Cije zle namere nije bilo sumnje? 

ii 

· Mozda · promrmljao je svarni Daram. - Ali, ne zaboravite da postoji 

i Veliki duh zla. Pozitivna i negativna energija su povezane, a dobro 

i zlo sroje naporedo. Ne sme se potcenjivati uloga negativne psihicke 

.. 

energlJe. 

I 

· A moida je Vasionsko informaciono polje ispravilo svoju gresk11? 

Mozda je to bio uzrok tajanstvenog nestanka nacistickin leteCih tan)- J. 

ra? ·. 

· Pri nan1savanju principa "SoHm" Visi Um ne moze da utice silom, · 

zaro sro je on van sile, ali on n1oze da utice na duse Jjudi. Zapravo, on l, · .. 

je mogao

108 

. ~ 

. 

. 

' .. 

"SO HM" 

Najuzbudljivije su za nas bile nove cinjenice o poslednjoj poruci 

"SoI-In1" i saniadiju. Posebno stanje du~e i tcla - saniadi - uzbuclivalo jc 

mastu kao moguenost ocuvanja covecanstva na Zemlji. 

Uputili smo se u Nepal i na Tiber. Sada smo imali jasnije ocrtan 

v 

krug pitanja. Stace nam rea tiberanske lame? 

. 

' , 

Deo Ill 

• 

. 

STA SU REKLE NEPALSICE I 

TIBETANSKE LAME 

Glava 1 

Kako uci u stanje sainadija? 

Glava 2 . • ? 

Da Ii je mogucc vaskrsenJe covcka. 

Glava 3 

, k ,, 

Jos jednon1 o "trecem o u 

. Glava 4 

Sledeci put bice ozbiljnije 

Glava 5 

Otkrovenja bonpo-lame 

• 

Glava 6 

Ko je bio Buda? 

Glava 7 . .? 

Ko su oni, Lemurijanci i Atlant1dan1. 

Glava 8 

U pecini samadija 

Glava 9 . u· .. 

Spoljasnji izgled ljudi prethodnih c1v izac1Ja 

Glava 10 

Covek star 300 godina 

• 

.J ....

• 

• 

Glava 1 

Kako uci u stanje samadija? 

Iz Delhija sn10 doleteli u Katn111ndu : presro.nicu Nepa.la. Na _ae r~dromu 

su nas sacekali Valerij Lobankov 1 Valennna JakovlJ::a, uc:~n1- j 

ci nase ekspedicije koji SU vec vise nedelja radil.i u toj ze~J.1: Sa Iljtm~ ~ 

je bio i Seskand Ariel, jedan od nepalskih ucesn1ka eksped1C1J.e, poznao , 

fizicar u Nepalu, profesor Nepalskog univerziteta. PreporuCio nam. g.a · 

je Nepalski isrrazivaCki saver kao coveka koji poznaje tib~tansku reh.g1- ·· 

ju i koji je u sranju da analizira religiozne cinjenice 1z pcrspeknve ' 

savremcne fizike . Engleski je -~ 

govorio dobro. 1 · 

Valerij, Seskand i Valen- 

t 

tina su ugovorili nekoliko ~ 

susreta sa ljudima intere- ~ 

santnim za nas. Pri ton1e su ~ 

rckli da ce, po svoj prilici, 

v • 

biti veoma resko da navcde- 

~o til>etanske lame na l 

orvoreni razgovor. Srvar je u . 

tome sto je najveci broj lama 1 

- religioznih dostojansrveni- f 

~ 

l • 

< 

i 

1 

... 

I 

~ 

l 

!(ako uCi u stanje samadija? 111 

01aca, onda 1nozcn10 zapaziti njihovu neuobicajenu podozrivost prema 

sveinu sto makar·i malo izlazi izvan ok·vira obienog zivota. Kod njih do 

dan danas postoji strah, smrmi strah od laZi, u kojima se pod maskom 

divnih parola o sveopstem jedinscvu kriju unistenje i smrt. 

Prvo smo · se susreli sa istaknutim uCiteljem meditacije Sam bu 

Thapom, koji vodi Centar za meditaciju u Karn1anduu. Po Seskan· 

dovi n1 reCinia; taj covek ne posedllje duboka drevna znanja koja imaju 

lame, ali svakodncvno odrzava medicacije, moze da ljude uvede u 

scanje sama

112 STA SU REKLE LAME 

tacije sraJno dodavao: "Do you follow my mind?" sto znaci "PratiS Ii 

tok mojih misli?". Pri rome .bi, upitavsi: "Do you follow my mind?", 

zastao i usredsredeno gledao sagovornika u oCi, ocekujuCi odgovoi: U 

pocetku bih svaki put odgovorio "Ye1' - i rakode ga gledao u oci. Potorn 

sam prestao, posto se podstapalica ponavljala po dva-tri puta u recenici. 

Poznato mi je da se kod ljudi u govoru prilicno cesto srecu podstapalice, 

kao npr. rec "znaCit" ("znaCi") u ruskomjeziku, ali tako dugu 

podstapaJicu, na koju se jos ocekivao i odgovoi:; cuo sam po prvi put. 

Tek kasnije sam postao svestan da dodatak: "Do you follow my 

mind?" nije podstapalica, vec naCin da coveka uvede u stanje mea itacije, 

koji ga tera da ne luta i da jasno prati tok misli ucitelja. Ali, ja 

nisam hteo da udem u stanje meditacije, ja sam hteo da razjasnirn 

stvari o meditaciji kao naCinu ulaska u samadi. Tada sam, u zelji da 

promenim karakter razgovora, primenio metod samog ucitelja. 

Iskoristivsi priliku, glasno i jasno Sam postavio pitanje ucitelju meditacije 

i smesca upitao: "Do you follo\-V my mind?" gledajuCi ga takode 

usredsredeno u oCi. Ucitelj meditacije je bio prinuden da odgovori 

"Yes". Posto san1 to ponovio nekoliko puta, shvatio sam da smo na 

kraju uspeli da prekinerno tok uvodnog predavanja i prevedemo raz- · 

govor na no1malan dijalog u nauenom disku rsu. 

Ucitelj 1neditacije je ispricao da je pomocu mediracije moguce 

postiCi samadi. Ucenje o meditaciji nasralo je na Tiberu i odatJe se 

rasiril o po sveru. Meditacija se postize koncentracijorn paznje na neki 

objekar, iii bcz objekra. Tesko je da neko pocne sam da meditira, 

neophodno je proCi kroz obuku u posebnoj skoli. 

l\1editirajuCi, covek ulaz.i u svoju dusu. Pri come je u sranju da oseti 

svaki deo svog tela, 1noze cak da oseti aravo telo istovremeno, moze 

da prati svc promene koje se dogadaju u organizmu u delicu sekunde. 

u stanju n1editacije covek poanje da dublje shvata Zivot, rnoze da 

nade svoj put u Zivoru, postaje svestan da je relo pre svega samo 

instrument nase duse. Nakon meditacije covek dolazi do uverenja da 

se ne vredi sukobljavati zbog brojnih marerijalnih momenata u 2.ivoru, 

na primer novca i usled roga postaje miroljubiv. Nauciti se miroljubivosti 

- glavna je svrha meditacije. 

Na ovom mesru cu napraviti digresiju i navesti dodarno svedocansrvo 

o mediraciji koje smo dobili od gospodina Singa, koji radi u Osovoj 

skoli u gradu Puni (Indija) 

{ · .. 

,, · ·J(ako uci u srnnje samadija? 

,. 

. 

• . - 

·•· 

t 

·.I 

. 

- 

Cas meditacije 

. - 

U meditaciju se obieno ulazi u polozaju Bude. Posroje razni prisrupi 

za obucavanj C! n1ediraciji. * 

Dalje je uCirelj israkao tri sradijuma ineditacije: 

1. Sela, kada se postize duboka 1noral nost 

2. Sa1nadi, kada se postize izlaz.ak duse iz tel a, a telo prelazi u 

kameno-nepokrerno sranje. · · 

3. Pradina, kada se postize istinska mudrost u shvatanju Zivora i 

ustrojsrva sveta. 

"Postoji 112 oblika meditacije. Svaki covek ima svoj nacin mediracije. 

Mediracija predsravlja prelazak i:r: jednog prosrora u drugi. . · 

U meditaciji je vaian moment "tisine" ili "uranjanja (u dubmu)". Ako 

tokom razgovora zacurimo i slusamo, koncentrisuCi paznju na svoje euran_ 

jc, moguce je osetiti "uranjanje". Ako "uranjanje" pocraje 4-5 se~nd1, 

moguce je osctiti inruiciju. Jntuicija je 1 OOo/o taC:na, ona ne predsravlja proces 

misljenja, ona je rake' reCi predvidanje. Ako "propadanje" pocraje 28 

sekundi, covek se priblii.ava stanju samadija, tj. poC:inje da vidi svoje telo 

sa scrane i opaza ga kao divan mehanizam. 

113 

l 

! 

I 

• 

•

114 SU\ SU REKLE LAtvtE 

- Sea je specificno za medicaciju pri ulasku u scanje samadija? Do 

you folio\"' my mind? 

• 

- Yes - odgovorio je ucitelj medicacije. - Da bi se uslo t1 samadi, " 

neophodno je osloboditi se od negativne du~cvne energije. Veo~a je ~ 

vamo da dusa i telo budu slobodni od svega negarivnog. V Arnena se 

f 

sprovode istraiivanja o moguenostima konze.rvisanja cela na niz godina, 

da bi covek potom mogao da ozivi. Ali, oni ne uzimaju u obzir ~a 

1 

je konzervisanje rela tipa samadija moguce samo nakon oslPbodenJa i 

od negativne cnergije. . • .. 

. Ka.1

116 

Oslobadanje od negarivne 

psiliicke energije. 

' 

STA SU REKLE LAME 

iii ne daje dopustenje. Uci u duboki samadi 

i postati predstavnik Genofonda covecanstva 

prestavlja visu duhovnu nan1enu 

coveka. Tu bi trebalo da budu samo dostojni 

Jjudi. 

- Da - odgovorio je ucitelj. - Tome bih 

jos dodao da pri pradzni, kao visern ste· 

penu meditacije, dolazi do osvescenja 

(svesne spoznaje) covekove namene u 

sveru, svesnosti ciljnih karakrcristika pri 

pogledu unutra. Do you follow my mind? 

Nakon toga je ucirelj odriao takav 

govor · od koga apsolutno nista nisam 

razumeo; toliko je on bio naCickan apsrraktnim 

frazarna C.iji n1i je smisao, sa mojirn 

evropskim mozgom, bilo tesko

Glava 2 

Da Ii je moguce vaslasnuti coveka? 

t 

~ 

Verovamo su mnogi od nas gledali film o Jsusu Hrisru i zapazili 

kako je on pokretima ruke oi.ivljavao ili le~io 

razumen10 u sverlosti ovih znanja koja smo vec scekh tokom eksped1- . 

cije i u svetlosti savremenih nauenih dostignuc~? 

LogiCki je moguce zarnisliti da je Jsus. !"'ns.~os (pror~k), .in~zda, 

posedovao dusu coveka iz pre th~?n e CJVlh:aoJe, .. pa post~ Je 11~ao 

znamo visi psihoenergetski pocenaJaJ, pomocu sv~Jlh mocnh~ ro~onih 

polja okretao je u pozitivnu srranu t~r:~ona p~IJ.~ kara~tensuc.11a za 

bolcsr i smrc. GovoreCi te1minin1a bud1sur.ke rehg1Je ... on Je os\obad~o 

dusu i celo coveka od negativne psihiCke energ1JC. O slobodenJ~ 

astralnog rela duse od negativno zakrivljenih torzionih polja trebalc b1 

!ju.de. _Kako

l 

120 

t ·-· .' 

~ 

I 

' 

Min Bal•ad11r Sakja 

.. 

• 


~ . 

· IzloZite nam osnovne postavke ucenja o 

samilosti. 

· Mogu se videti dva aspekta samilosti: 

samilost sa mudroscu i samilost bez 

mudrosti · poceo je da prica gospodin Min. 

· Drugi aspekt dovodi do Jjubomore, zavisti, 

zlobe. A n1oc ljubomore znare · mnogi 

ratovi su poeeli iz. ljubomore ... 

- Kakva je vez.a samilosti i samadija? 

- U samadi se ulazi putem meditacije, 

iz.bacujua sve negativne sile iz duse i tela. 

Negalivne sile moguce je iz.baciti po1nocu 

moo samilosti. To je veoma val.no . n1oc 

samilosti je u sranju da odagna negativne 

sile i proCisti dusu i relo. 

. · Samilost prema kome? 

· Postoje dva oblika samilosti: samilost prema odredeno1n subjektu 

i samilost uopste. Prvi oblik sanulosti je u sranju da izleCi covcka, ozivi 

ga iii ga uvede u srazmemo kratki samadi. Drugi oblik samilosti je 

samilost prema covecanstvu uopste, biiga

122 STA SU REl


bi trebalo da bude u toplom. Proces zamr.1.avanja uniscava celije organizma 

kristalima leda, a u toplom telo brzo podleze procesu razgradnje. 

U oba slucaja ne vredi 1nisliti o ozivljavanju. 

- Koja temperatura je optimalna za ocuvanje tcla umrlog tokorn 

cetiri dana ukoliko se nadarno oZivljenju? - upicao je Valerij Lobankov. 

- Temperatura bliska nuli. .. 

- Veliki ruski oftalmolog Vladimir Pecrovic Filatov koristio je pri 

uklanjanju ocne pege presadivanje ljudske ro2njace Jesa, koju je covao 

3-4 dana na ternperaruri od +4° C. Zanimljivo, nije li on za osnovu 

uzeo bijs taj p1incip o kome sre govorilL Uzgred, VP. Filatov bio je religiozno 

veoma obrazovan. 

- Mozda - ogovorio je gospodin Min. - Irnajte u vidu da je ternperarura 

bliska nuli neophodan uslov da bi se telo ocuvalo u stanju 

sarnadija. 

· Da Ii je Filatov znao za sarnacli? - zamislio sarn se ja. - MoZda je 

ocna roinjaea, euvana 11 tak'Vim uslovima ulazila u svojevrsni tkivni 

samadi i zato lakse oiivljavala pri presadivanju na rude oko ... 

· Nisam vican oenoj hirurgiji - rekao je gospodin Min. 

- A u svakom slucaju - nastavio san1 ja - postoji nekakva veza 

izmedu oZivljenja i sarnadija. Pri sarnadiju je telo oasceno od negativne 

energije, to jest, torziona polja zakrivljena su na pozitivnu 

srranu. U smrti je telo "nabijend' negativnom energijom (kako je govorio" 

eksrrasens Oleg Adarnov). Trebalo bi pomocu dobre psihicke 

energije ispraviti posmrma negativna torziona polja u pozitivnu stranu 

kako bi nlrtvo telo preslo 11 stanje slicno samadiju da bi se u njega vratio 

duh. Ne urnire svaki covek od grubih organskih ostecenja kao sro 

su rak sa merastazama, unistenje mozga i slicno. Vrlo cesto covek 

umre, na pri1ner, od anafilakti&og, trumatskog, roksickog soka, kada 

su izmene do kojih dode u organizmu povratne. Ili zausravljanje.srca 

izazvano elekrrosokom ... Uzgred, pri seciranju, ne nalaze kod svih 

slucajeva infarkta miokarda znake odumiranja srcanog misica. U 

takvim slucajevima bi bilo logieno pripremiti oiivljavanje tog coveka u 

roku od cetiri dana nakon smrti, cuvajuo njegovo relo na + 4° C. Ali, 

pomofu kakvih sila je moguce rorziono polje umrlog zakriviti u pozi· 

tivnu stranu? 

· Pomocu moo samilosti - odgovorio je gospodin Min . . 

- A ima Ii snaga samilosti dovoljno moci? - parirao sam ja. 

Da Ii je moguce vaskrsnuti coveka? 

- l\1oguce ju je uvecati putem medicacije. • . 

. Ipak, u praksi isrocne meditacije nije opisano bas mnogo sluca1eva 

ozivljavanja ... 

· Da, to je cacno. . .. . . 

. Mozda jc radi povecanja efekta dobre energ1Je sam1lo~c ~o?".ebn? 

napraviti predajnik ulcravisokih frekvencija. Na zalost, nasa c1V1hzac_1- 

ja je izgubila funkciju "aeceg oka" koje je, oCi_~led~o, vrsilo ulog~ koJa 

odgovara cakvom generatoru - rekao j~ Vale_nJ, a Ja sam g~ podrza.~- - 

Verovao10 su prethodne civilizacije, koJe su_ 1n:ale znamo V!Se _raz:vi1en 

bioenergetski potencijal i "aece oko" ko1_e Je dob_'.o .funk'.1~n1s al~, 

mogle da uspesnije oZivljavaju svoje srodn1k:- _ Za n11h ~: 02.ivl1a~an~e 

coveka,tokom cet:iri dana posle smrti moglo b1u rako ob1cno kao sto Je 

kod nas reanimacija rokom 3:5 nlinura nakon smrti. . ._ . 

- Ja slabo poznajem istoriju C:ovecanstva. 0 tome Je deral1no p~s~a 

vasa posvecenica Blavacka u knjizi wrajna doktrina" - odgovono Je 

gospodin Min. . 

- lz onoga sro ste rekli Jogicki proizilazi - nisam se predavao - da JC 

presadivanje organa j tkiva moguce i~iti ~oko~ ceriri dana n:i1

126 STA SU REKLE LA1\1E . 

.:.::::_~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~-..; , 

- Ispada da je l'v!arpa ubio tog seljaka i ' ·. 

oslobodio njegovo relo za dusu svog sina? · 

Ozivljavanje tokom cet'iri - Marpa je poslao dusu tog seljaka gore, : 

dana nakon smrci zato sto je uloga seljaka u. Zivotu na zemlji 

bila manja od uloge njegovog sina - odgovorio 

je gospodin 1vlin. 

- Postoje price - rekla je Valentina ··. 

Jakovljeva - da su Staljin i Lenjin in1a!i jednu , 

te isru dusu. Zia Lenjinova dusa, kada je to ,:· 

telo postalo nepogodno, pres\a je u Staljinovo I 

telo "oteravsi" nJ·egovu slabiju dusu. Uzgred, .i 

' .. 

tu se odigralo ispoljavanje Velikog duha zla, ;f 

+4°c 

posto se vreme rodenja Len~i~a i Staljina raz- ~ 

likttie za 9 godina, 9 mesec1 1 9 dana (prema 1 

Nostradamusu), a to SI.I tli obn1ute sestice. l 

- Mole biti - odgovorio je Min. " 

Dopustit'e da ovde napravirno digresiju i iznesemo . dopunska i 

nauena svedocanstva, koja s1no sakupili specijalisra fizike polja Valerij ·~ 

Lobankov; Valentina Jakovljeva i ja. ; 

Rodenje, smrt i samadi imaju mnogo zajedni&ih pnnopa, a .~ 

istovre1neno su dijrunetralno suprotni. 

• 

Pri roc1enju deteru 1najka prenosi neke sasravne delove duse 

(asrralno rel;, etarsko telo i dr.), tj. polja najnize frekvencije, koje 

obezbeduju funkcionisanje fizickog reh1 po principu "coveka-biljke". z 

Pri prvom udah u u relo novorodenceta ulaz.i d uh, koji pusra u rad :1 

n1en tal~o telo (sposobnosr rnisljenja), karrnicki deo duse (secanje na "' 

prosle Zivote) i dn1ge. l'v!ozak pocinje da radi i ispravlja torz.iona polj_a 

duse. Covek postaje covek. Vase dete jos uvek nije vase dere: ~e zaVl- i 

si od toga koji duh ce u njega uci. - v ' ~· 

Covek nase civilizacije poCinje svoj duhovni razvoj od nule. Zasro? ~ 

Prethodna civilizacija Aclantidana pocela je

128 ~Th SU REKLE LAME 

infonnacije. Poznato je da se Vasiona sastoji uglavnom od vodonika. 

Univerzalno inforrnaciono polje, koje je prevashodno ralasnog karaktera, 

oCigledno je takode povezano sa vodonikom. Moguce je pret· 

posraviti da se prenos informacija vodorn osrvaruje preko vodonika u 

vodi. Torziona polja duse, verovamo, rakode mogu da deluju na 

vodonik u vodi. 

Pri seobi duha slabiji duh se "rera" iz tela, a na njegovo mesto 

dolazi jaci duh. 

· Hteo bih da vas pitam, gospodine Min · rekao sam ja - da Ii zivotinje 

n1ogu da udu u sranje samadija? Mislirn da samadf mora biti 

jedinsrveni princi p prirode koji omogueuje prezivljavanje ne samo 

coveku, vec i zivotinjaina. Kako d1uga

I 

Glava 3 

Opet o "trecem olcu" 

. 

£ 

~ 

Jedne veceri, Valerij Lobankov, Valentina Jakovljeva, Vener.Gafarov, ' 

Sergej Selivestrov i ja posli smo da prosetan10 po Katmanduu. Sa nama i 

je posao i jedan od "novih Rusa", koji )e bio na od~or~ u '.'lepa~~ 

"Novog Rusa", dobro pripitog, stalno je 1nteresovalo p1tanJe ps1holo0 1- 

je nasih istrazivanja. . 

. Ja razumem, drusrvo - govorio je on - varna Je porr.ebna reklama, 

zatO cete Se za par nedelja spremiti da podcee dal~ko U plantne vda 

potraZite neku peCinu gde sede Atlantid~~· Pa neka 1 sede t.amo ... Sea 

ce vam co ... Gle koliko ste opreme nakup1h, sve uvozno. ~o Je to sponzorisao? 

ZaloZili see svoje kuce, sta Ii? I sea ce vam donen ta reklv~rna: 

Pa, rcci ce nekoliko puta Mul-da-sev, Lo-ban-kov ... Pa sea? Tr~ba z1ven, 

danas, da-nas. Evo ja . dosao sam u Nepal .na od~ or'. zaradto s~rn t~, 

drusrvo, za-ra-dio ... Sta, kazete n~ interesu~? vas b1zn1:, ~vd.aSl1Jl Jefn; 

ni kamenovi? Ne fuckajee! Istinu cu van1 re

. 132 

., 

., 

s·cA. SU REKLE LAME 

· A uopste, znate Ji 

sta je to "trece oko"? . 

upitao je Vener Gafa . 

rov. 

· Ja znam . odgovo1ila 

je jedna od 

Izraelki ·i pokazala 

celo svoje dn1garice, 

gde je bilo naslikano 

to oko. 

· Budisticka religi· 

ja · poceo sam da pri· 

can1 . razlikuje 5 tipo- 

.Jevrejke 

. . va OCljU: 

1. 1elesno oko (fleshly eye), tj, nasa obicna dva oka. 

2. Prorocko oko (divine eye) tj. oko koje moze da vidi daleko u 

pro~t? :U i vTe.n1enu. Drugim recima, to je oko pornocu koga je moguce 

za:'lno u Un1verzalno informaciono polje i na raj nacin predskazati 

nesto. 

3. Oko rnudrosti (vvisdo1n eye) tj. oko koje omogucuje da se pogleda 

u 

. 

svoju 

. 

sopstvenu dusu i da se ona prouci, da bi se shvatila osnov- 

"' . . 

na 1snna: z1vot Je pre svega tvoja dusa, a ne tvoje telo. 

4: Ok~ D~ame (Dhan1ma eye) rj. oci koje pon1azu da se realizuje 

Budine ucenJe. Kako nushm, to se moze shvaciti kao sposobnosr da se 

shvati Budino ucenje, koje je veoma komplikovano. 

5. Oko Bude (Buddha eye), tj. oci uotelja. Mislim da se ro moze 

shvatiti kao oCi coveka posvecenog u znanja prethodnih civilizacija. 

·Sta, covek moze da ima istovremeno pet ociju? .. piralaje Jevrejka. 

· Kako rneni izgleda, u budistickoj religiji se pod recju "oko" 

podrazumeVaJU sposobnosti COVeka da oseca j ana]izira dusevne 

aspekte zivota . odgovorio sam ja. 

·A kak·ve su bile Budine oa? - nije se smirivala Jevrejka . 

." Kako nam je rekao znacajni tibetanski ucenjak (gospodin J\.1in) · 

obJasnio sam ja · samo je Buda imao "trece oko", kod Jjudi je ono slabo 

razvijeno. Ali, "trece oko" nikad nije izgledalo kao oko cak ni kod 

Bude. :.6,Ji, !judi SU znali za njega, zato sto je jz Budine~ cela povre· 

n1eno 1zlaz10 'zrak sveciosti. Pomoeu tog z.raka Buda je pozivao seljake 

... 

' 

Opet: o "treCem oku" 133 

na svoje propovedi. Zrak sa Budinog cela mogao je imati pet boja: 

belu, plavu, zelenu, zutu i crvenu. 

. 0, to je, sigumo bilo veoma egzotieno · rekla je Jevrejka. 

. "Novi Rus", koji je pa:Z.ljivo slusao prevod Valentine Jakovljeve, 

upitao 

- 

je: 

· Sta, Buda je imao na celu reflektor? 

Preobraiaj psi11icke energije u svetlosnu (Buda) 

· Ja nlislirn · odgovorio je Valerij Lobankov - da je to bio efekat preobrazaja 

psihicke energije u svctlosnu. Vi sre sigurno culi za 

telekinezu, kada je, na primer~ pomocu psihicke energije n1oguce 

podici casu sa Stoia. To je preobrazaj psihiCke energije u mehanicku. 

Slieno tome, psihiCka ent:rgija n1oze da proizvede svedosni efekar. 

· Isp1icajre nan1 detaljnije o "trecern oku". Ja sam ovde i dosla da 

bih ga razvila • insistirala ja Irkinja. 

· "Trece oko" predstavlja deo mozga - poceo je da prica Valerij 

l..obankov ... Ako mozak raspreda torziona polja duse, onda "ttece oko" 

predstavlja organ podesavanja na frekvenciju torzionih polja raznih 

sasravnih delova duse. Moze se govoriti o tri osnovne funkcije "treceg 

~~ · . 

, • funkcija incelekca, rj. podesavanje na frekvenciju veze sa Visim 

,:i~; ~rnom . Ocigledno je da posvecenici (kao na primer Elena Blavacka) 

'

I 

I 

I 

l 

134 


••• 

• 

koriste svoje razvijeno "crece oko" i n1ogu se podesiti na frek-vendju ~ 

Univerzalnog informacionog polja; .. . . . { 

. funkcija meditacije, tj. podesavanje na frek-venc1Ju torz1on1h 

sopstvene duse na raz.nim nivoima. Kao sto je pozr:ato, postOJI 1 ~2 

i 

vidova meditacije sto znaci individualno podesavanJe na frek-venctju 

koja je karakteristicna za samog coveka; .. . .. ;f 

. junkcija unutrasnjeg vida, tj. podcsavanjc n~ fre~enClJU tor~o~m ~ 

polja raznih organa, a kao rczultac je moguce Vlden neki or_gan 1 nJe- ~. 

.. polJa 

1 \ 

gove bolesti. .. . _ 

. Kod dece . nasravio je Valexij . "trece oko" postOJ'. k~o n1d1ment, • 

to je secahje na "rrece oko" koje je bilo razvijeno kod IJUdi pre th~dn1~ 

civilizacija. Prisetite se podata.\ca iz antiCke literacure da.su Atlanndan1 

inogli da pogledom porneraju ogrom~e ka1ne~e ~lokove',, Kako da ro 

shvatimo? Oni su mogli da sc pomocu svog treceg o.ka pod_ese na ,, 

frckvenciju polja kamenova i

I 

I 

I 

I 

- 

136 

STA SU REKLE IAME 

Druga ras~ ljudi, nazvani "kasnije rodeni" iii "bez kostiju" pojavili 

su se ~a ZemlJI ~esto pi;.e. Ti Jjudi su takode bill vazdusasti, ali gusCi 

od Pl• e 1as~ .. Bib su manJ1 rastom, ali su dostizali 30-40 metara. Oni 

s~ t~ode b1h kikl~?i i medusobno su komunicirali prenosom misli. 

~Judi. dn.1ge rase b_1h su ilatnofure boje. Razmnozavali su se pupljen 

Jem I S~orama, aJ1 .s~ S_e na vkraju perioda Zivota druge rase pojavili 

prela~i hennafrodio, fJ. muskarac i zena u isrom telu. 

']}eca rasa ljudi s~ zvala "Lem urijano~', i posto su zamenili drugu 

rasu, d~le se na rane 1 kasne Lemurijance. · 

. Rani ~emu~janci bili su visold 20 merara i imali znatno gusce telo, 

koJe. se vise IDJe. moglo nazivati vazdusastim_. Kod njih su se pojavile 

kos t1. . Dvo?oln1 v hermafroditi poceli su da u jednom slucaju 

~agomilavaJu.rnus_ke, au drugom zenske karakreristike, a kao posled· 

.Jca togva do~lo Je. do razdvajanja polova i pojavilo se pohlo 

razmnoz~vanJe. Rani Lemurijanci imali su dva lica i cctiri ruke. Ova 

oka su bi la napred, a "trece oko" poz5J.di, rj. oni su imali u neku ruku 

Jedan od cneia lervororukog 

~veka sa dva lica 

·'Ova Hca. Prednji par ruku posluZivao 

je prednji kraj rela, zadnji par 

· zadnji. Prednje oCi su obavljale 

funkciju fizickog vida, zadnje - 

uglavnorn duhovnog vida. Bili su 

ilame boje. Mcdusobno su kom u· 

nicirali putem prenosa misli. 

Kasni Lemurijanci iii Lemuro 

Atlantidani bili su najrazvijeniji na 

Zen1lji, na visoko1n tehnoloskom 

nivou. Zapravo, u njihova dosti· 

gnuca spadaju egipatska Sfinga, 

ogromne rusevine . u Solsbe1iju 

(Velika B1itanija), neki spomenici 

Jume Amerike i drugo. Kasni 

Lemurijanci dostizali su rast od 7· 

8 merara. Bili su dvooki i dvoruki. 

''T' rece o k" o se uvu kl o u lobanju. 

Koza i.Jn je bila iuta iii crvena. Kod 

njih se pojavio jednoslofui jezik, 

koji se do dana dana5njeg sa_cuvao 

;..jJ. 

·ftt Opet o "crecem oku" 137 

·-..¥ . 

. t··u upotrebi kod savren1enih Jjudi jugoisroenog predela Zemlje. 

(iJ Potomcima kasnih Lemurijanaca E. Blavacka smatra pljosnatoglave 

l .-.." ,. • 

-~ ifuscralijske aboridZine, koji su preZiveli i postepcno podivljali na od 

·- 

~ . ...... 

~;;:. d!evnih vrcmena izolovanom australijskom kontinenru. 

:1. · .~. tetvrta rasa !judi zvala se atlantidanska. Atlantidani su spreda 

·-:;:. L~ali dva fizi&a oka, a "trece oko" je bilo sakriveno duboko unucar 

'' lobanje, ali je dobro funkcionisalo. Imali su dve ruke. Bili su visoki 2- 

: 3 metra, ali na izmaku svog doba poceli su da se smanjuju. Jedan deo 

:. Atlantidana bio je iute boje, drugi cme, tree braon i cervrti crvene. U 

poznom periodu svog postojanja Atlantida je bila naseljena prereino 

~ !utim i crnirn Atlantidani.Jna, koji su 1ned11sobno ratovali. U pocerku su 

-:.~' Atlantidani korisr.ili aglutinativni jezik, koji se do danas zadriao kod 

nekih urodenickih plen1ena Jufue Amerike. Ali, dalje se razvio fleksivni 

jezik, tj. visokorazvijeni jezik, koji je osnova savremenih jezika. 

Fleksivni jezik Atlantidana posluiio je kao osnova za sanskrit, koji je 

danas tajni jezik Posvecenika. 

Civilizacija Atlantidana takode je bila prilieno visoko razvijena. Oni 

su dobijali znanja prikljucivanjen1 na Univerzalno infonnaciono polje, 

vladali su hipnozom na daljinu, prenosenjem misli, mogli su da utieu 

na graviraciju, imali su svoje letelice (vimane), sagradili su karnene 

idole na Uskrsnjim Ostrvima, egipalske piramide i rnnoge druge 

zagoneLne drevne spomenike. 

Peta rasa Ijudi, to jest nasa rasa, koja se 11 ezotcrijskoj lireraruri 

naziva atijevskom rasom, nastaJa je sa poznin1 Adantidanima. Veliki 

deo ljudi pece rase je podivljaq i nije mogao da uporrebi znanja 

Atlantidana za svoj razvirak. U pocetku su ljudi pere rase bill visokog 

rasra (do 2-3 metra), a zatim su poceli da se postepeno srnanjuju. 

Funkcija "treceg oka" je gorovo u potpunosti nestala, a povezano sa 

~rn. prekinula se i stalna veza sa Univerzalni1n informacionim poljem 

,>C 1 posralo je nemoguce da se upotrebe znanja koja su iz njega dobijena. 

·'· Postepeno je spoljasnji izgled coveka pete rase poprimio crte savremenog 

coveka. 

- Zanimljivo je to, ali komplikovano · rekao je "novi Rus". "TreCim 

okom" njusim da treba da naruCimo jos. Valja, pozovi ... 

. : Na taj naCin su prve dve rase (kiklopi) - nastavio sarn ja - imali 

J:dino to sto mi nazivamo "crecirn okom" i koristili su ga iskljuCivo za 

.. Zivor. Treca rasa ("sa dva Jica") dobila je, pored "treceg oka" 

_,~,: smesrenog na potiljku, jos i dva fizi&a oka spreda, koja su se koristila 

....

13~ 

• 0 STA SU REKLE LAME 

za gledanje u fizi&om svetu i pomagala SU "trecen oku". Koc! cetvne 

rase (Aciantidana), "rrece oko" se uvuklo u lobanju, ali nije izgubilo 

svoju funkciju. Kod pete rase (nase) "trece oko" je ostalo u vidu rudimenta, 

koji se naziva epi"fiza. Ali, (kako a!udira Blavacka) kod na5e 

rase se pojavila tedencija ka ponovnom razvoju "treceg oka". Uzgred 

i Atlantidani, koji su osetili regresiju "rreceg oka" pomidili su se d~ 

vestacki stimulisu njegov rad. Evo i kod nas SU se canas pojavile skole 

meditacije koje, kako nam je poznaco, razvijaju funkciju "treceg oka". 

I vi ste, na primer, dosli ovde da biste poboljsali funkciju svog "treceg "i 

oka" · rekao sam, pogledav5i Irkinju. 

- 0, ponosna sam sto, ako se tako moze reCi, p1ipadam avangardi 

ove planete - odgovorila je Jrkinja. . 

-A devojks se desaduju - rekae je nevi Rus, bacivsi ispod oka pogled .. 

na jednu od tri Jevrejkc. - Dozvolite, isprieaeu nesto iz neke druge 

oblasti, Cisto radi razonodc ... Evo nedavno su nasi ruski mon1ci ovde u 

Kacmanduu odrzali trku rik~i. Ernst, prevedi ... Zainislire, mi, krSni 

mon1ci, seli sme u kelica, a vozaci 1ikSi, tako mali Nepak:i, okretu 

toCkove bicikla iz sve snage, naprezuCi se. Bas je bilo ludo! Pobedio je 

Vitja, rnoj poznanik. Istina, zao nan1 je riksi, ali smo mi svakonie nc 

stedeCi dali toliko koliko i1isu niogli ni da sanjaju. 

v 

- Steta za vozace riksi - rekla je Izraelka. 

- Ne treba ih zaliti - odgovorio je Vener Gafarev - njin1a je potrebno 

da zarade za hleb. Nije irn do ponosa. 

- Uzgred, o ponosu - rekao sam. - Elena Blavacka pise da je "trece .. 

oko" prestalo da funkcionise i odseklo ljudc od Viseg U1ua kada su se - 

oni •izc,h olili, sru;itrajuci sebe maltene bogoviina. 

- Zasto se "trece oko" naziva okon1 ako je sakriveno unucar lobanje? 

- upitala je lrkinja. 

- Anatorni su otkrili da se u procesu embriogeneze trece oko razvija 

bas kao pravo oko. To je i shvatljivo, zato sto SU prve dve rdSe ljudi 

imale jedno oko • to kojc mi nazivamo "treCim". Na to ukazuje .. 

v 

' 

Blavacka. Sto je covek vise duhovno razvijen, razvijenija mu je epifiza ; 

. v .. J. k • l 

- b 1 vse tre

Glava 4 

Sledeci put bice ozbiljnije 

Naravno, "novi Rusi" predscavljaju nesrecni plod nesreenog prelaza 

na crlisnu privredu, kada su politiCki romancicari sa istim scarim cocalitarno-komunisti&iin 

razmisljanjem uspeli da izgrade najnesreeniju 

od svih tvorevina kapitalizma - "divlje crliste", pri ccmu su izraz naroda 

postali njegovi daleko najlosiji predstavnici sa niskin1 nivoom kultllre 

i krirninalnim mentalitetom, kao bolje prilagodeni okruzenju u 

kome deluju divlji zakoni u drustvll. Na primer, kultumom covekll je 

tesko da da iii primi n1ito, bez koga je danas, oprosticete mi, veoma 

tesko bilo sea re5iti, a "novi Rus" to radi kao nes10 sro se podrazumeva, 

posro to ne protivreC:i njegovorn mentaliretu. U rakvom slucaju, 

naravno, na dobitku ce biti "novi Rus" a klllturni covek obigravaee 

nadlestva u traienju pravde do smrti svoje. 

Ako delovanje divljih zakona u drustv1.1 11 kon1e ljudi na vladajuCim 

po!ozajima nisu "optereceni" takvim Stvarima kao StO SU cast, Savest, 

dobro i ljubav, potraje isuvise, to ce neminovno dovesti do opadanja 

intelekta celog narora, tj. pocece podivljanje ljudi. Nikad ranije nisam 

pi-ererano razmiSljao o isrorijsko-politiCkom konreksru pojma "podivljanje" 

(vracanje na scadijum divljastva). Ali, zahvaljujuCi nasim 

iscraiivanjima, dosli smo do zakljucka da se podivljanje, koje je suprornosc 

naprecku, viSe pura odigralo u iscoriji ne samo nase, vec i prerhodnih 

civilizacija. Ali, 0 Corne cemo govoriti dereJjnije u poslednjem de)u 

ove knjige. Zasad bih 531110 hreo da kaze1n da se nadam da "novi Rusi" 

nisu prvi divljaci nase (ne dao Bog!) u buducnosci divlje z.emlje. 

Autoritet Rusije u inostranstv1.1 je danas vidno opao ne toliko zbog 

gubitka prosle vojne moCi i nesimpaticnih fizionomija nasih voda, vec 

i zaro sro su na5u zemlju u inostranstvu poceli da predsravljaju 

uglavnom pomenuti "novi Rusi''. Te "nove" sver nekako ne povezuje sa 

tim sto smo n1i prvi probili zvuCni zid, osvojili kosmos, stvorili najbo· 

lje obrazovanje na sveru i take dalje. Ljudi su skloni da stvaraju 

uopstene zakljucke o nekoj zemlji na osnovu kratkih susrera sa njenim 

predsravnicima, a ne pamte iscorijska postignuca re driave. 

.,. 

:f ·stedeei put bite ozbilj~iie 

-.4;,_._ Mi.- CJanovi ove ekspedicije, nismo mogli ni d~ pretposravimo. d_~ ce. 

;;,. ; 0 

ri 1 enuti "slavni predstavnici Domovine'' utican na '..ad eksped~C1Je u 

--:.} · dalekoin Nepalu. Stvar je u come sro su neki od _J.lJ~h, n~ brz.1nu. se 

· '.i obogacivsi, resili da na brzi.nu podignu svoj. duhovn1 n1vo. Ti m~i:nr_1 su 

: '~' ·celi da obilaze hramove u Katmanduu 1 na sve 1noguce nac1ne su 

: ~~pevali da se sastanu sa Jamaina_ n~ viso~m poloiajima, glasno _ra~ 

: govaraj~~ i forogra?s~Ci se iagr_IJen1. sa ~;'ma za uspomenu. Kako Je 

· · to egzourno! Kako ce un prostao zaVJden. .. _ . . 

· . · . u principu je radoznalosr u pogledu ~~h-~tl~~~h_?uhovruh_ stvan ~ 

. Zivotu pohvalna, a fotografisanje u kraJDJOJ hntJI n1Je zab_ranJeno, ah 

' :'naon. razgovora kad porpuno samouve~~~1 stranac_, rapse }a_mu po 

~"'' ramenu kao'svog pajtasa, pri tom govoreCi Kakav mrsavko ... lamarna 

je, blago rcce1;0, neshvatljiv, a ja mis!in1 i neprijatan. . . 

·· To je upravo bio uzrok nasih naucnih neusp~ha ?n .susren~ ~. sa 

dvojicom Jama visokog ranga. Obojica su v?d11t n~Jvece. b~1d1s~~~~ 

hramove u Karmanduu, u koje je svakako vec dolaZila nasa branJa . 

Pa iako je nasa ekspedicija imala me~unaro~n_i karakter, kosrur su 

anili predsravnici Rusije. Mi to nikad n1smo krih. A uspes~ razgovor 

sa 1 3111 ama bio nam je strahovito porreban! Jed1no su lame_1male p1avo 

da odluce da Ii cla orlo:iju "skriveno znanje" ili ne. Jed1no su lame 

mogle biti posvecene u tajna znanja proslosti. Jedino su lame rnogle da 

ukazu na marerijalne dokaze o postojanju Genofonda co:cc:uistva ~ 

vidu dugotrajnog samadija. Jedino su Jame _mogh


sedeli na podu; neki su zarvorili oa, neki mieali usnama, neki 

neprekidno i CuteCi posmatrali Jamu, neki SU Sa interesovanjem raz. 

gledali nas. Ti ljudi su posverili svoj zivot ovladavanju duhovnom 

naukom Istoka i vec SU dugi niz godina Zivcli u Ncpalu. Svi SU govorili 

nepalski jezik. 

Nas su posadili na niske mekane jasrucice pred Jamom. Pored mene _ 

je sedeo plavokosi Danae koji se predstavio kao lamin prevo~ilac.' ,, 

Osecalo se da Jama dobro govori engleski, ali iz nekog razloga je vise .. 

voleo da sa nama govori preko prevodioca. fvlada nisarn znao nepals- ' 

.~ 

ki jezik, osecao sam da Danae, koji je govorio elementami engleski, -: 

nepalski govori jos gore. , 

Pocev$i da govorim o nasoj hipotezi i poreklu covec~stva i trudeci 

se da govorim razumljivo, sveo san1 svoj engleski na najuprosceniji il 

oblik, ~to rni je iza;jvalo krajnju nelagodnost i zbunjenost. Lania je sa ~ 

pola uha slusao moju pricu, a Danl:ev prevod uopste nije ni slusao; 

njemu su stalno dolazili nekakvi ljudi, kojin1a je on usput stavljao na . 

vrat svestene salove i davao po komad posveccne hrane. Danae mi je • 

neprekidno bubnjao u uho na nepalskom i povrerneno rne hvacao za : 

rame, moleci me da ponovirn ono sto sam rekao, na svakom ruestu gde 

bih, hceo-ne-hteo, upotrebio neku slozeniju englesku rel:enicu. : 

Na kraju mi je to dodijalo, i ja sam direktno upitao lamu, pokaza'!Si ' 

• 

mu crre7. hipotetiCkog Atlantidanina: 1 

- Oa Ii see ikad videli coveka ovakvog izgleda? , 

. Spoljasnjost coveka je fiziCki izraz njegovc duhovnosti · rekao je ~ 

Jama, neocekivano presav-Si na dobar engleski - glavna crca ljudske • 

spoljasnjosti su oa, u kojima mora biti odrazena cove~ova mn_~rost: .,.. 

Pojam "oko mudrosti'" u budizn1u ima dva aspekra: podrska osetl31vosn 

u vezi sa l:ulnim organima, p1i cijoj analizi moramo uzeti u obzir pred- ~ 

met gledanja, svest i eulne organe... ~ 

. Dopustice - prekinuo sam ga, shvacajuCi po sustini recenog, da 1 

nam nude prazne fraze i cesio sam svoje samoljublje samo ti1n sro je 

Danae sa moje !eve strane zacurao - no nije Ii caj ertez reprodukcija liea 

coveka Cije SU OCi nas\ikane na zidovi1na Vaseg hra1na - hraina 

Svajambunat. Valerij Lobankov jc snim.io re oci sa zidova pomenutog 

hrama, nakon cega smo obavili ofcalmo-matematiCku ana!izu i rekonstruisali 

oblik posednika tih oCiju. Recite mi, molim vas, cije SU to oo?. 

- To su oCi mudrosti - ponovo je poceo da govori lama - koje 

s!edeci put bice ozbiljnije 143 

jzrazavaju ciljeve, cvrstu resenost i ono sto bi oci trebalo da izraze. 

Buda je uao da bi rrebalo videti kvaliret u svernu, a spoljasnji oblik 

roga predstavlja mudrosc. • 

Umalo

144 STA SU REKL£ LlME 

- O tome su mi pricali indijski svamiji. Sa prilicno velikom verovatnocom 

mi prerpostavljamo da ovde, na Tiberu, u uslovima srabilne 

temperature u peCinama moraju biti ocuvana rela ljudi u kamenonepokre0101n 

stanju, i to "ne samo na5e, vec i prerhodne civilizacije. To 

je sveukupni Genofond coveeanstva, Cije ocuvanje i jesre Va5 najvisi 

poziv, moj dragi rimpoee. 

Rimpoce lama sa ulenicima 

Ali, sa druge strane, poslednja poruka bi la je "SoHm". Zasto je ona 

poslednja? To je moguce run1aC:iti kao upozorenje covecanstvu: u 

s!ucaju samounisrenja i ove, poslednje civilizacije na Zemlji, nece vise 

biti upotrebljen Genofond coyecanscva, rj. ''konzer.iirani" ljudi nece 

izaCi iz stanja dugog samadija i nece postati izdanak nove civilizacije. 

Zato, ciragi rimpoce, ja mislim da je doslo vreme da se covecanstvU 

objasni da nasa civilizacija moie biti i poslednja na Zemlji. Pogledajce 

koliko je oruzja nagomilano u sveru. Pogledajte, Zar se duhovni razvoj 

d_,.ustva ne svodi sve vise na materijalno-domaCinski, gde glavni cilj 

Zivota postaje zelja da se covek obogati. Ljudi SU sprernni na sve radi 

novca ... Sarno se neveliki broj ljudi iz razvijenih zernalja - rekao sam, 

pokazavsi na !amine ucenike - stranaca, koji sede u ovoj sali, inreresuju 

za svoj'duhovni razvoj. Ali, oni to rade same za sebe licno, i nista 

vise. A ljud.ima su potrebne nove Cinjenice, nova znanja, da bi zaisra i 

'l';' "' 

:~. Sledefi put bile ozbiljnije 

"'' 

.":'· ··· • iskreno rnogli da veruju u istinitost i moc reli- 

.. ~ gioznih ucenja. Zar nije, ruku na srce, rnoguce 

i ! 

reCi da u velikoj rneri ljudi religiju shvataju kao 

... . 

~ 

< 

.. 

. . 

•• 

.. • 

145 

lepu bajku ... 

Nasrala je tisina. Lama se prstirna lupkao po 

kolenu. Danae me je prodornim pogledom 

' gledao pravo u oci. 

j - Samad.i je za5ticen - iznenada je rekao 

-~ - lama. - Tania postoje sile. Svaki kamen ... To 

~ nije same moj poziv... Uzgred, koje je Vase 

.., 

••· 'j' drugo pitanje? 

4 

- Hteo sam da Vas pitam sta Vi znate o 

poslednjoj poruci "SoHm"? 

- Isto sto i Vl - odgovorio je lama. 

Danae 

Pozvao sam larnu na balkon, sa koga se pruzao pogled na srupu - 

ovalnu kulu sa crrezorn ogrornnih neobicnih ooju. Upravo te 'oC:i srno 

podvrgli naucnoj analizi, upravo one su posluZile kao osnov za rekonstrukciju 

oblika coveka neobiene spoljasnjosti za koga smo pretpostavili 

da predstavlja Atlantidanina. Zasto su glavni simbol nepalskih 

i tibetanskih hrarnova te oCi? Sta one simbolizuju? Uobicajena 

definicija da su to oo 111udrosti nikako nas nije zadovoljavala. Mo2.da 

su drevna znanja takode imala aspekt sliean nasoj oftalmogeometriji, 

kako bi se pomocu crtcza ociju kod.irao oblik njihovih vlasnika. Mozda 

SU nacrtane 00 COVeka koji je biO praotac iii prarnajka nase civiJizacije. 

Mozda su to oci coveka iz Genofonda covecanstva, C:iji je zadatak da 

bude "spasitelj" covecansrva ukoliko bi 0110 sarno sebe uniStilo. Oci 

. 

• 

I 

... 

. -. 

Neobilne oli na srupi Svajambunat< 

koje je fotografeao V. Lobankov 

buduceg spasitelja ... Mo2da ... 

Ali lama nam nista slicno nije 

rekao. Tesila nas je samo 

neverovama podudamost da 

"srednjesratisticke oci" do 

kojih smo dosli proracunom 

ima tibetanska rasa, a upravo 

su ovde, na Tiberu, na svim 

hramovima nacrtane neobi- 

. c n e O'Cl. --

I 


Slikali smo se sa lamom. Danae je rakode stajao pored. 

• Vi, svakako, znate zagonecku cih ociju - rckao sa.-n i pokazao na 

srupu. 

- Pogledaj moj podbradak - neces videti moje celo, pogledaj moje 

celo - neces videti podbrarak, pogledaj jedno oko - neces videti ono 

drugo, pogledaj ono drugo . neces videti prvo . progovorio je lama. 

- Ali, oko radi kao skener! 

Maleni lama je podigao poglcd ka meni, prisao mi, i usprdvivsi se, ~ 

snaino me pocapsao po rarncnu. 1 

• Ne sekirajce se - rekao je .on, jos jednom me pocapsao po ramenu ~ 

i glasno se zasmejao. 

Postalo mi je neprijatno. Danae je nasravio da me posmatra ispod 

oka. 

- A zasto Vi mene ne riip~ete po rarnenu i ne smejere se? - upitao je ; 

lan1a. 

', 

. Ovamo dolaze vasi Rusi, ne obracajuCi paznju na ljude koji SU ' 

' 

pored mene, glasno pricaju, s1neju se, tapsu me po ledima, forografisu. 

Zasto, recite mi, 2.asto oni - lan1a je pokazao strance, koji su sedeli na 

podu sale - zasto ti Nemci, Danci, Ame1ikanci, Englezi preda mnom ~ 

sede na kolcnima, a va~ i Rusi ... Zar ja ne olicavam drevnu mudrosr i • 

znanje pred kojom se rreba pokloniti? Evo on - larna je pokazao na 

Danca - vec 22 godine zivi u Nepalu i uCi n1editaeiju i drevna znanja. 

Danae je klimnuo glavom. 

· Ja ne mogu da budem odgovoran za re Ruse koji su bili kod Vas - ~ 

odgovorio sam. ~ 

- Vidin1 da see Vi ozbiljan nauenik i da niste kao oni - rekao je lama: 

- Ali, kako mogu da poverim drevna znanja Varna, predstavniku jedne 

zemlje u kojoj postoje bogati ljudi koji kod nas ne vide nista drugo do l 

inostranu egzotiku, koji nemaju ni nuve postovanja i inreresovanJ·a za ~ 

• 

na5e drevno ucenje i koji smatraju da im je ceo svet dosrupan ako ! 

imaju mnogo novca. Rusija je bogara zerulja, a Nepal veoma siro- ·! 

masna. Ali, ovde u Nepalu i Tiberu, posroje takva znanja kakvih nema ,...._, 

nigde u sveru. Mi cenimo vase obrazovanje, vasu nauku, ali uvaZite i 

vi nasu religiju. Jedan od vasih Rusa pokusao je da meni lieno rutne 

sto dolara posle forografisanja, a dobri ljucli donose darove. 

· Ja jedino mogu da Varn se iz.vinim zbog njih - progovorio san1. 

• 

·. 

• 

' 

sJedeCi puc bice ozbiljnije 

- Sea n1i vredi Vase izvinjenje. Bolje u Vasoj zemlji razgovarajte s 

njima, recite na televiziji. Ako nasa drevna znanja dopadnu u ruke 

cakvih ljudi, ona se mogu prervoriti u zlo. Ako takvi ljudi nadu nesto, 

na primer coveka u samadiju, oni ce ga izloziti, kao Zivotinju u zoolo 

~kom vrru, i co ce naplaovati. Kineski komunisti su razorili hramove i 

pagode na Tibcru, pobili lame, izn1givali se drevnom blagu. Na srecu, 

posroje sile koje stire samadi. Te sile su inoC:ne, protiv njih nema 

oruzja. Vasa zcmlja ima ogromnu vojnu moC, ali Cak se ni nukleamo 

oru7Je ne mo2e suprorsraviti rim silama. Zar niste i vi komunistiCka 

zemlja, koja je zaboravila Boga i svoje vode uzdigla na stepen bogova! 

- Mi smo bi\/Sa kom1u1istiCka zemJja ... 

- Svejedno. Ako u vasoj zemlji ima bogatih ljudi, takvih kakvi 

dolaze .ovamo, onda vam ne rreba verovati. Svetom upravlja novae. 

Oni ce kupiti nauku i religiju u bescenje i ne uCiniv5i nista prunerno 

un is ti ri j e. 

' 

- Ali, zar ne1na takvih ljudi u svakoj zemlji ... 

- Svakako

146 STA SU REKlE ~ 

zovani Rusi, nis1no krivi sto nasa 

zernlje poslednjih godina ima tako 

neprijatan imidz zbog "novih Rusa". 

Ja, nauenik-hirurg, obisao sam 40 

scranih drl.ava, u rnnogim zernljarna 

sam bio vise puta. Pitanje je, zasto 

putujem u razne zemlje, drZim predavanja, 

demonscrirain svoje novc 

operacije? Interesovanje za inostranstvo 

sam d avno zadovoljio. 

Znatno lakSe bi mi bilo da prervorim 

moja medicinska ockrica u velike 

pare, prodavSi ih oekoj bogatoj fimii, 

ill tako sro· bih osnovao spostvenu 

privarnu kliniku, gde bi svi prihodi 

od operacija isli u moj dzep. Srvar je 

u tome, dragi moj rimpoce, sco 

nauka dolazi od Boga. Ako je nekom 

Bog dao sposobnost da izume bilo 

Na balkonu hrama sta vredno paznje, trebalo bi to sma- 

. · . .. . • trati Bozjim darom, koji coveku daje 

hen~ saosfakoJu. Ah, porom covek posraje rob svojih otkrica, zaro sro . 

oseca poziv d~. ih objavi sve sirem i sirero krugu: isprva u svom gradu, 

~orom_ ~ zerolJ1, potom u sveru. I verujte, daleko od toga da pri tom s"i 

nauen1c1 misl~ o profitu ill o slavi. Najcesce nikakvog profita nema, a 

slava. se. r~sphne ca_ko sto drugi nauenici uzmu rvoje pronalaske i rno· 

de':11ZUJU 1h, a onaJ ko je prvi dao ideju postepeno pada u zasenak. Na 

PI'Vl pogled, logicnije bi bilo saeuvdti svoju Jedinsrvenost demonsoi· 

rajuci veli.canstvene rezulrate operacija, ali nikom ne' pokazujuCi 

metod: Ah, rerko koji pravi naucnik tako posrupa, zato sto postoji 

koji dopire iz duse, da rvoje otkrice nije limo .tvoje, vec da 

~uboki z~v, 

Je nan1enJeno svim ljudirna, a ti si samo rob svojih sposobnosti, instrtt· 

ment svoga otkriea i njegovog sirenja. Zar nije tvoje otkrice doslo iz 

Univ~~alno~ informacionog polja, i isrovremeno ga dopunilo. Zaro, 

dr~g-i ~poce, zemlja tu ne znaCi. nisra, a jos manje njeni ne bas 

naJbOIJt predstavnici · "novi Rusi". 

. 

'· ~ SledeCi pur biee ozbiljnije 

~ 

~, ·A zasto niste otisli u Ameriku? - upirao je lama. - Amerika skuplja 

r umove Ciravog sveta, ukljueujuCi i one iz Vase zemlje. Ona srvara 

; itslove za razvoj nauke. 

• · Ja dobro poznajem Ameriku, camo san1 bio vise puta . odgovorio 

~- sam · Takode su mi predlagali dam~ kupe. Ali, ru ima d':'e srvari. Prva 

:.· stvar je savesr. Veliki ruski reziser Tarkovski reZ.irao je film "Stalker", 

Cija je glavna poruka da se u posebnoj zoni naglasava najjace osecanje 

u coveku. Pokazalo se da je to osecanje savest. Ljudi su u toj zoni umi· 

rall, njihova savest je bila ukaljana. U nauci se nikad ne radi individu· 

alno, covek uvek in1a drugove-saradnike. Ja takode imam drugove- 

"" saradnike, koji su zajedno sa mnom presli tezak naucni put. Nikada ih 

_ · ne napustam, jer bi me mucila savest. 

Drug a· srvar je ro sto su u Americi, kako sarn primetio, mnogi 

nauCnici emigranti poceli da se "gase". Ne mogu da taeno kazem zasto, 

ali meni izgleda da se ru pokazao rasraeuCi uticaj ameriCkog drustva, 

koga u celini pokrece rrka za dolarima. Nauka irna pre svega duhovne 

principe. 

· U pravu ste, nauka je pre svega duhovna, po rome je i srodna sa 

religijoin. 

- Upravo zato sam Varn, dragi rirnpoce, postavljao mnoga naucna 

pitanja, na koja ste vi odgovarali, oprostite nii, naucenim reama iz 

propovedi za decu na ulici • rekao sam ja. 

- SledeCi put ce bi ti ozbiljnije · rekao je lama i iskreno se nasmejao. 

·I Vi morate mene da razu1nere. 

. - ~opustire mi da Varn postavim piranje filozofskog karaktera, 

~mpoce · rekao sam. · Zasto je nauka u va5oj zemlji slabo razvijena, 

tako d~ovno. vodsrvo u ovoj oblasti sveta ne izaziva sumnju? 

. - M1 smo s1romasna zemlja. Za nauku su potrebne velike pare. 

'1°' ' · A zasco ste siromasna zemlja? Zar ne bi i vasim ucenicima . . 

.J: poka-£ao Sam na Strance U sali · bilo prijatnije da zive U bogatoj zemlji 

&de nema sirotinJ'e? ' 

~ · . . 

,µ. Danae je klimnuo glavom. , 

J. · Kod nas ima mnogo siromasnih i nataliret je visok. Ljudi su navikli 

~ na veoma skromnu hranu i veorna skromne zivotne uslove. Oni slabo 

$.!- shvataju da se moze Ziveti bolje. Nascala je psihologija siromaha. 

,: . · Ja. mislirn · ubacio sam - da nije samo to r~zlog. Veliku ulogu u 

• Slromastvu Vase zemlje igra religija. 

149 

i ;

150 STA SU REKLR LAME 1J 

•· ~r:· 

- Religija? . · '.\'. 

- Religiozna ucenja budisticke i hinduisticke sa-uje, koliko ja znam i~ 

- nastavio sam - otvoreno p:opovedaju pr.edn.~st_d uho"'.11-og nad. ma'.e- I 

rija!nim. Tome vi uCite u skolarna med1taC1Je 1 drug1m rel1g1ozn:rn i!t 

skol

152 ~TP. SU REKLE LAME 

·· '. ~ledea puc bice ozbiljnije 

153 

- Ne znam. 

- Da se vratirno ulozi religije u 

druscvu, - rekao sam ja - hajde da 

proanaliziramo razne oblike religije 

na Zemlji. Meni izgleda da je najpogodnija 

varijanta religije katoliCka 

religija. U njoj oCigledno p9si:oji i 

stroga disciplina i sloboda coveka. 

Zaro se . pokazalo da su katolicke 

zemlje najrazvijenije na svetu. 

Uporedimo katoliCku religiju sa 

islamom. Askeza i ogranicenja musli- 

Sledeci pur bice ozbiljnije manske religije ima na pretek, a slobode 

oCigledno nema. Rezultat je 

poznat: muslimanske zemlje po razvoju zaosraju za katolickim. 

Uporedite katolicku religiju sa pravoslavnom. Slobode u pravoslavnoj 

religiji su vece, a rezultat je sledeCi: sve pravoslavne zemlje zaosraju za 

katolickim. Uporedite sa budistiCkom i hinduistiCkom religijom Indije, 

Ncpala, Butana i drugih susednih zcmalja: covekje pre svega usmeren 

na duhovni razvoj i cesto prenebregava materijaln.i aspekt Zivora. Rezultat 

je poznat: iako duhovno visokorazvijene, te zen1lje imaju nezavi~an 

ekonomski polozaj. Posebno se isticc japanska varijanra budiz· 

ma, u kojoj duhovni razvoj ide naporedo sa strogom disciplinom u ma· 

rerijalnom Zivoru. Rezultat je poznar: napredak Japana je neosporan. 

· Da, Vi ste sasvim u pravu. 

- Svi mi znamo da je Bog jedan - nasravio sam ja. - Zasto onda ne 

preinacite svoju religiju, koriguj, :·e je, uzimajuCi u obzir bilo koji 

i~; ·nrijski aspekt delovanja razn.ih reH:-iJa na drusrvo. Na Zernlji je bilo 

mnogo proroka koji SU nacinili mnogo varijanti religije. Zivot je vec 

pokazao ko je od tih proroka bio u vecoj meli u pravu. Mislim da je 

doslo vrerne za zajednisrvo medu predsravnicirna raznih religija, da bi 

se pokusalo da se srvori jedno religiozno ucenje, zasnovano na tome 

da je Bog jedan. To je isrorijski pravieno. Setite se mnosrva versl

Glava 5 

Otkrovenja bonpo-lame 

orio se oko nase posere. Na kraju razgovora, rimpoce-lama nam je dao 

pisn10 preporuke, rekav$i da je bonpo-lama spreman da ozbiljno raz. tf 

govara sa nama. 

Bonpo-lama je ziveo u malom gradu na zapadu Nepala. D·o tog : 

grada se moglo doci auromobilom iii avionom. U pocetku za.rnalo da 

iznajmimo automobil, ali je Scskand uspeo da nas upozori da su pute· ' 

\·i u Nepalu veoma Josi i da bi putovanje automobilom moglo potrajati I 

gotovo nedelju dana. Ra2.log za to su stalni odroni n a putevima, koje l 

je veoma tesko rasC.istiti. 

PutniCki. .ivion za raj grad leteo je jednon1 nedeljno. Da bismo ~: 

ustedeli vre111e, bili smo prisiljeni

156 STA SU R.EKLE LA.\1E 

- Izvolire, ako bonpo-lama nema nista protiv - odgcvorio sam. 

- Ne, nemam nBta protiv. Moliln vas, sedite, - rekao je bonpo-lama 

i svc pozvao z.a veliki sto. 

- Dragi bonpo-lama, dozvolite mi da ponekad z.a neki od vasih 

iz.raz.a pi tam mog ameriCkog kolegu, z.ato sro mi je ameriCka varijanra 

engleskog poz.natija od istoene. Mom amcrickom kolegi, posto mu je 

engleski matemji jezik, nadam se, nece biti teSko da raz.wne isroeni 

dijalekt engleskog - zamolio sa1n ja. 

- Da, da, naravno - odgovorila su obojica. 

IrnajuCi na umu iskustvo iz prethodnili raz.govora sa religioznim liderima 

Istoka, ovog pura smo resili da na pocetku pos:avimo niz pita· 

nja i tek potom izloZimo sustinu nase hipoteze. 

- Gospodine bonpo-lama · poceo sam - koliko nam je poznato, Vi sre 

ernigrirali u Nepal sa Tibeta. KaZite nam, irna Ii razlike rnadu nepalskirn 

i tibetanskim Jamama? 

- Razlike nerna - odgovorio je bonpo-larna. - Postoje samo oznake 

hijerarhije: Dalaj-larna (vrhovni lama), Pancen-lama, Rirnpoce-lama i 

rnonasi. Na Tibetu, u rnojoj do1novini, bio sarn Pancen-larna. 

- Prefiks "bonpo" · oznacava pripadnost odredenorn obliku bu· 

disticke religije? 

- Da. 

- A koji su najstariji oblici budisticke religije? 

- Ima cetiti najsrarija oblika budisricke religije: bonpo, gilupe, 

ningrnapa i mantra. 

Religija bonpo je uglavnom rasprosr:ranjena na z.apadu Tibeta i ona 

analizjra kako pozjrivnu, cako i negativnu psihid..'U energiju. Taj oblik 

religije ima najveCi broj tajni. 

Religija gilupe je rasirena u centralnom delu Tibera, i analiz.ira pre· 

vashodno pozitivnu psihiCku energiju. lz te religije je potekao danasnji 

Dalaj-larna. 

Religija ningmapa, koja je rasirena na istoku Tibeta, veoma je srrog 

oblik religije i ima najvise zabrana. Jedna od varijanti religije indijskih 

Sika - Gurunana*, koja je olieenje nepomirljivosti, ima duhovne 

korene u tiberanskoj religiji Ningmapa. 

• "Guru Nanak" jt imt indijskog duhovnog Uacelja koji jt sinttcisao hinduizam i 

islam u sptcificnu rtUgiju sika. - prim. prev. 

i 

Jll 

Orkrovenja_ bonpo-lnmc 

~' 

l · 

!£ . 

........ . 

_ 

... 

~ - 

1: 

" 

-~·. 

~-- 

~· 

... 

-. 

- 

•; 

. 

Razgovor sa bo11po-lamom 

o;. Religija mantra 1nesti1nicno se nalazi na Tiberu i nema velikog uri- 

.. 

·.?· taja na dn1ge oblike religije. . 

.,.. · Isp1icajte nam dctaljnije o religiji bonpo . zan1olio sam. 

- Kao sto sam vcc rekao, religija bonpo je najstarija religija na sveru 

• - poceo je da p1ica bonpo-lama. - Bon po-Buda je dosao ne Zemlju pre 

.. 18013 godina, dok je poslcdnji Buda dosao pre 2044 godine. Religija 

bonpo veruje u tocak "smrt-:livor-srnrr-2.ivot", ro jest, da svaka dusa u 

· sebi saclrii n1nosrvo Z.ivota. Glavni cilj religije honpo je razvoj "rrcceg 

;.. oka" kod ljudi nase civilizacije. 

';~..-· · Zasro je to tako vaino? 

\.,5:-' .- Kod ljudi nase civiliz:it::;e "trece c.'·-:i'' se posrepeno izgubilo i osta 

·._ :. lo je samo kao rudiment (epifiza). Nasa ci'l

158 STA SU REKLE I.AME 

na ljude i drusrvo, iako se u tome lo:ije veliki potencijal, koji 

omogucuje da se orlo:iju novi oblici energije, odgonetnu mnoge tajne 

hemije i fizike, a takode i da se ljudska psihi&a energija usmerava u 

neophodnom pravcu. A za sve to je ljudima neophodno razvijenije 

"trece oko". 

- Ja Vas shvatam u tom smislu - rekao sam - da je pomofu "treceg i 

oka", kao organa podesavanja na frek-vencije razliCitog karaktera, "i 

moguce iskoristiti psihi&u energiju coveka za delovanje na mnoge 

prirodne pojave, ukljueujua i fizi&e i hemijske procese. U danasnje 

vTeme se ljudska psihicka energija krajnje nedovoljno koristi i ne recko 

ima centrifugalni karakter, trosi sc ne samo u neku svrhu, vec se i traCi, 

stvarajuci negativnu auru, koja negativno deluje na ljude. Mislin1 da 

psihi&a energija ima ogromnu moc, pogocovo kad dolazi od velike 

mase ljudi. Na prirner, ako se u d rustvu sakuplja negativni potencijal, 

ljuclin1a postaje tesko da misle o dobroti i dobru, a nasladivanje svime 

sto je negativno pocinje da se samo po sebi podrazurneva. To, kao po 

pravilu, dovodi do nazatka dn.1srva. Ako se u drusrvu skuplja pozitivni 

psihiCki potcncijal, to nesumn jivo dovodi do napred

160 ~TA SU R£KL£ LAME 

- Vi ste, naravno, u pravu. Vai.nosr samaclija za covecansrvo je 

ogromna. Racli toga je moguce da se covek irtvuje. . 

- Osim toga, uvazeni bonpo-larna, Viste rekli da bi uloga duhovnosti 

u buduenosti trebalo da poraste kod svih nacija n~ svetu. Znaci Ii to 

da ce sa razvojem tehnologija povezanih sa psihi&om energijom, 

lsroC:ne zcmlje isprednjaCiti? · 

- Svakako. Vidite, mi upomo nastojimo da n~ izgubimo drevne 

naCi ne delovanja na duhovne el !!mente covecanstva. Mislim da ce 

upornost dovesti do buduceg uspeha. Po111ocu usmerene psihicke 

energije postace nioguce delovanje na gravitaciju, sto ce dovesti do 

prevra ta u gradevinarsrvu: Pomoeu energijc slicne psihi&oj posrace 

moguce ustanoviti nove principe vazduhoplovstva. Pojavice se novi 

naCini iilecenja, povezani sa delovanjem na biopolje ljudskog tela i 

pomo6.1 njega na biohemijske procese itd. · 

- Ruski nauCnik doktor Czjan razradio je aparat· "bion·on" koji 

omogueava da se pojaca biopolje biljaka i Zivotinja u razvoju i pomoeu 

njega je poceo da leci bolesnike. Rezultati lecenja su se pokazali 

sasvim perspektivnim. Nije Ji rakav pristup lecenju medicina 

buduenosti, kojoj vi teZite? - pitao sam. 

- Medicina, povezana sa delovanjem na coveka kroz .njegovu du~u 

ce biti medicina buducnosti, ali takva je bila i medicina drevnih vremena 

- odgovorio je bonpo-lama. U svetim knjigarna bonpo religije, 

f :~Qt:uovenja bonpo-Jame . 161 

_.'.l(oje su, na zalosr, ostale na Tiberu, moguce je naci mnogo 

~ svedocanstava o eudcsni1n metodima lecenja u dalekoj proslosti. Ne bi 

, 'rrebalo da napustimo drevne mctode za razvoj duhovnog u coveku, 

' koje cak i danas, u periodu procvata ekstremno materijalnog, mogu da 

~ budu od velike koris ti. 

t.?: .. -_Potpuno ~a-~ razumem'. uvaze~i bon~o - lama -. slozio sam se. - Vi'. 

,!i.· m1sl11n na rehg1Ju Istoka, 1mate V!soku 1 plemen1tu ulogu podrske 1 

'.*.. 

razvoja duhovr\.og usmerenja u zivotu covecanstva. Da nije napora 

j.: ls t ~ka, konzervativne tendencije Zapadnih naucnika koji slabp 

~' .razun1eju intuitivno-logiCki put u nauci i sebe smatraju maltene bogo· 

·11[.·Vima na Zemlji, dovele bi do dcgradacije svega duhovnog na nasoj 

~ planeti, nanevsi nepopravljivu steru razvoju nauke. Nesumnjivo, 

t:· tehnologije povezane sa psihickom i bioloskom energijom ceka svetla 

· buduenost, i ja sam ubeden da ce Isrocne zemlje u tom smislu uskoro 

is.prednjaci ti. 

J 

~,,,. · Kod nas, u Sjedinjenim Dnavama - rekao je Amerikanac - svako 

~· istrazivanje u proucavanju duhovnosti podleze ogromnoj kricici. Zatc> 

: se malo naucnika bavi time. Mi spadan10 u tu n1anjinu. 

,,. 

. .. - Pri razvoju duhovnosti covecanstva - nasta·,io sarn ja · rn

• 

I 

162 STA SU REJ

164 

~TA SU REICLE LAME 

: Kad pro?e 3?.000 godina, nastace tamni period, kad ucenje Bude 

nece delovao. Ah, nakon toga nasrace novi oideserhiljadugodiSnji ciklus 

sa novim ucenjern. 

. · Kol~~ prorok~ s~ pojavilo na Zemlji tokom prethodnog dela ovog 

tndeserh1lJadugod1snJeg ciklusa? 

· Iz drevne religije bonpo je poznato da ce na Zemlji ponia 1002 

r 30 000 godina 

I 

proroka. 

· Koji po redu je bio Buda, koji se pojavio 

na Zemlji pre 2044 godine? . upicao samja. 

· Na magu taeno da kazem. Ali, poznaro 

je da je on bio ucenik Bonpo-Bude. Narecni 

Buda, koga ce zvati Maitreja, rakode ce biti 

ucenik Banpo·Bude. 

· Znam za l\1aitreju. Rerih cak ima i sliku 

o ta1ne. Ali, kaka je moguce to sta kazece? 

Nisre Ii rekli da se Bonpo·Buda pojavio na 

Zernlji pre 18.013 godina, i ziveo 82 godine. 

?d njegov~ smrri do pojave poslednjeg Bude proslo je oko 16.000 god· 

1na. K~o Je Bonpo-Buda magao da bude njegov uCicelj? . zaprepastio 

sam se Ja. 

· Mogu da Varn kazem · s naporom je poceo da govori Bonpo-lama 

· da su 1 ostah proroci, lsus Hristas, Mojsije, Muhamed i drugi . bili 

ucenici Bonpo-Bude. Tacno je poznato da su svi oni pre pocerka svog 

prarakovanja prasli obuku na Tibetu. 

. Kod koga SU mogli da uce? 

· Svi su oni uc!i u zemlji Sambali koju je srvoria Bonpa-Buda. 

Prema bonpo religiji, zemlja Sambala se drugaCije zove . Olmo-Lung· 

Ring. Ucenje velikog Bonpo-Bude se i prenosi pomoeu zemlje Sambale. 

. Kako SU proroci ucili? 

· Telesna smn Bonpo-Bude nije vaZna. Duh je, kao sro znate, bes· 

~r:ran. Tako je besmrtan i duh velikag Bonpo·Bude cije ce ucenje ira· 

JaO 30.000 godi~a. Zaro su u duhovnom sm.islu svi proroci, koji su 

baravili u zemlji Samb~i,, ucenici besmrmag Banpo-Bude. 

· Legende o zemlji Sambali sirako su paz.nate u evropskim zemlja· 

ma· progovorio sam ja. · Iz raga sco sre rekli, moguce je izvesci mnogt 

lagiCke zakljuCke, na primer, da se obucavanje vrsi u stanju samadija. 

kad se duh oslobada tela i u stanjuje da slobodno kanraktira sa drugiJll 

_, 

.. 

!!Olkrovenja bonpo-lame 

165 

;,.:_-.~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 

.•.- 

·~ . 

•• •I : 

~ 

I 

it~ 

~ 

~' 

~ 

~ 

-. 

••• ·-- 

~: 

·- 

·ti. 

"~ N. K. Rerih, "Maitreja" (1932) 

t·~hovima, 

a nakon obuke (u zemlji Sambali) i postizanja prave 

·*,mudrasti, kaja se kad vas naziva "pradzna", vraca u telo da bi uCia 

, ~ju de da idu p~[em naprerka. Ali, sad ne bih hteo da decaljno razma 

.,,,~ tramo pitanje Sambale, vec bih Vas zan1olio za dopustenje da se tome 

. $".~atimo nesto kasnije. 

""'~A« 

: ':~_il · Da, svakako. 

· ~ · lz vase price o prorocima - nastavio sam ja - pocea je da mi se jav· 

~Na .utisak

I - 

166 STA SU REKLE LAM£ 

- Svaki od proroka ne samo daje bio revnostan ucenik Bonpo-Bude, 

vec je bio i individua, koja deluje u skladu sa svojim stavovima i u za- . 

visnosti od uslova zivota ljudi medu kojima se poja•io - odgovorio je 

bonpo-lama 

- Mislim da bi bilo korisno stvoriti jednu religiju za Citavo 

covecansrvo, zar nije Bog jedan - rekao sam ja. - Shvatam da je to 

izuzerno tesko, ali bi religija na naucnoj osnovi. na ovoj sasvremenoj 

elapi mogla da snamije deluje na ljude. Cak i u SAD, gde religija nije; 

na poslednje1n mestu u Zivoru dn1stva - pogledao sam Amerikance - u ~ 

stvamosti, na mestu Boga stoji dolar. Prirodno, n·Zisna ekonomija je _ 

progresivna pojava, tera ljude da rade, ali kada se za postizanje mate- ~ 

rijalnog b!agostanja koriste sva sredstva i zaboravljaju pojmovi casti, ~ 

savcsti i morala, drustvo gubi mnogo vise. Drustvo koje izgubi .( 

duhovnost ncn1inovno ce propasti. Ali, da Ii je moguce u savremenorn f. 

tchnokratskom drusrvu doCi do zaista iskrene vere u postojanje duse i 

Boga? Savremeno obrazovani covck tesko da ce poverovati u bajku. , 

Zato, 1neni izgleda da je doslo vreme da se religija osmisli iz pozicije 

savrcmen ih naucnih dostignuca, bez obzira na to sto je nivo 

savre1nene nauke Samo kap u okcanu znanja Viseg Un1a. Ta ista religija 

pokazuje put takvog istrazivanja - logicko-intuitivni pristup, koji 

zasad jos uvek cesko prihvataju nauenici-eksperimentatori, ali vec ima 

svoje mesto u savremenoj nauci (Ajnstajnova teorija relativnosti, teorija 

fizickog vakllurna Sipova i dr.). Takvo osn1i~ lj avanje religije moglo bi 

dopuniti i pojacati poverenje u razne rel igioz.ne pravce, a takode ..._ 

dovcsti i do stvanmja jedinstvene religije. Tada ce koriscenje bilo kog 

rcligioznog pravca za utilitame ciljeve odrlanja vlasli iii za verske 

rarove postati nemoguce. 

- /\psolutno SlC u pravu - uzviknuo je Amerikanac i lupio sakom po ,. 

stolu. - l'v!i, naucnici-istoricari, dosli smo do slienih zakljucaka i 

osecamo strepnju za buduCi razvoj coveeanstva. Ali, veoma je te5ko 

dokazati ljudima da smo u pravu, veo1na tesko! Ako bilo sra objavimo . 

u velikom tirazu, vec sc pojavljuje komencar nekog od .uglednih .[ 

naucnika koji nas optuzuje da se religiozne rvrdnje tesko mogu ~ 

dokazati. Konzervativizam SC krupnim koracima siri An1erikom i Vecje 

doveo do znatnog opadanja broja hrabrih i principijelno novih 

istrai.ivanja. Novae koji se lllaie u nauku se ne vraea. Ajos se ameriCka l 

nauka odrlava na racun umova iz celog ~'Veta. Ali, i ti naucnici venu u 

ockrovenja bonpo-la mc 167 

uslovima rastuccg konzervativizma. Konzervativizam degenerise 

nauku, dovodi do "prczivanja" vec poznatih cinjenica. 

. o. i meni je konzervativizam zagorcao Zivot u mojoj naucnoj karijeri 

- uzvikn uo sam ja. - U Rusiji ima isto toliko konzervativaca u 

nauci. Na zalosc, svemoguci magovi, carobnjaci, vraCi i naprosto 

sizofrenici koji se izuzetno interesuju 7.a istrauvanja u oblasti rcligije i 

okulrnih nauka, nastojc da dobiju podrsku neizleovo obolelih ljudi, i 

spekulisuCi na raj nacin, daju on1zje u ruke ~onzervativcima. Nall~ik 

koji proucava religiju mora da stalno dokazu1e da on ne spada u !Jude 

sa neno1malnon1 psihom. 

. Kod nas u SAD su poznati slucajevi da Sil naucnici koji proucavaju 

religiju morali da na sud11 dokazuju da ne pripadaju carobnjacima-prevaranti1na 

- rekao je Amerikanac. 

. Slusajuci Vas - rekao je bonpo-lama · mislirn da je ideja zasnivanja 

religije na osno\'U nallcnog prisrupa porpuno opravdana. Evo vi, 

naucnici iz dve velike zemlje, medusobno se veoma dobro razumece, 

medu vama nema supromosti. Tako i jedinstvena rcligija, po svcrr1u 

sudeCi, nc bi trebalo da bude u suprornosti sa postojecim oblicirna religioznih 

srruja. Bog je je

168 

~TA SU R£KLE LAt\1 

Atlancidana - izg · I · . E 

na pre nas ..." 

tnu a Je u penodu izmedu 850.000 i 700.000 godi- 

- Tako, oCigledno bile je mn . 

nasa civilizacija koj~ J·e nastr dalogo neuspehh pokusaja da se obnovi 

v • • • • ' a a u vreme sveopsteg p r Ob 

nase OVIhzaclje se, sigumo odvi'al ., . . o .. opa. nova 

samadija. To su bili neuspeli' p ~ . a pomocu I Judi ko11 su izasli iz 

na pokusaji su urodili plodo ~a,?a 

i_pramaj~e. I rek·pre 18.000 godika, 

za sra moramo a1· . zah 

· m I drcovecanstvo Je krenulo putem napretv 

ia mu osti Velikog B B d · 

pr.oroka, je Ji rake? 

onpo- u e 1 narednih 

- OCigledno ste u pravu. 

- ~ gde je na Zemlji poniklo coveeanstvo? Im . 

uspeh pokusaj obnove nase civil. .. . am u Vldu poslednji 

ja. 

izaoJe pre 18.000 godina - upitao sam 

. . ~a Tibetu - ubedeno je odgovorio B I v • • 

Je racno mesto, po imenu Dzuma-1' on~o- ama. -.staVIse, poznaro . 

Tibeta. 

ama, koJe se nalaz.i na severoistoku 

- Zasro bas to mesto? 

ljudi... 

• Tamo u planinruna ima veoma mn 

ogo peona. 

,. 

u tim peCinama zive 

- Zive?! 

· Oni nisu mrtvi ... 

- Vi mislite na to d · • k 

. Da. a Je cove u stanju samadija iiv? 

. Shvararn

SlA SU REKLE LAME :.:; 

:.: ,-,:. :iii drevni Egipcani? Znate Ii bile sta o njima? 

- ·,[.-= - ::!l;un o njima. Ali, nesurnnjivo je da su oni bili ljudi na~e ci 

...:.-.......,--:-: - :cgovorio je bonpo-lama. 

--- ~ ;.:: ovo nalazimo kod E. R Blavacke ("Tajna dokcrina ", 1937., _ 

::::;c _:. ;;:: 54-0): "Ljudska dinastija drevnog Egipra, koja pocinje sa j., 

l-=-:.=-.L ·1ladala je svim znanjima Aclancidana, iako u njihovim 

"'--- .- :.ije vise bilo aclancicianske krvi ... " 

-:.uVO koje su naseljavali poslednji od Atlantidana. Kont~ti 

.= -.,-:-r-~.ijenim Arlantidanima pogodovali su napretku drevruh 

=---=-= : doveli ih do srvaranja nase civilizacije. Za5to su oni 

~- "''- Zasto od njih nije zapoceo razvoj danasnje civilizacije na 

-~ =- :-.: J.e znai11. Moguce je da je civilizacija drevnih Egipcana 

-·,~~"' :.::.jedno sa poslednjim od Atlanridona sa Platonov~g ostrva, 

-:: "':;: -= ~ogi bije, po Nosrradamusu i drugi cn l~re:arn 1 n~ 1zvonma, 

=Z.=. ~ ~dara komete Tifon u Zemlju. tvloguce Je da Je doslo do 

= -'--< :lodivljanja kao rezultata prestanka tehnoloske pomoCi i 

:___ 

-~~""-od strane Atlalltidai1a. A drevni Egipcani, kako meni 

~.::::;;. ::enaju niceg zajedni&og sa danasnjin1 Egipeanima, koji 

--=:~u zemlju u oblasti piramida • rekao sa1n ja. 

- ·.r. =c~ sasvirn moguce ... 

-- ..., 

- - Da li su drevni Egipcani mogli da 

koriste psihicku energ1Ju kao 1 

Atlantidani? 

- Danas je to resko reci. 

- Sta Vi mislire, da Ji je rnoguce da u 

buducnosti ocekujerno razradu realnih ~ 

naana za koriscenje psihi&e energije, ~ 

kako bi se rnoglo sagraditi nesro slieno ~ 

velikim piraniidruna? - upitao san1 ja. } 

- To i j esre principijelni cilj nase religi: _'.i 

je - ubedeno je rekao bonpo-lama. · tvh i 

teZimo da ovladamo silom mozga, to jesc :} 

"" 

01krovenja bonpo-!ame 171 

psihi&om energijom. U tome je buduenosc, u tome je glavni napredak 

covecanstva, u come je duhovni razvoj covecansrva, kad se duhovnost 

preobrazi u srvarnu silu, sposobnu da pokaze ~judi'.11a svoju moc . 

. Sta mislite, s kojirn ciljem su sagradene p1rarn1de? 

- Ti drevni monurnenti, neverovami po razmerama i graditeljskoj 

zamis)i, sagradeni SU Sa ciljem da pokazu IDOC psihiCke energije, IDOC 

ljudskog duha. Do dan-danas covecallstvo ne moze da sagradi nista 

slieno. Dodirnuv5i veliku pirainidu, moguce je osetiti snagu duha, licno 

doiiveti veliCinu ljudskog duha. 

' - Ali, ja mislirn

172 ~TA SU REKLE lAME 

Na ovo ukazuje E. P. Blavacka ('Tajna dokcri1ia'~ 1937., tom 2, srr. 

440): ':Adepti'~ iii "Mudri" ljudi Trece (niisli se na Leniurijance • E. 

M.), Celvrce (misli se na Atlantidane) rase obitavali su u podzem11iln 

stani.Stima, obiCno pod objekdma donekle slicnim piramidama, ako 

ne i pod samom piramidom. Slicne piramide postojale su na sve cetiri 

strane sveta." 

· Ali, za5to u piramidama nisu nasli Ailancidane? Nasli ·su samo 

mumiju cara Tutankamona! 

· Slabo znam o pirainidarna. Ali, znam za pcCine Tibeta. Najstarije 

ljude na Zemlji je veoma resko naci u peCinama, gotovo nen1oguce : 

odgovorio je Bonpo-lama. · 

· Zasto? 

· Oni su veoma duboko pod zemljom ... 

· MoZd.a se oni ne nalaz.e u piramidi, vec ispod nje, pod zemijon1? 

· Mo2.da. 

Na ovo ukazuje E. P. Blavacka ("Tajna dokcrina'~ 1937., tom 2, str 

547): "... 0 pirarnidama se kaze ... da postoje takode i podzenini hod· 

nici i vijugava skloniJta, koja su sagradili lj11di upoznati sa drevnim 

Misterijama, pa su, zahvaljujuii ron1e, znali za predstojeci potop; 

hodnici i skloniita su bili sagradeni u raznim mestima, kako ne bi 

nestalo seeanje na sve njihove svete ricuale." 

. A zasto ste rekli da je veoma stare ljude (treba podrazumevari 

· Arlancidane) u stanju sarnadija u peCinarna veoma tesko naCi? Oni su 

pokriveni krunenjem? 

· Da. 

. Pretpostavimo, ulaz. u peonu u kojoj se nalaz.i Atlantidanin u sra· 

. '. 

nju samadija, porpuno prekriven kamenom plocom. Kako ce on 1z.ac1 

odatle kad "oiivi"? · upirao sam ja. 

· Kamen za njih nije prepreka · odgovorio je bonpo-lama. 

· Vi oCi.gledno imate u vidu da su Atlantidani mogli da deluju na 

gravitaciju pOIDOCU psihiCke energije, S!iCnO kao StO SU gradiJi piramide· 

od ogromnih karnenih blokova. 

· Karnenje nije prepreka za njih ... 

"' 173 

! Otkrovenja bonpo-lame 

!. . Sad raz.umem . razmisljao sam naglas · z.asro niko nije primecio 

~ Atlanridane u piramidari:ta. - Oni su z.asticeni karnenim blokovima koje 

if. je, ocigledno, moguce porneriri pomocu psihicke energije: Dopusti~e 

*- da Vas pitam jos nesto . . pogledao sa1n bonpo-lamu · Ko Je sagrad10 

~· egipatsku Sfingu? . 

·); . Ne znan1. Mislim da je to bilo u jos davnijoj prosloso. 

... 

, . 

Tacan odgovor nismo naSli kod Blavacke. ("Tajna Dokuina", 1937., . 

tom 2, scr. 158) Ona je samo pomenula: "... Egiparsku Sfingu, 

zagonecku Vekova!" 

- ~ . Postovan.i bonpo-lama! Suvise dugo sarn 

' 

Vas ispitivao o egipatskim 

.·~~ · piramidama. Ali, mi se sada nalazimo u Nepalu, a ne u Egiptu. Hteo 

bih da Vas upoznam sa nasim istraZivanjima, da Varn pokazem neke 

srvari i deraljnijc Vas upirarn o samadiju. A sada, ako nemate nisra pro· 

riv, ::::::::lio bih malu pauzu · predlo2.io saro. 

Tokom pauze nasi momc:i su 2.ivo razgovarali sa Amerikancima. Ja 

sam stajao na balkonu i posmatrao panoramu himalajskih planina. 

Zagonetka tih planina uzbudivala je rnastu. Negde posroje pecine u 

kojima je sal

174 

Otkrovenja bonpo-lame 175 

I 

' " 

Himalaji 

"Sta, Viste bili u_pecini?"!' 

. 

- Ne. Ali, ja znam. 

. To SU oci i lice Bude? 

- Ne. 

'.~ 

jp ..,, 

- A cije? ;:; 

• Jos starijeg coveka. coveka, koji je imao najvisu mu


vano kameno-nepokret:nO Starije, U kakvom se moze saeuvati hiljadarna, 

pa cak i milionima godina. 

- Kakva je uloga sarnadija u istoiiji coveeanstva? · 

· Samadi • to je nacin da se spase covecanstvo, zato sto je jedino u 

sarnadiju moguce sacuvati telo hiljadama godina, i ako se ukaze p1ilika, 

pomocu "oZivljenja" tela zaceti novu civilizaciju ljudi. Dosad je 

nastradalo vise civilizacija, i svaki put su ljudi, izasava5i iz samadija, 

ponovo zacinjali coveeanstvo - odgovorio je bonpo-lania. . 

- Hajde da prodiskutujemo - predlo2.io sarn ja. · U svim religijama 

se propovecla da je uloga duhovnog glavna, zato sto sposobnosti i 

potencijal coveka zavise pre svega od njegovog duha, a ne od tela. U 

tom pogledu bi bilo logieno rvrditi da nema potrebe da se telo cuva u 

konzerviranom stanju, u stanju samadija. Na primei; ako se duh 

najviseg nivoa useli u primitivno ljudsko telo, reci1no telo nekog 

domoroca, 1noze Ii taj duh cla pomenutog coveka uCini genijalnim,, ... 

sposobnim da ppstane praotac nove civilizacije? Da Ii je to moguce? 

· Ne, to nije moguce. Teio, ·a posebno mozak, rakode igra veliku 

ulogu. Samadi - to je najdrevniji naCin za preZivljavanje C:ovecansrva, 

samadi daje mogu610St da Se covecanstvo ponovo izrodi cak i ako U 

potpunosti propadne. Kod coveka koji je usao· u samadi, telo, a posebno 

mozak, moraju da budu savrseni i da po svom nivou odgovaraju 

njegovom duhu - odgqvorio je bonpo-larna : 

. I u praksi - rekao sam ja - ptilieno je resko naa p1imicivnog 

urode11ika koji ima sposobnosti genija. Oogledno da duh koji ulazi u _ . .. 

telo ima u ovoj iii onoj 1neri slobodu izbora u pogledu toga da telo 

odgovara njegovom nivou. Oagledno je da nivo razvoja rnozga ovde 

igra posebno vamu ulogu, pogocovo sto je poznato da ba5 rnozak svojim 

de\ovanjern zakrivljuje torziona polja duse i duha posto je u stanju 

da ispolji potencijal koji je u njima pohranjen. Slikovito govoreCi, "slabe 

sposobnosti rnozga primitivnih urodenika za zakrivljenje" ne bi odgo· 

varale nivou duha sa visokim potencijalon1. Zaro ocuvanje tela pred· 

stavnika visokorazvijene civilizacije u stanju samadija ima veliki znaeaj. 

- Sravise - dodao je bonpo-larna, - Tvorac rnaterijalnog sveta gradio 

je coveCije telo otelovljavanjem duha tokon1 dugog perioda evolucije. 

Nacinjeno saVJ:Seno telo mora biti saeuvano (u sainadiju!), zato sto je 

rakvo telo sposobno da preZivi u reskim uslovima zaCinjanja nove ci- 

• 

vilizacije ljudi. Covek sa slabim i bolesnim telom ne moze da ude u 

duboki samadi, jer njegovo telo nije pouzdano. 

. ~ 

' 

...... 

• 

, ~O:tk:r:ov~e:n~ja~b:o:n~p=o-~l=a=m=e~~~~~~~~~~~~-::-:---:-~:--:---:-1_7::-7 

Po ovom pitanju kod E. P Blavacke nalazimo: ("Tajna ~oktrina'~, 

1937., com 2, so: 364, 366): "... Ahura 1\1azda ... o tvorce macen· 

jalnoga sveca,_ ti, Presveci.. procitajce naredbu. Ahura. Mazde lja;riu, 

Duhu Zernlje, koji simbolizuje Tri Rase, nakon sto mu1e bilo nalozeno 

da sagradi Varu - "ogradeno n1esco'~ Archa, iii SkladiSce. 

Tu (u Varu) ce$ doneti sen1ena rnwkaraca i zena, izabranih iz porodica 

najveCih, najboljilt i najlepsih na ovoj Zemlji; ru ceJ doneti semena 

svih vrsca zivocinja icd. Doneici sva ca semena po dva od svakog 

oblika da bi se ona tamo C:uvala i da se ne bi trosila dok ti ljudi budu 

• 

, boravili u Varu." 

- Recite, n1oze Ji covek koji izade iz dubokog samadija da posrane 

-::- ocac iii majka, ro jest da ima potomscvo? 

- Da, naravi10. Na Tiberu je poznal slueaj kada su ljudi Uogi) koji su 

-• 

boravili u peCi.narna po nekoliko godina, nakon izlaska iz samadija 

imali decu - odgovorio je bonpo-Jarna. 

. Da Ji su u proslosti bile poznare rajne konzcrviranja semena 

coveka i i.ivorinja, a rakode i nacini oplodenja i gajenja ploda "u epru· 

veri''? To je sasvim Jogicno, jer ce pri obnavljanju covecanstva njernu 

trebati i i.ivot:inje. A zamisliti kravu u stanju samadija prilieno je resko. 

. To ne znan1 . odgovorio je bonpo-Jama. · Jedino mogu da kazem 

da je prelhodna civilizacija bila razvijenija od nase. 

- Vi ste, posrovani bonpo-lama, rekli da je samadi drevni nac~n 

ocuvanja (spascnja) covecanstva na Zemlji. Kod Elene Blavacke nash 

smo svedol'anstva da je sa1nadi, koji ona naziva "V

178 s·IA SU REKLE LJl.M.£ f 

~:._---------------------.::. '"· 

- Da bisce ga videli, morace imati pristup. -• 

- Kakav prisrup? Ko ga dopusca? ~ , 1 

- ... Oni koji su u samadiju. ~ 

- Kako? Zar ti ljudi nisu konzervirani... :.1' 

- C:ovek u samadiju je Ziv covek. i 

- Covek 11 samadiju moze da razgovara? J 

- Za komunikaciju sa covekom u samadiju nije nuzno da se razgo- ~ 

vara. Zaco poscoji medicacija, zaro poscoji duh - rekao je bonpo-lama. ~ 

. Ako sam Vas ispravno razumco - rekao sam ja - ljudski duh, koji 

se pri meditaciji oslobada "celcsnih okova", moze da komunicira sa 

duhon1 coveka u saniadiju. 

· U pravu ste . 

. A ilna Ii danas ljudi koji imaju prisrup ljudima u samadiju? 

- Ima. 

Hteo sam

180 

S'LA. SU REKLE LM1E . 

N . •. - 

b -d a ~J nacin · rekao sam · rnozemo sa odredenim stepenom 

~o~i enoso d~ pre~osra~o da su Himalaji, Tibet, i rnoguce, pustinja 

. : ~snovn1 ceno: cuv":°Ja Genofonda covecansrva. A sada, hajde da 

se JOS Jednom vranmo p1tanju o tome kako ljudi mogu izvr5iri ulogu 

Genofonda covecanstva. 

· Hajde. · 

- Mi s~p~~o ~e vise i vi.se dokaza · nasravio sain ja • da se ljudi 

prethodnih CIVihZaC!Ja . Atlanodani, pa cak i Lemuro-Atlantidani mogu 

~o ~an danas nalaziti u samadiju, vrseCi duznost Genofonda 

~ove~ansrva. 

Zasro se Genofond ne sasroji samo od ljudi nase civihzaci1e 

(ra~e), zar po principu nasleda civilizacija (rasa) n1 ulogu ne bi 

treba]o d~ I S~Une bas Savremeni predstavnici COVecanstva? 

. ·. Kod IJudi nase civilizacije slabo je razvijeno "crece oko". odgovono 

Je ~onpo-lam.a. ~ Zaro ~e ljudima riase civilizacije ulazak u dugi 

sam~di orezan: .LJudi drevn1h civilizacija imali su razvijeno "trece oko" 

1 

lakSe su ulaz1h u dugotrajni samadi. 

· .Bas zaro - prekinuo sam ga - se Vi, 1.1 skladu sa Vasom religijom 

U1.1dne da razviJ·ere • "trec'e oko" k o d 1· JU d. 

1 nase • 

CIVJ 

· ·1· 1za0Je. ·· Ako to ne ' 

usp~, u slucaju s~ounistenja nase civiJizacije izvor novog covecanstva 

ce opet postan Adantidani ill Le1nurijanci? 

· D~. Tako_je. A!i, razlog ovde nije samo u hipemofiji materijalizma 

u sav:i emeno1 fazi razvoja, vec i u tome, sto se coveeanstvo danas 

nalaz1 u materijalistiCk~j fazi Bo2.anskog ciklusa. 

Slicna svedocanstva nalazimo kod E. P. Blavacke: ('Tajna doktrina", 

19~~., tom 2, so: 228, 376, 377): "... Evolucija se odvija u Ciklusima. 

Vel~k1 man~ancaricki ciklus Sedam Krugova, koji je u Prvom Krugu 

pocea .~d n11ne:ata, bi/jaka i iivotinja, svoj evolucioni rad po silaznoj 

putan11 dovod1 do mrtve cacke u sredini cetvrte rase na kraju prve 

polovrne cetvrrog kruga... na si/aznoj putanji upravo se duhovno 

J>0. 5 lepeno preobraiava u materijalno. Na sredini osnove duh i mace 

;a se./iravnote~uju. ;"a uzlaznoj putanji duh ponovo pocinje da se 

.~du~e... zaco J~ nasa rasa, kao peca rasa, vei pres1a el.."Vatorijalnu 

hnl)u 1 vet se usp1n1e 11a scranu duha; al~ neke od naS'ih pod-rasa joS, 

se nalaze na camnoj, si/aznoj scrani. .." 

Otkrovenja bonpo.1.n me 181 

- Uloga BoZa.nskog ciklusa je, naravno, velika - rekao sam ja - ali, 

.;, un1ece ljudi da ulaze u sarnadi sigurno isro toliko zavisi od napora 

",t.- 

. coveeanst:va u tom pravcu, zapravo, od skola mediracije . 

:.... 

:J

182 STA SU REKLE LAME ' 

~~~~~~~~~~~~~~~~~--::~ . 

camo cemo uglavnom videti predscavnike prerhodnih civili1.acija . .., 

Atlancidane i Le1nuro-Arlantidane. Je li tako? 

· Ne bas sasvi1n. U scanju dubokog samadija ima i ljudi nase ciVi . . 

iizacije. Nasa civilizacija takode je veon1a stD.fa · odgovorio je Sonpo. ~ 

lama. ~ 

· Jesu Ii ljudi nase civilizacije davno poceli da ulaze u duboki sarna. i 

di i koliko dugo su u njemu? ~ 

· Njih je Visi U1n poceo da usmcrava u samadi u vreme sveopsteg -~ 

potopa, koji je unistio gorovo sve ljude na Zemlji. 

Po ovom picanju kod E. P. Blavacke se moie, dodu5~ nacegnuto, naci 

sledece: (''Tajna doktrina", 1937., tom 2, str. 158): "... pod ve/om re 

tajne Peca Rasa je bila usnierena da uspostavi, cacnije receno, iznova 

uspostavi Religiozne Misterije u kojima su drevne istine mogle bi ti predate 

buduCim pokoljenjima u obliku alegorija i simboia." 

· Sveopsti po cop, po E. P .Blavackoj, odigrao se pre 850. 000 godina. 

Zar lj udi nase civlizacija mogu da coliko dugo borave u san1adiju? 

· upitao sam. 

·A zasro ne? · odgovorio je bonpo-lama. 

· Da Ii su i predscavnici starih Egipcana bili usmereni u samadi kad 

je komeca Tifon udarila u Zen1lju pre 12.000 godina? 

· To ne znan1. 

· Da ii je 1nnogo Atlantidru1a uslo u samadi u vre1ne sveopsceg 

pocopa? 

· Mislim da to nije bilo masovno, jer u samadi mogu da udu Samo 

najbolji, boZanstveni ljudi. 

Kod E. P. Blavacke poscoji ode/jak gde ona opisuje rat izmedu raznih 

grupa Arlancidana, moie se naci sledeei pasus ("Tajna Doktrina", 

1937, tom 2, sa: 439): "Samo je pregrsc tih Izabranih, Ciji su se 

Boianstveni ucice/ji uklonili na "Sveto Ostrvo'~ odakle ce doCi posled· 

nji "spasice/j", sprecavala jednu polovinu covecanstva da ne istrebi 

onu drugu." 

. 

· Na raj naan • zakljuoo sam ja . moguce je zakljuati ono sto smo 

i pretposcavili, da se Genofond covecanstva mora sastojati od pred· 

. . 

t 

Otkrovenja bonpo-!3rne 183 

cavnika oi civilizacije (rase): Lemurijanaca (ili Lcmuro-Atlantidana), 

:Wanridana i ljudi nase civilizacije. Tako reCi, crojna koncrola. Sra mis 

Jire, da Ii ih je moguce nae ·u peCinama? 

. To je velika tajna. 

. Hajde da popricamo o pecina1na · predlozio sam. · Ljudi u samadi· 

ju moraju da se cuvaju iskljuovo u pecinama? 

- Ne samo u peonama, vec i u vodi. 

. U ovoj oblasti sveta gde semi nalazimo moze se govoriti samo o 

peCinama. Recite, ima Ii mnogo peCina u kojin1a se nalaze ljudi u 

sama d .. IJ U. 

? 

-Mnogo - odgovorio je bonpo-lan1a. 

. A zasro niko dosad nije video ljudc u samadiju u peCinama? 

. Video je. 

. Recite, da Ii je tesko naCi peCine sa ljudima u samadiju? 

. Veoma cesko. Te peCine su po pravilu zacvorene, a ulaz je sakriven. 

Sa druge scrane, ovde u planinama ima toliko pecina, a one imaju 

coliko ocvora da je tako cesko bilo sta naCi. Poscoje cak i peCinski 

hramovi, ali za njih ne zna niko osim Posebnih ljudi. 

lb ovom picanju kod E. P. Blavacke nalazirno: ("Tajna doktrina", 

1937., com 2, scr. 272): "Naravno, mi aludiramo ne na pecine koje su 

poznace svakom Evropljaninu, bez obzira na njihovu ogromnu 

scarost; vec na cinjenicu poznacu svim posvecenim bramini1na Indije, 

a posebno Jogijirna, da nema nijeclnog peCinskog hra111a u toj zern/ji 

koji nema podzemne prolaze koji se razilaze u svim pravcinia, i da te 

podzernne pecine, sa svoje scrarre, imaju svoje pecine i pro/aze. Ko 

moie da ka.Ze da nastrada/a Aclancida nije postojala u to vre1ne?" 

. Sea podrazumcvare pod pccinskim hramovima? PeCine ispod bu· 

distiCkih hramova iii podzemni hram? · upicao sam ja. 

. Podzemni hram · odgovorio je bonpo-lama. 

. . 

· Sta Je ro? 

• 

· A to i jesce Sambala? 

. Ko su ti Posebni ljudi, koji znaju za peanske hramove i peCine sa 

ljudima u samadiju?

184 STA SU REKLE l.MfE 

- To nisu uvek religiozni poslenici ... 

- Ti ljudi Cu.vaju znanje o rasporedu petina sa ljudima u san1adiju i 

pecinsk.in1 hrainovima? 

- Oni tamo borave! 

- Za5to? 

v • 

- Cuva.Ju ... 

- To su monasi iz pagoda? 

- Mozda, neki od njih. P-dgode se grade obicno kao spomenici lamama 

iii drugim ljudima na vlasti, na primer vladarirna - odgovorio je 

bonpo-Jama. 

·Maze Ii se upoznati sa tim Posebnim ljudima? 

- !1'1oze, ali je to beskorisno. Svi oni ce Varu odgovoriti isto: "To ne 

bih rekao ni sarnom Bogu!" 

- Da Ii su pokusavali da podrnire ce ljude? 

- Verovarno su pokusavali. 

- i sta je bilo? 

- Bcskorisno! Nas narod, a osobito ti Posebni ljudi, smacraju da 

zemaljski Zivot, a da o novcu i ne govorimo, nije nisca u poredenju sa 

Njegovom veliCinom. Oni Ga povremeno vidaju! Oni su mu potcinjeni! 

Oni su Njegove sluge! Da uzn1u novae, za te Posebne ljude predstavlja 

svetogrde. To se ne moze porediti: novae - i On! 

· Ja razumem, razumem Vas - uzbudeno sam progovorio · 

Amerikanac ili Evropljanin misle da se novccm sve moze kupiti. Ali, to 

je apsolutno niSta u poredenju sa veenosfu, i.ivorom i Genofondom 

covecanstva! Svecogrde jc eak i nuditi novae! 

- Da, tako je, - odgovorio je bonpo-lama. - Posebni Jjudi to dobro 

v 

shvataju. Sta je Zivot na Zemlji? Trenutak, trepraj aka. Zar bi n1ogli za 

novae? ... To je najveci grch! 

· Recite mi, postovani bonpo-lama, ako bi se 1nedu tim Posebnim 

ljudima nasao covek niskog kakrera koji bi prekrSio zavet? Ako bi 

poslao nekog u pecinu? 

- Posrace ubica. 

- Ciji ubica? 

- Tog coveka, kome pokaze ulaz i koji ruda ude, ceka smrt. Onaj ko 

rnu pokaze ulaz, poslao ga je u smrt! 

- Razun:iem, delovanje neobiCnih sila ... Dopusrenje moze dati samo 

On ... 

;e.. 

~ Ockrovenja bonpo-lame 185 

~ - In1ajre u vidu i zaparntite - rekao je bonpo-lama, pai.ljivo me 

·i'. pogledavsi - Posebni ljudi su sarno Njegove sluge. Sve odlueuje On! 

:f[ Dozvolu daje On! 

~. . Ada Ii jc moguce stupid u kontakt sa Njim? 

....... 

::""·. 

' -. 

... .. 

- A uopste - izasav$i kao iz neke obamrlosti upitao sarn ja - istorija 

jc puna slucajnosti. Sigumo jc u istoriji bilo slucajeva kada iz ovog iii 

onog razloga "pristup" nije odbijcn. Ne rnoze biti da nije bilo rakvih 

slueajnosti! Da Ii je bilo cakvih slucajeva? 

- Bilo je, i to ne jedan. 

- Ispric11jce o tome, aka je n1oguce . 

- 0 roj remi ima veon1a n1nogo legendi - poceo je da prica Bonpo- 

,. lama. - "Na primer, sledeca. U 11. veku u Indiji je vladala velika susa. 

Vladar !ndije je odluao da pode u Sveru pecinu, gde se nalazi Velik.i 

drevni COVek j da g& zamoli :Z.."\ pornoc. U pecini SU ga cekaJe rnnoge 

opasnosti: zmije, misti&e i stvarne, bilo je te5ko disati, na njegovo telo 

i um delovale su nekakve sile. * Tada je indijski vladar usao u stanje 

meditacije i dosao u priliku da komunicira sa duhom Velikog drevnog 

coveka. Kada je Veliki drevni covek shvario da indijski vladar ima Samo 

dobre namere i hoce da traZi pomoc z.

186 

S1:"' SU REKLE LAME t 

- Zani1nljiva legenda - rekao sam - Ona se u velikoj meri slaze sa ~ 

onim sto=o pricali. 

·I 

- Ima mnogo slienih legendi - rekao je bonpo-lama ·. 

- Postoje Ii jos neka svedocanstva, osim legendi? Da Ii je iko video ~ 

,. • v k d"" ? !t 

u pean1 cove au sama JJU . , ,~ 

- Jeste. Na primer, u Sevemom Tibetu postoji peCina gde vec neko- :~ 

liko vekova (ne secam se tacno koliko) boravi u san'.adiju covek po ~ 

imenu Moze Sal Dzjang. Religiozni poslenici te oblastJ ga povremeno ~: 

vidaju. To nisu Posebni ljudi, vec obieni svestenici. Nije potrebno dobiti . 

dozvolu od tog coveka u samadiju. Ulaz je bezopasan. Porrebno je jedi- · 

no irnari dobre narnere. Fotografisati i razgovarati se ne sme - to je sve- 

togrde! . . 

- Shvatam claje 1vloze Sal Dzjangjedan od predsravn1ka Genofonda o; 

covecanstva. To je sveto! 

- Da. 

- l1. n1oze Ii se on sad videti? 

- Moze! Ako Varn lame te oblasti dozvole i pokazu peCinu. Ali ... Vi 

znate da su sada na Tibetu Kinezi. Ja ne verujern da su pon1enure lame 

iive; najverovatnije su ih streljali. Kad bi Kinezi saznali za coveka u 

sa.rnadiju, mislim da bi ga ubili iii strpali u zarvor - uruceno je odgovorio 

bonpo-lan1a. 

- Zar Kinezi ne shvaraju svetost coveka u san1adiju ... 

: Oni su komunisti! 

. Ma ... razu1nen1. I ja sa.rn iz bivse kon1unisticke zemlje. l'vloj prade- k 

da . takode svestenik - bio je streljan. Moj deda, kao svesrenikov sin, o:;; 

proveo je 13 godina u Sta]jinovin1 zatvorin1a. Mog oca, koji je otisa? l~ "" 

rat i dobrovoljno se borio pod Staljingradon1, bez obzira na ord~nJe 1 

16 srapnela nernacke niine u telu, dugo vre1nena su smarral1 s1nom ·.:£; 

neprijatelja naroda - rekao sam ja. . . 1 

- Otkad su Kinezi zauzeli Tibet 1957. godine, vise od 100.000 IJudr ~ 

je bilo prinudeno da pobegne iz zen1lje, uglavnom svestenika. I ja san1 ·~ 

morao da oden1, da ostavim hram, da ostavim knjige, da ostavrm sve - 'J; 

sa gorCinom je rekao bonpo-la.rna. - Sam Dalaj-Lama je bi·o· prisiljen da -~ 

ode u Indiju 1959., kacla je in1ao 23 godine. Ali, oko nuhon r dvcsta J~ 

hiljada ljudi je fizicki ubijeno. 1vlanastiri su sruseni, zl.atne stat.ue }:. 

prcncte u Kinu. Ljude su vesali za noge o tavaJ1icu. Gorrule su nab1h u ~ 

zatvore, gde su ljudi umirali. To je uzasno! Zar Tibet nije rnesto odak· ·l 

1 

Q(krovenja bonpo-lame 187 

le je poreklo covecans.cvo! Zar lju~ Tib.era ne m.aju. ~i.zvi11Jre, zar.~su 

znali) za veliki samad1 1 svero ga cuvalr! Zar nrJe rruS1Ja naroda Troeta 

da cuva duhovne dragocenosti proslosti, duboke proslosti! Tibet je 

va:Z.an za citavo coveeanstvo, za njegovu buduenost! 

.. . 

. Nemam reci. .. 

. Ni ja. Istorijski, Tibetanci su bili veonia ratobomi, • nastavio ja 

bonpo-lama - zauzeli su 1nnogo zernalja. Ali, pre vise od 800 godina 

doslo je kao neko ozarerije, posle cega se drzavna politika ostro izmenila 

i usrnerila se na n1aksimalno pojacanje religije. Ratnike su zan1enile 

kgije monaha koji su poceli da grade mnogobrojne hramove. 

Izgradeno je vise od 6000 ·manastira i do dolaska Kineza bilo je oko 

6000 Vrhovnih larna. Iz svake ciberanske porodice jedan od sinova 

odl;zio je u nionahe, zavetovavsi se na cel.ibat. Osnova tibetanske 

religije SU ideja altruizrna i prosvecenosti: TibetaJ1aC je ucio da bi 

postao m aksin1alno (pre svega . duhovno) obrazovan covek, 

posv·ecujuCi n1inin1um vremena ~-vojim materijalnini pot1·ebama. Oko 

75o/o tibetanskog budzeta odlazilo je na gradnju hramova, religiozno 

obrazovanje, prosveCivanje i priro

188 SJA SU REKLE LAME 

- Kako je mogao bez vojske? 

- Driava se stirila na veoma oliginalan naCin. Vrhovne tibetanske 

Jame sn imale toliki autoritet u svetu i tako rnnogo ucenika iz raznih 

zemalja, koji su imali vlast u svojirn zen1ljama, da niko nije ni 

pomisljao da osvoji zemlju u kojoj borave njegovi uCitelji. Ne zaboravite 

daje Tibet tvrdava svih religija sveta, cak su se i proroci ovde ucili. 

Ne zaboravite da je Tibet jedinstvena driava u svetu, kpja veCinu svog 

novca trosi na religiju. Jedino su bezboznici-komunisti mogli da oskrnave 

Tibet! 

- Mozemo jeclino da zalirno, jedino da se nadamo u UN, u svetsku 

zajednicu ... Iako je vec u mnogim stvarima kasno ... 

- Da, kasno je ... 

- Znaju Ii Kinezi za samadi? 

- l\1nogi obrazovani oficiri kineske vojske su poceli da to shvataju. 

Stvar je u tome sto SU stariji kineski oficiri do revolucije ucili osnove 

budizma i ocigledno razumeli znacenje samadija za covecansrvo. Kad 

su postali kon1unisti-bezbol.nici, i jos gore, posto su komunisti 

propovednici Velikog duha zla, oni SU sa posebnom revnoscu poceli da 

uni.Stavaju sve sto je bozanstveno. Sa druge strane, tokom mucenja, 

1nnogi tibetanski svestenici su pred sn1rt, detinje naivno se uzdajuCi u 

v 

svetosr, govorili: "l\1oja smrt nije nista. Cuvajte one koji su u pecinama! 

Oni SU nul.ni covecansrvu!" Oni SU verovali u dostojanstvo dobra, oni 

nisu shvatali da je moguce misliti u karegorijarna zla i da je duh zla 

naCinjen da unisti sve sto je sagradeno, pre svega ono sto je bozansko 

- rekao je bonpo-laina. 

- I sra, Kinezi su ulazili u peCine i unistavali ljude u samadiju? 

- Kinezi su pretraZili nmoge pecine u pon·azi za ljuclima u samadiju. 

Mi slim da je glavni motiv ru bila zelja Velikog duha zla da uniSti sve 

bofunsko. Kineski komunisti SU tO objasnjavali time StO SU mnogi 

tibetanski SVeStenici, koji SU vladaJi jogom, ulazili U peane j tamO Se 

pritajili usavsi u samacli. 

Zapravo, mnoge lan1e SU i usle u samacli, skrivajuCi se od komunista. 

l\1oj zemljak mi je pricao da je jedan lama kogaje poznavao usao 

u stanje samadija u najblizoj peCini 1960. i tarno boravio do 1964. 

Njegovi drugovi su znali za to i tokorn pomenute 4 godine nekoliko 

puta su ga obisli, i posle pricali kako on tamo sedi u polozaju Bude u 

ka1neno-nepokretnorn stanju. Kineski komunisti SU ga nas}i U peoni j 

J Orkrovenja bonpo-larne 189 

l odneli u zarvoi·. U zatvoni je ]amino telo pocelo da posrepeno 

J . 

fomekSava i on je oZiveo. U srrogom zatvoru je boravio od 1964. do 

f 1987., nakon cega SU ga pustili. Da Ii_ je jos ziv i Sta je sada sa njim, ne 

-;-·znam - rekao je bonpo-lama. . .. . 

f.. - Ispada da taj lama, spasavajuCi se od kineskih komun1sta, n1Je u 

t. 'stanju samadija mogao da izgradi barijeru duhovnih (neobicnih) sila 

i. koje sprecavaju da muse pride - rekao sam ja. - Evo, i slucaj coveka po 

· irnenu Moze Sal Dzjang o kome smo govorili, koji boravi u samadiju 

,' nekoliko vekova, takode svedoci o odsusrvu barijere duhovnih sila. Da 

· Ii iz toga proizilazi da Jjudi nase civilizacije u san1adiju nisu u stanju 

,; da srvore nikakvu zasti.mu balijeru, i figurarivno receno, n1oguce ih je 

•. uhvatiti golim ru.kama, dok su jedino ljudi prethodnih, duhovno razvi 

:·jenijih civilizacija u stanju da zastite sebe u samadiju barijerom 

neobienih sila? 

- Tako je, ali sa jednom ogradom - odgovorio je bonpo-lama. Sve 

zavisi. od razvijenosti "treceg oka". Ljudi prerhodnih civilizacija imali 

su visokorazvijeno "trece oko" po1noru koga mogu (rec "mogu" izgovorena 

je u prezenru - E. 1\1.)

190 

• 

SiA SU REKLE LAME ' 

- Da, cake je. Nastavite - rekao je bonpo-lama 

- I take, dusa coveka u samadiju, posco je analizirala namere coveka :, 

koji ulazi u pecinu, odlucuje da Ii da ga propusti iii ne - nastavio sam j 

ja. Meni izgleda da prosta radoznalosc bez zlih misli takode nije dovolj- R 

n

192 ~TA SU REJ

194 STA SU REI

, 

196 ~1J\ SU R.EKLE LAJl1E 

rnoguce uci jedino sa porpuno proCiscenom dusom. U peCinu sa 

Genofondorn covecanstva, kako smo govorili, takode je moguce uci 

jedino sa potpuno proCiscenom dusom. Uloga Sainbale za covecanstvo, 

kako svedoce usmena predanja i pisani izvori, je znaeajna. Uloga 

Genofonda coveka ne izaziva sun111ju. Sarnbala je, kako je poznaro, 

zemlja dusa. U peanama sa Genofondorn covecanstva sva polja koja 

deluju pripadaju duhovima (duhovnom) pri cemu SU tcla konz· 

ervisana. Vidire · nastavio sam · ima nekoliko paralela iz kojih je 

moguce pretpostaviti da su mesca na kojima se nalazi Genofond 

" 

covecansrva (peanski hramovi, peC.ine, pirami_dc) · upravo Sambala. 

Bonpo-laina me je paZ!jivo posmatrao. Nastala je tisina. 

· Hteo bih da nasamo razgovararn sa Varna · rekao sam i poglcdao 

bonpo-larnu. 

Ustali s1no i posli u zadnju sobu. Amerikanac me je dodimuo po 

ran1enu i rekao "Good luck!" ("Srecno!") 

0 cemu sam razgovarao sa Bonpo-lamom? Na to pitanje odgo· 

varam recima Posebnih ljudi, koji imaju prisrup u samadi-peane: "To 

ne bih rekao ni sarnom Bogu!" 

Na rastanku, zagrlili smo se sa Bonpo·lan10111. Vener Gafarov je tiho 

upitao: 

· Bice promena? 

Cu tao sarn. Amerikanac je viknuo za nama: 

- Good luck! 

t ,¥, ... 

lJ.:: 

;~' 

' 

--~ >,. 

\ '' 

~ 

i;~ 

-~.. 

' 

" 

. . 

Glava 6 

Ko je bio Buda? 

Na Istoku se u svakoj prodavnici rnoze kupiti figurica Bude. One su 

.· veoma skupe, zato sto svaki srranac, cak i iz budiscickih zemalja, zeli 

'. . da za uspornenu ponese figuricu onoga kome se klanja gotovo polo· 

.,, vina svecskog stanovnistva. 

Verovati da jc skulptor mogao da tacno prenese osobcnosti Budine 

.~ spoljasnjosci bile bi naivno. Sve lame, koje sn10 pitali o Budinoj spo 

-Y lja5njosci, govorili su da su skulptori i umemici uneli mnogo izmisljoti· 

' na, na pri1ner ogromne l

198 

Buda (kip) 

, 

STA SU REKLE LAME -_ 

6. Prsti na Budinim rukama i nogama bili su veoma dugacki. t 

7. Budine pete SU bile siroke (1/ 4 stope) } 

. -~· Budino telo bilo je veliko i srasito. Imalo je sedam kubnih n1etara ~ 

1 n1Je b1lo pognuto !! 

.,. 

9. Na Budinim stopalima nije bilo svoda. : ~ 

10. Svaka vlas na Buclinom relu rasla je u vis. ,~ 

11. ListoVi Budinih nogu bili su kao kod antilope - glatki i pravi. ! . 

12. Budine nike bile su duge i lepe, dopirale su do koiena. :t;'i 

13. Budin muski organ bio je skriven, kao kod konja. Nije se mogao.j 

videti. 

'"' 

. 

-~ 

• 

' 

•.. 

' . 

• 

l(o je bio Buda? 199 

14. Budina koza imala je zlatasru nijansu. Ona se nazivala zlatnom 

ne zbog boje, vec zato sto je bila savrseno Cisca. 

15. Budina koza bila je fi na i glatka. 

J6. Svak.i deo Budinog tela imao je samo po jednu vlas, kojaje rasla 

na desno. 

17. Budino celo bilo jc ukraseno uvojcima, koji SU irnali 6 odlika: 

glatki, beli, poslusni, sposobno da se rastegnu do 3 lakta, savijeni s 

desna na levo i okrenuti krajevima uvis. Oni su bili srebmasti, frizura 

je po obliku podsecala na plod ambale. 

18. Gon1ji deo Budinog trupa bio je kao kod lava. 

19. U gomjem delu Budina ramena bila su obla i puna . 

20. Budine grudi bile SU siroke. 1vledu ramenima grudi SU bile 

ravne. 

21 . Buda je mogao da bolje oseca ukus, jer njegov jezik nije bio 

po


. Asa~. hajde da uporedirno Budine odlike sa osobenosti1na coveka 

(~ipore~Ckog ~antidanina) rekonstruisani111 na osnovu ociju naslikanih 

na abetanskim hramovima. 

Odlike llipoteticki Atlantidanin (re- Buda 

konstruisan nn osnovu otiju) 

Glava Velika Buda je imao okruglu i2boeinu na glavi 

koja je podseeala na kovrdfu u pravcu ' 

kazaljke na saru, celo mu je bilo ukraieno 

belirn kovrdzama koje su mogle da 

se rasre2u 

OCi Velike, neobicna izbocina gomjeg Tamnoplave l>oje, trepavice prove i ciste 

kapl

202 STA SU REKLE ~ 

Osim toga, u odlikama Bude nije ukazano na neobicnu izboCinu gor. 

njeg kapka. . 

Odatle proizilazi da na tibetanskim hrarnovima nisu naslikane . 

Budine oci, vec oo nekog drugog coveka koji je rakode imao neobienu ' 

spoljasnjost, ali nesto drugacijeg karaktera. Ko je on? Prisetimo se," 

bonpo-lamaje na to pitanje odgovorio: "To SU oci coveka znarno St

204 


broji oko milion ljudi. Smatra se da ro pleme zivi na pon1enuto1n 

~esru vise od 3000 godina. Ali, najeudniji se pokazao opis spoljasnjeg 

1zgleda Tarua; oni imaju okruglo lice sa malim podbratkom, malim 

pljosnatim nosem, veoma veliki grudni kos, debco i kratak vtat, 

stopala bez svoda, pljosnata i siroka. To jest, sa odredenon 1 

priblii.noscu, u tim c:rtarna 1nogle su se vidcti karakteristicne crte Bude. 

Razu!llljivo je da sn10 pozeleli da se upoznamo sa predstavnicin1a 

plemcna Tru-u i uverim.o se u to. Ako bi se to porvrdilo, pleme Taru bi 

. se moglo smao·ati naslednicima Bude na Zemlji. 

V. P. Ivanov nam je pomogao da u Katmanduu nademo jednog predstavnika 

tog plemena - jedinstvenog za to pleme nauenika-profesora. 

Kakvo je bilo nase. razocaranje kada smo umesco ocekivanih karakteristiCnih 

osobina sreli tipienog istocnjaka sa obienom spoljasnjoscu. 

Svejedno, dva Clana nase ekspedicije otisla su u mestasce Lurnbini, 

nasli tu selo plemena Taru, sprovela anato1nska 

istraZivanja, i na kraju se uverili u obienu spoljasnjost 

ljudi tog plemena. 

Slucaj sa plemenom Tani, koji nam je oduzeo 

dosta vremena i sredstava, bio nain je do bra lekcija. 

Kad sagovo111ik, koji nema neki religiozni stepen 

iii principijelnosc ozbiljnog naucnika, shvativsi 

sra te inreresuje poene da ubedeno govori ro sto bi 

hreo da cujes, u pocctku izgleda da ce rvoje pretpostavke 

naCi realnu porvrdu. Dalje ti izgleda da 

se sve desava isuvise lako, da bi mogao da mislis 

da je sve racno. A na kraju ce ceka gorko 

razoearanje i zaljenje za protracenim vrernenom i 

sredstvima. Ali, takav je put nauke: nikada se ne 

iena Taro 

Mu.$karac Taru 

Ko je hio Buda? 205 

• ~dvija bez prepreka, a preispitivanje i rroso::i-~k? kontrola su ~ti:1ni 

pratioci 

istrazivanja. Najvainije je da se u log1Cki Janae ne uklJuce malo 

. verovatna svedocansrva, jer ce in ace logika odvesti u corsokak iii 

dovesti do neraenih zakljucaka. 

U slicnim razgovorirna, za raz.liku od razgovora sa svamijima, lamama, 

guruirna i z.nacajnim naucnicima, r~rko ce_r~ cu~. "moze biri": ·:ne 

: znam" "ne nije rako". Lame, svamiji 1 guru1 1suvise su znaCaJnl u 

; ·.· istocn~m s~etu da bi se kod njih javljalo iskuse~j e da se .u nece1nu 

:~ istaknu pred stranim naucnikom i da mu kazu. n~:co se~.z.ac1o~a l n~. da 

1 ' bi mu ugodi!i . Naprotiv, z.a njih je karaktensncan oonsko-ll"on1can 

'., oclnos prema evTopskom naucnom interesovanju, pomesan sa ljubo 

~- picljivim uvazavanje1n. Isrocni :eligioz.ni rip obrazov~ja, o~i~le~o, 

f kod njih razvija najdublje poscovanj~ pr~m~ dre~un r_~h.g1o:zn1m 

znanjima, za koja su oni licno i poz.van1 da 1h cuvaJu 1 razviJaJu, pa se 

smatra velikirn grehorn da govore iz.misljotine. Svaki lama, svami iii 

guru, ako nije ubeden da neku srvar dobro z~a: mimo ce re~: "To~~ 

se ne secam ..." i preporucice nekog drugog rehg1oznog poslen1ka, kc Ji, 

po njegovorn misljenju, to boljc z.na. Indijski. i .nep:i1~~. nau~nici vasp.icani 

su u isrorn duhu, zato sco su duboko rehg1ozn1, 1 anJen1cama koJe 

od njih saznate rnozete verovati. 

Ko je Buda? 

Pri nauenim istrai.ivaiijima religioznog karaktera ja\·lja. se veliko 

iskusenje da se uporrebi naucno-popula:i1a lit~:arura .na rusl:r,.m _ili 

engleskom jeziku. Ali, re knjige veoma ces~o p1su ljudi ~ ~orurn 

psihiCkim usrrojstvom, koji apsolucnom isunom smac:ra_iU so;:.-s:vene 

"vizije" u sranju transa. Na ialost, ljudi, mediti.i:ajuCi i ulaz.eo :: trans, 

• "vide" jednu te istu stvar na cako raznolike_ na

l 

I 

I 

I 

206 ~TA SU REKLE lAMJi 

samadija u vodi u jezeru u 1nestu · ~~ 

Lurnbini, iii dosao_ u njega iz obliz. i; 

njih planina, gde Je rnogao da pre . . ·. 

biva u peanskom samadiju. Smat- · : 

varijanru, zato sto u legendama ~ : : 

Budi postoji po

208 S'D\ SU REKLE l.Afl,!E 

neni oblik Zivota: zamena ventilskog nosa (kao kod delfina) obicnim 

nosom, nestajanje plovnih kozica. Osim roga, kod E. P. Blavacke pise 

kako se u podzemnim prebivalistima nalaze adepti trece (Lemurijanci), 

cervrte (Atlantidani) i pete rase (nasa civilizacija). 

Na osnovu svega toga moie se pretpostaviti da je poslednji Buda 

bio Atlantidanin, a covek Cije SU 00 naslikane na tiberanskirn hramovima, 

Lemurijanac ili Lemuro-Atlantidanin. 

Ko su Lemurijanci i ko su Atlantidani? 

• 

Glava 7 

Ko su oni, Lemurijanci i Atlantidani? 

Mctodi istraiivanja 

U iscrauvanjin1a slicne vrste tesko se mogu ocekivati bile kakvi 

tacni poclaci. Mora se orijentisari na uopsravanje putcm Jogike 

svcdocanstava, dobijenih iz raznih izvora, prechodno ih rncdusobno 

uporediv5i i u1.imajuCi u obzir ona svedocanstva koja se ponavljaju u 

izvorirna razlicirog karaktera. 

Kako nama izgleda, najopasnija je analiza naueno-popularne lirerarure, 

u kojoj ima mnogo izrnisljotina, mada su neke. knjige napisane 

u naucno·popularnorn stilu sasvim ozbiljne. Zapravo, to su knjige 

Lobsanga Rarnpe "Trece oko'', "Doktor iz Lase", "Pecina drevnih" itd. 

Taj auror; koji je ucio meditaciju kod svog ucirelja, naucio je da ulazi u 

sranje sarna

21 0 

SU\ SU REKLE LAMl! , · 

Lame, gurui i svamiji znali su za ljude prethodnih civilizaci1'a ali' s .,: 

nastoJ 'al'd ' u 

L a .o. tome deraljno ne govore, bilo zato sto su lose zpamtili 

tu oblast rehgiozne nauke, bilo zaro sro su krili neku veliku tajnu. .: 

Od dela P~svecenik a, najprisrupaenije su nam bile knjige • 

Nostradamu~a 1 ~:.~ Blavacke. Ali, prorocansrva ovog prvog izloZena .. 

su u katren1ma CJJL prevod sa sraro.francuskog na ruski mo7.da ni' : 

, ' Vo V , 0 Je 

sasVJn1 racan 1 zato rnoze dovesn do pogresn1h zal

212 

Opsra svedocanstva o prethodnin1 civilizacijarna 

S'TA SU REl

I 

l 

_2_i4-:--~~--:-~~~~~~~~~~~~~~S~TA::...::S~U~RE,::::::l

2l6 

Iridi1ski crceii lecvororukih 

ljudi sa dva lica 

prilagodcnijim 2.ivot-u na Zernlji, mada su 

n1u i povecale· tezinu. Ali, po jednoj 

hiporezi (Lobsang Rampa ''Lekar iz Lase", 

1994., str. 231) u to vreme se Zemlja kretala 

duz sasvim druge orbite i sila teze je 

bila mnogo manja. Postojali su raznovrsni 

oblici Zivotinja i one su bile mnogo vece. 

MoZda su ro bili legendami dinosaurusi? 

To se ne moze iskljuC:iti, pogorovo imajuci 

u vidu da su ti ogron1ni gmizavci posrojali 

u isto vreme kad i lemutijanska civilizaci 

Ja. 

Rani Lemurijanci gotovo da nisu i111ali 

pamcenja, govor im je bio nalik na pevanje, 

komunicirali su uglavnom pomoeu 

"citanja misli", a najvise rruda su 

posveCivali razvicku voljnih momenara u 

•• 

ZIVOtu. 

Rani Lernurijanci, kao proizvodi drugc 

rase ("potorn rodenih", "bez kostiju"), u 

poccrku su rakode bili herrnafroditi, ali je 

porom doslo do deobe polova . pojavili su 

se rnuskarci i zene. 0 tome Blavacka pise 

("Tajna Doktrina", l 937., tom 2, srr 249) 

"Treia Rasa covecansrva je najcajanstveni· 

ja ... 1i1jna, kako je zais ca doslo do nascanka 

ovog iii onog pola, ne nioze se u potpunosci objasniti. Ali, jasno je da 

~u .. se po~~inci Trece Rase poceli razdvajati u svoji1n posceljican1a iii 

Ja11ma ... 

Onajos ukazuje (so: 211) da su se oni razmnozavali na naC:in slican 

pupljenju, kao i veCina biljaka, crva, puzeva i slieno. U ':.\kasa 

hronikama" se objasnjava podela polova: pojedinci kod kojih je pre·. 

~vladivao zenski element bili su duhovno razvijeniji i ispoljavali su 

IJubav prema pojedinci1na kod kojihje preovladivao muski element (R. 

Stajner, "Iz· hronika sveta", 1992, str. 46, 47). 

. Ko su Lemurijanci i Atlantidani? 217 

Kao sco je vec receno, rani Lemurijanci irnali SU cetiri ruke i dva 

. :. }ica. Iz navedenih izvora sledi da SU cetiri iuke i dva lica postojali II 

·. / on om periodu ranih Lemurijanaca kada su oni bili 1nuskarci-zene (her 

·~i mafrodiri). Nakon razdvajanja polova u naredno1n pcriodu, dve zadnje 

Ii: ruke su poccle da posrepeno airofiraju, kao posledica toga ~to se i trece 

~ ..,, oko, smesteno na zadnjoj strani glave, poeelo povlaC:iti unutar loban- 

. ~ 

!!'- :1e. 

~ Trece oko koje je bilo smesreno pozadi davalo je obliku ranih 

.t. Lemurijanaca dvoliki izgled (kao dva lica). To oko bilo je istog tipa kao 

., kiklopsko Qedno) oko prvc i druge rase i magic je da "vidi" u opsegu 

J;,Z talasa suptilnog sveta, to jest u sveru psihicke energije (ultravisokih 

·~ frekvencija · E. M .) Kako ja shvacam, to oko je "videlo" otprilike onako 

tt.~: kako "vide" savremeni jogiji, koji udu u stanje transa iii samadija. Dve 

> 

. :zadnje ruke posluZivale su to trcce oko. . 

· Ova prednja oka su se kod ranih Len1urijanaca, kako·meni izgleda, 

pojavila zaro sto su oni poceli da se sve vise "spustaju u materiju", za 

sta je bio potreban vid u fiziCkom sveru. Posrepeno je vid u fizickom 

sveru, ocigledno, poi':eo da preovladuje nad vidom u suprilnon1 sveru. 

' 0 to me E. R Blavack.a pise ("Tajna Doktrina", 1937., corn 2, so: 374): 

"Trece oko, kao i kod coveka, u pocetku je bilo jedini organ vida. Dva 

prednjafu;icka oka razvila su se kasnije ka ko kod zivorinja, cako i kod 

ljudi, kao organ fizickog vida, koji je poceckom Treee Rase bio u 

t.a/(vam polozaju, kao kod nekih s/epih kicmenjaka. Dve prednje ruke 

poslu:iiva/e su dva prednja oka." 

I tako, rani Lemurijanci izgledali SU veoma specificno: ogron1nog 

~ rasta, sa ceti1i ruke i dva lica. Naravno, pamce!lje covecansrva koje 

·~ traje milionima godina, sai':uvalo je taj neobieni·oblik u vidu ctteZa. i 

~ kipova ezorerijs\tih bogova Inclije. Po svoj p1ilici, rani Lemurijanci su 

~ bili sasvim savrleni, pasta su mogli da vide i preduzimaju akcije kako 

~=- u fizickom, rako i u suptilnom sveru. 

~ Pozni Lemurijanci SU vec imali dve ruke i jedno lice. Zadnji par ruku 

:i je postepeno atrofirao, a zadnje crece oko uslo je u du bi nu Jobanje. Ali, 

~- trece oko nije prestalo da deluj ~. jer kosrana pregrada u vidu lobanje 

;;.;,;,~ z.a psihicku energiju nije birna. Duhovni element .u 2.ivoru poznih 

Lemurijanaca i dalje je igrao veliku ulogu, princip "SoHm" nije delo· 

::.r.. 

. \

... 

218 

STA SU REKLE LAME '! 

vao'. i ~ni su pomofu "treceg oka" imali vezu sa Univerzalnim infor. 

mac~n1m .. prostorom. Oni su bili visokon!zumna i intelekrualna rasa. 

• Ni, naJtnteresantnije u pogledu poznih Lemurijanaca bilo nam je to " 

sto smo kod Blavacke ("Tajna Doktrina", 1937., tom 2, str. 24 7 248 e 

4 10) ~~sli svedo~:msrva o tome da i danas postoje direktni p;tomci ~ 

LcmunJanaca, kOJl nisu prosli kroz vatru genetskih izmena l1 cecvrco· .~ 

(ALlancidani) i petoj rasi (nasa civilizacija). Zapravo, ona pise: ~ · ~ 

"O 

s~ac 

k e. co~ ne k a. · d a velrkog · narocla (Lemurijanaca trece Rase) . '/:. jj 1 

mozece v1deci u nekim pljosnatoglavirn auscralijskim aboridiinima .... 

auscralijski dornoroci, koji postoje zajedno sa arhaicnorn floron 1 i 

fa~nom, mora da poticu iz davne proslosci. Svo okruzenje re 

ca1anstvene rase, 0 cijem poreklu etnologija cuci, svedoci 0 iscinitosci 

ezocerijske calke glediSca ... preziveli od cih poznih Lemurijanaca, koji ., 

su izbegli pogibiju, koja je snaSla njihovu rasu kada je Glavni • 

Koncinenc potopljen, postali su preci jednog de/a danasnjih domorodaca... 

Auscralija je danas jedna od najscarijih zemalja iznad 

okeana ..." -; 

U '~kasa Hronikama" takode postoji slicno svedocanstvo: 

"Oni (Len1urijanci) su se izrodili, a njihovi potomci i danas naseljavaju 

predele nase zemlje kao rakozvani divlji narodi" ( R. Stajner, 

"lz hronika sveca", 1992, scr 22) 

• 

U torn pogledu, za nas je veoma znacajno ispitivanje aboridzina ·• 

Ausrralije, koja prerna ovim izvotima predstavlja deo drevnog glavnog 

koncincnta Lemurije. Moguce je da su se anatomsko-topografske 

osobcnosti Lemurijanaca saeuvale. Moguce je da postoje rudi1nenti 

dodatnog para ruku. Mozda se otkrije i stosra drugo. . 

Najvet.i procvat doziveli su najpozniji Lemurijanci iii Lemuro· 

Atlantidani. 0 njima cerno govoriti detalJ"niJ·C. ·t 

~ 

Lemuro-Atlantidani 

Iz svih izvora sledi da su se Le1nuro-Atlantidani veoma razlikovali · ~ ... 

od svojih predaka, ranih Len1urijanaca·, i svojih potomaka . J 

Atlantidana. Oni su bili savTseniji i od jednih i od drugih. Jedan ruski ~ 

·.·~ 

i 

If.. 

J(o su Lemurijanci i Atlantidani? 

Posvecenik, govoreCi 0 najkasnjjim Lemurijancima, rekao mi je da SU u 

predenju sa njima Atlantidani i ljudi nase civilizacije bili kao nera· 

zumna deca. U ''.Akasa Hronikama" pise da su u pocetnom periodu 

adanridanske civilizacije postojale vode koje su bile ocelovljenje Boga 

na Zemlji i Cije su duse bile povezane sa Visim Umom. (R. Stajner, iz 

"Hronika svera", 1992, srr. 45, 46) 

Jnreresovanje za Len1uro-Atlancidane pojacava jos i to, sco su oni, 

po nekim. verzijama, i danas glavni predstavnici zagonetne zenllje 

· Samba!e. Njihove letelice 

vide savTe1neni ljudi u vidu 

cajanstvenih leteCih tanjira. 

Kakvi su bili Lemuro 

Atlantidani? Najpodrobnije 

. .... . . . 

op1se 21vota 1 propasn 

Lemuro-Atlantidana nasli 

srno kod Blavacke ("Tajna 

Dokt:rina", 1937., tom 2, 

srr. 278, 340, 395, 397, 

427, 429, 447, 530, 537) i 

Lobsanga Rampe ("Lekar 

Sfinga - delo Lemuro·Atlanridana? 

2L9 

iz Lase", 1994., str. 230- 

232). U tim izvorima je 

napisano da su se Lernuro· 

At!antidani radali sa sposobnosfu vidovirosci, koja je obuhvatala sve 

skrivene stvari. Vid im je bio neogranicen i oni su trenuu10 spoznavali 

stvari. Za njih nisu postojala ni rastojanja ni macerijalne prepreke. Oni 

su bili duboko upuceni u rajne prirode i prvobitne mudrosti. Njih su. 

nazivali Bozjim Sinovinia. 

Posco Len1uro-Atlancidani nisu imali religiju,'nisu znali za dogmu i 

nisu imali ubedenja zasnovana na veri. Kod njih se potpuno otvorilo 

"trece (mentalno) oko", zbog cega SU Lemuro-Atlantidani osecali 

jedinstvo sa vecno posrojecim, a rakode i veeno nedosti:l.nirn i nevidljivim 

Bogon1, J edinim Kosmickim Bozanstvom. Bilo je to "zlatno 

doba" tih davnih vremena, kada SU bogovi hodaJi po zernlji i razgo· 

~arali sa sn1rtnicin1a. Kada se taj vek zamio, bogovi su se udaljili, to· 

Jesr, posrali su nevidljivi i kasnija pokoljenja pocela. su da se klanjaju 

njihovim carstvima - elemencima. ·

emuro-Atlantidam su gradili .: 

bazalt, metale i lane . d Od ogromn~grado ve, koristea r.iramor. 

e. . _k:irnena su klesaJi sopsrvene kipove' 

svoje veliCine i iz te:f1 o~ 

gradevina iz~radJi a iLklanJah un s:. N~jstarije ostatke kil

• 

-·' 

222 

~~· 

'-( 

~ \ 

.(!:~ 

Tvorevine Aclantidana? 

STA SU REKLE LMtE 

lo plavo. S neba je sada ponekad padao '7.· 

"' 

sneg, vetrovi su poscali mamo hladniji, ~ 

pojavile su se plime i oseke. Ljudi su poste- f:. 

peno postali ni2eg rasca. 1; 

Ad.ntidanski svescenici su shvatali

224 

S'IYI SU ilEKI.E LAME 

("Tajna Doktrina", 1937, tom 2,str 279, 280) razlikuje dva olavna kontinenta 

Arlan1idana: jedan je bio u Tihom okeanu, d,rugi u Atlanskom. 

Kako ona kaze, ostaci ogromnog tihookeanskog kontinenta 

Arlantidana su Madagaskar, Cejlon, Suman-a, Java, Borneo i ostrva 

Polinezije. 0 razmerama tog kontinenta moguce je t_akode suditi ako 

se na karti nadu Sendvicka ostrva, Novi Zeland i Uskr.snja Ostrva, ko'i 

su predstavljali "oi vrha poronulog kontinenta". Domoroci tih os~a 

nikad se nisu susreli, ali su svejedno svi oni cvrdili da su ta oscrva 

nekad predstavljala delove kopna ogromnog kontinenta. Ali, najinteresanmije 

je to sto ti domoroci govore istim jezikom i imaju isre 

obicaje. 

Drugi kontinenr Adantidana nalazio se u Atlanskom okeanu i nje· 

govi ostaci su Azorska i Kanarska Ostrva. Na mestu danasnjeg azijskog 

kontinenta bila su samo velika ostrva. 

Postoje svedocanstva da su Arlantidani imali razne nacije i podrase. 

Tako, u "Hronici Akase", (R. Srajner, "lz hronika sveta'', 1992, str. 23- 

29) razlikuje 7 podrasa adantidanske rase. Prva podrasa (nnoagali) 

odlikovala se visokorazvijenom mcmorijom i magijskom snagom reci. 

Druga podrasa (tlaviatli) stekla je osobinu castoljublja i euvala je u 

secanju svoje podvige i dela. Trcca podrasa (tolteci) odlikovala se 

prcpricavanjem svojih postignuca i darova svojim poron1cima, pa se 

kod njih pojavila podela na l

226 STA SU REKLE LAME ~ 

l(o su Lemurijanci i Aclantidani? 227 

ostacima Rase koja je prechodila naJoj. To oscrvo, po predanju, poscoji 

i danas, kao oaza, okruiena scraJnom pustosi pustinje Gobi." 

• 

mes to. 

Lobsang Ran1pa pise da su Atlanticlani imali jedno pleme koje je u 

svoj~ vreme uzivalo posebnu naklonost "superintelektualaca" 

(Lemuro-Adantidana). Ono je zivelo na velii':anstvenoj obali jednog od 

mora. Nakon sveopsteg potopa ta teritorija je bila podignuta na hiljade 

metara iznad nivoa mora i ok:ruzcna visokin1 planinaroa (moze se 

precpostaviti da je to Gobi - E. M.) Svesrenici rog pleme?a pr_e?ska~ali 

su sveopsti potop. Na vrcme su na zlalllim plocama ousnuh 1stonJu, 

karru sveta, zvezdanog neba, a takode i napredna nauena shvatanja. 

Te zlatne ploi':e, zajedno sa obrascima instrumcnara, knjiga i drugih 

predmcta sakrivene su u kamenim peCinama na nekoliko medusobno 

udaljenih mesra, da bi ih buduCi ljudi nasli i saznali za svoju proslost. 

Kao rezultat podizanja kopna sa tim moren1, klima se veoma izmenila, 

usled cega su mnogi stanovnici umrli od hladenja i razredenja 

vazduha. Oni koji su preZiveli, p ostali su preci danasnjih izdrZ!jivih 

Tiberanaca. Bas u tin1 mcstima, duboko u planinskirn pecinama, 

sacuva ne su ploce, u kojirna jc sakriveno Znanje. U te peone mogli su 

da dospeju samo malobrojni od novih svesrenika. Druga svedoeanstva 

o iScezloj civilizaciji nalaze se u 11.1niranom, nenascljen? rn gradu koji 

se izgubio usred prostranstava planinskog masiva Tjen-Sana. 

Ukazivanja da je u peCinama Tibera i Gobi sakriveno vcliko znanje, 

moze se naci kod E. Blavacke. Ali, ta aurorka ne govori o zlatnim 

plocama i knjigama, vec nedvosmisleno aludira na ljudc u saroadiju, 

koji su se ocuvali u toj oblasti svera: 

" ... Preostali od tih Besmrrnih Ijudi, koji su se spasli kada je Sveco 

Ostrvo nastradalo, nasli su pribeziste u veliko] pustinji Gobi, gde prebivaju 

i danas, nevidljivi za sve, i zastieeni od uljeza citavim Vojskama 

Duhova" (str. 466) " ... Arijana-Vadio, gde se gradi Vara ... godina je 

kao jedan dan i noc ... to je jasna aluzija na polarne oblasci." (str. 

365); " .. cu, u Varu, doneceJ semena ljudi i iena, se1nena svih vrsca 

iivocinja ... da bi se oni ca mo sacuvali i ne bi procracili dok ti Ijudi 

budu prebivali u Varu ... " (str. 264)

I 

228 


Iz svega sro je rci'eno sledi da se u vreme sveopsteg potopa, koji je 

izaivalo pomeranje Zernljine ose i promena polova, dee Atlantidana 

spasao pre1nestiv.Si se u oblast Hin1alaja, Tibeta i Gobi. U vreme 

Arlantide raj kraj je bio polama oblast, ali sa oCigledno drugacijcm 

klimom nego na danasnjem Sevemom polu. U roj oblasti Zivelo je 

visokorazvijeno pleme Arlantidana. Ali, ipak je izdizanje planina i visoravni 

(Gobi, Tibet) dovelo dotle da uslovi zivota na tom mestu postanu 

sasvim surovi. Deo preZivelih Arlantidana postali su preci danasnjih 

Tibetanaca, drugi deo je otiSao u planinske peCine i usao u sranje 

samadija, cuvajuCi sebe i svoja znanja mnoge hlljade godina. U istim 

tim planinskirn peCinama sakrivene su i zlatne ploce, knjige i insm1- 

menti, koji svedoce o znanjima atlantidanske civilizacije. 

Pornenuti autori prirnecuju da su se spasli samo "bogobojaZJjivi" 

ljudi. Pod recju "bogobojazljivi" moze se podrazun1evati "sa Cistom 

dusom", to jest ljudi sposobni da se oslobode od negativne energije, 

s~o je najva2.niji uslov za ulazak u duboki samadi. 

Spasao se takode deo Atlantidana koji su plovili u hermetiCki 

zatvorenim brodovima, a takode i oni koji su izdignuti iznad mora 

zajedno sa zemljom na kojoj su 2.iveli. Drugi su nastradali pod vodom, 

nad njihovim glavan1a su se sasravile planine. 

Kada je nastraclaJa Adan Lida? Svedocansrva o tome nas!i smo sarno 

kod E. Blavacke. Na nekoliko mesca u svojoj knjizi ona primeeuje da su 

se sveopsti potop i propast glavnih kontinenara Atlantide dogodili pre 

850.000 godina. U vreme sveopsreg poropa Arlantidani nisu nasrradali 

odjednon1; oni preziveli su pou1nirali u periodu izmedu 850.000 i 

700.000 godina pre naseg vrcn1ena. Dalje se kod tog aurora nalazi protivrecnost: 

na jcdnom mestu ona prirnecuje da je od pre 850.000 

godina bilo sest potopa i da se poslednji od njih odigrao pre 100.000 

godina, a na dn1gom - da u periodu od pre 850.000 godina i pre 

11.000 godine potopa vise nije bilo. Pri tome auror jasno kaze da 

sveopsti potop, koji je unistio glavne kontinenre Atlantide bio pre 

850.000 godina, jes(e biblijsk:i porop (iii Nojev pocop), koji je osrao u 

secanju ljudi; mali potopi sa njim nen1aju niceg zajednickog. 

v 

s,a se to dogodilo pre 11.000 godina? Kod Nosrradamusa, E. 

Blavacke i u 'Ylka.sa Hronikama" se kaie da je osim Himalaja, Tibera i 

Gobi nakon sveopsreg pocopa pre 850.000 godina osrao nepotopljen 

jos jedan okrajak kopna, (u danasnjem Atlanskom okeanu) koji je 

· ·. Ko su ~rnurijanci i Atlanridani? 229 

: . opisao Platen i svuda se pominje pod nazivom "Pl_aronovo _ost1:'0'~· Na 

· ~ Pl

I 

230 S1'.A SU REKLE lAll1l! :'!':il . 

z.nanja koja su dobijena odatle (crebalo bi razumeti - od Boga - pri 111 .':~ 

aurora) za racovanje, bio je zaista veliki greh. I samo Bog zna kakav ~ 

uticaj moze i1nati suptilni svet (svct psihicke energije) na fiziCki svec; ;,i 

mozda negativna energija pogoduje geoloskim karaklizmama. Ali, ne ll 

mozemo a da se ne sloZimo sa rim da je greh Atlantidana doneo ~ 

najtezu kannu ljudima nase civilizacije, rj. nasi Jjudi (peta rasa), nakon.; 

sto je Visi Um zaveo princip "SoHm", odseceni su od znanja .~ 

Univerzalnog infonnacionog prostora i bili su prinudcni da spoznaju ~ 

' ,,.. 

sami. Samo recki posvecenici imaju srecu da mogu da udu u sistem .. ~ 

znanja Viseg Urna. 

Ako bi se sakupila iscepkana i ra1.novrsna svedoeansrva o uzajam. 

nom odnosu Atlantidana i ljudi nase ci-vilizacije koje je dala E. 

Blavacka ("Tajna Doknina" 1937, tom 2, Str. 178, 278, 384, 439, 440, 

441, 495, 509, 532, 533, 536), i Srajner u ·~sa Hronici" ( ";z hroni· 

ka sveta'', 1992, str. 31, 33, 34, 37, 41, 46, 56) i Lobsang Rampa 

("Lekar iz Lase", 1994, str 240) dobila bi se veoma mteresantna slika. 

Ljudi nase civilizacije (peta iii arijevska rasa) pojavili su sc u· okrilju 

aclantidanskc civilizacije orprilike 200.000 godine pre sveopsteg 

potopa (koji sc odigrao pre 850.000 godina), tj. pre vise od 1000.000 

godina. Kod Atlantidana tog doba pocela su da se radaju deca sa za 

njih neobienom spoljasnjoscu - co su i bili prvi ljudi pete rase (nase 

civilizacije). U pocetku se co srnaa:alo atavizrnom. Ali, pojavljivalo se 

sve vise i vise cakvc dece. Oni su bili nizi rastorn od Arlantidana, ali su 

u poredenju sa savremenim covekom bili visi i l

S'lJI\ SU REKLE LA.ME 

civilizacije neizbeino je vodio sukobima i ratovima, koji su doveli do 

propasti civil izacija. Zemlja je prezivela dve globalne katascrofe. Prva 

je uniStila Lemurijance, druga · Arlantidane. 

Svaka civilizacija se zacinjala u okviru prerhodne. Ali, do 

prenosenja drevnih znanja i rehnologija prethodnih civilizacija nije 

doslo. Ljudi koji SU preZiveli globalne karasrrofe, nasavsi se u uslovima 

suro\~m za prezivljavanje, gubili su svoja znanja i tehnologiju i javljala 

se opasnost da porpuno podivljaju. 

I jedino su znanja sakrivena u duboki1n peCinama, i "bozanski 

kraljevi", koji su se pojavljivali ne zna se odakle,. pomagali Jjudima da 

se razvijaju i idu puten1 napret:ka. 

Mozda zaista postoji Genofond covecanscva sasravljen od Jjudi 

raznih civilizacija u stanju samadija, koji je namenjen da cuva Zivot na 

Zemljinoj povrsini i koji je u sranju da u slucaju globalnih katastrofa 

upravlja prezivelim ljudima iii da srvoti novi izdanak ljudskog Zivota? 

Nasu civilizaciju takode moze zadesiti globalna katastrofa. Postoji Ii 

Genofond covecansrva i danas? Sta se nalazi tarno, u samadipecinan1a? 

Glava 8 

U Samadi:..pecini 

OpisujuCi u ovoj knjizi rok nase ekspedicije hronoloski~1. re~on1, u 

; dve prethodne glave smo napravili digresiju da bismo ana11zirah razna 

svedocanstva o Budi i ljudima prethodnih civilizacija. Dozvolite mi da 

s;; napomenem da je hronolosko izlaganje materijala ekspedicij_e stalo.~a 

mestu gde sarn se, nakon razgovora sa Bonpo-lamom, sklon10 sa l1Jtm 

·:t u drugu sobu, gde smo razgovarali nasamo. 

.,,.,.. 

...... 

·•OF 

·%' ~ ;. 

To ne bih rekao ni Bogu 

O cem~1 sam razgovarao sa Bonpo-lainom? Citalac, verovatno 

pogada da sam, prirodno, hreo da se susremem sa Posebnim ljudima 

koji posecuju samadi-pecine, a rakode i da sam bar u nekoJ men hreo 

da u stvarnosti proveri1n sva ta svedocanscva koja smo culi o zagonetnirn 

saniadi-peCinama. ReCi cu samo da je razgovor sa Bonpo-lamom 

doveo do dugog niza dodatnih susreta, zahva!jujuo kojima nam je 

uspelo da precizirai110 oblast gde se nalazi jedna od samadi-pecina, a 

takode i da sazna1no imena dvojice Posebnih ljudi koji cuvaju tu samadi-pecinu. 

Gde se nalazi ra samadi-peona i kako se zoV11 ti Posebi 

ljudi? Na to pirai1je odgovoricu recima Posebnih Jjudi: "Tone bih rekao 

ni Bogu!" Nadarn se da ce n1e Ciralac razumeti - ro je isuvise svero, a 

na svetu ima isuvise zlih sila . 

~ . 

Sta ielirno da nademo u samadi-pecini 

:' Spremajuci se na put do samacli-peCine, savrseno s~o sh~at'":i ~a bi 

1it nam resko uspelo da ramo nesmetano udemo da b1smo Vldeh !Jude 

;&; nase i prethodnih civilizacija u stanju samadija. Inforrnacije o posto 

: i_' janju psihoenergerske barijere na ulazu u samadi-peCinu nisu mogle 

· ; biti prosra besmislica, posto samadi-peone, kao deo Genofonda 

' ,;,,i: COVecanstva, ne mogu biti dostupne svakom COVeku, Cak i da SU fill 

,. ';· namere dobre. Ako nam uspe da udeIJIO u samadi-peCinu, da Ii cemo i 

• · rni osetiti delovanje psihoenergecske barijere? Kakvo ce ono biti? 

· Necemo Ji nastradati? 

·. 

' 

,

234 SIA SU R.EKU: lAMf 

Na zalost, ljudi, a posebno skepdci, skloni su da misle da znaju sv~ .· 

i da SU tajne prirode vec ockrivene. Tesko je govoriti 0 nepoznatirn: 

oblicima energije, posebno psihl&og karaktera. Ali, naravno, sliCni 

skeptici pOStOjali SU i pocetkom naseg veka, kad nije biJO poznato ni~ ta: 

o nukleamoj energiji, mada su se desavali slucajevi tajanstvenog urni:; 

ranja ljudi u rejonu nalazista urana (sto je danas postalo poznato) ~ 

Mozda sc radi o slicnoj stvari i ovde, posto oblici psihi&e energije jo! 

uvek nisu la1

236 

~TA SU REKLE IA\iE 

~sr~aje~os poslednja mogucnosr · da Posebnim ljudi1na pokazemo 

crtez h1potetlckog Arlantidanina i pir?.rno ih da Ii su i oni u peCini videli 

rakvo. li.ce;. Svejcdno sain strogo zabranio da sc raj crtez pokazuje, 

ostav!JaJUCI pornenuru varijanru za presudni trenutak razgovora. 

N~on jos dva dana razgovora sa Posebnim ljudima i dugih govora 

o ulozi T1beta u porek!u covecanstva na Zemlji, osetili sn10 da je 

naper?st u nasim odnosima pop11stila i da se pojavilo uzajainno po 

.vereI1Je: Z~hv.alj.ujuci .ron1e, s~pio sam hrabrosr i zamolio mladeg od 

Posebn1h 1Jud1 (1mao Je 60 god1na) da se sutra sasranemo i jos jednom 

porazgovaramo o samadi-peCini. Na sreeu, Posebni covek se sloiio i 

odredio vreme sasranka. 

Na sastanak smo posli utroje: Valentina Jakovljeva, prevodilac 

Kiram i ja. 

Sta je rekao mladi Posebni covek 

Seli smo jcdan naspram drugog, i ja sam, os1nehnuv5i se, upitao: 

· Zar Varn nije sezdeset godina, a izgledate veoma mladoliko. Recite 

mi, da Ii je to uticaj samadi-peCine u koju ulazite? 

Mladi posebni covek se takode osmehnuo i odgovorio: 

- Do dana danasnjeg odtlavam dobru seksualnu aktivnost in1arn 

pctoro dece. 

' 

·To je ucicaj samadi-peCine? 

. · ~~s~im da _jeste. Tamo ima mnogo neobicnih sila; za nekog ce re 

s1le b10 sretne 1 smrronosne, za nekog drugog ko1isne. 

- Koliko dugo cuvare tu san1adi-peCinu? - upitao sam. 

- Proslo je mnogo godina otkad je sabor lama istakao moju kandi· 

daturu, nakon sro mi je uspelo da poloiim ispit rnediracije - odgovorio 

je mladi Posebni covek. 

- Sta to znaa poloziti ispit mediracije? 

· Dobiti prisrup u samadi-peCinu u stanju mediracije ... 

- Ko odobrava p1istup? 

·On! 

· Ko je "on"? 

- On - onaj koji se nalazi u samadi-peCini! 

- Da Ii je "on" covek? 

• Da, cove.k u sranju samadija. 

I.; U samaC:i-peC:ini 

. Da Ii raj covek ima obienu ili neobi

• 

238 

- lv!oi.e se umreti. 

- A kako Vi osccate da niste uspeli da se prilagodite 

neobienih sila? 

- Nastaje glavobolja i. .. bas mi se mnogo i ne ide u peCinu. · 

- Ne ide Varn se? 

- . 

- Zelim da izadem iz pecine. Javlja se osecanje uznemirenosti zato' : 

sro nisam uspeo da se prilagodim. Ako neko ude u peCinu nepripreml-· 

ljen, to je smrmo opasno. - odresico rece mladi Posebni covek. · ~ 

- Koliko cesto se desavaju neuspesi, kada ne uspete da se pn; 1 -. 

lagodite dejstvu neobienih sila? · " --< 

1:. 

- U pocecku se ro dogadalo dosta ccsto. Ali, ako mi ne bi uspeo ~; 

,.. 

pokusaj da udem u peanu na pun mesec, pokusao bih opet kroz 11 iii ·~ 

12 dana. Postepeno se broj neuspelih pokusaja srnanjivao i sada ulazim 

u peanu gotovo svaki pur uspesno. 

,. •. 

- Moze Ii obican covek da ude u samadi-peCinu? - 

k 

- To je veoma opasno. Smnno opasno. Put do tie je Jos. Ima mnogo ·· 

.. 

zm1Ja. 

.' 

- Ali, poznaro je da je u pecini temperarura + 4° C, koja je za zmije · 

suvise niska. 

-u toj peani zivi bog zn1ija. 

- ?... 

- To su misticke zmije. U peCini je porpuna tisina. Te "zmije" dcluju 

na onoga ko ude. 

- Kako? 

- coveku se ncce

I 

240 SY. SU REJ

I 

I 

I 

I 

.,-.. 

- • 

• 

u samadi-pecini 

243 

- Hteo bih da vas piram - 

odgovorio sam pitanjem na 

pitanje · da Ii sre u peCini videli 

ljude 11 samadiju koji imaju 

"trece oko"? 

- Ne, oni nemaju rrece oko. To 

je simbol. 

- Da Ii u Vasoj samadi peCini 

ima ljudi u samadiju sa bas 

rakvin1 velikim neobicnim ocima 1 

tipienim zasvodenirn kapcima? 

Pokazao sam sve to na crtezu. 

- Neki ljudi imaju velike neobiene oci, 

drugi imaju obicne oci - odgovorio je srariji 

Posebni covek. 

"Veoma sam se u:::rujao kad 

sam co video! 11 

- Da Ii sre u svojoj peCini videli ljude sa 

rakvim maJim spiralni1n nosorn u obliku 

vencila? 

. Ne, oblik njihovog nosa je drugaCiji. Ali, kod nekih ljudi u samadiju 

nos je mali, kod drogih · veliki, kao kod obicnih Jjudi. 

. A u drogim odajama peCine, u koje nemate pristup, mo2.e Ii biti 

ljudi u samadiju sa takvim malirn spiralni1n nosom u obliku ventila? 

·To je tajna. 

Lobankov se nagnuo prema meni i prosaputao mi na uvo: 

- "To je tajna" zvua mi kao "da". . 

. Recite mi, da Ii su usi ljudi iz peCine velike iii male, kao na crtezu? 

. Ljudi u peoni imaju velike usi. K..51.d nekih· su veoma velike, kod 

drugih, kao kod obicnih ljudi. Ali, tako male usi, kao na crrezu, ja 

nisaiu ~ideo. - odgovorio je srariji Posebni covek. 

Lobankov i ja >mo se jos jednom pogledali, pomislivsi: "Napravili 

smo gresku u pogledu usiju" . 

. Da Ii su usra ljudi u peCini kao na crtezu? 

Staiiji Posebni covek se primakao crtezu i odgovorio: 

- Ne, nemaju cakva usra. Njihova us ta su kao kod poicnih ljudi. Ali ... 

n1ogu biti i sasvim dn1gaCija usta. 

- Kakva? 

· To je tajna.

244 SU. SU REKLE LAME 

Lobankov i ja smo se ponovo zgledali. 

Mozda se tamo, u pe6nskim dvoranama u koje taj Posebni covek 

nema pristup, nalaze u samadiju ljudi koji imaju mali nos spiraJnog 

oblika nalik na ventil i neobiena usta? Prilikom rekonsttukcije oblika 

Atlantidanina prema slikama na tiberanskim hrarnovima, imali smo 

teskoca upravo sa tim delovima lica. OCigledno smo pogresili. Ko zna, 

mozda u rim odajama u koje ne zalaze cak ni Poscbni ljucli, sede u 

samadiju zagonetni lemuro-Atlantidani, a u dostupnim dvorana.rna se 

nalaze Adantidani i Jjudi nase civilizacije. Mozda je raj Posebni covek 

u susednoj peCinskoj dvorani video Lerouro-Atlantidanina? U svakom 

slueaju, ima osnova da take mislimo preroa onome stoje rekao. 

- Da Ii ljudi u peoni imaju veliki grudni kos, ili obiean? - upitao 

saro. 

- Neki imaju veliki grudni kos, neki - obican - odgovorio je stariji 


- A koliko su visoki? 

- Ne rnogu da ka1.ern, oni sede. 

- Uopste, da Ii su ljudi u pecini veliki iii mali? 

- Jedni su veliki, drugi - kao obicni ljudi. 

- Da Ii je kod ljudi u peCini lobanja velika, iii kao kod obienih ljudi? 

- Jmaju razne vrste lobanja. Neki imaju vcorna velike lobanje, neki 

velike i izduzene kao kula, a neki obiene. Svi imaju dugu kosu. 

Ponovo siun se zgledao sa Lobankovirn. Javljao se utisak da se u 

pccini u sranju samadija nalaze ljudi raznih civilizacija. 

Jznenada je srariji Posebni covek uzeo u ruku nas crtez i sain, ne 

cekajuci nase piranje, rekao: 

- Ako ljudi u peani imaju lice kao na crtezu, relo im je krupno i 

debelo. Ako imaju obiCni izgled lica, relo in1 je n1rsavije. 

Lobankov i ja smo zafutali. Stariji Posebni covek je takoreCi posred· 

no priznao da se u peCini nalaze ljudi koji po spoljasnjosti lice na spo· 

ljasnjost na$eg hipoteti&og Adantidanina (naravno, sa odredenirn 

korekcijama). 

- Da Ji sre kod ljudi u peoni videli koZice rnedu prstima na rukama 

i nogama? - upitao sam, izasavavsi iz obamrlosti. 

- Ne, nisam video. Prsti na rukaroa i nogama su irn o.bieni, ali sa 

veoma dugim noktirna. 

• - Da Ii sre razrnicali prsre na rukama ili nogarna, da biste videli 

: koZice? 

- Ne, nisain ih razrnicao. 

• Lob3llkov je prosaprao: "Pogledaj svoje skupljene prsrc - ne bi se 

t mogle videti koZice". Klirnnuo sarn glavorn. Dosao je rrenutak da 

r postavirno kontrolna picanja; u nauci je neophodna dvostruka i 

'ti trostruka kontrola. To jesr, trebalo je da jos dvapur postavin1 glavna od 

~ vec postavljenih picanja, da proverim da Ii ce stariji Posebni covek 

~ - odgovoriti isro, da nema tu pri111ese maste. Ako je fantrazirao, pre ili 

.i: kasnije ce odgovoriti drugaoje. 

-. . Recite. kao da nisra nije bile, upicao sarn ja - "rrece oko" kod ljudi 

lit "' u peoni niste videli? 

' - Vee sam rekao da je ro samo sirnbol - odgovorio je stariji Posebni 

eovek. 

- A rnoZda ljudi sa velikorn lobanjom irnaju "rrece oko"? 

- Jedino ako su ga sarni sebi stavili - podsmehnuo se scariji Posebni 

eovek. 

- A kakve su oCi Ijudi u pecini? 

, - Kod nekih su velike, kod nekih - obicne, kao kod svih Jjudi. 

.. , - Kake izgledaju vclike oCi Jjudi u peCini? 

- Ne rnogu da tacno opise111. Ali, nisu kao kod obienih ljudi. 

4 . - Da li ste obratili pa2nju na neobicnu zakrivljenosc gon1jih kapaka 

-, kod tih ljudi sa velikirn oCima? 

· - Ne, nisam u njih zagledao. U stanju samadija oci su 

. Poluzatvorene. l\1ogu jedino da kazem da velike oci izgledaju 

neobieno. 

f Lobankov je prosapcao: 

• - A ere, istinu govori. Neobienu zakrivljenost gomjih kapaka 

Primetice same ofralmolog. 

- Da Ji ste u peCini videli ljude sa veoma nialin1 nosom? · nastavio 

sam sa konrrolnim pitanjima. 

- Vee sam govorio da je kod nekih ljudi u peCini nos n1ali, kod 

· drugih - veliki kao kod obienih ljudi - odgovorio je srariji Posebni 

... ' 

'l tovek. - On nije kao na vasem crtezu. 

J · A irna Ii ljudi sa rakvin1 nosom. u drugim salama. u peani, gde Vi 

{ ' nemate prisrupa? 

Pokazao sam na crtez. 

245 

• 

'

246 STA SU REKLE LAM£ •.. 

-¥· 

- To je tajna. ,,. 

Nasralo je eutanje. Osecalo se da srariji Posebni covek ne far.tazira: ~ 

~ 

njegovi ponovljeni odgovori su se sasvim slagali sa prethodnim. ;;- 

Iznenada je sra.-iji Posebni covek uzeo u ruke nas crtez i ponovo j- 

rekao: ~ 

- Veoma n1e je uzbudio izgled ovog lica! . ~ 

- A kakva je glava kod ljudi u peC:ini? - nisam prestajao sa kontrol- -~ 

nim odgovorima. 

,F, 

·~ 

- To sto sam ranije rekao je taeno: kod jedni!l je glava velika, kod ·::.- 

drugih - u obliku kule, kod treCih - obiena. 

- Koliki je rrup raznih ljudi i peCinama? 

- To sam vec rekao - ljutito je odgovorio srariji Posebni covek. 

Shvatio sam da postavljanje konrrolnih picanja vise ne ide. 

Lobankov mi istovremeno prosapta na uvo: 

- OCigledno ne fantazira. Govori istinu! 

Re5io sam da povedem razgovor o drugom aspekn1, da bih se nakon 

toga opet vratio rrecoj seriji konrrolnih pitanja. 

- Sta vi rnislite, da Ji je uloga ljudi u samadiju znacajna za ocuvanje 

covecanstva na Zemlji? 

- Ako je meditacija bila uspesna, moguce je uCi u samadi, ako nije 

uspela - onda se ne moze uCi. O ulozi samadija za covecanstvo ne 

ielim da govorim - to je cajna - odgovorio je scariji Posebni covek. 

- Moze Ii danasnji covek uCi u dugi samadi? 

- Danasnji covek ne mole, jer je za to porrebno imati moc od Boga. 

Drevni ljudi su ulazili u sal\la

248 

~TA SU REKLE LA.\1E 

- Svejedno, sra ntislire, da Li je moguce vise pura uCi u sranje 

samadija? 

- Pr~ca se ~a ima rakvih Jjudi. Ali, o tome boljc znaju znaju lame. Ja 

Lakve !Jude rusarn video .. 

. : .Nakon izlaska iz stanja samadija, moze Ji covek Ziveti uobicajen- 

1m z1votom? 

- Ne znam, to nisam video. 

- Svejedno, sea mislite? 

- Nisam ro video, pa ne mogu ni da kaum. Pieajre Jame oni bi trebalo 

da znaju. 

' 

- A m~ze Ii iz samadija da izade covek koji ne JiCi na obiene ljude? 

- To rusam video. · 

- Zn.~ci - nasr~vio sain .~a nagadam - Jjudi neobiene spoljasnjosti su 

ncpom1cno.sedeh toko1n c1tavog perioda u kome Vi cuvare pecinu? 

.•- ~a. Ali, _n~ s.ed~ ne~?mien.o samo ljudi koji imaju neobienu spo· 

~aSnJOSt, vec 1 IJudi ob1cnog 1zgleda - odgovorio je srariji Posebni 

covek. 

- Nikad se nisu ni mrdnuli? 

·Ne. 

· Da li ste u peCini razgovarali sa ljudima u san1adiju? 

· To je tajna. 

• 

. - Sra Vi mislire, da Ii bi ljudi neobiC:nog izgleda, ako bi izasli iz seanJa 

samadija, mogli da zive na Zemlji kao obieni ljudi? 

· Mogli bi, ali drugacije. 

- Kako? 

· 0 tome bolje znaju lame. 

. · Po~ato je da je Buda izgledao neobieno. Mozda je Buda takodc 

1zasao 1z samadija iz neke peCine? 

- To ne znarn. 

- Da Ii neobieni ljudi u peCini lice na Budu? 

- Neki lice, ncki ne. 

. Valerij.u Lobai:kovu i meni je ta infonnacija bila posebno draga, jer 

Je !'°~d.1v~_a nas~. smele prerpostavke o me5ovitim samadi-peonama, 

koJe 1maJU o'.a~ d1J~pazon p~edsravnika raznih civilizacija na Zemlji. 

- Sta ':'i m1shee, sea navod1 Jjude da prekinu seanje samadija? 

• · To b1 trebalo da znaju Jame · ponovo je odgovorio stariji Posebni 

covek. 

.. 

t , 

j U samadi-peCini 

249 

l!j 

~- · - Govori samo ono sro zna · tiho je prokomenrarisao Lobankov. 

i: -Sa kakvirn ciljern lj udi ulaze u samadi i pr~vode u peonama hiljat 

de, pa i milione godina? 

'* 

~ 

-1 Misliin da veCina ulazi u samadi 1..aro da bi videli buduenost i 

: saeuvali se za nju. 

•.i. 

.: Stariji Posebni covek je govorio o ljudima u samadiju onako kako 

lekar govori o pacijentima, ne smatrajuci to neom neobicnim. 

Zanimljivo je - da Ii on shvata da je ru ulog mnogo veci - Genofond 

covecanstva? 

b - Recite mi · upitao sam - kakva je uloga samadi-peona? Mislire Ii 

" da je to nacin ocuvanja Genofonda covecanscva, to jest onog fonda 

~' ljudi koji bi rnogli obnoviti covecanstvo na Zernlji u slucaju sveopste 

katastrofe? 

- Ja samo euvam samadi-peanu i nije moje da o tome prosudujem. 

- Pa ip.ak se posvetili svoj Zivot cuvanju samadi-pecine. Sigumo see 

razmisljali 0 tome sro euvate? 

- BuduCi da su sarnadi-peCine do bro zasricene, mislim da je njihova 

uloga za ljude veoma velika. A kakvu ulogu samadi-peCine imaju za 

ljude na Zen1lji, o tome vise znaju lame. Ali, ro je velika tajna. 

- A z.aSto se u sarnadi-peCini nalaze ne samo obicni ljudi, vec i 

neobieni, koji ne lice na nas? 

- Neobieni ljudi su veoma drevni. A samadi moze

250 ~TA SU REKLE LAME· 

- U kakvom polozaju sede ljudi u samadiju? . 

- Ljudi u peani uvek sede u polozaju Bude - odgovorio Je stariji 


- To jest, sa nogama podvijenim ispod tela. A u kakvom su im 

polozaju ruke? - poceo sam da idem u detalje. 

- Ruke su im polozene na kolena. 

- OCi su im, kako see rekli, poluzatvorene. A kakav je poloiaj oCnih 

jabuCica? 

- Okrenute su u vis, tako da se vidi san10 beonjaca. 

- Kao kod coveka u snu - prosaputao sam Lobankovu - kod mrtvaca 

su oene jabuoce usmerene napred. To dokazuje da su ljudi u 

samadiju Zi\.i. 

- Na cemu sede ljudi u sainadiju? 

- Obieno je pod njirna tigrova koza. 

- Zasro tigrova koza? 

- Ne znam. 

- Jeste li dodirivali ljude u samadiju? 

- Naravno. 

- Sta Ste pri tom osecali? 

- Telo in1 je tvrdo i hladno. 

- Jesu li ljudi u samadiju Zivi? 

- Naravno. 

- Znate Ii neke Jjude koji SU za vaseg Zivota usli u samadi? Ne govorin1 

o Va~oj peCini; rekli ste da otkad je vi cuvnrc rru110 niko nije usao 

u samadi. Ana drugim inestima? - upitao sam. 

- Pre mnogo godina, jedan Nepalac, koga sam poznavao, po imenu 

Suradz Badzra, otisao je u jednu pecinu na Tibetu i ramo usao u sranje 

samadija. I dan danas je t1 toj peani - rekao jc stariji Pose~ni ~ovek. 

• Taj covek, Suradz BadZra, uspeo je da prode ispitnu n1cd1taci1u pre 

t1laska t1 samadi peanu? 

· - Ne znam. On nije usao u samadi u rnoju peCinu. tytozda je usao u .. -i 

sarnadi u nekoj obienoj peani, gde nije neophodna probna medir ~cija: • ~ 

A mozda je ovladao veoma velikorn sna~om_ .du ha, kakvu SU in1aJi 1·: 

c!revni ljudi, i uspeo da poloZi probnu med1tao1u. . . ,. . 

- Iz toga sto see rekli mogu da zakljuClm da neke od samadi peon~ ··· 

stite duhovi, a neke ne. Recite, upravo te samadi-peone; gde su naJ- · 

stariji ljudi neobicnog izgleda, zasticene su duhoviina? 

, 

u samadi-pecini 251 

·To je rajna. 

- Ima Ii u sveru jos sarnadi-peana? 

. Da, irna rakvih peCina u Nepalu, Tibetu, u Kini i Indiji. 

Doslo je vreme za treCi niz konrrolnih pitanja, mada smo 1 

Lobankov i ja vec bili ubedeni da stariji Posebni covek govori istinu. 

- A kakve su oo kod ljudi u pe6ni? - ipak sam upitao. 

- Vee sam re.kao da su kod jednih velike i neobiene, a kod dn1gih 

obicne, kao kod ljudi - ljutito je odgovorio stariji Posebni covek. 

- A kakva im je lobanja? 

. Vee sam rekao da je kod jednih velika, kod drugih u obliku kule, 

kod rreCih obicna - zbunjeno me pogledavsi recc stariji Posebni covek. 

- A kakav je nos kod ljudi u pecini? 

- Svc sro srun ranije rekao je taeno - odbn1si mi on. 

- A kakve SU irn usi? 

Srariji Posebni covek me je pogledao kao da sarn nerazumno malo 

dete. 

Lobankov je prosaprao: 

- Dostal Naljutice se! 

- Recite mi - presao san1 na glavno pitanje · da Ii bismo mi 1nogli da 

udemo u samadi-peCinu? 

Nastao je muk. Stariji Posebni covek, oogledno, nije ocekivao takvo 

pitanje. 

- Ncccte proCi probnu nieditaciju - odgovoric> je on. - Niko nije 

n1ogao da prode kroz ulaz u peonu, osi1n mcne i rnladeg Posebnog 

coveka. 

- A ipak? 

- To je smrtno opasno. 

- Mi irnamo clobre namere . 

- To nista ne znaci. 

- A mozemo Ii ipak da probamo? 

Moglo se osetiti da nam je scariji Posebni covek naklonjen. 

- Razmislicu, dodire surra. - odgovorio je on. 

Ljubazno smo se pozdravili sa starijin1 Posebnim C:ovekom, poklonili 

smo mu crtez sa likom naseg hipotetiC:kog Atlanriclanina i otisli. 

Na ulici nam je Lobankov rekao: 

- Kakvu smo sreeu irnali! Kakav je to sjajan covek! Dobili smo jedinstveno 

svedocanstvo od coveka koji je Cirav svoj Zivor proveo uz ljude

252 • 

STA SU R£K.LE LAME 

u san1adiju! A primetno je da ih tamo ima mnogo, i to iz raznih civilizacija. 

To je Genofond covecanstva! Hoce Ii nas pustiti tame? 

Narednog dana sa.rn sa Lobankovim posao starijem Posebno1n 

coveku i jos jednom ga zan1olio za dozvolu da pogledamo samadipec~~- 

~Ii tom nam j~ porvrdeno, sto srno vec znali od lama, da je 

konscenJe fotoaparata 1 kamere strogo zabra.l!jeno. 

· Jos jednon1 vam kazem da je ulazak vec u prvu salu sa.rnadi peCine 

opasan po Zivot · tiho je rekao stariji Posebni covek. 

- Razun1emo · odgovorio sani. 

· Razgovarao sam sa mladim (Posebnim covekom. E. M.). Odluali 

smo da jednom od vas dozvolimo da ude. u prvu salu peCine. A dalje 

ionako ne biste rnogli da prodete, niste u stanju da prodere probnu 

:neditaciju. Niko to nije mogao da podnese! · rekao je stariji Posebni 

covek. 

- Hvala. 

- Ali in1ajte na umu · nastavio je staiiji Posebni covek - ako poenere 

da se lose osecare, VTacajte s_e nazad. Ako to ne uradite, umrecere. Je 

Ii vain jasno? 

- Moze Ii se poneti lampa? 

- Moze, ali sa slabim sverlom. 

Hoce Ii nas pustiti u samadi-pecinu? 

Po povratku u logor, upustili smo se u nagadanja o razlozima iz 

kojih ce jednog od nas pus ti ti u prvu salu samadi-pecine. 

- Verovao10 da im je jednostavnije da nas puste u pnru salu peCine 

i dokazu nan1 da je peCina neprohodna, nego da paze na nas; inace 

cemo otkriti gde se naJazi sarnadi-peC:ina, poci rarno samostalno i 

poginuti - rekao je Loba.11kov. 

. - Oni se mozda boje · prerpostavio sam ja . da cemo svi poci rruno. 

S Jedne strane, mogli bismo svi 

'-· 

,,,. 

Jf 

-Tu srn.o - jos jed.!!om je rekao mladi Posebni :::'"'~- 

. Seli smo, odahnuli i ja sam poi:eo da sc pf¥.,_.,-•- za lli=•k:: 

·.;. 

,,,, 

t 

san1adi-peCinu. Bilo je podne. Na Zalost, ni=o ru S::~:: \Tel!le p-.:.=:--s: 

meseca, kada Posebni Ijudi uJaze u s.ainadi pe&::. 

;r Obukao sarn goreteks jak:nu, sta\io skijasku l~=:: 5'.ep i z:. ;;-.-::...\: 

.. ,. 

~~: slucaj sam poneo sa sobom alpinistiC:ki kono?

I " 254 STA SU R.El;.,;,'~:1 

u samadi-peCini 255 

da se usrcdsredim, pokusavajuCi da se oslobodim od glavobolje koja 

nije prestajala. Naterao sarn sebe da se setim kako sam tokom jednog 

pJaninarenja po Sajanskim planinama, 200 kilometara daleko od 

prvog ljudskog prebivalista, slomio meniskus i pokidao tetive u kolenu. 

Tada sam se takode periodieno zaustavljao i usredsredivsi se, naprezao 

volju da bih se izborio sa nepodnosljivim bolom. 

Ali; iako je tada na Sajanu napor volje pomagao, ovde, u pecini, on 

nije doneo nikakav rezultat. Glavobolja je u pulsirajuCim talasima 

nadirala sa odredenom periodicnoseu, cinilo se da ce mi glava svakog 

irenutl

256 

STA SU F.f:!QE LAME 

~t~a, nestalo je osecanje ljumje. Shvatao sam, da sam posao naprcd 

J~s sa;:i~ m~lo, umr~ b~. Pornisao na smrt, pa makar ro bilo i u samadi-pec1n1, 

m;e 1ne pnvlacila. 

'.'Lcm:mjanci, Atlantidani! Oni si zivi, Zivi vec milionirna godin

I 

I 

258 STA SU REI

Glava 9 

Spoljasnji izgled ljudi 

prethodnih civilizacija 

. Logic~ije .b~ . bi!~. da ~mo nase predstave o spoljasnjosti Jjudi 

preth~dn1~ ~vil1.za0Ja op1sali u poglavlju "Ko su oni, Lemurijanci i 

'."tlano~an1? , ~.1 s1no ovo poglavlje posebno namenili za ovu etapu 

1 ~aganJa marenJala, kad smo vec dobili direkma svedocansrva o tom 

p1tanJu od Posebnih lj udi, koji su posecivali jednu od sarnadi-peCina. 

Svedocanstva iz literature 

• 

~iraoci su ~e, naravno, vec u prethodnim poglavljima knjige sreli sa 

~ek'.nl aspekoma opisa spoljasnjosc:i ljudi prethodnih civi lizacija i vec 

1maJu .kakvu-takvu predstavu o tome kako su izgledali Le1nurijanci i 

Atlanodan1. Isto tako, iz tih opisa, zasnovanih na podaci1na iz literature, 

moguce je izdvojiti prevashodno opsta svedocanstva koja se 

odnose na rasc, gradu rela, a posebno na israknute telesne karakte1istike 

ka.~ StO SU postojanje cetiri ruke i treceg oka na poti)jku kod ranih 

~em.unJanaca. Niko se nije potrudio da hipoteticki rekonsouiSe oblik 

ljudi preth~dnih .civilizacija. I to je potpuno objasjivo. Ona znanja. 

kakva 1maJU vehki Posvecenici (kao sto SU Nosa·adamus i E. P. 

B la~ack a) i koja su oCigledno dobijena iz Univcrzalnog inforrnacionog 

po!Ja, ve r.ovatn ~. da, .usled obima rog polja znanja, imaju prilicno opsri 

k ~~ter I detalJ!SanJe OkO takvih sitnih karakte1istika, kao StO je obJik 

OCIJU'. nosa, razmera lobanje i slieno, cesko da je moguce. Radi 

detalJn~? ~pisa spoljasnjih odlika, kako sledi, neophodno je direkmo 

OS~l Otrl tl ljude prethodnih civilizacija, StO je moguce priJikom njihove 

POJave na zemlji kao proroka (na primer, Bude) ili prilikom posete 

samadi-peCi ni. 

Sv~ak~ je .i ~ literarure poznato da su pozni Lemurijanci (Lemuro· 

Atlanodan1) bil1 ogromnog rasra, koji je dosrizao 7-8 i vise merara, 

fl:tl::u1ri~ani su takode bili visokog rasta koji je dosrizao 3-5 merara, a 

Vlsma !Judi na5e civilizacije, kao sro je poznaro, ne prelazi 2 metra (Sri 

,SP,?lja~nji izgled Jjudt prethodnih civiliz.1c1J> ~ v. 

Sarja Sai Baba - cicati po D. Hislopu: "Razgovori sa Bagavanom Sli 

.Sarja Sai Babon1" 1994, str. 164; E. P. Blavacka "Tajna doktrina", 1937, 

'j, tom 2, srr 425, 426). Ali, nema nikakvih svedocans tav~ takve vrste po 

ft-kojima bi bilo moguce nacrtati hipoteticki porrret tih ljudi. 

it· Posebno se isticu dva saopstenja. Prvo od njih dolazi od Lobsanga 

I Rarnpe ("Trece oko", 1992, str 192), koji opisujc svoj boravak u samalf 

di pec:'ini, gde je, buduci da je bio jedan od najveCih jogija svog vref 

' mena, neko vreme ulazio u sranje san1adija. Lobsang Rampa piSe: 

~ . "Tri obnazena tela SU leZala preda mnom. Dvojica muskaraca i 

~f jedna zena. Tela su bila ogrornna!.Zena je bila visa od tri metra, a visi 

l ' muskarac - ne manji od pet metara. Imali su vclike glave, koje su na 

~. temenu bile donekle kupasre, siljare vilice, mala usta i tanke usne, dug 

~ i tanak nos, duboko usadene· oCi. Ne bi ih trebalo smatrati mrtvi1n - 

[' izgledalo je da oni spavaju." 

Koga opisuje LoQ.sang Rampa? Meni izglcda da on opisuje 

't. 

'# Atlantidane, koji se nalaze u stanju samadija. Da Ii je moguce ozbiljno 

~~ shvacic:i raj opis? Ne mogu da u potpunosci porvrdno·odgovorim. Ali, 

j. uzimajuC:i u obzir da se raj opis u mnogome slaze sa p rican1a Posebnih 

~~ ljudi, oagledno da ga je rnoguce uzeti u obzir. 

.,.. 

• 

.}:~~ 

~l. 

;ji 

.·~ 

"I 

· Drugo saopstenje koje se izdvaja dolazi od E. P Blavacke ('Tajna dokcrina'~ 

1937, tom 2, str 280, 281) koja pise: "... spomenici na 

Uskrsnjim oso-virna su najupecatljiviji i najrecitiji spomenici primalnih 

velikana ... dovoljno je pogledati glave tih kolosalnih stacua, koje 

su ostale cele, da bi se na prvi pogled prepozna/e crte i tipovi karaktera 

koji pripisujemo velikanima Cetvrte Rase. .." 

Dalje ona pise o staruama Buda: 

" ... 7e Bude, iako SU cesto izoblicene sin1bolif.kim prikazorn dugackih 

visecih usiju, pokazuju ociglednu razliku u odnosu na tip starua na 

Vskrsnjim ostrvima. Oni mogu biti isce rase ... " 

Ovaj opis, koji daje Posvecenica E. P Blavacka, interesantan je po 

tome stc ovde nedvosmisleno daje paralelu izmedu spoljasnjosti Bude 

',i kipova sa Uskrlnjih osrrva sa spolja5njos~ ljudi cervrte rase - 

~antidan a. A posto se izgled Bude i izgled kipova sa Uskrsnjih osrrva

I 

262 

razlikuju, moguce je pomisliti da su izgled Bude mogli imati j 

Atlantidani (verovatno zuti), a izgled kipova sa UskrSnjih osnva 

drugi, (verovatno crni). · 

Sve te podatke iz literature smo u zeli u obz.ir prilikom sk}ap~ . 

oblika ljudi prethodnih civilizacija. 

l'i1etodika rekonstruisanja spoljasnjosti ljudi 

prethodnih civilizacija 

Radi rekonstrukcije hipotetiCke spoljasnjosti ljudi prethodnih civl. 

p~~tdi~i smo se da sprovcdemo niz ispitivanja, koja se sas1o4 

~iz~cija, 

Je 1z sledeah pnstupa: 

1 ~ 

1. Rekonstrukcija oblika coveka cije SU 00 naslikane na tibetanskim\1-k'.l 

hramovima. Sa jedne strane, taj rekonstruisani oblik u vidu crteZ

264 STA SU REKlE LAM!! 

- Ja neinam 1..nanje, imain vodstvo - odgovorio je staresina. 

v 

- Sta je to "vodsrvo"? 

- Od reci "voditi". To jest, mene tako reC:i vodc po znanjima. 

- Vi ste Posvecenik? 

- Da. 

Bile je veorna ·1ako razgovarati sa tim covekon1 u crnoj mannJ1. 

Samo bih poceo da govorim, a on bi tog trenutka nastavljao n1oju 

n1isao: Javio mi se takav osecaj, kao da je on bio ucesnik nase eks. 

pedicije. Bio sam zaprepascen. Ali, o tom coveku cu detaljnije pricati u 

poslednjem delu knjige, u poglavlju 0 Sambali. A sto se tice 

spoljasnjosti Jjudi prethodnih civilizacija, razgovor sa igumanom se 

nastavio na slede6 naCin: 

- Zasto Vi sman·ate da je ro Lemurijanac, a ne Atlantidanin? - upitao 

sam, d.rzea nas crtez u ruci. 

- Atlantidani su izgledali d1ugacije. Njihova spoljasnjost je bi la bliza 

savremenorn coveku. Oni u ovom trenutku Cine osnovu Genofonda 

covecanstva. NajveCi procenat ljudi u samadiju SU Atlantidani. A to jc 

v 

- igun1an je pokazao nas crtez . Lemurijanac! Sta SU Atlanticlani ll 

poredenju sa Lemurijancima? Lemurijanci su bili i jesu daleko vise 

razvijeni od ljudi svih dn1gih civilizacija! Oni Cine osnove zemalja 

v 

• 

San1ba!e i Agan:e. 

- Lame i Posebni ljudi su u razgovorima o samadi-peCinama stalno 

nekoga nazivali "On". Sta Vi mislite - upicao sarn - rnozda raj zagoner· 

ni "On" i jeste Lemurijanac? · 

· Da. 

· Poznato je da su posrojali rani (cetvoro1uki i n·ooki) i kasni 

Lemurijanci. Ove poslednje E. Blavacka naziva Lemuro-Arlantidanima. 

Ovo je - pokazao sarn na crtez · kasni iii rani Lemurijanac? 

· Kasniji, to je Lernuro-Atlantida11in. 

- Je li kod Lemurijanaca "trece oko" bi.lo na celu, iii je to sa1no sim· 

bol? 

· Kod. Lemurijanaca je "trece oko" bile veoma razvijeno, ali se 

nalazilo unutar loba11jc. A to na celu ]e pre svega simbol - odgovorio je 

V• 

stares1na. 

.l\li, ovde cu bi ti prinuden. da prekinein ovaj dijalog mojim sopstvenim 

razmisljanjima o spoljasnjosti ljudi prethodnih civilizacija ... 

Tako, potrudicemo se da pockrepimo tvrdnju da je lik coveka koji Je 

, ·: rekonstruisan prema 0Ci.n1a naslikanin1 na tibetansk:im hramovima 

' 

i.. 

. 

hlpoteticki portrer ne /\tlantidanina, vec kasnog Len1urijanca (Lemuroil 

Atlantidanina).- Prvo, u licerdturi postoje direktna ukazivanja na co da 

:l je Buda bio Atlantidanin (E. P. Blavacka "Tajna doktrina", 1937., tom 

f. 2, str. 281), a oblik Bude se ne slaze sa obliko1n na na5em crtezu. 

r1.. D1ugo, u opisu Budine spoljasnjosti i1na prilican broj odlicja koja 

;~ 

.. 

svedoce o pril agodenosti njegovog organizma arnfibijskom obliku 

~ Zivota: scopala u obliku peraja culjana, opne medu prstima, veliki 

:Kf grudni kos i slicno. Ako to uporedimo sa oblikom koji je rekonstruisan 

}t:: prema ocima na tibetanskim hrainovima, kod ovog poslednjeg se moze 

~".[;nin1etiti jos veca prilagodenost amfibijskom obliku Zivota. Uistinu, o 

· :ii.;.ton1e svedoce detalji kao sto su nos u obliku ventila (karakrelistican za 

1f vodene Z.ivotinje) i poseban tip ociju. Uoblicava se utisak da se evolu 

t 

::,· 

· 

cija coveka na Ze1nlji odvijala putem postepenog prelaska sa amfibij 

skog oblika zivota na Cisro kopneni. Odatle sledi daje oblik coveka koji 

~ je najbolje prilagocien amfibijsko1n obliku zivota najstariji, co jest, da 

'.t.' se on odnosi na Le1nulijance, a ne na Atlanticlane. 

.,._;., 

:~ Trece, na tiberanskin1 hran1ovin1a su, najverovatnije., naslika11e oci 

~ praroditelja nase civilizacije. A on je, kako mozen10 da procenimo 

'!i prema svedocansrvima koja srno sakupili, bio Bonpo-Buda (iii Rama) 

~~ koji je doprineo radanju pece rase pre 18.013 godina. E. P. Blavacka 

~ pise ("Tajna dokcrina", 1937, tom 2, srr. 439) da su petom rasom, kad 

J~r je nasrala upravlJ. ali "bozanski kralJ'evi" koie ona a i drugi auto ii 

~· ' '~, , 

~1. s.n:atra kasnim Lemurijancin1a (Len1uro-Arlantidanima). MoZ.e semis- 

~, ~n da su Lemuro-Atlantidani, koji su predstavnici najrazvijenije civi 

;j Uzacije (superinrelektualci) i koji su se oeuvali u stanju. samadija, 

~U_Pr'· Da Ii su nase tvrdnje ubedljive iii ne - neka prosudi Citalac,' a ne ja. 

.. 

·Ali, svejedno mi srnatra1no da oblik coveka koji je rekonstruisan prema 

?.crma naslikanim na tiberanskim hramovima, odgovara Lemuro- 

~antidaninu. . 

~, Osi1n toga, crtez izgleda Lemuro-Atlantida.nina je pretrpeo neke 

~ene uzevsi u obzir iskaze Posebnih ljudi i naucne analize Venera 

~.afarova. Izmene se ticu karakt~ristika "creceg oka", usiju i usnog 

· ~tvora. 

t' Bili smo prinudeni da "trece oko" nacrtano na celu uklonimo sa 

~eZa, jer su narn iskazi Jama i Posebnih ljudi posvedocili o tome da je 

·. 

265 

'

l 

266 S'II\ s u REl

• 

268 

-· ..... ..- .... 

r.~::;~ 

'•., 

' 

. . . 


\ 

\ 

'•, 

·. . , .... 

'· 

• . " : 

. .•'r ' 

. spolja ~nji izglcd ljudi prcthodnih civilizacija 269 

. 

'ji 

.. 

.oljt:. 

. velike oci neobicnog izgleda sa dvosrrukom krivinom gomjeg 

)

270 SU\ SU REKLE LAME , 

Ne zainarajua citaoca suvise detaljnom analizom ramih para- il ... 

metara, dozvolicemo sebi da ovde ukratko izloiimo karakterist:ike · · 

Aclanridana koje su oni, po nasem misljenju, posedovali: 

- visinu 3-5 n1etara 

- veliku lobanju okruglog iii kupascog oblika 

- velike neobiene oa, ali je krivina gornjeg kapka bila 

iz.razena nego kod Lemurijanaca 

- prav nos obienog izgleda 

- vertikalnog rascepa izmedu nosa i usta nije bilo 

- ncvelika horizonralna usta 

- donja vilica je nesto manja nego kod coveka nase civilizacije 

manje· ~1 

- srazmerno velike usi 

' . snazan vra r 

. snaian grudni kos 

- srazrnerno

S1i\ SU REKtE LA.l\1E 

Za savremcnog coveka je 1:akode karakteristican susrinski gubitak 

fun~cijc "tTeceg oka". Kao sto je poznato, "trece oko" je osralo.u obliku 

rudi n1~ nta - epifize. OCigledno, posto je razvijenije "trece oko" 

Atlanndana, a posebno Le111urijanaca iiualo veci obim to se 

odrazavc>Jo na povecanje razrnera lobanje kod Jjudi pretho~ih civi 

!i~ac~ja. Nfi povecanje razrnera lobanje oogledno su takode uticale i 

v1se 1ntelektualne sposobnosti Lemurijanaca i Atlantidana. 

Zasto je kod ljudi nase civilizacije "trece oko", neophodno kao 

organ koji omogucava da se . ovlada psihiCkom energijom, postepeno 

~kri.lja~al~? T?.je tim.eudnije sto bi u evolucionom smislu, bas naprotJ.V, 

()d :1V1hza0Je do civilizacije, trebalo da bude zapazeno povecanje 

~oge '.·rr~ceg oka" ! njegov razvoj. Zbilja, uz pomoc "treceg oka" bilo' 

~1 .• moguce delovan niJ. gravitaciju, ostvariti relepatski prenos misli i 

sacno. · . 

Uzrok degradacije "tTeceg oka" kod Jjudi na5e civilizacije je, po 

i;•.om misljenju, poslednja pon1ka "SoHm". Ona je, kao sto atalac vec 

::.:.

I 

Glava 10 

Covek star 300 godina 

Posle ekspedicije u samadi-pecinu, zadriali smo se ui dana u 

Katmanduu. Dok sam sred.ivao zabele.Ske sa ekspedicije, V. M. 

Loban kov je, zajedno sa drugim clanovima ekspedicije, in1ao jos dva 

dodatna sasranka, i oba su bila veoma inreresanrna. 

Sta je zapisano u "Vedama" 

Seskand Arijel, ucesnik ekspeclicije, organizovao je sasranak sa profesorom 

Nepalskog univerzireta, uCireljem sanskrira gospodinom 

Sivarajem Acaridom Kavdanijanom. On je jedan od najboljih poznavalaca 

''Veda", pri ce1nu je ''Vede" upoznao u originalu, na najsrarijern 

je7.iku sveta - sanslaitu. 

Sta su ''Vede"? To su fundarnenralni i najsrariji spisi, koji se u 

• 

osnovnim crtarna slazu sa religijom, ali su detaljniji. Njihov auror je 

nepoznar. Smarra se da su sanskritom, koji je danas mrtav jezik, govorili 

Atlantidani. 

"Vede" su napisane nekoni ncobicnom logiko1n, koja sc uopste ne 

slaze sa nasom ljudskorn logikon1. ''Vede" se resko shvaraju i tC.Sko 

razumevaju. Zaro se kratko izlaganje sustine "Veda" profesora Sivaraja 

pokazalo kao veoma dragoceno. 

Profesor Sivaraj je rekao Lobankovu da se u davnoj proslosti odigrao 

sJeopsti porop, u kome su nastradali svi ljudi prerhodne ci\'i· 

lizacije (Adantidani). Jedan covek po irnenu Manu, koji je mogao da 

rnedirira i ude u stanje samadija, uspeo je da se spase visoko na 

Himalajima. Kadaje voda pocela da se povlaa, on je izasao iz samadija. 

lv!anu nije bio Bog, ali je vladao veorna velikorn energijom. On je 

razumeo jezik riba i od njih je saznao da na drugoj planini koja nije 

potopljena na njega ceka drugi covek po linenu Sid. Sid je predstavljao 

zgusnjavanje energije i ukljuCivao je u sebe sve: coveka, sei:ne ~votii 

Covek scar trista godina 275 

nja. biljaka i slieno. * Manu je zajedno Sa Sidorn zaceo civilizaciju lj~di. 

JVlanu je takode sazdao mnostvo Buda, koji SU covecansrvu pomogh da 

se rodi. , 

Taj odlomak iz ''Veda", koji je ispricao profesor Sivaraj, moze se 

shvaiiti kao svedocanstvo o poscojanju Genofonda C:ovecansrva 

naporedo sa genofondom Zivotinja i biljaka, koji je pomogao da se 

obnovi covecanstvo nakon sveopsteg potopa. A Bude, koje SU iza~Je iz 

sranja samadija, pomogJe SU COVeCanStvu koje Se radalo da krene 

purein napretka. .. 

Lobankov je posebno detaljno ispitao profesora o saruadiJu. 0 

fe.1omenu samadija u "Vedama" postoji potpuna informacija. U samadi 

covek moze da ude odvojivsi svoju svest od fizickih objekata, kada 

se svest nade u cistom sranju (u samoj sebi). Pri tome se obirn razmene 

marerija smanjuje do nule i prekida se razruena cnergije. U kratki 

samadi se moze uCi na bilo kom mesn1, ali ne u vatri. Najboljim mesrima 

za samadi smarraju se svera mesra - Sadbala, koja se nalazi u 

planinama na granici veenih snegova. U dugi samadi najlakSe je uCi u 

peani. lJ sarnadiju covek moze da provede koliko hoce vremena. 

- Sra je Sambala? - upirao je Lobankov 

. - To je sisrem pecina sa ljudima u samadiju. Tako se rnoze shvariti 

iz "Veda" - odgovorio je profesor. 

- Sambala zaista postoji na Zemlji? 

- Da, posroji. 

- Da li je moguce poseriti bilo koju samadi-peanu da bi se ljudi111a 

realno dokazalo postojanje drevnih ljudi u stanju sarnadija? - upitao je 

Lobankov. 

- Vi nikada necete uspeti da dodimete, opipate i fotografisere ljude 

u samadiju, zato sto to ne sme da.se Cini i zato sto SU oni zasticeni. To 

je kao matematika, k.ada, resavajuCi jednaCinu, dobijemo dokaz koji Se 

ne rnoze realno dodimuti i opipati - odgovorio je Sivaraj. 

Cudno poredenje - "kao matematika!" S jedne strane, ljudi u 

sarnadije realno postoje u fizi&om sveru, a sa druge - ne moze se doCi 

do njih i prouciri ih. OCigledno, uloga samadija za ocuvanje zivota na 

Zemlji je isuvise velika. 

• Porpuno je moguu da je co isro ono o lemu je pisala Blavacka,_pominjuci izgradnju 

"ogradenog mesta - Varon, u kome su, osim ljud~ bila s~mena iivotinja~ biljaka 

i slibto. E. M.

276 SV. SU REKLE L'\J\1E 

Guru Nosari Nat 

Upravo od njega je Lobankov 

saznao za coveka koji je proZiveo 

vec vise od 300 godina i ziv je i 

zdrav i dan danas. 

Guru Nosari Nat drZi jedan od 

najpoznatijih asrarna (skola mediracije) 

u Nepalu i veoma je uvazen u 

toj zemlji. Kod njega svakodnevno 

dolazi vise od 100 posetilaca. Istovremeno, 

onje voda Duhovnog drustva 

za uzucavanje drevnih jezika: 

sanslaira, prarita, palija i nepalija. 

Guru Nosari Nc1 . Guru Nosari Nat je puno puto- 

. . vao po Nepalu i Zapadnom Tiberu. 

Tokom Je~nog od putovanja 1992. godine, u planinama Zapadnog 

!1beta na1sao je na sne:?.nog coveka (jetija) i nacrtao je kako on spolja 

iz~leda. Lobankov i Jakovljeva su videli raj crtez i kazu da je na njemu 

pnka~ o dlakavo covekoliko bice ogromnog rasra, pogureno, sa 

dugackim rukama i kratkim nogama. . 

Iste te 1992. godine guru Nosari Nat se u Zapadnom Tiberu sreo sa 

i'ovekom koji Zivi na ovom svetu vise od 300 godina. On se zove Kunga 

Do~.dzi .Laina: Obieno u avgustu, na dan punog meseca, on ulazi u 

?.e~1nu .1. uran~a u stanje samadija. Kroz 6 meseci on se vraca lj udima i 

Zlv1 ob1cn1m zivoto1n oko .mesec dana. U tom pe1iodu iivota se hrani 

same. kravlj,i.m ~leko~ i listovima biljke some. Posle toga, on opet 

odlaZt u peanu 1 uranJa u sarnadi na 5 meseci. 

Ka~a j~. gu1u Nosari Nat bio u okolini re peone, mesne tibetanske 

!run~ ispncale su mu o pon1enutom coveku, koji je star vise od 300 

god1na. Tad~ .je gun1 zarnolio 7..a dopustenje da poseti tu peCinu i vidi 

Kunga Dordzi Lamu u stanju samadija. Postujuci versk

• 

·----- 278 ~TA SU REI

280 

!l'D\ SU REKLE LAME 

s!ucajevi zagonetnog polaganog umiranja ljudi koji su boravili na 

odredenim mescima. Tada niko nije znao da se na tim mestirna nalazc 

zalihe urana, ad~ smrt nasupa usled ractijacione bolesti. Tako i danas, 

na kraju ovog veka, ne rnozerno biti uvereni da z.namo sve o svim 

izvorirna energije. Ne moze se iskljuCiti ni Cinjenica da se u rejonu planine 

Kajlas nalazi zona energije nepoz.nate savremcnoj nauci, koja 

ponekad tako pogubno dcluje na ljude. 

J\li, zasto je bas u toj oblasti Kung a Dordzi Lama usao u sa111adi? Ko 

zna, mozda ta energetska zona mi ulogu barijere koja ne dopusta da 

se uznemiravaju ljudi u stanju svetog samadija. Jer; kako sledi iz 

t:injenica koje smo dobili prilikom ekspedicije, ljudi nase civilizacije, za 

razliku od Jjudi prethodnih civilizacija, ne mogu da izgrade za~tim u 

psihoenergersku barijen1 samadi-peCine. 

U plann.inarstvu i alpinizmu mnogo zavisi od vode. Bas on je odgo· 

voran ne Samo z.a prelaz.ak marsruta, Vee i za zivot ucesnika pohoda. 

Tako i ovde, u nasoj ekspedicij, ja kao voda odgovaram za Zivor svakog 

ucesnika. Mislim da jos uvek imarno malo infoITI1acija o planini Kajlas. 

Neophodno je da to bolje shvatirno. A za to bi trebalo da sakupimo 

vise informacija. 

I· DeoN . 

, .. . SVET JE SLOZENIJI NEGO STO :rvIISLIMO 

.'lo! J. . ·i . 

i!; 

~' 

(Filozofsko os1nisljavanje cinjenica) 

t~ Glava 1 . 

.~: . Da Ii ven.ijem u ovo sto sam napisao? 

l; · Glava 2 

~ Genofond covecanstva 

,, 

'* "f'!!J. 

·. ~ . Glava 3 

': Sambala i A.garla 

.... 

];. .. 

lft. 

' 

~~ · Glava 4 

,"i. •• 

~f;.. Istorija covecanstva na ZemlJ1 

:!'.!.· 

~ 

l$.. I . 

D c, GavaS . .. .. 

·.· ,Vral:anje u stanje divljastva kao regres1vn1 faktor evoluclJe 

" 

• Glava 6 

..,i'Negativna aura nad Rusijon1 

,. c • 

":' . 

r.Glava 7 

~.:.., Dobro, ljubav i 1.10 

-, ii,'· 

',{, 

'. :... 

•

• 

Glava 1 

Da ii veruje1n u ovo sto sarn napisao? 

,liJt. 

:ti~ 

t~· 

. 

t 

U prethodnim poglavljirna ove knjige izloZili smo u osnovnim cna. · 

n1a cinjenieni rnaterijal koji srno dobili prilikorn ispitivanja ljudskih '· 

ociju, a rakode i razgovore sa larnama, gurima, svamijima i nauenict-i-~ . 

ma sa Istoka. Izvrlena je analiza dosrupne literature. 

Kada smo zavrsili analizu Cinjenienog rnaterijala i literature i pre~li .;. 

na zakljucalc. i preko volje sam posumnjao u dobijene informacije. one 

su se pokazale isuvise neobiCnim i nisu se nikako uklapale u moje 

poimanje. Ako uzmemo u obzir ono sro je dosad izlozeno, onda 

moramo da priznamo postojanje na Zemlji Genofonda covecanstva , 

koji sluzi odrlavanju Zivora, zavisnost razvoja nase civilizacije od · 

poslednje peruke "SoHm'', poscojanje posebnog oblike Zivora u suptil· 

nom svctu ("Onorn Sveru") i mnogo drugog. Sasvim razumljivo, upi· 

tao sarn se: verujern Ii ja sam u ovo sro sarn napisao? 

Pogled naucnika-materijaliste 

Tokom moje dvadesetogodisnje nauene karijere forrnirao sam se 

kao tipieni nauenik-rnaterijalista. Poecvsi da isrrazujem jos u naucnom · 

studcntskom kruzoku pri katedri za anatomiju rnedicinskog instiruta, :::. 

postcpeno sam ovladao nizom reorijskih rnedicinsk:ih disciplina • 

(anatomija, histologija, histohemija, biohemija itd) koje su se potom 

pokazale kao veoma pogodne za sprovodenje nauenih istraZivanja 

kada srun postao hirurg-oftalmog. Na~a nauena grupa Stvorilaje trans· 

plantacioni rnaterijal aloplanc, koji omogucava da se stirnulise rege· !t. 

neracija sopstvenih covekovih tkiva (krvnih sudova, epitela, rowjace, ~ •. 

koze i dr.). Pre nas to niko nije uspeo. Mogucnost "gajenja" sarnih JU• 

covekovih tkiva otvorila je principijelno nave rnogucnosti hintrgije, 'f. 

ornoguCivsi da se pomogne i nizu dotad beznadezno obolelih. Za nasa ~ 

istraiivanja se zainteresovalo vise od 35 zemalja, nove operacije sa J · 

t 

aloplantom rasirile su se po Citavom sveru. 

· 

i 

Taj pravac u medicini, zasnovan na izraziro materijalistiCkom pris· 

rupu nauci, ipakje imao dva te5ko obja.Snjiva momenta. it 

• 

pa Ii veruje.m u ovo Jro sam napisao? 283 

Prvi od njih je · fenomen brzog pozitivnog uticaja rransplanra, koji 

se ponekad posebno dobro ispoljava prilikom operacija oCiju. Zapravo, 

seCam se postarije ltalijanke, koju sam operisao aloplantom zbog pig· 

mentacije retine (kokosijeg slepila). Pacijentkinja, koja pre operacije 

cokom per godina jedva da je razlikovala svetlost od tame, lcroz 3.4 

sata nakon operacije pocelaje da razlikuje prste na daljini od tri mecra. 

J(ako da to objasnirno? To nije mog1.1Ce objasniti nikakvom regeneracijom 

ckiva, jer je za regeneraciju ckiva potrebno najmanje 1-2 meseca. 

Jedino koliko-toliko odgovarajuea objasnjenje moglo se naCi samo u 

delovanju biopolja cransplanra; oagledno, presadivanje aloplanta 

izazivalo je reakciju celija C:ije je biopolje povoljno uticalo na 

mreZ.Ojaeu oka. Ali, oskudnost nasih znanja o biopolju nije dopustila 

da analizirarno raj fenomen. 

Drugi tciko obja5njivi moment je rezultar operacije aloplantorn u 

slucaju raka kapaka. Taj oblik raka, nakon raznih metoda lecenja, daje 

po 30 i vise procenata ponovne pojave rumora, sto je praceno sirenjem 

raka po lieu i u jagodice, sa prorasranjem u mozak. Po pravilu, nasrupa 

srnrt. Kad smo poceli operacije sa aloplantorn, veoma sino se plasili 

d~ ce aloplant podsticati nist rumora. Ali, drugog izlaza nije bile, jer je 

b1lo neophodno neCim pokriti veliko ostecenje tkiva, koje je nastalo 

posle operacije tumora. Posto smo operisali 183 pacijenta, proverili 

smo daleke rezultate operacije rokom 8 godina i vise. Rezultati 

operacije su se pokazali neoeekivanirn za nas . procenat ponovne 

pojave rumora opao je sa 30o/o na 1,2%. 

• 

Cime objasniti tako oeigledno pozitivno dejstvo aloplanta prilikorn 

hirurskog lecenja raka kapaka? To se ne rnou objasniti time sro smo 

operacijom potpuno uklonili cumoi; do poslednje celije, zaro sro je u 

mnogirn slucajevirna rak bio prorastao u kosti i tehni&i nije bilo. 

n1oguce potpuno uk!oniti n1mor. Za5to onda preosrale celije raka posle 

operacije aloplantom nisu ponovo poras!e, to jest, nije bilo povratka 

tumora? 

Ncko objasnjenje moglo bi se naCi iz perspektive daje rasc normalnih 

pacijentovih celija, podstaknut aloplantom, supamiCki delovao na 

rast raka, "pobedivsi" ga. Nekakve dokaze za to nasli smo u eksperirnentalnim 

istraiivanjima, ali potpuno .znanje o uzroku izumiranja 

celija raka nisrno stekli. Savrleno je neshvatljivo pre svega to sto SU 

urruraJe ne Sarno ceJije raka kojc SU dos]e U kontakr sa normaJnim cefi·

284 SVET JE SLOZENU! NEGO STO M!SL!MO 

- 

ja1na u procesu regeneracije, vec i celije ra.ka rasporedene relativno 

daleko od tkiva pacijenta koja su se obnavljala. Nametao se zakljucak 

da rasruce normalne pacijentove celije imaju moeno biopolje koje 

pogubno deluje na patoloske celije raka. 

u principu, efekat pozitivnog dejstva biopolja rastuCih celija u 

lecenju raznih bolesti poznat je u nauci. Doktor Czjan iz Habarovska 

naanio je aparat "Biocron" pornoeu koga je zraoo pacijente biopoljem 

rasruC:ih biljaka. Lieno sarn video jednu od njegovih pacijentkinja i uverio 

se da je lecenje pomoeu biopolja biljaka u rasru za oju bilo u potpuno~ti 

efikasno. Moglo bi se reCi da rasnice celije imaju n1nogo jaee 

pozitivno biopolje od obienih celija organizma. T;:ikode bi se moglo 

pretpostaviti da je biopolje nonnalnih ljudskih celija, stirnulisanih aloplantom, 

u stanju da jace deluje na ljudski organizam nego biopolje za 

njega rudih celija biljaka. 

Javilo se iskusenje da se iskoristi biopolje rasruCih covekovih celija 

za lecenjc merastazirajucih oblika raka. Ali, kako dostaviti informaciju 

tog polja sva.koj metasrazirajucoj celiji raka? Tokon1 iscraZivanja, javile 

su nam se mnoge varijante upotrebe aloplanta za lecenje neizleovo 

obolelih od ra.ka. , 

Ali. .. kao sro se to uvek desava u nauci, od idcje do njene direktne 

klinicke p1imene veliko je rasrojai1je. Shvatili srno da narn karasrrofalno 

nedostaje znanje o fenomenu ljudskog biopolja. Na zalost, pokazalo 

se da se u nauenoj literaturi moze naa zanemarljivo malo informacija 

o tome. · 

Moramo. li se radi znanja o biopolju obratiri "sve1noguam'~ magovirna, 

carobnjacima, vraoma i ekstrasensirna? Na 2.alost, medu njima 

. je isuvise sarlatana. 

Savrernena evropska nauka tek pocinje da uvida da je neophodno 

proucavanje covekovog biopolja, sto bi moglo otktiti nove moguenosti 

leeenja obolelih. !stovremeno se u istoenim zen1Jjama (lndiji, Nepalu, 

Tiberu i dr.) metodi biopolja od davnina koriste za lecenje. Za evropsku 

medicinu su ta.kvi pojmovi kao sro je "energerski srubovi organizma" 

apstraktni i neshvatljivi, a za tibetansku medicinu su osnova njene 

hiljadugodisnje pra.kse. 

NauCnik moze da krene u dva pravca: s jedne strane, on moze da 

podrobno izuCi bas tu tibetansku medicinu i postane njen potpuni poklonik, 

a1i sa druge - on moZe da obrati paZnju samo na principijelne 

l· . . . 285 

· .. Da Ii ventjem u ovo ~to sam nap1sao? 

1 r 'eleinente tibetanske medicine, a osnovni isi:aziva~ n~gl.:sa.k stavi -~a 

· ; analizu i poimanje opstil1 momenata funkc1on1sanJa ps1h1&e energ1J~, 

~~ duse i duha, da bi iz opste perspek'tVe krenuo u resavanje konkreauh 

i · problema. · . . . . . . . 

Tokom moje naucne karijere uvek sam konstJ.o ovaJ d1ug1 pnstup, 

...,, odnosno onaj u kome nauenik ide od opsteg ka posebnom. Zato, posto 

~ rnije cilj da resim konki'eo:e me~icin~ke prob!~~· pre svega rak, hteo 

;l-. ne hteo prisrupio sam izucavanJu psihoenerg1Je 1 problema postanka 

~ coveka i svera, koji je povezan sa njom. , . . . • . 

J· Osim toga, ka.ko se pokazalo u jos veCOJ men, drug1 nas naucn~ 

*,· ~ pravac _ oftalmogeoinetrija . doveo ~as ~e takode do neophodnosn 

_ detaljnijeg izucavanja izvora porekla covec:i-nsrva. .. . .•. 

Na caj naon, ca dva prisrupa, koja im?J~ matenJalisn~ ko~teksr 

:-.. (pokusaj da se resi problen1 ra.ka i tra~enJ~ 1zvora .?.orekla co~e7anst 

!· va) doveli su nas do ekspedicija i istraZivanJa u Ind1Jl, Nepal~. 1 T1be_ru. 

fl Pre ekspedicije uopste nismo ni pomiSljali da cemo po vo'.JI sudb1ne 

~ zaci u oblasc okulrnih nauka i poceti da iz nauC:n.e perspekove razma- 

>f. tramo religiozne Cinjenice. . . . .. 

~- Kada smo toko111 ekspedicije dob1h 1nformaOJC o Genofondu 

~ covecanstva i poslednjoj porucu "SoHm", ja ~~~ se_ prepao. Posto Sam 

'i bio navikao da radim u oblasti soikrno matenJahso&e nauke, a posebt- 

no da svakodnevnim obavljam hirurlke operacije, gde sirokim pog~e 

$.. dima na stvari nema mesta, nekako sarn preko volje osetio da ulaz1m 

1: u drustvo slobodnih ljudi koji propovedaju svemoene okulme i ezor~ 

}. rijske nauke. Nikad cakve lju~e nisan1_ shvatao ozbiljno, ali. ~am b10 

.'l

.. 

286 SVET JE SLOiENUI NEGO ~TO MISLIMo: 

verenjem gledala na podatke koje smo dobili prilikom ekspedicije. Pa·'. -~ 

i tokom nekoliko konferencija za starnpu, tokom kojih smo pokazivaii .~ 

video materijal i slajdove, ve&ia nauCnika koji su ucescvovali dobro:~_-· 

namemo i pozitivno su ocen.ili dobijene rezultate. Ljudi su pokazali da' · 

su sposobni da razu1neju ono sto tesko u!azi u glavu: na p1imer, pos:' 5 

tojanje Zivih predstavnika pred1odn.ih civilizadja u stanju sarnadija u 

pecinama. I to uprkos tome sto nismo mogli da damo direkme dokaze'·i!W- 

= 

0 tome, vec smo Se koristili logiCkim konstrukcijarna i posrednim -~ 

Cinjenicama. Ljudi su verovali logici i u dubini duse shvatali da je ·~ 

covek pre svega mala cestica vasionskog Zivota, a ne gospodar prirode, 

i nije u njegovoj moci da sn1pi u kontakt sa Genofondom covecanstva, 

Cije je stvaranje, kao sistema za ocuvanje Zivota na Zemlji, diktirnno ... 

pre svega gresnoscu ljudskog bica. 

To je za mene bilo neoeekivano; oeekivao sarn potpuno ne- .i. 

razumcvanje i poricanje, ubitacne clanke i optuzbe da sam "sisao s 

uma". Ni, sarno je jedan bulevarski casopis, "Voskresnaja", koga ljudi 

kupuju radi TV programa, periodieno objavljivao Clanke o nasoj ekspediciji, 

koji zlobno naglasavaju· da neki od podataka koje smo 

saopstili nisu dokazani. Cak su me optuZili za to da sarn ukrao oblik 

hipotecickog Lemuro-Atlantidanina od slikara koji ga je naslikao 

prema mojoj skici. Ja umem da crtam, ali shvatam da profesionalci to 

rade bolje. Taj slikar, V. Kuprijanov i ja, dugo smo se smejali tome kako 

su hteli da nas posvadaju. Razlog Jjutnje tih novina razjasnio se kasnije: 

pokazalo se da je taj mali gradski list od sarnog pocetka zeleo da 

ima ekskluzivno pravo na objavljivanje materijala nasc ekspedicije, a -" 

mi s1no tO pravo dali najpopuJamijen1 P.Jsko1n casopisu 'fugumenti i ~ 

fakti". 

Clanke iz 'i\iF' SU prcncli mnogi ruski Ca.sopisi, a takode j ca~opisi 

iz raz.nih dn1gih zemalja. I ni u jednom od njih nijc bilo opanjkavanja 

ili konzervativne kritike. Kritika koja je bila upucena meni, koja sc 

pojavila u nekoliko pisama, imala je gotovo konstruktivni karakter. ! 

Zapravo, pisalo sc da se psihoenergctska barijera u samadi pecinama " 

moze objasniti stctnim isparenjirna, da istraZivanja 0 poreklu coveka (. 

mogu sretiti mojoj reputaciji nauCnika-hirurga itd: ·1 

Zasco SU naueni konzervativci cutea zaobiSli tako pogodnu metu za i 

unistavajucu kritiku, kakvu predstavljaju nasa isrraZivanja na Tiben1? 1 

Razlog za to je, kako mislirn, sto nasa isrraZ.ivanja o porekl:U covecanst- ~ 

~· .. 

~ 

• 

pa Ii verujem u ovo ~co sam napisao? 287 

va stoje nekako po strani i ne pogadaju licno nikog od naucnika, 

opovrgavajuCi njegove Cinjenice. Nauenik se prervara u konzervativca 

onda kad mu se od uspeha u njegovoj nauenoj karijeri z.avrti u glavi i 

on pocne da misli daje u nauci dostigao apsolutnu istinu (a tako nesco, 

kaO :Sto z.namo, ne postoji). Sve pokusaje drugih nauenika da razviju, 

dopune iii opovrgnu njegove Cinjeni.ce on docekuje na noz, jcr mu 

izgleda da ce u tom slucaju njegov iivot biti proZivljen uzaludno, a 

svakako bi hteo da vecno ostane prvak u nauci. Takvom konzervativcu 

je nepojmljivo da jc nauka dinamicni proces dostizanja novog u 

beskonaenom infonnacionom prostoru znanja, a da su njegova 

istraiivanja takode bila korisna, posto su dala podsrrek drugim 

.., ' .. 

istrazivan11ma. 

Drugi tip konzervativca je neverni Toma, koji cc poverovati u 

Njumov za~on samo ako mu jabuka padne na glavu. Takav nauenik je 

u stanju da shvaci samo direktni do kaz, kao sco bi, na primer, bilo kad 

bi iz pecine bio izvucen i pred svima oZiveo jcdan Atlantidanin. Pa i 

rada bi se u njemu pojavilo brdo sumnji, na primer da Ii je to 

Adantidanin i slicno. Takav rip naucnog konzcrvativca nije u scanju da 

se korisri nauenom logikon1 i ne moze da sloii posredne infonnacije u 

logiCki niz; on nije U Stanju da shvati da je dobra hipoteza vec pola 

obavljenog posla, zaco sto omogucava da se obave usmcrena 

iscraiivanja koja idu ispred svog vrcmena. Na primer, nen1a mnogo 

direkmih dokaza Ajnstajnove teorije relativnosti, ali ta teorija vec 

odavno stoji u osno\.i osvajanja kosmosa. Tako i hipoteza o postojanju 

Genofonda covccanstva, koja se zasniva na postizanju stanja samadija, 

n1oie da podstakne usmerena iscrazivanja o uporrebi delovanja 

polja na razmcnu materija, o razradi novih nacina konzervacije 

organa, 0 razjasnjenju uloge vode u covekovom organizmu, 0 pi:imeni 

psihiCkc energije u raznim oblastiroa i slieno. A najbolje je da se na 

nauenog nevemog Tomu uopsce ne obraca painja i ne trosi cnergija, 

dokazujua mu ono sto on bioloski n.ije u stanju da shvati. 

I na kraju, crcca vrsta ~onzerva tivnog naucnika je nauenik ciji je 

konzervativizam izazvan komcrcijalnom scranom stvari. Sa takvim 

nauCn.icima smo se stalno sukobljavali u procesu uvodenja aloplanta u 

raznim srranirn zen1ljama. Na primer, bolesnicima· sa dijabetiCkim 

ostccenjima ociju operacija sa aloplantom vconia pomaze. Uvodenje 

takvih opcracija vazno je z.a takve bolesnike. Ali ... tada se gubi deo

I 

288 SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO 

profita finni koje proizvode ra:1.ne kapi, lasere i druge srvari koje malo 

pomazu kod takvih bolesti. Uvazeni naucni konsulranti koji od tih 

firrni dobijaju novae za naueno opravdavanje njihovih proizvoda, 

odmah sa penom na ustima poanju da dokazuju neefikasnost i stetnost 

aloplanca, jer shvataju da ce ih uvodenje aloplanta udariti po 

dzepu. Na sreeu, hipoteza o Genofondu coveCa.nstva ima vise opsti 

karakter pogleda na sver, pa zato i ne ulazi u vidokrug komercijalizovanih 

nauenika. Ali, proleo ce neko vreme, i na osnovu tt: hipoteze 

bice naanjeni novi aparati za lecenje bol'!snika koji ce Z«.'lleniti stare 

metode. A cada ce ubitaenoj kritici biti podvrgnuti ne samo ti mecod~ 

vec i hipoteza koja je do njih dovela. 

, Ako je razgovor sa koazervativnim nauenicima za menc bio 

uobicajena pojava, komunikacija sa onom vrstom ljudi koji se bave 

carobnjastvom, vTacanjem i proricanje1n za mene je bila novost. 

Magovi, carobnjaci, samani, vidovnjaci, vracare i eksrasensi 

Poslenici iz tih oblasti pokazali SU veliko interesovanje za nasa 

istraZivanja. Iskreno receno, lo mi je bilo neprijatno, jer je za mene, 

kao nauCnika, nekako neozbiljno da razmisljam, na primer, o vracanju. 

Naucni svet to, po pravilu, odbacnje. A savremeni vracevi su se, izgleda, 

obradovali, smatrajuCi

290 SVET JE SLOZE.i'IUI NEGO ~TO MtSLTMO 

Pod sizofrenijom se u tnedicini podrazwneva psihiCko oboljenje pri 

kome oboleli najcesce ima dva kljuena simproma - maniju velicine t 

maniju gonjenja. Oboljenje ima progresivni karakter i obieno se 

zavrsava sizofrenim ludilom. Ali, neki Jjudi koji imaju psihiCke "nas. 

tranosti" (sumornosr, zatvorenost, neodgovarajuce rasudivanje) 

tokom zivota ne postaju "potpuni" sizofrenici i ostaju na com nivou. To 

SU sizoidi. 

Za sizofrenike i sizoide karakteristiena je nepovezanost rasudivanja 

i visokoparno nametanje svojih stavova ka0 svetskih otkrica. Na 

primer, jedan covek, koji je posebno dosao iz daJeka, pohvaJio se svojim 

"grandioznim otkricem" da je Dog jedan (iako je ro opsrepoznato!) 

i molio je da se to saopsti u Ujedinjenim Nacijama. Drugi covek me je 

molio da ne pisem vise o problemima univerzuma, jer ga to toliko 

uzbuduje da bi se moglo desiti da side s uma (iako se kod njega, 

ocigledno, to vec dogodilo). 

Svim slienim ljudirna, sa kojima sam morao da razgovaram, 

postavio sam sledece pitanje: odakle vi to znate? To pitanje bi ih iznenadilo 

i nikako na njega nisu rnogli da odgovore. Svi oni bi hteli jedno 

- da iin se bezuslovno veruje. Ali ... rako ne ide. 

Medu sizofrenicima i sizoidima sreo sam prilican broj "kontaktera". 

Jedan od njih je u snu video kosmiCki brod kojim su pilotirali ljudi 

nalik na naseg hipotetickog Atlantidanina. Dnrgi je imao viziju da SU 

ga posle kontakta sa Visim Umom uputili u peCinu, gde je komunicirao 

sa Jjudima raz.nih civilizacija u stanju samadija. Treci je takode iinao 

relc_patski kontakt sa drevnim ljudima u pecnama itd. 

Sizoidi ponekad osravljaju utisak veoma pametnih ljudi. Ali, kasnije 

postaje jasno · da oni nisu sposobni za nauenu analizu, logicko 

sredivanje i obazrivo sakupljanje onjenica; oni se rukovode nekakvim 

dubokim osecanjima, koja se kod njih javijaju pri susretu sa neCim 

neobienim i sizoidi iskreno veruju u ispravnost svojih osecanja. 

S materijalistiCke taCke gJediSta sizofrenici i Sizoidi SU bo)esna j 

nenormalna pojava. A n1ozda mi, obieni ljudi, nc razumemo sizoide. ,!>J.: 

·~·· 

Mozda SU sizoidi - duhovno napredniji ljudi? ~. 

Prema podacima religije, po manvantariCkom ciklusu, covecanstvo .~ 

je vec preslo krajnju ta&u razvitka marerijalnog principa u coveku i '.:~ 

pocelo da se uspinje ka razvitku duhovnog. To jest, sad9 se odvija '. j'( 

evolucioni proces razvitka duhovnog principa u coveku. Ali, svaka :! ~ 

._,. 

. -. , 

• • 

., 

, • 

'• 

.,-:- 

pa Ii verujem u ovo ~ro sam napisao? 291 

. 

evolucija ima svoje neuspehe, svoje evomovitosti. Mislim da su 

sizofrenici i sizoidi takvi "neuspesi" evolucionog procesa razvitka 

duhovnog nacela u coveku. Kod njih zapravo postoji duhovno nacelo, 

ali je ono u opadanju, ne donosi korisr. Te "zrrve evolucije" sposobne 

su da osere nesto duboko duhovno, ali ne mogu da shvate smisao i 

znacaj coga. 

Na evolucionom planu SU sizofrenici, kako meni izgleda, slicni 

bolesnicima koji pate od progresivne kratkovidosti. Danas se u sveru 

odvija evolucioni proces rekonsm.ikcije ljudskog oka prvenstveno za 

gledanje na blizinu, koje je korisnije u savremenim uslovima, jer 

kratkovidi covek bolje vidi iz blizine. Ali, kod nekih ljudi krackovidost 

ima progresivni karakter, rj. svake godine njima se povecava dioptrija. 

To je vec bolest koju treba leciti. Oni su, verovarno, takode svojevrsne 

"irtve evolucije". · 

Moguce je da ce nekad ljudi na5e civilizacije rakode dostiCi onakav 

nivo duhovnog razvoja kakav su imali Atlantidani I Lemurijanci, ali se 

mi danas cesce srecemo sa zrrvama evolucije u vidu sizoida i !izofrenika. 

I samo posebni pojedinci, kao izuzetak, imaju visoke duhovne 

sposobnosti. 

Duhovno napredni ljudi 

Poslednja poruka "SoHm", kao sro sam vec rekao, prekinulaje vezu 

ljndi nase civilizacije sa Univerzalnirn informacionirn prostorom 

(Onim Sverom) i pred ljude postavila neophodnosc samospoznaje. I 

samo pojedini ljudi imaju si;>osobnost da se usklade sa frekven.cijama 

Univerzalnog informacionog proscora i odatle dobijaju znanja. Ti ljudi, 

kao sro je poznato, nazivaju se posvecenicima. Ima dosta primera 

Posvecenika: neki Istoeni UCitelji, E. P. Blavacka, L. N. Tolstoj (kako 

smatra Sai Baba), E. Rerih, A Bejli i drugi. 

Potpuno je opravdano pitanje: moi.e Ii se verovati come sto govore 

Posvecenici? Za nas je to pitanje i1nalo poseban znacaj, jer smo nase 

logi&o rezonovanje zasnivali u velikoj meri na podacima dobijenim od 

Posvecenika. Oruda je pitanje: "Verujem Ii ja u to sro sam napisao ?" u 

velikoj meri identieno sa pitanjem "Verujem Ii ja u inforll}acije dobijene 

od Posvecenika?"

292 SVET JE SLOZENUI !\'EGO STO MlSLIMO 

Hajde da, na prime1; porazgovararno o E. P. Blavackoj, na koju san; 

~e cesro pozivao. Otkud njoj takva ogrornna znanja? To piranje nije 

t~teresovaJo same mene. Tako je A N. Stepanov iz Samare napisao 

p1smo, u kome je izneo podat:ke o zasedanju Londonskog dn1srva 

istraZivaca psihe. Pokazalo se da je Clan tog drustva po irnenu 

Hodzson, bio upucen u Rusiju da bi prouoo "fenomen Blavacke". 

Uvod, koji je napisao sam HodZ.son, glasi: "Elena Blavacka je najobrazovanija, 

najosrrournnija i najinteresantnija prevarantkinja na sveru". 

. Je Ii. to istina? Naravno, londonska naucna drusrva, ukljueujuCi i 

ovo koJe smo pomenuli, veoma su posrovana u sveru. Ali, sto vise 

?osrov3:11ja u7iva ovo ili ono drustvo, to vise njegovi clanovi pa

294 SVET JE SLOZENUI NEGO ~TO MISLIMO 

Zlatna sredina 

Ubeden sam da zlatna sredina mora nao mesto u procesu naucne 

analize i priinanju materijala. Informa

296 SVET JE SLOtENUI NEGO ~TO MISllMO 

·~ ; 

.-~·'· . ' 

~·: 

...... 

Genofond covela11.srva (crtei aucora) 

izvorima ni u drugoj literaturi. Ali, stice se utisak da je pivobitni 

Genofond covecanstva bio izgraden upravo u to vreme, jer smo 

sakupili dosra podataka da u savremenorn Genofondu covecanstva ima 

i Lcmurijanaca. To su ljudi ogromnog rasta, koji se, prema infonnaci· . 

jama koje potieu od Posvecenika, ne nalaze samo u peCinama u scanju 

samadija, vec cine i osnovu zagonerne zemlje Sambale. Ali, o come 

kasnije. 

U vreme civilizacije Arlantidana, Genofond coveeansrva popunjen 

je Atlantidanima, a ljudi nase civilizacije SU mogJi da popune taj fond, 

kako se nama Cini, jedino u ranijim etaparna. razvoja, pesto je delo· 

vanje pos!ednje poruke "SoHm" dovelo do postepene degradacije 

"treceg oka", koje je tako neophodno da bi se uslo u stanje samadija. 

Odatle sledi da je Genofond covecanstva, koji u sebi cuva pred· 

~tavnike oi poslednje rase covecansrva (Lcmurijance, Atlantidane i 

ljude nase civilizacije) veoma drevna pojava. na Zemlji, koja se proteze 

na period od nekoliko miliona godina. QCigledno je da je samadi tako 

savrsena tvorevina prirode, da dopusta ocuvanje ljudi rokom cako 

dugog perioda. Nijedan od religioznih poslenika sa Istoka koji narn je 

govorio o samadiju nije nam rekao daje samadi ogranicen u Vfemenu. 

~ 297 

~;; oa Ii verujem u ovo ~to sam napisao? 

ti.;. Po com pitanju, u lireraruri jc moguce naci direkrna ukaziv~ja ~a 

Yf osnivanje Genofonda coveeanstva na Zemlji. Po E. P. Bl~~ackoJ, to JC 

~ bilo uonjeno po naredenju Ahura Mazde -. rvor:~ 1_nate~Ja~og _svera. 

t •'Ahura l'v1azda je naredio Iimu - duhu ~~~IJe, k?!1 ~1~1.boh:uJe °'. r~se'. 

:.! da naCini Vara (ili "ogradeno mesto" 1h sklad1ste 1~1 Ar?1a) CitaJ~Ci 

¥. . knjigu E. P. Blavacke, moze se shvatiti da imenom 'Var ona n~z1va 

~ mesta za samadi, rj. mesto Genofonda covecanstva. Au;or uka~u~e da 

•i, 

je Ahura Mazda naredio da se u Vara donese sen1e mus~ araca 1 zen~, 

f koji su izabrani iz redova najveCih i najboljih, a ~ak?de 1 semena .s:'1h 

~ .- •· ZJVO 0· nJ ·a, 

da bi' se ona ramo euvala sve dok ljud1 bu du boraVlh u . 

t "V~:z "Genofond covecanstva" smo predloZili ~i. 

Ni~~d. i ~ig~e 

~ nismo culi raj termin. I uprkos come, scve lame, gunu, svam1 1 ljud1 .. k0Je 

?' je bile moguce smatrati Posveeenicima, 'prilikom razgovora :a nJima, 

' savrseno SU shvarali sta zapravo mi nazivamo Genofo_dom coveeans· 

• tva. Stekli smo urisak da oni ne san10 da naprosro znaJU za Gen.ofo~d 

~; eovecansrva vec i da koriste isti rakav izraz. Na direktno p1tanJe: 

' "Posroji Ii G'enofond covecanstva?" - u v~Cini slucaj ~va. oni SU odgo· 

;; varali porvrdno. Proizilazi da je za te IJud.e p~stOJ~Je Genof~nda 

~. covecansrva pojava razumljiva sama po .seb1. Ali, on1 su neprekidno 

i: naglasavali najvisu rajnost i sverosr re poJave. 

~. . Kao pocvrdu ovog sto smo rekli, naves~u odlo1_nak mog razgo~~~a 

\f sa poinenutim ruski1n religioznim poslerukom · 1gumanom · kOJI Je 

{ izvor svojih ogromnih znanja nan:ao "vods~~m". .. .. 

'. . Dragi igun1ane, mi s1no dosh do zaklJucka da na ZemlJl postOJI 

. Genofond covecanstva. Sta Vi mislite 0 tome? . 

. Da Genofond coveeansrva postoji. To je objektivna srvamost I 

' 

i: neophodnost - odgovorio je iguman. 

- Orkuda Vi to znate? 

· Im= vodsrvo. 

- Da li Ste ikad ikome pricali 0 Genofondu covecanstva? 

- Ne. 

· Z asro. v. ? 

· c1· · 

. A zasto bi co Jjudi crebalo da znaju? To je isuvise sveto. LJu 1 n1su 

sazreli da shvate ulogu Genofonda coveeansrva. 

. A kah"Va je uloga Genofonda covecanstva? . .· 

. Da oeuva Zivot ljudi na Zemlji · odgovono'je 1guman. 

•

I 

I 

298 SVET JE SLOZENIJJ NEGO STO M!SL!MO • .' . 

. Od cega se sastoji Genofond covecansrva? 

. Njegovu osnovu cue Lemurijanci. Ima i mnogo Atlantidana. Ali, ..,. 

uloga Atlantidana, iako ih ima vise, znamo je manja od uloge f 

Lemurijanaca. Ako Genofond covecanstva zatreba, upravo ce ~ 

Lemurijanci spasti covecanscvo, zato StO SU oni najrazvijeniji ljudi na ~ 

Zemlji. 

- Asta je sa ljudima nase civilizacije? ~f" 

. Oni takode delimieno ulaze u sastav Genofonda covecanstva, ali i~: 

je njihova uloga 1nala. Nasa civilizacija je corsokak, ona je neuspeh ~ 

antropogeneze. Ljudi nase civiliz.acije su neduhovni, zli, oni nisu za · 

Genofond coveca."1stva. ,, 

- Drugim recima, takve t: Genofond ne uzimaju. Usudio bih se da 

pretpostavin1 da su u osnovi samo drevni predstavniisao? 299 

Ali. znacaj Genofonda covecanstva ne svodi se samo na oeuvanje 

ii,'Oca na Zemlji, vec se on koristi i da bi se razvoj covecansrva usmerio 

u pravcu progresa, pomocu proroka. Ko bi mogao da kaze da je 

uloga Bude, Isusa, Muhameda, l'vlojsija, nebitna u iscoriji covecanstva? 

Niko. Svaki od tih proroka i:zvrSio je tako ogroman uticaj na ljude da 

se covecanstvo cak podelilo po principima karaktera delovanja tih proroka 

- musimanski svet, budisticke zemlje ... 

Ja prakticno vise i ne sumnj

300 SVET JE SLOZENIJI NEGO STO MlSLll-.10 

mnogo, a u svakoj od njih nalazi se dosta ljudi u stanju san1adija). I 

uprkos ton1e sto SU u Genofond covecanstva birani najbolji Jjudi raznih 

civiliz.acija (ciste duse, potpuno zdravi), ocigledno je da nisu svi oni 

mogli da u punoj meri ispune poverenu im veliku ulogu .• isuvise je 

teska bila ta misija i isuvise su nepogodni bili uslovi na Zern!ji prilikom 

ponovnog pojavljivanja u fiziCkom zivotl! (nije bilo pogodne klime, 

pogodnih aparata, pogodne okoline itd). Zato nisu svi oni mogli da to 

izdne i _da pobede otpor korsitoljubivih i tastih Jjudi, radi kojih su se i 

pojavili na Zemlji,

302 SVET JE SLOZEi'IUI NEGO STO MISLIMo: • . 

..... ~ ...... 

nlnogo toga sro jc u njim napisano vec danas moze objasniti iz per-;'-:} 

spektive psihoencrgetskog pristupa. :~. 

I tako, zakljueujuCi nasa raz..'Tlisljanja o znacaju Genofonda -~' 

covecanstva, moie se reo da on igra dvostruku ulogu, i to: -~ :~ 

- Genofond covecanstva je garant produietka iivota na Ze:nlji --~ 

- Genofond covecanstva je sklacliste znanja raznih civilizacija, iz ,l;_ 

koga periodieno izlaze predstavnici ove iii one civilizacije da bi postaJi ·~ 

proroa. ·· 

UzimajuCi u obzir dvostruku ulogu Genofonda covecanstva, trebalo ".'!'' 

bi zapaziti da je veliki broj ljudi koji su u njega usli diktiran pre svega 

ulogom ocuvanja Zivora na Zemlji, zato sto je, da bi se proizvelo 

covecanstvo, po geneti&im zakonima nuino imati dovoljno veliki broj 

raznolikih ljudi. Ali, analiza dosrupne literature nam je pokazala da u 

istoriji raznih civilizacija jos nije bilo slucaja potpunog unistenja ljudi 

koji iive na povrsini Zemlje. Zato najverovacnije Genofond covecanstva 

jos nijednom nijc bio upotrebljen za obnavljanje C:itavog covecanstva 

na Zemlji. Dosada je Genofond coveeanstva bio upotrebljen sarno 

kao izvor za pojavu proroka r

304 SVET JE SLOZENIJI NJ'.GO STO MtSLIMO 

Nasa ci"ilizacija ima vdiki broj Posvecenika i visokoduhovnih ljudi. A 

oblasc Zemlje, koja ukljueuje lndiju, Nepal i Tibet rnoguce je smatrati 

duhovnim centrom nase civilizacije, zato sto je tamo razvijen kult 

duhovne spoznaje coveka, u obliku skola mcditacije, skola samadija, 

joge i slieno. Duhovni razvicak koji se neguje u tim zcmljarna, cak i na 

sten1 materijalnog blagostanja, ne dozvoljava da se zaborave osnove 

psihoenergetskog ostvarenja coveka u uslovima dclovanja poslednje 

peruke "SoHm" i u budufuosti ce, oagledno, biti osnova za popunjavanje 

Genofonda covecanstva ljudima nase civilizac:ije. 

Lemu1ijanci, koji po nasem rniSljenju ulaze u sastav Genofonda 

covecanstva, igraju u njemu kljuenu ulogu. To je odredeno pre svega 

time sco su oni najrazvijeniji Jjudi i u uslovima Zivoca na povrsini 

Zemlj~ mogu svrsishodnije i racionalnije obnoviti Zivor na Zem;ji. 

Sposobnost Lemurija.naca (po nasem misljenju) da dematerijali:.:uju i 

materijalizuju fiziCka rela moze im omoguCiti da u posebno losim 

uslovima za zivor na povrsini ZemJje odlaze u "podzemna prebivalista" 

i ponovo se vracaju iz njih. 

Psihoenergetska barijera samadi-pecina 

Recenica, koju su nan1 govorile lame, "Kamen za njih nije prepre· 

ka", odnosi se, ocigledno, na Lernurijance iz Genofonda covecansrva, 

posto su oni u stanju da pornoeu demarerijalizacije pro! aze kroz 

kamene prepreke. Zaro lcmu1ijanski deo Genofonda covecanstva mora 

da bude najbolje sakriven, ro jest, da se nalazi iza kamenih ploca. 

Lcmurijanci Genofonda coveeansrva ocigledno saanjavaju osnovnu 

vezu Genofonda sa Sambalom, ro jest, nepomicni poput kamena 

Lemurijanci pomoeu telepatske veze konraktiraju sa podzemnom civi· 

lizacijom Lemurijanaca Sambale zasnovanom na tehnologiji. Detaljnije 

cemo 0 tome govoriti kasnije. 

Upravo Lemuiijanci Genofonda coveeanscva bi trebalo da budu 

vodeci u njemu i na neki nacin njime upravljaju. Jzraz koji korisre 

lame, "On", odnosi se, svakako, na Lemurijance, koji mogu da dopusie 

iii ne dopuste pristup u samadi-peCinu. . 

Po mom miSljenju, Lemurijanci Genofonda covecansrva predsravl: 

jaju najdragoceniji deo Genofonda covecanscva, zato sto SU oni 

proizvod najrazvijenije civilizacije (hiljadu puta razvijenije od na~e). 

I . ., 

. . 

., • v • ? 305 

, ; Oa Ii verujern u ovo sro s3 m nap1sao 

·Zaro ce oni bici porrebni sarno u krajnjem sh~caju, ~ad.a napori A?an 

. "ridana i ljudi nase civilizacije ne budu delovah, kao sco JC to, n.a pnn1er, 

~ bio slucaj prilikom pojavljivanja Bonpo·B.ude pre 18.01.3 god1na. 

;/ Telo Lemurijanaca iz. Genofonda covecans':'a, !

'· 

306 SVET JE SLO~ENUI NEGO STO MISLJ:>.to " 

Kao sco smo vec rekli, Genofond covei':anscva je smesten u~ . 

peanarna, piramidarna, a moguce i u dubokim slojevima vode. Ali.. _ 

konkretnije rnozemo govoriti jedino o tome da je Genofond coveCa.ns: 

tva prevashodno smesten u samadi-peCinama. l_ 

1: 

. ' 

One, po nasem misljeaju, imaju tri oblika: 

1) Samadi pecine samo sa Jj udima prethodnih civilizacija: :. · 

a) Lernurijanske samadi-pecine 

b) Atlantidanske samadi-peCine 

c) Lemuro-atlantidanske rnesovite samadi-peane 

2) Samadi-pecine samo sa ljudin1a nase civilizacije (arijevske 

samadi-peCine) 

3) tvlesovite samadi-peone Oemuro-atlantidansko-arijevske samadi-peCine) 

' .. . ~ · 

Moze se misliti da je ovaj poslednji tip peCinc preovladujuCi, jer 

dopusta najelasticnije koriscenje predscavnika Genofonda covecanscva 

u skladu sa uslovirna zivoca na Zemlji. 

Sarnadi pecine druge vrste (arijevske) tesko da rnogu bici 

clugoveene, jer je pitanje da li u njin1a postoji psihoenergetska barijera. 

Arijevci, kako sn10 saznali od lan1a, nastoje da udu u duboki san1acli 

upravo u onirn peCinarna gde ima Lemurijanaca i Atlantidana, 

prelazeCi psihoenergetsku barijeru koju oni stvaraju. 

Podzemni svet Genofonda covecanstva zasticen je, kao sco smo vec 

rekli, psihoenergetskom barijerom. Bez nje bi Genofond coveanstva 

bio dosrupan uljezima. Pojavljivanjc uljcza nosi sa sobom rizik ne 

toliko zbog njihovih moguCih zlih namera, iii neumerene radoznalosti, 

vec zato sto torziona polja tih ljudi rnogu da naruse scanje samadija. 

Mi zamisljamo rnehanizam psihoenergetske barijere kao neku vrstu 

hipnoze na daljinu. Isto tako se javlja pitanje · kako covek u stanju 

sarnadija, sa zaustavljenom razmenom macerija u glavnom ri1ozgu, 

moze da prouzrokuje tako sna2no psihotropno dejs~o? Mislim da se 

~ 

ne ro pitanje moze odgovoriti picanjcm · a zar se Zivot u suptilnom ., 

svetu (Onaj Svec) rnoze odvijati bcz energetskog potencijala? Svakako 

da ne. Na zalosc, danas je energija suptilnog sveta naucno slabo 

proucena i uvek narn je nekako zagonctna. Ali, ispoljavanja re energi· 

je stalno vidimo u svakodnevnom Zivoru u obliku fenomena tibecanske 

medicine, vaneulnih dejstava, energetskih vampira, ·energetskih 

1 

davalaca, pozitivnoj iii negativnoj auri nad nekom zemljom itd, i sl. 

pa Ii verojem u ovo ~co sam napisao? 307 

sravise, svi opisani Zivoti prethodnih civilizacija svedoce o tome da 

su one koristile prevashodno suptilnu energiju (letenje kroz vazuh 

pmOCu mantri, prenOS teskih predmeca pornoCu "rreceg oka" itd.), a 

tO je moC kojaje, kako je rekao Vee po1nenuti posJenik, visa Od energije 

fizickog sveta. Oruda proizilazi da je Clelovanje psihoenergecske barijere 

samadi-peCina delovanje energije suptilnog sveta. · 

Gradanin Ufe Marat Fathlislamov, koji se bavi proucavanjem sliC.nih 

problen1a, ispricao mi je misljenje jogija o tom pitanju; oni u stanju 

cransa u oblasti samadi-peana vide takozvane asure. Te asure su 

zastitne susprance suptilnog svera, koje irnaju oblik punoglavca sa 

repom. Prilikom pojave nekog uljeza, re asure se aktiviraju i isisavaju 

energiju coveka, izazivajuCi osecanja srraha, uznemirenosti, ljurnje, 

g ~ avobolju i slabosc. Posebni ljudi koji meditiraju u stanju su da srupe 

u koncakr sa asurama. Zaro se u svim izvorima isroC.nih religija (na 

primer, kod Lobsanga Rampe) mogu nao iskazi o tome da niko osim 

Posvecenika ne moie da vidi ljude u sranju samadija. Energija duse, 

energija suptilnog svera ce se to1ne suprorstaviri. 

A ipak, ako govorimo da se psihoenergetskon1 barijerom srunadi 

pecina upravlja pomocu energija suprilnog sveta, svakako da neko 

mora da tu energiju usmerava u oblasr samadi-peCina. Ko je raj 

"11eko"? Na ro rnogu postojati dve varijanre odgovora: 

· bruijerom se upravlja pomoeu energije dusa ljudi u stanju samadija 

- barijerom upravlja Sambala 

RazmisljajuCi o prvoj varijanti, serimo se mehanizma dubokog 

samadija, koji je opisan u navedenim razgovorima sa larnama i svamijima. 

Duh coveka u dubokom samadiju nalazi se, kao sco znamo, na 

Onom Sveru i spojen je sa fizickim rel om rakozvanon1 "srebmom niti". 

l\1oie se rnisliti da energija calasnih oblika zivotsi na qnom Sven1 kroz 

ni "srebmu nir" moze da se spusti na Zemlju i ispolji svoj uticaj u 

oblasti samadi-peana. Dn1gin1 reC:irna, duh coveka u samadiju, kroz 

kanal koji se naziva "srebma nit", rnoie nadgledati svoje relo i okolni 

prostor i ispoljavati psihicko dejsrvo na nezeljene posetioce samadipecine. 

Nije uzalud E. Blavacka pisala da su samadi peCine "zasticene 

Cira vim Vojskama Duhova ... " Ocigledno je ona irnala u vidu da svi ljudi 

u dubokorn samadiju u pecini rnogu da sazdaju zastitnu barijeru 

pomoeu svojih duhova. · 

Duh coveka u sa.inadiju nalazi se na Onom Sveru , cj. drugoj prostomo-vrernenskoj 

dimenziji, u kome i .Zi"i talasni oblik zivora Onog

308 

SVET JE SLOZEi"IUI NEGO STO MISL '' 

~ve~a. "Srebrna ~t" je odlika coveka u stanju sarnadija i ona ga razhkuJe 

od n1nvog coveka. Pomocu te "srebme niti" duh moze da nade 

~:oje konzervirano fiziCko telo, i ponovo usavsi u njega, vrati ga u 

ZJVO[ na zemJji. AJi, prirodaje nacini!a COVeka tako da SVaki UVOtni element, 

bio to fizicki organ iii talasna struktura, nikad ne ispunjava 

samo jednu funkciju · kao po pravilu, irna dve funkcije. Zato se moze 

smatrati da "srebrna ni t" takode irna dvostruku funkciju - funkciju veze 

duha sa svojim fizickim telom i funkciju zastite svog fizickog tela 

pomofu energije Onog Sveta. 

Sto se tice uloge Sarnbale u pornenutim psihoenergetskim batijeran1a 

samadi-peCina, nju takode ne smerno zanemativati. Sambala, kao 

posebai1 oblik podzemnog Zivota na Zemlji, koja se prvenstveno koristi 

fenomenom "materijalizacije-dematerijalizacije" Lemurij.anaca koji su 

otisli pod zenilju, pozvana je ne sarno da oeuva stat11s najvise Jemurijske 

civilizacije na Zemlji, vec i da ocuva najsvetije el~n1enre 

zen1aljskog Zivota. A najuzviseniji element ·zivota na zer.Jlji je . 

Genofonp covecanstva, kao mesto gde se cuvaju ljudi tri osnovne 

zemaljske civilizacije, kao zalog veenosti proslosti, sada5njosti i 

buduenosti. Zaro podzemnc. carstvo Sambala, oCigledno, drli pod 

.. " 

. 

~· 

·~ 

,. 

03 

Ii verujem u ovo ~co sam napisao' 309 

budnim nadzorom podzemni Genofond covecanstva, zasticen od bura 

· rarova na povrsini Zemlje debeiin1 slojem Zemljine kore. 

1 

Moze se srnatrati da su ljudi San1bale, Cije je osnovno prebivaliSre 

zeinlja, a ne Onaj Svet, u stanju da koriguju energetski potencijal 

duhova ljudi u samadiju i naane psihoenergersku barijeru samadipecine 

osmisljenijom, vbolje zasnovanom iv nepr.obojnom. !:I i~~ 

isl

" 

310 SVET JE SLOtENUI NEGO ~TO MlSL . 

, 

adeptima naz.ivali oduhovljene sranovnike Isroka, a drugi - ljude. 

stanju dubokog sarnadija. I eek na kraju sarn shvatio da se adep · \ 

nazivaju ljudi koji su u stanju da udu u stanje samadija, ali se pod · 

irnenorn podrazumevaju dva tipa samadija: 

- ljudi u stanju sarnadija u kome telo prelazi u kruneno-nepokreinc; 

stanje, a dusa kornunicira sa Onim Svetom, ne gubeCi vezu sa tel · 

(tj. scanje obienog dubokog samadija) 

- ljudi u stanju samad.ija kada dusa komunicira sa Onirn Svetom, 

telo osraje u uobieajenorn stanju, nastavljajuCi da funkcionise u 

fizi&orn svetu (t

. . 

312 SVET JE SLOZENJJI NEGO STO MISL!M~ 

umiruoh celija novim, bilo bi moguce postiCi gotovo beskon v .- 

b 1· d k .,, acnu'- 

0 novu JU s og organizma, uz ocuvanje mladosti i zdravlja stotin · 

i hiljadarna godina. 

aina 

Isto tako je poznato da visokodiferencirane ce]ije (celije moz ., . 

V • v V •V•' ) • &a.- 

rnrezi:ija~;> srcano? m1s1ca nemaJU sposobnost regeneracije i'. 

fu~kciorusu ~-org~zmu sa~? toko~ svog Zivo~og ciklusa. Da lije to: 

tacno? IstrazivanJa poslednJih god1na (La Vail, Faktorovic, 1991.) 

pok~~a SU da C~ i take visokodiferencirane CeJije kao sto SU ceJije . . 

mreznJace pokazuJu sposobnost za regeneraciju pod uticajem takoz: :. . 

vanog faktora rasta fibroblasta. Njega stvaraju regenerisuce celije. -~ 

Regenerisuce (rasruce) celije! Odatle sledi, ako bi se pokrenuo proces· ::! 

regeneracije bilo kojih celija, pomoeu hemijskih agenasa (faktora ',~ 

rasca) bila bi izazvana i regeneracija dn1gih celija, ukljucujuCi i '.;~ 

visokodiferencirane. · ~ 

Ako je moguca regeneracija visokodiferenciranih celija organizma :?.¥~ 

~ . . ' :··~ 

moguc Je 1 proces neprekidnog obnavljanja celija ljudskog organiz1na. ·~~ 

A to je put ka dugovecnosti i veenoj mladosti. .,:.:; 

--~ 

Kako polcrenuti sistem neprekidnog obnavljanje celija organizma? ~ 

Adepti to postizu delujuci meditacijom na svoje biopolje. Da Ii je to ''[: 

moguce postici kod obicnih ljudi? OCigledno, nauka ce brLo doCi do -: 

toga .. A vec odredene moguC:nosti obecava uvodenje aloplanta u + 

akupunkturne taCke organizma. Stimulacija regenerisanja normalnih " 

celija organiznia trebalo bi da pozitivno deluje na covekovo biopolje i 

izazove proces obnove celija. Nadu daje takcide i ozracenje organizrna .r 

biopoljem rnladih rasn:Cih organizama ili biljaka. Eksperimenti su vec ·~· 

poceli. ~1 

'"2: 

.. "" 

Pecine i pirarnide 

Kakve su peC:ine pogodne za samadi? P. Nilajam (1993.), opisujuCi ~ 

Gufa-asrarn, primeeuje da samadi-peCina mora da bude suva. Svami @. 

Dararn je ukazivao da: SU samadi-peCine smestene visoko u planinama ;.;, 

~ 

na granici snega, gde je vazduh veorna Cist. Bonpo-larna je govorio da 

~i. 

SU samadi peCine Sakrivene od Oaju radoznalaca. :,~~ 

.~., 

U ~-vetu ima veoma mnogo pecina. Ali, neke grupe pecina su poseb- .! 

uo privlaene za samadi. Marat Farhlislamov je dao podarak da u Indiji 

j 

·~ 

u oblas~ grada Badrinata postoji Citava "peCinska zemlja jogija". 

oa Ii ven1jem u ovo sco sarn na.pisao? 313 

Nedaleko od tog mesra nalazi se "Visnuov crag" otisak ogromnog 

('.ovecijeg stopala Sa ravnim rabanom. 

Posvecenik Lobsang Rampa piSe da su samadi-peCine srnestene 

prvenstveno na Tiberu, Himalajirna, Egiptu, Jumoj An1erici i na jednom 

mestu u Sibiru. On cak pise da su mnogi hrainovi sagradeni na~ 

san1adi-peCinama. 

Moze se naci prilican broj svedocansrava o tome da su pirarnide 

rakode mesto gde se nalazi Genofond covecanstva. 0 tome SU govorili 

indijski svarniji i tibetanske Jaine. E. P. Blavacka je pisala da se adepti 

crece, cecvrre i pere rase nalaze u podzen1nim prebivalistirna pod 

gradevinama u obliku piramida. 

Ultrazvucnim ispitivanjem je usranovljeno da pod pirarnidan1a 

zaista posroje praznine. Ne ukazuju li pirainide na n1esto gde se nalazi 

Genofond covecansc\ra, smesten u ruparna ispod piramida? To se ~e 

moze iskljuoti. U krajnjem slucaju, hiporeza o nameni pirarnicla da 

euvaju Genofond covecanstva verovatnijaje od posrojeceg objasnjenja 

uloge piramida kao astronomskih gradevina iii grobnica faraona. 

lvlonumenralnost, na primer, Keopsove piramide zaprepascuje; 

gradenje tak-vog zdanja od blokova teskih 50 tona za savremenu 

gradevinsku tehniku nije moguce. lv1onumenra!nost te gradevine n1ora 

biti uskladu sa svrhom njene izgradnje; a sta moze bi ti velicanstvenije 

od Genofonda covecanstva' 

Po recima E. P. Blavacke, egipatske piramide SU bile sagradene pre 

70-80 hiljada godina, a ne pre 4·5 hiljada godina (po n1etodu 

radllougljenika). Ako se n1oze vero.vati podatku koji saopstava 

Blavacka, onda su egipatske piramide n~jverovatnije izgradili 

Atlantidani Platonovog ostrva, kotisreCi psihoenergersku rehnologiju 

gradnje (selimo se kako Nostradamus opisuje da su Atlantidani gradili 

. piramide pomoeu usmerenog delovar1ja na gravicaciju "treCim'okon1"). 

Atlantidani sa Platonovog ostrva su, kako je poznato, imali .bliske 

odnose sa egipatskom civiliiacijoni. 

Posle propasti Arlantidana sa Plaronovog osrr.ra, pre 11.000 godina, 

(usled udara komete Tifon) na misre1ije i okultne nauke (kako tvrdi 

Blavacka) bio je bacen veo duboke tajne. Da Ji je moguce da se to protu1naci 

kao sakrivanje ce·nofonda covecanstva izazvano kritienirn sta: 

njem CO\'.ecanscva kao posledicorn kosn1icke katast;rofe? To se takode 

ne moze isk.ljuCiti.

,, 

.' 

I . 

314 SVET JE SLOZENIJ! NEGO ~TO 1.-![SL!Mo .. ; . 

Povezano sa tim, izgled unutrasnjosti piramide egipatskog faraon ~· ;: 

u celini lako dostupne okolini, rnogao je biti jedan od elemena~ .I,. 

~as~anja, koji odvlaci pamju od glavne tajne, kojaje sn1estena is~ ~r 

p1ram1de. ,ji · 

Mozeri:-o ,?a pretp~stavimo da su Atlantidani sa Platonovog ostrva, 'f.' . 

posmacraJUCt kreranJe planera 1 kon1era, odavno pretpostavljali fi.' 

rnogucnost svoje propasti usled kosmicke kataklizme. Zaro su oni ·~ 

unapred poceli izgradnju monumentalnih gradevina (pirarnida) sa ·~~ 

podzemnim hramovirna, u koje su poceli da silaze predstavnici njihove ·""17'· 

ci\~lizacije, i ru ulaze u stanje san1adija. Oda tie sledi da je pod piramidama 

(egiparskin1, a svakako i meksickim) rnoguce naci Atlantidanesa 

Platonovog osnva u san1adiju (to jest, poslednje Atlantidane na Zemlji 

koji su se spasli od sveopsteg potopa). 

Ali, ta pretpostavka ima jednu slabu tacku - ulazi u podzemne 

hramove pocpuno su sakriveni i nalaze se duboko pod zemljorn. Kako 

ce Atlantidani izaCi odatle? OdgovarajuCi na to pitanje, moz.en10 se 

setiti laminih reci 0 ljudirna prethodnih civilizacija: "Kamen za njih 

nije prepreka!" I zapravo, psihoenergetsko delovanje na gravitaciju 

(setite se grade.nja piramida, po Nostradamusu) n1oze da na za nas 

cudesan nacin or.k.iije izlaze na povr$inu zemlje. 

Da Ii je egipatski faraon bio rnrtav? Ili se, rnozda, nalazio u stanju . . . . 

samadija? Takvu precpostavku ne rnozerno u potpunosti iskljuciti, 

rnada se posle izvlacenja iz grobnice i premesta.nja u muzej murnija 

egipatskog faraona pocela raspadati. Ako mislimo o torne da se egi· 

patski faraon do izvlacenja iz grobnice nalazio u stanju samadija, · 

pron1ena ternperature (tj, prornena temperature od +4° C na sobnu 

ternperaruru) mogla je dovesti do narusavanja stanja samad~fl i 

propasti njegovog tela. -~ · 

Ne mogu se iskljuciti ni druge precpostavke o pokusajima drevnih 

Egipcana da dostignu sranje samadija na vestacki naon. Oni su o 

sainadiju znali od · svojih ~useda Atlantidana sa Platonovog osu-va, •. 

znali su za ulogu piramida. Ali, moguce je da je postizanje dubokog 

sarnadija za njih bilo tesko. Pokusavajuo da dostignu samadi 

Vestackirn putern (pOmOCU hemikalija j SJ.), bni SU verovaJj da Ce riji· 

hovi faraoni oZiveti. Zato su pored njih ostavljali predmete za svakodnevnu 

'upotrebu i dragocenosti. 

,· 

pa Ii verujem u ovo sro sam napis~o? 315 

Prirodno, 1ni ne mozerno da poreknemo £akode i posrojecu pretposravku 

da je telo urnrlih faraona balsarnovano - uzgred, tajna tog 

balsan1ovanja do danas nije otkrivena. 

Koja je od tih pretpostavki racna? Tesko je odgovoriti na to pitanje. 

Neophodno je dodatno proucavanje pirarnida i mun1ija faraona iz perspektive 

ideje o samadiju. 

Ali, pri svernu tome je oagledno da je neophodno da se prema 

piramidama i slicnim drevnim spon1enicima pazljivo odnosimo. 

Nemai:'ki nauenik Rudolf Ganrenbrink uputio je u jedan od uskih prolaza 

piramide n1ini-tenk snabdeven video-sistemom. Tenk je presao 

procep i dosao do kainenih vrata, iza kojih je nauc.nik precpostavljao 

da postoji zivot. Sada se on sprema da opren1i renk vojnim laseron1, da 

bi prorezao orvor u vratin1a i usao kroz njih. A ako se iza vrata nalazi 

covek prethodne civilizacije u stanju sainadija? Psihoenergec:ska barijera 

tesko da ce delovati na vojni laset; a stanje samadija bice 

v 

nm rseno. 

Nasa radoznalosr nije toliko vredna! Drev11i covek nije usao u sarnadi 

i proveo u njen1u hiljade i milione godina da bi udovoljio nasoj 

radoznalosti. Naucna radoznalost je pokretac napretka, ali nauenik 

oije Bog, da grubon1 n1ehaniCkom n1kom zadire u bozansko stvaranje. 

Zar nije drevni covek ulazio u stanje samadija sa velicanstvenirn ciljern 

· da bude predstavnik Genofonda covecanstva. 

Samadi i vrerne 

Prisanti Nilajan1 ("Sacja Sai i Nara Narajana Gufa asram", 1993., su·. 

17) opisao je ulazak i izlazak iz samadija u peCini. Pri tome je on 

zapazio da se 18 dana, provedenih u samadiju, pokazalo kao 48 minuta. 

Prostorn aritmetickom operacijom moguce je izracunati koliko brze 

tece vreme u sarnadiju. Ispada da vreme u sarnadiju tece 717 puta brie 

od obicnog proticai1ja vren1ena. l\1oguce je da to i jeste vremenski 

ritam po kome Zivi Onaj Svet.

316 

SVET JE SLOZENUI NEGO ~TO MlSLIMO 

Sta oseca covek u samadiju? 

" O~govor na ro pitanje dovoljno deraljno je opisao Lobsang Rampa 

( Trece oko", 1992, srr. 192-194), koji je, posto je bio Posvecenik, 

mogao i sam da ude u samadi. 

Autor je opisao kako SU ga Jame uvele u peCinu smestenu ispod 

hrarna i poveli ga tajnim peCinskim hodnicima. Lame su mu pokazale 

ui ogro1nna ljudska tela (dvoje muskaraca i jednu zenu); zena je bila 

viSa od Oi 1netra, a muskarci oko per. JmaJi SU neobican izgled. Nisu se 

mogli smatrati mrrvima · izgledalo je da spavaju. 

· Gledaj, sine moj · rekao mu je jedan od opata . oni su iiveli u 

na!oj zemJji (Tiberu · E. 11-t) kad ovde jos nije bilo planina, kad je more 

zapljuskivalo obaJe i druge zvezde su sijale na nebu. 

DaJje Lobsang Rampa opisuje kako je on sam uJazio u sranje 

samadija: 

"Poceo Sam da radim vezbe disanja, kako su me uaJi tokom niza 

godina. Tisina i rnrak su rue pritiskali. To je bila zaista grobna tisina. 

lznenada se telo zareglo, miSiCi se napregnuli. Nepokremi udovi su 

poceli da se hlade. lmao sam osecaj da umirem na dubini od vise od 

100 metara ispod povrsine zemlje. Uzasni udar je potresao telo iznutra, 

poc~o sam da gubim dah. Doslo je do strasnog suma i rreska. 

Uskoro je sve pocelo da se puni cudnom plavom svetloscu. Shvatio 

sam da lebdim nad sopsrvenim fizi&im telom. Nesto me.je podizalo, 

kao kolur dima. Iz dubine mog rela protegnula se nit plavog srebra, 

ona je vibriraJa od Zivornosti i sijaJa sjajem vitalnosti. 

Gledao sam na svoje nepokrerno telo, koje je JeZalo nedaleko od 

tela div?va. Postepeno sam CuO swn mora i sum talasa koji udaraju 0 

obalu. Cuo sam glasove i video veselu grupu pocrnelih Jjudi. Divovi! 

Svi su oni divovi! 

Posle izvesnog vremena slike koje sam video zamaglile su se i 

nestale. Dotaklo me je neprijatno osecanje i postalo mi je tako hladno, 

da sam se setio da leZim na kamenoj ploCi. Mozak mi je groznicavo 

proradio. Kada sam se podigao, osetio sam kako su mi udovi urmuli. 

Od slabosti sain posrtao. Umalo nisam izgubio svest od gladi. 

· Tri dana si leuo na toj ploo · rekao je opar." 

Mislim da su komentaii ovde suvisni. 

' 

oa Ji verujem u ovo sro sam napisao? 317 

· Gcnofond coveeanstva • ispoljavanje vecnosti zivota na Zemlji 

' 

ZakljucujuCi cinjcnice i nasa razmisljanja o Genofondu covecansrva'. 

' zelim da primetim da je svet u kome zivimo neverovatno slo!en. A m1 

.Cal

zarnisljen i izgraden u obliku Jogickog sistema sa rezervnim (osigu· 

. ravajucirn karikama, zaJihom solidnosti i garancijom poscepenog 

I razvoja. Velicanstvena ruka Viseg Razun1a je to uCinila! . . 

U pocecku nam nije ulazilo u glavu da pod zemljom potoji 

~ Genofond covecansrva · isuvi§e je to bilo neverovatno. A poro1n, kad 

of.: smo sakupili neka svedocansrva o tome i poceli da ih uporedujen10, 

i postojanje Genofonda coveeansrva ~e za nas postalo tako prirodno da 

r- ·smo dopustili sebi cak i da analiziramo "uspele'' i "neuspele" proroke 

koji su oruda izasli, a ne da im se naprosro slepo klanjamo, Od toga 

~ nase uvazavanje proroka nije postalo manje, naproriv, jos jasnije smo 

• oserili velicinu Boga, koji je srvorio Genofond coveeansrva kao sklai 

disre znanja i garanciju vecnosti zivota na Zen1lji. 

Ali, na Zemlji postoji jos jedna karika koja je tcsno povezana sa 

'.· Genofondom covecanstva i ciju SU tajnu nastojala da odgoneOJ.u 

1· mnoga pokoljenja ljudi. To je Sambala. 

.t. 

. 

• 

• 

, 

-

I 

~ambala i Agarca 319 

I 

,. 

Glava 3 

" . 

Sambala i Agarta 

Rec "Srunbala" poznata je veCini ljudi; oni pod njom podrazumeva .. 

ju nesto zagonemo, ali najcesce nemaju nikakve predstave sta je to. 

Rec "Agana" je ljudima prak"tieno nepoznata, i samo struenjaci za 

drevnu istotiju Tibeta mogu da kai.u da zagonema "ze1nlja Agarta" 

• 

postoji na svctu uporedo sa "zeniljom Sambalom". 

• 

Vecna zagonetka Sarnbale 

• 

Uopste se i ne secarn kada sam prvi put cuo rec "Sarnbala" - sigur· 

no u srudenrskim godinama, rokom razgovora sa drugovima plani· 

narima koji su bili na Altaju. Kasnije, kada sam i sam otisao na Altaj, 

na liricama u podnoi.ju planinarske staze video sam natpis "Sambala", 

a takode sain sretao i pojeclince iii rnale grupe raspustenog izgleda, 

koji su n·aiili zernlju San1balu. Pitao sam te ljude sa neshvaLljivom psi· 

horn o zagonetnoj zemlji Sambali, ali nijedan od njih nije mi odgovo· 

rio nista razumno. Svi su oni govorili da idu stopama velikog ruskog 

v 

nauenika Nikolaja Re1iha, koji je takode traZio zemlju Sambalu. 

Takode se secam

322 SVET JE SLOZENLJJ NEGO ~TO MISLlMO 

samo spolja podsecaju na coveka, i oni se od arijevaca razlikuju vise 

nego sto se ljudi razlikuju od Zivotinja. Zaro istrebljenje pojedinih rasa 

(Cigana, Jevreja, cmaca i dr.) ne n1oze biti zloCin protiv covecanstva. 

· Posle poraza Hitlerove vojske na Volgi, Gebels je pisao: "Shvarate li! 

Sama !deja, samo poirnanje vasione doZivljava poraz ..." Od 1943. 

godine Hitler je nascavio besmisleni samoubilaCki ~at. Zasco? 

J\acisticke vode SU cekale pocop koji je predskazao Horbiger. ~tier je 

cekao sud bogova, cekao je pojavu coveka-maga. To se zavrsilo tako da 

se to nije moglo uciniti ljudskirn moCima! Da bi prizvao osveru neba, 

Hitler nareduje da se pop!avi berlinski merro, pri cemu strada 300.000 

Nernaca. 

Na jednorn od medunarodnih kongresa imao sam priliku da 

pogledarn arnericki video-fihn u kome se navode, sve~ocan ~:Va 

Hitlerovih nauc.nika koji su razvijali letelice koje lice na letece tanJire. 

Dve zene-mediju1na (jedna Jugoslovenka i jedna Neroica) predale SU 

Hirleru crteze i opisc principa kretanja letelica ljudi prethodnih civilizacija. 

Iz filma proizilazi da su Hitlcrovi naucnici zaisa i uspeli da 

konstruisu te letilice, koje su vec mogle i da Jere. Ali, nije bilo vremena 

da se posao zavrsi · rat jc bio izgubljen. 

Razmatrajuo magijski socij aHzarn Hitlera i njegovih pajtasa, mogu 

se zakljuciti dve stvari. 

Prvo hitlerovci nisu ni po1nislili najcdnosravni filozofski postulat 

pomoeu nasilja. Moc Sambale nikad se nece po~a.zati :~di .zla,_ ona je :~~ 

namenjena samo za dobro. A na svetu nema takvih moo koJe b1 mogle ::; 

da ovladaju mooma Sambale, zato sto je Sambala moenija od nas. A ~ 

· Bog nikad nece biti saveznik zla, zato sto je Bog otel_otvor~nje dobr!l; . -~ 

Drugo Hitlerov slucaj (iskreno receno, isto kao 1 StalJtnov) govon 

l 

:~ 

o opasno~ti da .na vlast dodu ljudi sizoidnog tipa. Te "Zrtve evolucije" 

Sambala i Agarta 323 

imaju maniju veliane i sklone su da se odusevljavaju tajansrvenirn 

pojavama u prirodi. Oni ne poseduju logiCki tip misljenja, nisu sposobni 

za obazrivu analizu razudenih Cinjenica, vec su skloni uvelicavanju 

neke od pojedinaenih Ci.njenica, posebno ako su tajanstveno-mistickog 

karaktera. Sizoidi na vlasti su opasni Sizoid korne je data vlast u stanju 

je da l_e okruzi sebi sliCnim sizoidnirn ljudima, koji ce povesri 

drustvo putem nenormalnog razvoja. A nenonnalni put razvoja ce 

neizbemo imari ialosran kraj. 

U iscraiivanjima Sarnbale se takode moramo cuvati ljudi sa sizoidnorn 

psihom koje ta velika tajna prirode rnagnetski privlaci. 

Hipoteza o Sambali i Agarti 

v 

Po mom 1ngljenju, u osnovi posrojanja Sambale i Agarte leze dve 

prirodne pojave 

- n1arerijalizacija i den1aterijalizacija 

· Genofond covecansrva 

Materijaliiacija misli iii demarerijalizacija stvari na prvi pogled 

izgledaju bnjkovito i fantasticno. Zar je u stvarnosti moguce poverovati 

u carobni srolnjak na kome se, ako samo pozelimo, pojavljuju razna 

jela? Moze Ii se verovati u to da avatar Sai Baba rnaterijalizuje prste· 

nje, prah, pirinac i slicne predrnete, koji se sami od sebe pojavljuju 

samo zato sto je avatar pomislio na njih? 

Ali, hajdc da se okanemo uobicajene prcdstave o tome da "cucla 

Cine" samo madionicari. Hajde da na tu temu pogledamo sire, iz filozofske 

perspektivc. Mislim da vise niko ne osporava da osim fizickog 

svera poscoji i supcilni svec. Izmedu ta dva svera, koja paralelno posroje, 

moraju postojati prelazi. Poscoji prelaz ralasne energije u materiju i 

obmuco: na primer; iz udzbeni&e fizike je poznata Cinjenica: 2 gama 

k-vanra = l elekcron. 

Suptilni svec, cj. svec psihicke energije (svet ulrravisokih frekvencija) 

mora posedovati moguenosr prelaska i povezanosti sa fiziCkirn svetom, 

takode po principu prelaska ralasne energije u materiju i obmuto. 

Drugim · recima, rnora posrojati materijalizacija misli i dematerijalizacija 

stvari u misao. Savremeni fiziCari sralno nagla$avaju da je 

misao materijalna i to je, oagledno, taC.no.

324 SVET JE SLOZENIJI NEGO ~TO MISUMo . 

. I~ toga sledi da Jegende i bajke koje poticu iz daleke proslosti u sebi 

imaJu realnu osnovu. U najvecern broju slucajeva, Jjudi nisu bas skloni 

~eosnovanim fantazijama. Jegende i bajke predstavljaju sapat kanne 

g. sapat prethodnih Zivota. . ' 

~sim···toga, g_otovo ~ s~r:i is~oCnim_ kt1~~gama posvecenin1 jogi i 

med1taci11 ukazu1e se da1e V!S1oblik1neditaci1e postizanje takvog nivoa 

?uhovnog razvoja na kome je covek sposoban da se dematerijalizuje j 

1znova materijalizuje. Istina, medu savremenim jogijima, rcklo bi se da 

takvog nema. Ali, ocigledno ih je bilo ranije. 

U istoenoj literan1ri ima mnogo svedocanstava da su neki !judi u 

proslosti mogli da se trenutno premestaju u proston1. Mozdaje to fantazija. 

Ali, moguce je i to da se covek, dernarerijalizujuCi se i ponovo 

mat~jalizujuci, pojavljuje na mestu na koje je pomislio. A misao je 

trenutna. 

N. K. Rerih, opisujuCi legendu o Sambali, zapaza da se u okolini 

u~aza u nju mogu videti ljudi koji se niot:k'Uda pojavljuju na nedostup· 

rum okolnim obroncima i takode zagonetno nesraju. U tom slueaju se 

takode moze rnisliti o sposobnosti tih zagonemih ljudi da se dematerijalizuju 

i materijalizuju. 

Osim dematerijalizacije i n1aterijalizacije, druga prirodna pojava 

koja leZi u osnovi fenomena Srunbale i Agarre je, kako smo pretpostavili, 

Genofond covecanstva. Hajde da razmonirno medusobni 

odnos re dve pojave u svedosti hipoteze o Sambali i Agarti. · 

Ako za osnovu uzmemo posrojanje fenomena "rnaterijalizacije· 

dematerijalizacije", ncophodnost postojanja Genofonda covecanstva 

posraje spo1na. Cemu cuvati ljudska tela u stanju. samadija hiljadruna 

i milionima godina, kada ih je moguce materijalizovati iz suptilnog 

svera? 

. Ipak, religiozna koncepcija o stvaranju )judskog tela putem otelovljen1a 

duha govori da je proces materijalizacije duha bio izuzemo slo 

Zen i za njega je bio potreban ogroman evolucioni rad prirode. Nakon 

izgradnje fiziCkog tela sa svim principima rada genetskog aparata za 

proizvodnju coveka (rodenje derera), oCigledno je da se u infonnacionim 

poljima Onog Sveta sah1pilo dovoljno informacija o gradi Jjudskog 

rela, pojavio se, tako rcCi, "infonnacioni kod" Jjudskog organizma; da bi 

na njegovoj osnovi P.Ostalo rnoguce prenositi coveka iz fiziCkog sveta u 

suptiJni i obratno, tj. dematerija!izovati i rnaterijalizovati. 

. • §arnbal2 i Agan:a 325 

. Mi ne zuaiuo principe fukcionisanja Onog Sveta (Univerzalnog 

. .:. informacionog prostora)," ali cak i tad a je logicno da rnisli1no da zapa- 

''. njujuea po svom informacionom prostransrvu torziona polja Onog 

· Sveta ipak tciko da mogu veoma dugo da u neizmenjenom obliku 

. euvaju. "informacioni kod" fiziCkog ljudskog rela (infonnaciju 0 gradi 

. '. svake celije, svakog molekula itd.) na Ono1n Sveru. Zato cuvanje tog 

, ·~nformacionog koda" u nernacerijalnom stanju ne moze da traje 

~ beskonaeno dugo i s vremena na vreme mora doa do obmutog proce 

~ sa, rnaterijalizacije Jjudskog tela radi stalne korekcije "inforrnacionog 

; · koda'' na On om Svetu. 

~ To odreduje neophodnost postojanja Genofonda covecanstva u 

I, fizi&om svetu, koji je u sra.nju da ocuv~ fizicku osn~vu "i~~~rrna.cio~o~ 

I'- kod3" coveka cak i U USiOVJma gJobaln1h katascrofa I pog1b1Je SV!h ljudl 

na Zemlji. Genofond coveeanstva sa ljudima raznih civilizacija u stanju 

.l samadija predstavlja vazan faktor uporednog posrojanja ·dva oblika 

:: iivota - u suptilnom svetu i u fiziCkom svetu. Ljudi u samadiju direkt 

-· no su povezani sa Onim Svetom (na njih ne deluje princip "SoHm"), 

pa bi zato, ukoliko oZive, ti ljudi trebalo da budu sposobniji da dema- 

. terijalizuju i marerijalizuju svoje telo nego obiC:ni ljudi, optereceni 

... 

~- principom "Sol-Im". Genofond covecanstva obuhvata najduhovnije 

, ljude svih civilizacija na Zemlji, sto rakode odreduje da su oni sposob- 

: niji za dernaterijalizaciju i materijalizaciju sopstvenog fiziCkog tela. 

'f. Den1aterijalizacija fiziCkog tela coveka dovodi, kao sro smo vcc 

• 

"' primetili, do ogromnog informacionog naprezanja duha (koji, kako je 

:; poznato, zivi na zemlji zajedno sa fizickim telom), jer covekov duh 

it daje dodamu informaciju o svim strukruran1a ftzi&og tela. Zato je 

t demarerijalizacija tciko moguca bez ukljucivanja dn1gih, visih; struk 

" tura Onog Sveta. Iz toga sledi da se fenomen materijalizacije i dema- 

. terijalizacije ljudskog tela mora odvijati pod znatno vecom kontrolom 

.. Viseg Uma* (centra za upravljanje Onog Sveta) ncgo obican proces 

ulaska duha u fiziCko relo deteta prilikom rodenja. 

A zasto je potreban fenomen dematerijalizacije i materijalizacije 

ljudskog tela? Zar covek u samadiju nije pomoeu svoje duse i onako 

Povezan sa Onirn Svetom i vgirn Umom? Odgovor na to pitanje samo 

."je jedan . fenomen dematerijalizac:ije i materijalizacije neophodan je 

tadi podzemnog Zivora na Zemlji.

I 

326 

Demacerijaliuicija (crtei autora) 

SYET JE SI oiENIJI NEGO SJO MIS! IMQ 

Serice se iskaza tibetanskih 

Jama: "Kamen 

za njih nije prepreka!" 

u pocerku sam rnislio 

da se taj izraz odncsi na 

sposobnost lj11di prechodnih 

civilizacija da 

deluju na gravitaciju 

pomocu ' usmeravanJa . 

psihicke energije. A po. 

tom sam postaJao sve 

vise ubeden u to da se 

ta fraza najverovatnije 

odnosi na fenomcn 

demarerijalizacije i 1naterijalizacije, 

za koji 

kamen, tlo iii stene nc 

mogu biti prepreka. 

Odat:le sledi zakljucak 

da je fenornen den1aterijalizacije 

i materijalizacije 

stvorila priroda 

da bi mogao da postoji 

podzemni iivor na 

Zemlji. 

Sea je to podzemni Zivot? Na osnow podaraka ovog istraZivanja 

moie se reCi da je podzemni iivot pre svega Genofood covecansrva. 

Svakako, pod zemljom ima veoma mnogo rupa i prostora koji nen1aju 

vezu sa povrsinom zemlje. Svakako da su mnogi ulazi u peone tokom 

godina bili zasipani odronilna. Peonski hramo~ i~pod piramid~ (~o E: 

P. Blavackoj) nemaju izlaz na poVI'Sinu. Kako ce !Judi u samad1J u 1za6 

na povrsinu? Odgovor jc sruno jedan - putem dematerijalizacije nako1~ 

koje sledi rnaterijaJizacija Jjudskog cela na pomini ze1nlje. To jest, 001 

ce se, cako reCi, pojaviti na praznom mestu. 

• Vi!i Um odreduje osnovni vid odnosa 5Updtnog i fiziCkog 5Vtta pri ancropogenezi • 

u fizilko relo decera ul

328 SVET JE SLOZENUI NEGO STO MlSLIMo 

zen:Ijo~ postoji ~ehnoloska. civilizacija zasnovana na drevnin1 znanj~ 

ma 1 koJa poscduJe aparare 1 masine zasnovane na drugaCijim naucnim 

principima. 

Nesrrpljivi Cita!ac, zarnoren raz.misljanjima o marerijalizaciji i 

dematerij~izacij i ljudskog rela, vec odavno ceka odgovor na pitanje: 

sea SU to Sambala i Agarta? A odgovor na to pitanje proizilazi iz dve 

varijante uzajan1nog odnosa suptilnog i fizickog sveta, o kojima smo 

govorili. Aro su: . 

1. varijanra: 

Duh, kao informaciono zgusnjavanje psihicke energije ulazi u dete 

koje $~ rada po principima izgradnje ljudskog rela u fizi&om sveru 

(genski aparar i slicno), Zivi zajedno sa fizi&im telom, a po smrti 

fizi&og rela ponovo ulazi u supcilni svet, iz koga ce se oper vratiti u 

novo fizi&o relo; 

2. varijanta 

l\.1ocni duh, koji se·nalazi u suptilnom sveru, rokom dugog perioda 

(stotine, hiljade i milioni godina) cuva vezu sa fizi&im telom koje se 

nalazi u stanju samadija prve iii druge vTste (karneno nepokrecno sta· 

nje iii aktivni adepti). U com slucajuje duh sposoban da prevede sarna· 

di I vrste u samadi II vrste, rj. da prevede kameno-nepokremo srru1je u 

funkcionalno aktivno i obratno. Duh je takode u stanju da izazove 

demarerijalizaciju fizi&og rela i njegovu ponovnu materijalizaciju. 

Prva varijanta medusobnog odnosa suptilnog i fizickog svera karak· 

terisricna je za obican Zivor na zern lji, ro jest za obicne smrmike. 

Dn1ga varijanta je karakterisciena, kako mi 1nislimo, za podzernni 

(moguce i podvodni) zivor na ze1nlji, kada se prakticno posrize Jjudska 

besmrmosr. Po nasem misljenju, na raj naCin zive Sambala i Agarta. 

Na raj naC.in Sambala i Agarta predstavljaju sistem paralelnog 

Zivota na Zemlji, koji je lokalizovan prevashodno pod zemljom (pod 

vodom?) i odlikuje se praktiC.nom besmrmoseu svojih zi[eJja (karneno 

nepomieno stru1je iii akcivni adepci), sposobnoseu za den1aterijalizaci· 

ju i materijalizaciju ljudskog tela, a takode i za prelaz od funkcionalno 

pasivnog scanja rela u funkcionaloo aktivno i obmuto. 

Kakvi ljudi naseljavaju Sambalu i Agartu? Pokusavajuci da odgovo· 

rimo na to pitanje iz logicke perspektive, uporedimo drugu varijanru 

~ambala i /l.garta 329 

ciivota na zemlji sa opisima Zivota ljudi prethodnih civi liza~ja. ~ 

J.emurijanaca i AtlantidaJJa. Iz tog poredenja je jasno da su pnnc?1 

fivota Jjudi prethodnih civilizacija • Atlanudana, .~ ?osebn~ ka_~n1h 

. .iemurijanaca (Lemuro-AtlantidaJ1a) u mnogome .sl~cn1 drugoJ. vai1Jan~ 

' :ti Zivota na Zemlji: oni su takode imali ,direkcru 1zlaz u Un1verz.aln1 

infonnacioni prosror (Onaj Svet), lecili su svoje relo pomocu 

. unutrasnje energije, njihova tehnologija je bila zasnovana na 

I korisccnju energije suprilnog sveta (psihick~ energije) ird. Da Ji su 

'! Lemurijanci i Atlantidani postigli besmrtnost 1 sposobnost d~ .se ~e1na· 

~ terijalizuju i materijalizuju? Na to pi_ranje je. tesk~ odgovo~o'. ah pos 

~toje maglo\'ita ukaziv311ja na to u hcerarun. NaJverovaOUJe Je da su 

isarno pojedinci medu Le1nwijancima i AtlanidaJ1ima mogli da postignu 

fsliena stanja.* 

f,: Ali, pre svega pad a u oCi to da je 2.iv~t i. teh~ologija lju~i pret~~~ 

·f nih civilizacija bila zasnovana na tome sto JC nJihov duh b10 snazn1J1. 

i Drugi oblik Zivota na Zemlji (Sambala i Agarra) takode je zasnovan na 

'! sposobnostima snaznijeg duha. . . 

~. Iz tog poredenja se moze zakljuCici da Sambalu 1 Agarn1 naselJava· 

~ ju ljudi prethodnih civilizacija · Lemurijanci i Atlancidani. 

r 

~.: Ko od njih (J.. emurijru1ci ili Atlanridani) igra bazicnu ulogu u 

Sambali i Ag~? Ja m!slim .. da .~azi.c1~~ ul?~a pripada_.Lemurijancirna, 

l kao predstavn1cima naJraZ\l!Jen1Je c1v1hzac1Je na ZemlJL . . . .. 

~ - Kao potvrdu za ro mozemo da navedemo da se c1V1hzacJa 

If AtlantidMa razvila eek kada su im orkriveni izvori drevnih znanja koja 

·Y pocicu od civilizacije Lernurijai1aca. Osirn toga, u trenutku propasri ci· 

~ vilizacije Lernurijanaca (kosrnicke karakli7..tne) oni, kako sledi iz li.t er~: 

I ture, nisu u potpunosti izumrli. Sasvim jc 1nog~c~ da .. su .na3ra zviJe~1Jl 

'od Lemurijanaca, iskoristivsi fenomen marenJalizaciJe 1 dematenJa· 

· lizacije Jjudskog rela, ocisli pod zemlju spas~va}uo s~ od ~atasrrofe. 

Tarno su, verovamo, oni orgru1izovali zemlju Sambalu 1 zem!Ju Agam1. 

\ Svi autori ukazuju na "Boiije Sinove", koji se niotkuda pojavljuju na 

Zeritlji i upravljaju razvojern covecanstva u glavnin1 isto1ijskirn etapa· 

.ina. Takvih svedocansrava ima kako u opisima nase civilizacije (Bonpo· 

.. 

' U come nema nileg nacprirodnog; lak i u okviru nase r:ianj~ ~arvij~ne. civilizac~je. 

.SIJ.!rttemo adepre a cakode poscoje svedocanscva o mogucnosn macerr1alizac11e m1Sll 

·,(Sai Baba). 

' 

I 

!

, 

330 SVET JE SLOZENUI NEGO STO l'vllSLIMo 

Buda i dr), ta.ko i u opisima civilizacije Atlantidana (vidi u prethodnom 

teksru). lvloze se misliti da iz Sambale i Agarte periodicno izlaze 

Lemurijanci da bi uticali na razvoj civilizacije na povrsini zemlje. 

Ulaze li Atlantidani u sasrav Sambale i Agarre? Kao sto je poznato, 

civilizacija Atlantidana bila je manje razvijena od civilizacije 

Lemurijanaca. Pa ipa.k je duhovni nivo Atlantidana bio prilieno visok i 

dozvoljavao im je da udu u stanje dubokog samadija. Po nasem 

misljenju, Adantidani takode ulaze u sklop podzemnog zivota na 

Zemlji, a1i se nalaze prevashodno u kameno-nepokremom sranju. Po 

nasem misljenju, Atlantidani su manje sposobni za fenomen dematerijalizacije 

i materijalizacije ljudskog rela, a njihovo stanje (pasivni 

samadi, aktivni sainadi, demarerijalizacija i sl.) u mnogome kontrolisu 

Lemurijanci. Prisetiino sc

332 

SVET JE SLOZENUI NEGO STO l\11SLIMO 

Odade je moguce naCiniti hiporeriCki 

zakljucak da su NLO naprav- 

• 

ljeni i prave se i danas u Sarnbali i 

Agarti po drevnoj tehnologiji 

Lemurijanaca. Tehnoloska civilizacija 

Lemurijanaca i Adantidana, 

oeigledno, nije zaboravila drevne 

tehnologije konstruisanja letelica. 

Za5to niko od savremenih ljudi 

nije mogao da detaljno ispita NLO? 

Zasto svaki put NLO zagonetno 

nestaje u poslednjem trenutku? 

OCigledno, NLO ra1

' 

334 

ju u raznim podzemnim sklong. 

r.ima Genofonda covecanstva, 

kontrolisuci stanje ljudi u 

samadiju. Oni pomacu ljudima 

iz peane da izadu iz stanja 

samadija i izvode ih na polft'Sinu 

zemlje. Predsra\nici tehnoloske 

civilizacije Lemurijanaca, koji 

imaju detaljnu informaciju o 

scanju :Zivoca na povrsini zemlje, 

obucavaju proroke (koji su izasli 

iz samadija) kao sco je to bio 

slucaj sa Isusom Hriston1 i ostalim 

prorocima. Lecelice podzemnih 

Lemurijanaca (NLO) stalno 

proucavaju tok zivota na 

povrsini zemlje u tehnoloskom, 

. . 

biolosko1n, politickom i drugirn 

aspcktiina. Ta znanja se analiziraju 

i prenose prorocirna koji 

"On" (crcez aucora) 

rade na povrsini zemlje. 

Moze se precpostaviti da je zagonet.ni "On" koji odobrava pristup u 

samadi-peCinu Posebnim ljudima, predstavnik cehnoloske civilizacije 

Lemurijanaca. Uzbudenje koje SU osecali Posebni ljudi kad bi pogledali 

nas crtez sa hiporeti&.im Lemurijancem, moze se objasniti pme sco SU 

se, mozda, ponekad tehnolosku Lemurijanci, materijalizujua .se'. izn~ 

nada pojavljivali u peCini pred Posebnim ljudima koji su obavlJalJ SVOJU 

mesecnu dumost da poglcdaju tela u samadiju. Moze se zamisliti 

uzbudenje Posebnog coveka kad usred konzerviranih tela u sarnadiju, 

na koje je vec navikao, iznenada kao iz zemlje izrasre zivi, srvami 

covek ogromnog rasta. 

Tehnoloski Lemurijanci, po na5em misljenju, takode povremeno 

ulaze u pasivno kameno-nepokremo stanje samadija, dopunjavajua 

Genofond covecanstva, a iz Genofonda covecansrva periodicki izlaze 

Lemurijanci koji dopunjavaju rehnolosku podzemnu civilizaciju 

Lemurijanaca. To jest, iZI1ledu Genofonda covecanstva i tehnoloske ;i. 

·l 

civilizacije Lemurijanaca posroji uzajamna veza i uzajamna razrnena. 

• 

~ 

~~mba l a i Agarrn 335 

Podzen1na na rehnologiji zasnovana civilizacija Lerr1urijanaca, po 

nasem misljenju, odvojila se od Genofonda covecansrva kao njegov 

aktivni deo iz sledeCih razloga: 

- efikasnije zastice Genofonda covecansrva 

- zastire i razvoja tehnologije civilizacije Lemurijanaca (visi nivo 

rehnologije koji je dostignuc na Zemlji) 

- aktivnog procavanja coka razvoja 2.ivoca na povrlini Zemlje radi 

korekcije delovanja proroka i slienih delovanja na covecanstvo. 

Na raj naCin, Genofond covecansrva i podzemna cehnoloska civilizacija 

Lernurijanaca zajedno predscavljaju jedinstveni sisten1 para- 

• 

lelnog Z.ivoca na Zemlji. Toi jesu Sambala i .A.garta. 

Po cemu se razlikuju Sambala i Agarta? Ovde se mogu izneti dve 

pretpostavke: 

1. Sambala i Agarta se razlikuju po geografskorn principu. U litera- 

, 

ruri je rnoguce naci niz indikacija da se Sambala nalari na Tibetl1, 

Himalajima . i okolnim oblascima Zemlje. Gde se nalazi Agarta? 

Moguce, u oblasti egiparskih piran1ida, ukljueujuci obliZ.nje regione 

(Arabijsko poluostrvo, Af1ika i dr.). U ton1 pogledu SC rnoze govoriti 0 

v 

postojanju dve podzemne zernlje - Sambale i Agarce, od kojih svaka 

sadrzi deo Genofonda covecanstva i rehnoloske civilizacije 

Lemurijanaca, na razlicitim n1estin1a. 

2. Ako uzmemo u obzir inforrnacije dnistva Tule (Ekard i 

Haushofer) o tome da su se ljudi visoke civilizacije Gobija, koji su otisli 

v 

u pecine Himalaja, razdelili na dva ogranka - San1b

336 SVET JE SLOZENIJI NEGO STO M!SLIMO 

Oni SU rnoeniji od nas 

Ponovo cu vas podsetiti da sam u razgovoru sa pomenutim igumanom 

jednog od ruskih manastira poceo da razvi;am misao o tome 

• 

da bi mi, ljucli, trebalo da zastitiruo Genofond i':ovecanstva i Sarnbalu 

od posetilaca. Iguinan me je prekinuo i rekao: 

. Njima nije potrebna zastita. Oni SU moeniji od nas. Mnogo 

, ... 

IDOCillJI ... 

Tada ja jos nisam analizirao situaciju u pogledu demarerijalizacije i 

materijalizacije ljudskog rela i nisam dosao do zakljucaka, pa zato i 

nisan1 mnogo shvatao. Poceo sarn da protivreCim igumanu. 

. - Vi ne shvatate sta je energija suptilnog svera • rekao je iguman. · 

To je kada pogledom moiere da podignete ogromnu srenu, rrenutno se 

preinestite u prostoru, izazovece masovni hipnotiCki san ird. 

• 

Posle tih reci se u meni pojavila sumnja · zasco Sambala, ako je 

mocnija od nas, ne osvoji vojnirn putem povrlinu zemlje, koja je 

pogodnija za zivot od podzemnih rupa i peCina? Zasro razvijeniji 

Lemurijanci ne zamene ljude na5e civlizacije? Ali, tada je moja psiha 

j.:is uvek_ bila podloina snainom uticaju uobicajenih ljudskih predsrava, 

u to vreme ja jos nisam apstrahovao u toj meri da mogu da ra7mis· 

ljan1 drugacije i pon1ocu naucne logike usvojim i proanaliziram rajans· 

. . . 

tveno i nepoznato. lgumanove rea 0 moo Sambale izazvali SU u mOJOJ 

masti fantastiene slike rata izmedu Lemurijanaca i nase civilizac.ije. 

Ali, hajde da pustimo masri na volju i prikaien10 zamisljeni rat 

tehno\osltih podzemnih Lemurijanaca protiv nas. Toce nan1 po1n0Ci da 

• 

shvati1no n1oc Sambale. 

Zamislimo da se u nekoj zemlji, na primer u Rusiji, u bilo korn 

gradu, na primer Moskvi, u centru grada, na primer na Crvenom rrgu, 

u masi ljudi, na primer prilikom praznovanja Dana driavnosrj, neo· 

cek:ivano pojavi (n1aterijalizuje se), kao da je iz zemlje iznikao, cove~ 

visine 7-10 metara neobicne spolja5josti. Svi ljudi ce doziveti sok. Gi· 

gant ce preo pogedom gomilu koja ga okruruje i 1.austaviti pogled, n~ 

pri:ner, na Lenjinovorn rnauzoleju. Njegov pogled ce posrajati sve 1e2i. 

i ljudi ce, osetivsi neku neobienu moc toga pogleda, videti kako isprv; 

sa Mauzoleja otpada dco zida, a potom se mauzolej n1si, kao kula 0 

karata. Gigant pogledom podize komad mennernog zida u vazduh, 

igra se tirn komadorn teskirn vise tona u vazduhu i skrcce pogled, usled 

cega raj komad sa treskorn pada na Crveni trg, gnjeceo ljude. 

, 

~nrnbala ! Agarta 

Dalje, gigant hvata poglede ljudi uperci~e 

337 

i~a. njega; o_d njegovo.~ 

pogleda Jjudi ce osetiti neshvatljivu slabost 1 sVJ ce zaspan, prostrevs1 

1Ji se po zemlji. Neki od cuvara Kremlja upelice svoj pistolj ~~bi puc~o _u 

J giganta, ali on ce, kao da je istog trenutka to saznao (c1tanJe m1sh) 

)~. uperiti pogled na njega, i nesreenik ce odlcteti u_ v_azdu~ zaje~n~ sa 

" komadom zida na kome je stajao. Pozvani puk VOJruka, Cirn V1d1 diva, 

smesra ce se demoralisati, a potom biti odbacen nepoznatom silo1n 

i zajedno sa svim svojirn naoruzanjem. Vojni tran~port:ri ,.i _ tenk_ovi'. 

;, podignuti u vazduh kao pahuljice'. pa?ace. na. kuce, r:us~o i~ .. Pdot1 

l hclikoptera koji polete ka rnesru zb1vanJa uvidece da svi nJihovi 1nstru· 

~ menti ne funkcionisu, kao da je helikopter usao u zonu jakog 

I poremecaja magnetnog polja. Dalje ce pilo~. osetiti n_es~vatljiva 

i osecanja uzncrnirenosti i ljucnje, koje ce zamen10 glavobol1a 1 ogrorn· 

E na slabost. Helikopreri ce padati po gradu, ruseci kuce. . 

~ A div ce i dalje stajati n_a s~edini trga,. rnirno posm~rrajuCi st~ se 

·~ desava. Al

3:.l8 

SVET JE SLOtENIJI NEGO STO ~lSLJMo 

srroja. Atomske cencrale, lisenc kontrole, poeece da se kvare, rruj:ici 

zc111lju radioaktivnim orpacima. 

Pokusaji da se rakerama pogode lerelice divova zav:rSice se neuspe. 

horn, jcr ce raketa upasti u jako energetsko polje i skrenuti sa purarije 

iii cc biti oborena pomocu snaznog encrgetskog zraka. Sposobnost · 

lctclica divova da naglo menjaju pravac pri ogromnoj brzini nece 

dopustari da se one precizno gadaju. Sposobnost rih lerelica da 

ncocekivano iscezavaju i pojavljuju sc (den1aterijalizacija i materija. 

liz:1cija) srvorice faktor iznenadenja vazan za ratne operacije. 

Nc1noguenosr da se lociraju ba1.e lerelica giganata (podzemna lokaci· 

ja) bice jos jedan nepovoljan faktor borbe sa njima. 

3roj lerelica giganata ce rasti i uskoro ce cirav energetski sisrem 

nasc civilizacije biti unisren. Nukleami porencijal ce biti sravnjen sa 

1.c1nljom. Presrace da idu vozovi, avioni, posrace veoma resko lecit 

holesnike, neee biti moguce sprovoditi naucna istraZivanja, industrija 

t:C stati, docr Ce do propadanja poJjoprivrede, Jjudi Ce osvetljavati 

dontO\'C svecama, lozice drva. Pocece glad i bolesti. Ljudi ce otiCi ll 

~unH! i poceri da vode prirnirivan oblik Zivota. Umirace na rnilione. 

1'os1(•peno ('e doCi do poclivljanja pcostalih ljudi i kroz nekoliko poko· 

\j ,~11j:1 , COVCCanstvo Ce SC prcrvorili I.I niz tnalobrojnih poludivljih pie· 

tl\t~ ll~l. 

Nasa civilizacija bice ungtcna. Nasa dostignuca, zasnovana na 

1J1anjirna fiziCkog svera, nece 1n0Ci da se odupru dostignuCima 

Len1111ijanaca, zasnovanin1 na poznavanju zakona suprilnog svera. 

Energija suptilnog svera jc mocnija. Unistavajua nasu civiizaciju, 

!.e1uu1ijanci cak. nece ni prctrpcli gubirke. Oni Sll mnogo mocniji od 

nas! 

Da Ii je napad rehnoloski razvijenih Lemurijanaca na nasu civiliz:i..:iju 

n1oguc? U opstem slucaju to rie nioz.emo iskljuati, jer po 

Z.."'tkonin1a prirode, jaci pobeduje slabijeg. Ali, hajde da to pitanje ana· 

lizir:uno iz isrorijske perspektive. 

Ci,iJizacija Le111urijanaca nasrala je i razvila se pre n1nogo n1iliona 

gome je uporrebljena energija suptiJnog svera. PoCinjen je najveo greh 

- bozansrvena znanja Onog Sveta uporrebljena su ne u cilju gradenja, 

vec ll cilju unisravanja. 

Uvidevsi pribliU!vanje globalne karastrofe, duhovno najnapredniji 

Lentutijanci posli su u peCine, usli u sranje dubokog sarnadija i organizovali 

Genofond covecansrva. Najbolji medu njima, koji su vladali 

fenornenom de1narerijalizacije i 111aterijalizacije ljudskog rela, organizovali 

su podzemnu celuiolosku civilizaciju da bi oeuvali i razvili 

rehnoloska dostignuca lemurijske civilizacije, a takode i da bi cuvali 

Genofond covecansrva. Podzemni Lemurijanci nauali SU fenomen 

ol>navljanja celija. organizrna, pa SU zato .postali praktiCnO besmrtni. 

Tako su srvorene Sambala i Agarta. 

Posle globalne karastrofc i propasti Lemurije, Lemu.rijanci Sambale 

i Agarre uticali SU na razvoj civilizacije Atlantidana (pojava "Sinova 

3oZijih"). Kada je duhovni nivo Aclanridana dosrigao dovoljno visok 

stepen, a neki od Atlantidana poceli da popunjavaju Genofond 

covecanstva, Lemurijanci San1bale i Agarte poceli SU da im otkrivaju 

drevna znanja Lemurijc. Na osnovu tih znanja, civilizacija Atlantidana 

pocela je da brzo naprcduje, ali nije odolela iskusenju da svoje nesug· 

lasice resava vojnim pute1n. Jos jednom je pocinjen greh da se 

bozanska znanja Onog Sveca upotrebe u ime zla, sro je dovclo do globalne 

karascrofe civiliz.acije ALJantidana. 

Imajua u vidu daje ovaj greh poCinjen dva puca, Visi Umje za peru 

rasu (naSu civiliz.aciju) uveo princip "SoHm", usled koga jc doslo do 

blokiranja pristupa znanjima Onog Svera. Lemurijanci Sambale i 

Agarre, korisceci proroke, nascojali su i nastoje i dalje da razvoj nase 

civilizacije usmere purem napretka. Ali mi, za razliku od Atl~tidana ' 

zbog principa "Sol-Im" ne mozemo da samoscalno udemo u 

Univerzalni informacioni prostor i posluZ.imo se znanjima Onog Sveta. 

Mi u celini zavisimo od SambaJc i Agarte. Koliko nam drcvn"ih znanja 

?ne daju, roliko cemo i. imali. Nasa civilizacija jos vise z.avisi od 

Sambale i Agarre nego Atlantidani. 

Na osnovu toga, rnoguce je doneti zakljucak da je nasa civilizacija 

(kao i adantidanska) dere Sam bale i Agan:e. Ako ce rarovati sa svojim 

dererom? Niko.

• 

Sambali i Agarti pripada posebna vodeca uloga u 2.ivoru Zemlje 

~oja se sastoji u ocuvanju Genofonda coveeanstva i regulisanju razvo'. 

Ja ljudskih civilizacija na pomini zemlje. Tehnoloski orijentisani 

Lemurijanci Sambale nikad ne bi zamenili svoju veliCinu i besmrmost 

za smrtni oblik zivota na pomi.n.i zernlje. Zato nas oni nikad neee 

napasti. 

11: ~amba la i Ag art a 341 

Ziveti sa cistom dusom", ako se psihologija Ciste duse ukoreni u ljudima 

i postane osnov njihovog postojanja, onda se moze ocekivati da ce 

' . 

Da Ii je moguce naci Sambalu? 

Kada sn10 krenuli na transh.i1nalajsku ekspediciju, mnogi su nas 

pirali: 

- I sta, posli ste da rrazice Sambalu? 

Kada sn10 toko1n ekspedicije dosli do zakljuCka da postoji Genofond 

coveeanstva, pomisli!i smo da taj Genofond i jeste Sambala. Ali, nakon 

~ Nije isp,;avno ako mislimo dace nekog, ako on licno irna Ciste 1nisli, 

analize literature i niza dodatnih informacija, shvatili smo da je l pu~titi u Sambalu. Sambala misli u opsteljudskim kategorijama. U 

Gc:1ofond covecansrva samo deo (mada osnovni) Sambale i Agarce, da ; 

f 

nasen1 ogromnom sveru na povrsini zemlje, u buri srrasti i ljudskih 

Sambala i Agarca ukljucuju jos i podzemnu tehnolosku civilizaciju ?udnji, jedan covek nisca ne resava. Nijed neophodno imati bujnu 

Len:urijanaca kao aktivni deo Genofonda covecanstva. Shvatili smo da 

~ masru da bi se zamislilo sle

Glava 4 

Istorija covecanstva na Zemlji 

U prethodnim poglavljima sn10 periodi&i zasrajali na tom pitanju i 

pozivali se na razne izvore: religiju, informacije Posvecenika (E. P. 

Blavacke, L. Rampe i dr.), svedocanstva koja smo dobili od svarnija i 

dn1go. Zaro je ciralac, verovamo, vec stekao odredenu predstavu o 

pos~anku i razvoju covecansrva na Zemlji. 

Ciralac je, svakako, primetio da se re predsrave sustinski razlikuju 

od istorije covecansrva kakvoj SU nas ucili u skoli. Iz svih izvora koje 

smo analizirali proizilazi da je covek ponikao putem orelovljavanja 

duha, da je na Zemlji bilo pet rasa (mi smo peta rasa), da se naredna 

rasa pojavljuje u nedtima prethodne i posrepeno je zamenjuje. 

Cilj ovog poglavlja nije analiza veenog spora izmedu materijalizma 

i ideal ii.ma po piranju postanka covecansrva. Savremena nauka je vec 

dostigla nivo da pocne da naucno poima religiju i uvidi da je darvinisticka 

teorija o postanku coveka od majmuna isuvise primitivna, a 

religija nije nisra drugo do alegorijsko izlaganje znanja drevnih civilizacija. 

· 

U ovoj glavi bismo hteli da sprovedemo krarki hronoloski pregled 

(bcz citara) nastanka i razvoja covecansrva na Zemlji, pocev od nastanka 

sveta zakljucno sa danasnjim danom. U necemu cu, verovamo, 

pogresiti, a u necemu eu biti u pravu, ali takva je sudbina isrotijskih 

istraZivanja koja se zasnivaju na zbiru fragmenramih cinjenica. 

Drevni narodi su smatrali da je marerija nastala iz praznine. Tako 

misli i genijalni ruski fizicar Genadij Sipov, koji je uspeo da izvede 

jednaCinu koja opisuje fizi&i vakuum (sto AjnStajnu nije uspelo), to 

jest Apsolumo nista, ill Apsolur. Isro misli i Clan na5e ekspedicije, specijalisra 

za fiziku polja, doktorant tehni&ih nauka Valerij Lobankov. 

Sa Valerijem Lobankovim sam mnogo razgovarao na tu temu. Hreo 

bih da ovde koncentrisano predstavim rezultat tih razmisljanja. 

Sta je Apsolut? Apsolut - co nije naprosto Nista, to je praznina 

ispunjena NeCirn. Cime - to nauci jos nije poznaro. Po G. Sipovu, atom 

i antiato1n uvek nicu iz Apsoluta. Oni nastaju, i sudarajuCi se, uzajam- 

t 

.. 

Jscorija ~ovetansrva na Zemlji 343 

nose unis1avaju. Tako Apsolut odrlava svoju ravnorezu i posrojanje. 

Ali, u jednom trenu1ku, rokom mnogih milijardi godina, nasraje rrenurak 

kada se nastali atomi i antiatomi razilaze u prosroru. Tako iz 

Apsolura nastaje fizicka rnatetija. 

Tako

344 SVET JE SLOZENUI KEGO STO MISLIMO 

i prenos infonnacija sa pokoljenja na pokoljenje. Kod coveka u 

fizi&om svetu se to ostvaruje p0mo6.1 generskog aparata, i moguce, 

pon106.i vode unutar tkiva. Ja misJirn da je genetski aparat (i voda?) 

nastao kao rezultat otelovljenja informaciono najbogatijih delova 

duha, kada su njegova torziona polja 1nogla izgraditi arorne i rnolekule 

DNK, koji SU sposobni da saeuvaju i prenesu infonnaciju 0 izgradnji 

ljudskog tela sa pokoljenja na pokoljenje. · 

Maze se zamisliti neverovatna slozenost duha koji je u procesu 

otelovljenja uspeo da izgradi takav generski aparar, gde se u jednoj 

jedinoj jajnoj celiji i jednorn jedinom spermatozoidu nalazi infonnacija 

o izgradnji citavog ljudskog organizma, koja ukljucuje svaki njegov 

rnolekul i svaku njegovu celiju. ~1oze se zarnisli.ti, posto je oblik .Zivota 

u suptilnom svetu (Onaj Svet) savr:Sen i pesto je evoluciono stariji, da 

jc pomOCU energije suptilnog SVe[a izgraden genetski aparat j citaVO 

ljudsko telo. Nisu uzalud drevni govorili da je covek - mikrokosmos 

makrokosmosa. 

Uporedo sa gradenjem coveka pomocu napora suptilnog sveca 

(Onog Sveta), gradeni su i prostiji oblici Zivota u fizi&om sveru - Zivotinjc, 

insekti, biljke isl. Ali, princip i1.gradnje biljnog j zivotinjskog sveta 

bio je isti - pomoeu otelovljenja prostijih oblika torzionih polja Onog 

Sveta. 

Mcze Ji covek u fiz.ickom sveru da zivi bez Onog Sveta? Duh, koji je 

izgradio genetski aparat i pomo6.J njega pokrenuo proces proizvodnje 

coveka (radanje deteta) na zernlji, zadriao je za scbe osnovne misaone 

funkcije. A upravo nakon rodenja detera, kako sledi iz religije, 11 njega 

ulazi duh koji i odreduje osnovne misaone sposobnosti coveka. To jesr. 

mi pomo6.J misli, u osnovi pomo6.J du.ha koji Zivi u suptilnom svecu, 

koristirno energiju suptilnog sveta. Ljudski mozak, ko1isteci energiju 

fizi&og sveta (hranu) u stanju je da zaloivljuje torziona polja sup· 

tilnog svera, pri cernu pomaze duhu u procesu misljenja. Osim roga, 

mozak gcnerise dodatna torziona polja, koja formiraju dusu (biopolje) 

u obliku astralnog, eterienog. mentalnog i drugih "tela", koja pomazu 

funkcionisanje ljudskog organizma. Posle smrti ljudskog tela raspada: 

ju se takode mnogi sastavni delovi duse (astralno telo, rnenralno relo 1 

dr), a duh odlazi na Onaj Svet i nastavlja da Zivi u suptilnom svetu, da 

bi jednorn ponovo usao u novo fizi&o relo. Na raj nacin, covek koji je 

srvoren u fizi&om svetu "naporima" supti.lnog sveta predstavlja kom· 

binaciju oblika zivota u fizickom i suptilnom svetu. 

. . lstorija cove~anscva na Zemlji 345 

~- Svimaje dobro poznat poja111 kanne, rj. "rragova" koji u duhu osta 

. ju od prethodnih Zivota. Duh, koji prolazi kroz zemaijsku etapu zivora 

, u fizi&om sven1 moze da se usavrsava, ali moze i da degradira. Dobre 

~ rnisli, naucna dostignuca i pronalasci usavrsavaj~ duh, a zle n;!sli, .s~je: 

"i ta i Jencarenje dovode do njegove degradac1Je. Covek se od z1vonn3a 1 

f. razlikuje po tome sto je njegov rnisaoni aparat namenjen da usavr5ava 

f duh (da u njega pohranjuje konsauktivnije informacije) i da na raj 

i na~n usama:a oblik ziv~ca u suptilnom svetu. D_rJgim recim~ •• c~vek, 

F fiziCko dete 7.ivora u supnlnom sveru, namen3en 3e da kroz fiz1Ck:i svet 

'.·. dovede do progresa u suptilno1n svel11. Zbog toga je i nacinjen. 

! Nesumnjiyo j e da je oblik Zivota u suptilnom sveru (Onaj Svet) 

~ znan10 viseg nivoa nego zivot u fiziCkorn svetu. Dokaz za to je sto je 

w. duh besnu1:an. Ako bi !judsko telo moglo da zivi ne 70-80, vec 1000- 

•• 

: 2000 godina i vise, javilo bi se vise mogumosti da se usavrsi duh kroz 

i fiziCki svet, jer je proces napustanja jednog i ulaska .u drugo telo 

t povezan sa. dugirn periodima slabe misaone aktivnosti (detinjstvo, 

~ srarost). Zato razvoj oblika Zivota u fizi&om sveru, oCigledno, ide i ia 

£, ce u pravcu produzavanja covekovog Zivotnog vcka. I zaista, pre neko 

J. liko vekova prosek Zivota bio je 30-40 godina. a danas je 70-80. 

f Kako posrici produzenje zivota? Odgovor na ovo pitanje izgledace 

i eudno - pomocu kulta dobra, ljubavi i znanja. Uzgred rcceno, sve 

I religije i avatari (Sai Baba) propagiraju bas to. Na prvi pogled, 

i beskonaene price 0 ljubavi i dobru nen1aju p1incipijelnog znacaja. ali 

: u njirna poscoji duhoki snlisao. Onaj Svec je naCinjen tako da dobre 

l .misli i znanja pogoduju razvitku torzionih polja supti~nog sveta, a zle 

ij. misli i besposlicenje dovode do njihove degradacije. Cesto smenjivan- 

; je Zivota i smn:i neophodno je zato da bi se neki zao, egoisticni i tasti 

. covek brze za1nenio nekirn drugin1, s.a nadotn da ce, posle "kazne" za 

~uh tog coveka na Onorn Svetu, njegova slcdeca_inkarnacija biti bolja 

!.tovek ce biti bolji. Zato price o paklu i raju, ocigledno, imaju osnove. 

OCigledno je da je pre nekoliko vekova, ako gledamo na covecanstvo 

u celini, koliona zla bila veca (beskrajni ratovi, spaljivanje na 

omaearna ird.) nego danas (ratovi su redi i slieno). To se odrnah 

odrazilo na prosecni iivomi vek ljudi, koji se produzio. Ali, nisu vazni 

~obri pojedinci, vec rnasovna psihologija dobra i zJa - takvi su zakoni 

Onog Sveta; pomo6.J brzog smenjiyanja z.ivota i smn:i nakon cega sledi 

:'ka.Znjavanje zlog duha". Onaj Svet se brani od rusil11ckog uticaja neatiVne 

psihicke energije. 

,. 

• ..

I 

346 SVET JE SLO~ENU: NEGO ~TO MISLIMO 

Ipak se stvara utisak da se u svetu odvija proces povecanja 

"masovnog dobra", a povezano sa rim raste i prosecna du:lina zivota. 

Onaj Sver osetljivo reaguje na prevagu ravnoteze na srranu dobra i 

povecava prosek Zivotnog veka. 

Ja mislirn da je najrazvijenija civilizacija na Zemlji, civilizac:ija 

Lemurijanaca, koja je imala najduzi period razvoja, napredovala pre 

svega zato sto SU u src:u Lemurijanske civilizacije preovladavali dobro 

i znanje. Zaro je, po mom rnisljenju, prosecni zivotni vek Lemurijanaca 

iznosio 1000, 2000 i vise godina. "Masovna Cisrora i dobrota" 

Len1urijanaca on1ogu6la je Onon1 Svetu da im produZi Zivor, sto je sa 

svoje su·ane bilo veo1na svrsishodno, jer je tokom dugog Zivora moguce 

vise usavrsiri duh. 

Kao sro vec znarno, porpuno oslobadanje od negarivne psihiCke 

energije predsravlja glavni uslov za ulazak u duboki sarnadi, u kome 

covek posraje prakticno besmrtan. Ali, pri pasivnom samadiju 

(kameno-nepokretno stanje te!a) ne dolazi do intenzivnog savrsensrva 

duha tog coveka, jer relo nije aktivno. Pri akrivnom samadiju (adepti, 

koji 7jve 200, 300, l 000 godine i duze i kod kojih se, po mom miSljenju, 

celije organizrna neprekidno obnavljaju), dogada se, ocigledno, 

vece usavTsavanje duha, ali ipak, verovacno, u n1anjoj meri nego sto je 

to bio slucaj kod Lemurijanaca. 

Vrhunac antropogeneze predsravljaju tehnoloski Lemurijanci 

Sambale i Agarte koji su dostigli gorovo besn1rrnosr zahvaljujuCi Cisroti 

svojih misli i velikoj aktivnosti us1ncrcnoj na zadobijanje znanja. Oni, 

vodeci aktivni Zivot na najvisem nivou u fizickom svetu, daju ogroman 

doprinos usavrsavanju duha i citavog Onog Svera uopste. Nisu uzulud 

y 

Sambala i .

348 SVET JE SLOZENU! NEGO STO MISLIMO 

Period civilizacije Lemurijanaca 

Posle jos veceg zgusnjavanja tela eteriCnih ljudi, pojavili su se rani 

Lemurijanci, koji SU bili viscki oko 20 rnetara, cetvororuki i sa dva lica. 

Dve prednje ruke opsluZivale su dva oka koja su vide~a u fizickom 

sveru (svetlost) a dve zadnje ruke opsluZivale su oko koje je videlo u 

suptilnorn sveru. Rani Lemurijanci vec nisu mogli da prolaze kroz 

Stene, a)j SU pomOCU Cetiri ruke rnogli da aktivno deJuju U fizickorn 

svccu. Oni su mogli da potpuno iskoriste energiju suptllnog sveta 

(delovanje na gravitaciju, psihicko dejstvo na 2.ivotinje i sl.), ali su vec 

mogli i da prilieno efikasno upotrebe i energiju fizickog sveta (misitna 

sila, vatra, voda i slieno). Formiranje genetskog aparara kod njih je 

dostiglo SavrsenStvO U tom smislu SCO SU Se Onl podeliJi na muskarce j 

zene i poeelo je radanje dece. Stice se utisak da su rani Lemurijanci 

2.iveli u doba dinosaurusa. 

Proces zgusnjavanja tela se nastavio i zbog toga su kasni 

Lemurijanci (Lernuro-Adantidani) postali niii rasrom (oko 10 merara). 

Trece oko se povuklo u unutra5njost lobanje, ali je oeuvalo svoju 

funkciju uskladivanja sa frekvencijarna Onog Sveta. Dve zadnje ruke, 

koje su opsluZivale stvamo trete oko, izgubile su se. Kasni Lemurijanci 

Vadili SU VOdozema&i. oblik zivota, neveJike skrge pomagaJe SU irn "da 

di~u pod vodom. Oni su izgradili ogromne gradove, dostigli najvisi 

nivo tehnike (letelice, osvajanje kosrnosa ird.), srvoriii Sll prvoklasnu 

nauku, lecili su svoje relo unutra5njorn energijom. Duzina njihovog 

zivora dostizala je 1000 -2000 godina. 

Kasni Lemurijanci su nauali da korisre energiju fizickog svera, ali 

se njihova tehnologija zasnivala prevashodno na poznavanju zakona 

suptilnog sveta. Svaki Lernurijanac je imao kontakt sa Onim Svecom, 

odatle je crpeo znanje, a njegova delatnost (nauka, do bra dela) dopu· 

njavala je Onaj Svec znanjima. Oni su mogli srazrnemo Jako da udu u 

sranje samadija. Najnapredniji od kasnijh Lemurijanaca nauCili su da 

se dematerijalizuju i materijalizuju. Oni su ovladali Jevitacijo1n (pobe· 

da nad gravitacijom i podizanje sopstve11og tela u vazduh) i n·enucnim 

prenosom svog tela u prostoru. Postignuta je cak i dematerijalizacija i 

materijalizacija letelica i dn1gih aparata. 

Onaj Sver, koji je stvorio coveka, imao je Cime da se ponosi • cove1'. 

je u periodu civilizacije l.emurijanaca ne samo osvojio fiziCki svet 1 

t 

• 

lstorija covecansrva na Zemlji 349 

i urvrcio fizic..l

I 350 SVET JE SLOZSNUI NEGO ~TO MlSL!MO 

cega ce se izmeniti polo2aji kosmickih objekata (planeta, asteroida i 

slieno) sto ce za posledicu imati globalnu kacastrofu na Zemlji. 

UvidajuCi neizbemost katastrofe, mnogi od Lemurijanaca su otisli u 

peCine, usli u stanje sarnadija i organizovali Genofond covecanstva. 

Najrazvijeniji od Lemurijanaca, koristeCi fenomen den1aterijalizacije i 

materijalizacije, rakode su otisli pod zemlju zajedno sa svojim aparatima 

i mehanizmima i organizovali Sarnbalu i Agam1, da bi u uslovima 

podzemnog Zivota ocuvali i razvijali teimologije lemurijanske civilizacije 

i nadgledali Genofond covecansrva. 

Uskoro je i doslo do kosmi&e katastrofe, usled cega je lerourijanska 

civilizacija na povrlini zemlje stradala. To je bila cena zamene kulta 

znanja kultom vlasti; vgi Urn nije mogao da dopusti da se potpuno 

unisti "baza podataka" o Zivoru na Zemlji u torzionim poljiroa Onog 

Sveta. I saino su Sambala i Agarta ostale kao menifestacija velike 

lemurijanske civilizacije i do dana dana5njeg nastavljaju

352 SVET JE SLO~E."IL.JI NEGO STO MISLl!v!O 

,. I' 

se sa covecru1stva uklanja blokirajuCi princip "SoHm" i ljudi pocinju da 

imaju pristup drcvnim znanjima Le.murijanaca. 

Civilizacija Atlanridana, koja je postojala u uslovima "ostvari sam" 

razvijala se veoma sporo. Ljudi su osvojili neke vidove fiziCke energije 

(misienu snagu, vatru, vodu), gradili su kuce, hranu su dobijali prvensrveno 

iz mora, u osnovi su vodili vodozema&i naC:in 7.ivota. Sambala 

i Agarta, koje su nevidljivo nadgledale Atlantidane, pocele su da iz 

Genofonda covecanstva salju Lemurijance u svojstvu proroka. "Sinovi 

BoZiji su se vratili !" - verovamo su klicali Atlantidani, u Cijem se 

seeanju jos cu.val a legenda 0 moCnim velikaninia lemurijanskog per:ioda. 

Ali, proroci-Lemutija.nci nisu se trudili da Atla.ntidanima prenesu 

svoju tehnologiju i znanja - oni su propagirali Jjubav i dobrotu kao 

osnovu napretka covecanstva. 

Postepeno, naporima proroka-Lemurijanaca, u civilizaciji 

Atlantidana se kulr vlasti preobraz.io u kult z.nanja, dobro i ljubav su 

trijumfovali. Zapoceo je napredak. Bili su osvojeni i drugi oblici fizicke 

energije, gradovi $U posrali bolji i lepsi, populacija Atlantidana je 

porasla. Ali, energija suprilnog sveta jos hije bila dostupna 

Atlantidanima. Sambala i Agarta, koje su primeCivale napredak 

Atlantidana, obavesrile su centar upravljanja Univerzalnim infonnacionim 

prostorom o moguenosti da se ukloni p1incip "Sol-Im", da bi im 

to omoguCilo da jos vise napreduju tako sto ce ovladati silama suptilnog 

sveta. Blokada sa znanja Onog Sveta bila je uklonjena. Za 

Atlantidane je nastalo "zlatno doba". Velika znanja lernurijanske civilizacije 

postala su irn doscupna. . 

Civilizacija ArlaJ1tidana je ubrzano posla pucem napretka. Ovladal~ 

su telepatijom, psihi&.irn delovanjem na graviraciju, snagom man01 

(inkantacija) i drugin1 oblicima energije suptilnog svera. Gradovi. su 

poceli da se grade prenosenjem materijala kroz vazduh, oni su poceh 

da lece svoje relo pomoeu unutrasnje e.nergije, lerenje se obavljalo 

pomoeu moo mantri. Sagradeni su ogromni gradovi, nad zemljom su 

lebdeli letea aparati - vimane, pod vodom su naC:injene prelcrasne 

plantaie, ogromni spomenici (koji su doprli i do nas) svedoCili su_ 0 

moci civilizacija Atlantidana. Svet je postojao u purpurno-crvenim 

n1Jansama. 

U tom petiodu su kulr dobra i ljubavi bili osnovno pravilo iivoca 

Atlantidana. Ali, kult :z.nanja nije porpuno urvrden, jer su Atlantidalll, 

: F. 1sronJa covecanscva na i.cm1J1 

I: koji su se pomocu "o·eceg oka" uskladi''.ali sa vibracija1_1:1a _Unive~zalnog 

~ informativnog prostora lako, telepacskim putem, dob1J~h zn.~Ja i:ret 

~ hodnih civilizacija - Lemurijanaca. Deca Atlanodana n1su ucla u sko 

~ lama i nisu zavrsavala fakultete - u skladu sa razvojem njihovog moi 

:zga, manja su sama izlazila iz Univenalnog infonnacio.no~ prost~:af. 

Znanja lemutijanske civilizacije, zapisana na. ro~o.1um polJ~ma 

t. Onog Sveta, bila su roliko neogranicena, da Atlanodan1 n1s~ mo~h da 

t intenzjvno razvijaju ~auku, tre~alo j'~ s~o da uporr~~e ~ii.? kOJl deo 

• lemurijanskih spomaJa. Doslo Je do naucnog besposhcenJa . . 

$- "Poznato je da je nauka - ogroman pipav nud, to je isrrajnost lienos_o 

Y.- U prevaziJazenju naucnih teskoca i UCmaJosci koJega, to JC 

.:;. samopoirtvovanje radi znanja, to je Cistora misli i dusevni uzl~t: 

f Upravo su ·pomocu toga Lemurijanci dostigli nevidene visine u nau~ r 

~· stvo1ili kult znanja, koji podstice naucna istraiivanja. Gotovih znanJa, 

f koje bi telepatskim putem bilo moguce uzeti sa Onog Sveta, pre njih 

I nije bilo .. Atlantidani s11 vec irnali gorov pakct znaJ1ja koje su u svoje 

i vrerne stck1i Lemurijanci. . 

,\. "Nauena lcnjost" Atlantidana nije mogla da uspostavi kult z.nanJa, 

t koji je toliko vazan da bi se popu.nila informaciona polja Onog Sveta. 

i. Najteze ~e u iivo~:'. c~vec.ansrva s_tio~°.je ?o'~h znanja i o~o pre~sta~lja 

f udeo naJsposobn1J1h 1 naJprogres1vn1J1h !Judi. Kod Atlanndana JC znan- 

1 

~ 

je mogao steCi svaki covek, naprosto se uskladivsi sa ~ekvencij.an1~ 

univerzalnog infonnacionog prosrora. Zato su znanJa dolazrla 1 

,.. ogranicenirn, castim ljucti1na koji se nisu mogli uzdriati od iskusenja 

i da vladaju pornocu znanja kojih su imali u izobilju. 

j · Tako je urnesto nepostojeceg kulca znanja dosao kulr. vlasci. Kult 

· dobra nije se n1ogao suprorstaviti ncgarivnim vlastoljubivi1n te2J1jaina . 

. Ljudska teinja je mocna sila; veon1a je tesko suprotsraviti joj se. 

Ljudske te2.nje ne mozemo zaustaviti, bolje ·ih je usmenti· drugim 

purem, na primer, purem sticanja z.nanja. Da su Atlantidani imali kult 

znanja, sve ljudske teinje bile bi usmerene ka bezgraniC.noj i vecnoj 

oblasti spoznaje, a ne bi se preobrazile u vlasroljubive apetire. 

. Covek (bilo Lemutijanac, bilo Atlantidanin) nacinjen je rako da 

ek mora da necemu srremi. Covek je naCinjen kao samorazvijajuca 

SUpstanca Zaro je vazno ljudsku remju usmeriti nekuda. Kuda? 

Odgovor je prost - ka znanjima i dobru. Kulr dobni plus kulr znanja - 

.11

I 

354 

to SU glavni faktori napretka covecanstva. u suprotnom, doci Ce kulr 

vlasti, a zajedno sa njim i z.lo, a z.ajedno sa z.lom doo ce i propast. 

Nastali kult vlasti kod Arlantidana se razvijao. Oni su se podelili na 

odvojene gn1pe, koje su medusobno bile neprijateljske. Znanja Onog 

Sveta koja su u svoje vren1e stekli Lemurijanci upotrebljena su za 

stvaranje oruzja. Poceli su beskrajni ratovi. U rorziona polja Onog 

Sveta pocela je da u velikim kolicinama pristiie negativna psihiCka - 

.. 

encrg1Ja. 

Predvidevsi dolazak sveopste karasttofe, najrazvijeniji Atlantidani 

otisli su u peCine i u$li u stanje samadija, popuni~i Genofond 

covecansrva. Stice se utisak da je ulazak Arlantidana u samadi imao 

relativno masovni karakter, pa zaro danas osnovni deo Genofonda 

covecansrva Cine Atlantidani . 

• 

Sambala i Agarta nisu mogle d11 sprece dolaz.ak globalne katasrrofe, 

jer moc ubedivanja proroka-Lemurijanaca nije bila dovoljna, a 

• 

Sambala nije mogla da primeni vojnu silu Ul(O sto je u njoj bio 

uCvrlcen kult dobra i kult znanja. 

Ja sumnjam da su Atlantidani popunili podzcmnu tehnolosku civilizaciju 

Le1nurijanaca. Izgleda da Atlantidani nisu dostigli nivo fenomena 

den1aterija!izacija i rnacerijalizacije ljudskog tela, koji je tako 

neophodan za Zivor u Sambali i Agarti. 

Kacastrofa se dcsila pre 850.000 godina. Zemljina osa izmenila je . 

svoj polozaj, polovi su se premestili, nastao jc svcopsti potop. Ponovo 

je bio uveden blokirnjuci p1incip "Sol-Tin". 

Ali, civiliz.acija /\tlancidana nije propala odjednon\. Deo Adancidana 

(zuti Arlantidani) uspeo je da svojim letelicama (vimanama) odleti u 

oblast Himalaja, Tibeta i pustinje Gobi - najvise predele na Zemlji, koji 

su do sveopsteg potopa predstavljali Sevemi pol. Taina, na obalama i 

ostrvima Unutrasnjeg mora, smestenog na rnesru pustinje Gobi, oni su 

se ponovo nasranili i proZivelijos nekoliko desetina hiljada godina. Ali, 

izolacija, rnalobrojnost, a pre svega - nedostatak "carobnog stapiea" u 

vidu znanja Univerz.alnog infonnacionog prostora (bio je uveden princip 

"SoHm") doveli su do degradacije drustva, podivljanja i propasti. 

"Nauena lenjost" koja je posrala navika nije dopustila Atlantidanima 

da prei.ive. 

Dn1gi deo Allantidana (crni Atlantidani) preZiveli su na visokim 

delovima africkog kontinenta. Ali, i oni su se iz istih razloga veoma 

1scorija covecanscva na Zemlji 3 55 

brz.o degradirali, podivljali i propali. Po jednoj od hipoceza, ti cmi 

Atlantidani dali su doprinos fonniranju savremenih cmaca. 

Treci deo Atla.ntidana preZiveo je na takozvanom Placonovorn 

osrrvu, koje se nalazilo u obi as ti Arlanskog okeana. * Ta grupa 

t\tlantidana se pokazala najprogresivnijom, ona je uspela da ne izgubi 

svoja znanja u uslovima onemogucenog kontakta sa Univerz.alnim 

infonnacionim prostorom usled blokirajuceg principa "SoHm", uspela 

je da organizuje naucna isr:raiivanja, oeuva rehnologiju i navede ljude 


Period Arijevaca (nase civilizacije) · 

Odnekud je kod nas prihvaceno da se Arijevcima nazivaju Germani. 

Ali, to je netaeno: u svim dre•nim izvorima Arijevcima se nazivaju 

ljudi nase civilizacije uopste. 

Arijevci su se pojavili u nedri111a civilizacije Atlantidana pre otpiilike 

rnilion godina. Medu Atlantidanima su poceli da se radaju ljudi 

nizeg rasra, bez opni medu prstima, sa velikim nosom i stopalima. Oni 

su bili bolje prilagodeni kopnenom naCinu Zivota, u pogledu koga su 

cak imali neke prednosci nad Atlantidanima. Ti ljudi neobicnog izgleda 

bili su aktivni i sposobni za rad, ali u duhovnom pogledu i posebno 

Sto se rice urneca da psihoenergetski deluju, bili SU mnogo slabiji od 

Atlantidana. Ipakje njihov nivo duhovnog razvoja bio znacno visi nego 

kod savrernenih ljudi; prvi Arijevci su od svojih praroditelja 

Atlantidana nauCili da vladaju nekim oblicirna energije suptilnog 

sveta, rnogli su da ulaze u stanje samadija i proizvode telepatske i 

telekinetiCke efekte. Prvi Arijevci su u poredenju sa savremenim ljudima 

bili divovi i dostizali su visinu od 2-3 metra, ali su u poredenju sa 

Atlantidanima bili prilieno rnali. 

U zavrsnoj fazi civilizacije Atlantidana, kada SU Se vec pojaviJi prvi 

Arijevci, blokirajuCi princip "SoHm" jos nije delovao. Zaro su Arijevci, 

kao i Atlantidani, mogli da korisce znanja Onog Sveta. Deca prvih 

Arijevaca takode niSU isla U SkO!U, znanja SU im doJazi)a jz 

Univerzah1og infonnacionog prostora u skladu sa srepenom razvicka 

njihovog mozga. "Trece oko" prvih Arijevaca bilo je bolje razvijero 

nego kod savrernenog coveka, ali je bile manje sposobno za 

funkcionisanje nego kod Aclancidana. Oni su bill macerijalniji i prizemniji 

od Atlantidana. 

Pocecni period Zivota prvih Arijevaca poklopio se sa periodom raz: 

dora, racova i kulta vlasti kod Atlantidana. Od Atlantidana su prvi 

Arijevci preuzeli kult vlasti, koji se u nasoj arijevskoj civilizaciji neguje 

do dana dana5njeg. Zajedno sa Atlantidanima prvi Arijevci su 

ucestvovali u medusobnim rarovirna. Oni su bili izdrZ!jiviji i skro1nniji 

od Atlancidana. 

Arijevci su takode shvatili da se pribli2.ava globalna katasrrofa, ali 

je kulr vlasti bio jaCi. UoC:i karastrofe, mnogi Arijevci su otisli u peone, 

·usli u duboki samadi i dopunili Genofond covecansrva. Po morn 

rnisljenju, arijevski deo Genofonda coveeansrva sastoji se prvenstveno 

l. lsrorija covecansrva na Zernlji 357 

! od tih prvih Arijevaca (pre sveopsceg potopa) koji su do ulaska u sama 

~ di Ziveli bez ogranicavajuceg principa "SoHm", i zato su ima1i osnov 

} na znanja Onog Svera, a takode su mogli i da proizvedu neke psif 

hoenergerske efekre (oZivijavanje, isceljenje i sl.). Proroci koji su imali 

'l'I spoljasnjost kakva je uobieajena za nas (Isus Hristos, Mohamed, 

l Mojsije i dr.), po mom miSljenju su bili prvi Aiijevci koji su usli u sama- 

1 di jos pre sveopsreg potopa. Kako mi izgleda, prvi Arijevci su znali za 

~ Sarnbalu i Agartu, postovali su je i klanjali se Lemurijancima - "Boiijim 

• Sinovima". 

~ Uoa globalne katastrofe, rnnogi od prvih Aiijevaca usli su u sranje 

t sainadija ne sa1no da bi dopunili Genofond covecanstva, vec i da bi u 

i peCinama preZiveli samu katastrofu. 

~ U vreme sveopsteg potopa (pre 850.000 godina) vecina prvih 

~ Arijevaca je sttadala, kao i Aclantidani. Samo je mali broj Aclantidana 

~ i Arijevaca preziveo na osracima kopna. Nastao je rezak period: 

l 

' gradovi, tehnologija i masine SU Dile izgubljene. Ali, najreze je bilo tO 

sto su usled blokirajuceg principa "Sol Im" ljudi bili odseceni od zna 

': nja Onog Svera. Doslo je do podivljanja i postepenog prelaska na pti- 

1 mitivni naCin Zivoca. 

;r. U tin1 uslovi1n a su Arijevci neprekidno rarovali sa preosralim 

I ~tlan ti danirna. Arijevci su .se pokazali prilag~den~ji1n na ~urovc usl?vc 

zivoca i na mnogim osracma kopna su ponsnult Atlanudane. Ont su 

. btle naseljavali ostatke kopna koji su se otkrivali posle sveop~ceg 

, potopa i ta1no osnivali svoje gradove i sela. Aclantidani su ziveli u 

iz.olovan i1n kolonijan1a, i kao posledica malobrojnosti i brakova mcdu 

srodnici111a, postepeno se degenerisali. · 

Stotinama hiljada godina arijevsko dn1stvo nije napredovalo. Za to 

SU postojali objektivni razlozi: posle potopa kopno je veorna dugo pos- 

, tojalo samo u vi du odvojenih kamenitih ostrva, a izolovanosr i brakovi 

rnedu srodnicima dovodili su do degradacije i pogo!'Sanja naslednih 

Pararnetara Aiijevaca. Postoje neka svedocanstva da se u ro1n periodu 

iz Genofonda covecanstva pojavio prilican broj proroka (Buda), ali nji- 

·hova delatnosr, oCigledno, nije dala rezultare - degenerativni procesi u 

'jevskorn dn1stvu su se pokazali kao jaCi. Rasr Arijevaca se srnanjio i 

srao oko 1,5 nietara, oni su se sve vise i vise preobrazavali u divlja 

i>lemena. 

' I 

•


(scorija l':ovecansrva na Zemlji 359 

" 

' 

Srice se urisak da su pre oko 100-200 hiljada godina 2.ivele tri . 

osnovne grupe Alijevaca - u oblasri Tibeta, na jugu Afiike i u oblasti 

Srcdozemlja. Ali, prve dve grupe su se postepeno definitivno degradirale 

i podivljale, a jedino je sredozemna grupa krenula purem napretka 

i kao rezultat toga, fonuirala egipatsku civilizaciju. u srvaranju 

sraroegipatske civilizacije igraJi SU uJogu ne SamO proroci, Vee Ocgled- 

00 i bliske veze sa Atlantidanima sa Platonovog osrrva. Egipatska civilizacia 

dostigla je visok nivo razvoja; za izgradnju piramida, oCigledno, 

zasluzni su oni, zajedno sa Atlantidanima Placonovog osrrva. Kada 

i za5ro je propala cgipatska civilizacija? Teske to mogu da kaZern. 

Mogle bi se misliti da drevni Egipcani nisu mogli da preiive posledice 

katastrofe od udara kornete Tifon u Ze1nlju (pre 11.000 godina) i 

propast Atlantidana sa Platonovog osu-va, C:ija su wanja i vcstine koristili. 

Pre 18.013 godina u oblasti Tibeta i Himalaja pojavio sc novi prorok. 

Jedni su ga zvali Manu, dn1gi Rama, a treCi Bonpo-Buda. Taj prorok 

je bio ogromnog rasta i neobiene spoljasnjosti. Meni izgleda da su 

bas njcgove oci naslikane na svim tibecanskim hrarnovima. Kao sto 

srno vec rckli, analizirajuCi te oci dosli srno do z11kljucka da su one pripadale 

Lemurijancu. I tako, u ulozi proroka iz Genofonda covecanstva 

pojavio se sam Lemurijanac. 

Stekao sam utisak da su rokon1 cicavog perioda postojanja arijevske 

rase, pocev od sveopsceg pocopa (pre 850.000 godina) k110 proroci iz 

Gcnofonda covccanstva i1Ja1jli samo Aclantidani i rani Arijcvci. Meclu 

njima nije bile Lemurijanaca. Delovanje rih proroka nije dalo ozbiljnije 

rezulcate; arijevska rasa je nastavila da se sve vise i vise degradira. 

Pre oko 18.000 godina covecanstvo se prvenstveno sastojalo od divljili 

, • • •V • ,y 

i poludivljih plemena, C:ije su se mogucnosn raZVOJa sve Vise 1 V!Se 

smanjivale. Jedino se egipatska civilizacija izdvajala, ali je i ona 

pokazivala ozbiljne znake nazadovanja. 

Sambala i Agarta, koje su proueavale procese koji su se odvijali u 

arijevskoj civilizaciji, na kraju su odluC:ile

360 SVET JE SL02ENUI NEGO STO M!SLIMO 

Posle katastrofe usled pada kornete Tifona, uvotni uslovi na Zernljl 

su se postepeno nonnalizovali. Ali, napredak u razvoju drustva je bio 

ukocen zato sto je kod ljudi procvetao knit vlasti, a kult dobra i kult 

znanja SU bili potisnut:i U dntgi plan. Beskrajni ratovi SU cak doveli do 

toga da se formirao ideal coveka kao ratnika-zastitnika ili ratnika- 

• • 

osvaJaca. 

Mora se priznati da blokirajuCi princip "SoHm", koji nije dopustao 

da se koriste znanja Onog Sveta, nije pogodovao razvoju kulta znanja. 

Degradacija kulta znanja dovela je do roga da su ljudi poceli da zaboravljaju 

religiju i samo im je "sapar kanne" govorio o duhovnosti. Zato 

se razvilo paganstvo, vera u idole i sl. Covecanstvu su ocigledno 

nedostajala bozanska znanja. 

U toj situaciji San1bala i Agarta nisu oscale po sn·ani. Pre oko 2000 

godina pojavila se grupa proroka (Buda, Isus Hristos, Muhamed, 

Mojsije, Zaratustra) koji SU poceli da covecansrvu pribliZavaju elemente 

znanja Onog Sveta. Uspeh delovanja tih proroka smesta se 

pokazao - stvorene su religije: budistiCka, hinduistiCka, hriscanska, 

islamska, jevrejska i dntge. 

Kao posledica toga, kult dobra i kult znanja na Zemlji je porastao, 

nli nije mogao da prevlada kult vlasti. Medusobni ratovi prerasli su u 

verske ratove. Teritorija se pocela deliti po religioznom principu. Opet 

je covecanstvo skrenulo sa pravog puta napretka, a krivac U\ to bio je 

kul t vlasti. Nije se moglo ni pomisli ti da se arijevskoj civilizaciji otkriju 

drevna znanja Lemurijanaca. 

lpak se u 18.-19. vcku nase ere u nekim delovi1na sveta (uglavnom 

u Evropi) pojavio neobieni kulc znanja, koji se zasnivao iskljucivo n~ 

proucavanju fiziCkog sveta (tehniCki napredak, darvinizam i sl.) bez 

nasrojanja da se formiraju bozanska znanja. Uprkos blokirajucen1 prin· 

cipu "SoHm", napredak je krenuo brzim tempom. Arijevci su na neki 

naCin pokazali da je tehniCki napredak moguc i bez znanja Onog 

Sveta. 

Ali, takav kulr znanja bio je brernenic posledicama: znanja su se sticala 

pre svega u korist kulta vlasti. Nazirala se karastrofa - da se ta 

znanja upotrebe radi postizanja vlasti. Ubrzo se ona i ispoljila, u obliku 

dva svecska rara. . 

Posle drugog svetskog rata, covecanstvo je osetilo rusilaCku rnoC 

orui.ja koje se zasnivalo na novim znanjima. C:ovecansrvo je pocelo da. 

.. 

. Jstorija coveca nsrva na Zemlji 361 

raz1nislja o tome da su kult znanja i kult vlasti ncspojivi. Broj rarova 

: na planeti se smanjio. 

: . P1i svemu tome, mora se priznati da su razne religije, koje su 

' : nastale pre oko 2000 godina, vec postale kofuica, posto SU davale 

~ povoda raroviina za sfere religioznog ut.icaja. 

i ,. 

Do dan danas k.ult.vlas~ ko~i cveta ci.~i_prisustvo razni~1 religiozn~h 

t 

1okova opasnim. Ljudi uopste 1 ne raznuslJ8JU o tome da JC koren SVlh 

religija jedan. Doslo je vreme da se religije objedine i da se stvori 

f Jedinstvena religija. Hoce Ii to moCi da se uradi bez rarova i ka1akliz 

:: mi? Na Lo ne bih mogao da odgovorin1. 

f 1999. godine doCi ce kraj Kali Juge i nastupice Sacja Juga.* Mnoga 

Jr: prorocansrva govore o tome dace u cont pe1iodu nasrupiti smak sveta. 

~· Nostradamu s, Vira Bramandra i neki drugi pisu dace 11. avgusta. 

.~; ~999 .. g~dine doc do potpun~g pomr~cenja Sunca bez presedana, ko~e 

f ce cra3an veoma dugo. Svec ce utonuu u potpunu ramu. Posle toga ce 

i ·doa do nlza karastrofalnih pojava, od kojih ce najstrasnija biti pad na 

, , Zemlju kon1ete iii meteora (komeca "Obucar'). Komeia ce pasti u 

oblast Atlanskog okeana. Ogromni Lalasi prelice istoenu obalu SAD i 

mnoge oblasri Evrope. Porom ce naslupiti podmorski potresi, uragani 

. : i tornado. 

Pre

362 SVET JE SLO~ENUI NEGO STO MISLIMo 

znanjima Univenalnog informacionog prostora u koji su oni u stanj u 

da udu. Ali, meni izgleda da buducnost u Univerzalnom polju nije predodredena 

kao nepromenljivi niz predstojeCih zbivanja - u protivnom 

slueaju bi bio iskljucen osnovni princip po kome je covek naonjen kao 

samorazvijajuce nacelo. Ja mislim da je buduenost u Univerzalnom 

polju znanja predsravljena u obliku pozitivne i negativne prognoze 

razvitka C:oveeansrva. 

Koja ce se prognoza . pozitivna iii negativna · pokazati kao tacna? 

To u velikoj meri zavisi od nas samih. Mi moramo da imamo na umu 

da ce dobro i znanje pogodovati ispunjenju pozitivne prognoze razvitka 

covecansrva, a zlo i vlascoljublje bi u buduenosti mogli dovesti do 

globalnih kataklizmi, koje bi mogle iCi do smaka sveta, iii stvoriti 

uslove za regresivni faktor evolucije, koji bi doveo do divljasrva. 

. . 

Glava S 

Vracanje u stanje divljastva l

364 

:> 

~· \! 

. .. ' 1:~ 

. 

• • 

• 

Podivljanje (crcez autora) 

SVET JE SLO~ENUI NEGO STO MISLIMO 

.. 

vanija, ali su nepovratno i 

konaeno podivljala. Sun1- 

njain da se njima 1nofe 

doneti civilizacija, najverovamije 

je da ce ih istisnuti 

.~vilizovani Jjudi i da ce 

oni postepeno izumreti. 

Iz toga sto ste ,:ekli 

sarn shvatio da je ljude, 

kad predu na primitivni 

oblik zivota i podivljaju, 

nemoguce vratiti na civilizovane 

oblike Zivota · 

rekao sam. 

- Smarrarn da je tako · 

promrmljao je glavni oftaJ. 

molog. - limo sam pose· 

Civao ta plemena, nasto jeCi 

da im learn oa. Ali, oni 

nista ne' razumeju, mozak 

im je slabo razvijen. 

Zacutao sam. Prema 

istoriji covecanstva sam 

znao da je na mestu danasnjih indoneZa.nskih osrrva nekad posrojao 

osnovni kontinent Atlantide, na kome je procverrua velika civilizacija. 

Zar su sva znanja zaboravljena! Zar se nije mogao zaustaviti proces 

prelaska u divljastvo! Zar je nasralo divljastvo nepovratno! 

Da Ii je majmun nastao od coveka iii covek od majmuna? 

Iz skolskih udzbenika svi mi znamo

I 

366 SVET JE SLOZENIJI NEGO ~TO MISL!MO 

Atlantidana i to se nastavilo sve dok nisu bili ockriveni stari spisi 

Lernurijanaca. Na osnovama drevnih znanja Lemurijanaca poeeo je 

napredak ci\.ilizacije Atlantidana. 

Drugo masovno vracanje u stanje divljastva medu Atlantidanima 

primeceno je posle sveopsteg potopa pre 850.000 godina. Lobsang 

Rampa ("Doktor iz Lase", 1994, str. 239) o tome pise da su Jjudi zaboravili 

svoju kulturu i vratili se u scanje divljastva; pravili su sebi odeeu 

od zivotinjskih koi.a, hranili se plodovima i nosili sa sobom batine sa 

kamenim vrhovima. I tako, Atlantidani koji su preiiveli sveopsti potop 

u najvecem broju slucajeva postepeno su podivljali, potisnula su ih arijevska 

plemena i oni su nastradali. Jedino su Atlantidani sa Platonovog 

ostrva uspeli da izbegnu procesu podiv!janja i saeuvali su svoju civilizaciju 

sve do 9.000 g. p.n.e., kada su stradali od posledice kosmiCke 

kataklizme. 

Arijevci, koji SU se zaceli u nedrirna civilizacije Atlantidana i deliruieno 

preZiveli sveopsti potop, takode su podlegli procesu masovnog 

podivljanja. 0 tome svedoce mnogi Iiterarni izvori - E. P. Blavac.1

368 SVET JE SLOZENUI NEGO STO MlSLIMO 

Iako je upravo taj tibetanski talas doneo napredak nasoj arijevskoj 

civilizaciji, nije svaka grupa posle migracije u razne regione Zemlje 

rnogla da izbegne regresivni evolucioni proces sa prelaskorn u 

divljastvo. Na prim~ aboridiini Amazonije po oftalmologeornetrijskoj 

shemi imaju isti koren kao i Japanci i Finci, ali se od njih razlikuju potpunim 

divljastvorn. 

Dakle, problem divljaka na zemJji je interesanma i slozena nauena 

problematika i oogledno eeka da bude istrazena. 

Da Ii ce divljaci opstati? 

Da bih odgovorio na ovo pitanje, dopusticu sebi da navedem dva 

prim era. 

Pre nekoliko godina, doktora A J. Salihova i mene pozvali su radi 

dernonstracije nasih novih ocnih operacija u grad Manaus (u Brazilu), 

koji se nalazi u samom sredisru basena Amazona. Posle nedelju dana 

napregnurog hirul"Skog rada, povezli su nas brodiCima u dubinu ama· 

zonske diungle, da bi nam pokazali lokalnu egzotiku. 

Nocu su nam predloZili da podemo u lov na krokodile. Pri svetlosti 

halogene lampe, oci krokodila svetle zelenom svetloscu, i na 

rnotomom camcu je moguce bukvalno doploviti rik do njega. 

Krokodila zaslepljcnog svetlostu moguce je dotaknuti stapom, a 

krokodilcica je cak moguce uhvatiti n1kama. Lov na krokodile je 

zabranjen, pa srno se ograniCili samo na narusavanje mira ogromnih 

reptila, od· kojih se ledilo srce. Ali, mene je zaprepastio ogroman broj 

krokodila; na svakih 150-200 metara mogle su se videti svetlece oci 

krokodila. 

Ujutro je doktor A .J. Salihov ulovio na udicu piranu, upotrebiv5i 

kao mamac ostatke jela sa stola. Stavili smo u usta poluzivoj pirani 

granu palac debelu, a ona ju je pregrizla lakim pokretom. uiasnih 

celjusti. 

Dalje SU resili da nam pokafu poludivlje lokalne Indijance. Kad~ 

smo doplovili u njihovo seoce, vodic je rekao da su juce ovde videh 

ogromnu anakondu, dugu oko 20 metara. 

Njihova prebivalisca bila su krajnje siroma5na. Bila su sklepana od 

dasaka, podsecala su na kokosinjce i bila postavljena na niskim 

kocevima natl povrsinom VOde na obali. lndijanci SU vrsiJi nuzdu jcrOZ 

l Podivljanje kao regresh~1i evolucioni faktor . • . . :69 

f ocvore na podu, a ruda su i uzimali vodu za p1ce. Rogoz1na 1 nesco 

t posuda on.iii su svo pokuestvo. Pan_r~one i majica - nu~a odeea. 

~ Temperature su na Amazonu staJne 1 iznose 30-35 steperu. Tu nerna 

f, komaraca i drugih in~ekata koji sisaju krv. 

j 

Amazonski Indijanci Zive od ubiranja lat:ks~ sa k~ueuk~vih stab~a 

t i ribolova. Oni bacaju mreie, ispletene od uzadi, na nbu p1raruku, oJa 

~ 1eiina dostize 300 kilograma. Ako uhvace ribu · jede je celo selo, ako 

I "" ne · svi gladuju. 

! . Recite mi . upitao sam jednog od Indijanaca, koji je pomalo go· 

i vorio englesk.i - da Ii krokodili i anakonde napadaju ljude? 

t . Naravno - odgovorio je Indijanae- - Krokodili jedu zene, a 

i : anakonde muskarce. 

f -Zasto su bas tako izbirljivi? . .. 

l - Eno, pogledajte moju drugu zenu · pokazao Je glavom IndiJanac 

f prema reci .. Ona pere sude na obali. Tako je i moja p·rva zena prala 

i sudc na obali kada joj je neprimetno prisao krokodil, odvukao je u 

i vodu i rastrgao. 

~ 

i· · I to se cesto dcsava? 

!!, . Cesto veoma cesto. Kro kodil je po1eo dve zene mog suseda. 

! Mnogo de~e pojedu krokodili. 

· · Bojice Ii se za svoju drugu zenu? 

. Naravno da se bojim. I nju ce, verovat.no, rakode pojesti krokodil. 

Jedan put ju je vet napao, ali mu je pobegla. Zenina duznosc je da pere 

· sude na obali. Ako i nju pojedc krokodil, uzecu trecu · tmumo je 

:, odgovorio indijanac. 

• · A anakonde napadaju n1uskarce? 

· Da, mnogi muskarci srradaju od anakondi u prasurni. 

· Zasro? 

· Sigumo ste vi deli da je pra5uma veoma gusta. Po njoj je moguce iti 

Jedino po stazicama. Sve Zivotinje idu po stazicama. Mi, muskarci, 

takode idemo po tim stazicama kada sakupljamo lateks. A zmijailnakonda 

oade rakvu stazicu, Okao se na drvo nad njom i ceka plen. 

Anakonda napada sve i.ivo: bilo C:oveka, bilo tapira (divlja svinja) ... Evo, 

Ptosle godineje anakonda progutala rnog brara blizanca, samo je kaCket 

.Ostao. Pre toga je u prasumi nestao njegov sin. Takode anakonda ... 

· Anakonde su velike? 

·Ima ih veo1na velikih, a ima i manjih, koje gutaju samo decu. 

J 

•

I 

• 

370 SVET JE SL02EN!Jl NEGO ~TO MISLIMO 

- !mate Ii oruzja da se branite? 

- Ne, oruija nemarno. Imamo samo ovo - Indijanacje pokazao svoju 

srracaru. 

- Zasto nemate on1ija? 

- Suvise je skupo. . 

- Zar je tesko zaracliti za oruije? - insistirao sam ja. - Na kraju kra- j 

jeva, ribu jc moguce iseCi, usoliti i prodavati u gradu, a ne smesta celu 

pojesti u selu. Moze se pra•iti namestaj od crvenog drvera i prodavati. 1 

Mozete praviti sitnicc od drveta iii preparirati pirane · sigumo ce pos- ! 

tojati potra:l.nja za tim. ~.1oiet e sakupljati i prodavati plodove. Mozete , 

gajiti kukuruz, secemu trsk-u, kafu, ka.1


·Dobro. 

Usli smo u sator i sell na jelenje kozc. Postalo je roplo. Rekao sam: 

- Dobro. 

OseCa.lo se da gazda satora od ·ruskog zna samo te dve ;:ea. On me 

je pogle~ao, pokazao na korao sa kuvanirn jelenjirn mesom i rekao: 

• Gazda, dobro. · 

Poceli smo da jederno. Prisao sarn rancu, izvadio iz njega flasu sa 

rakijon1, pokazao je gazdi i rekao: 

· Gazda, dobro. 

DomaCinje ostrim pogledom osinuo svoju porodicu i nase mornke, 

potom pokazao na sebe i rnene i rekao: 

• 

- Gazda, dobro. 

Iz toga sam shvatio da sarno mi, glavni, moie1no da popijemo. 

Nasuo sarn rakiju i ispili srno jc. Gazda se zacrvenco i rekao: 

• Gazda, dobro. 

Ja sam se posluiio jelenjirn rnesom i takode rekao: 

· Gazda, dobro. 

"Razgovo1" je zamro. Srnrklo se, poceli smo da se spremamo na 

spavanje. !1.nenada je dornaan pokazao na jednu od zena iz satora i 

odsecno rekao: 


Znao sam za taj obicaj sevemih naroda, ali sarn se zbunio, i 

pokazavsi rukama da ho6.t da spavam, rekao: 


Na kraju je domaCinu dosadilo da me nagovara. Zaspali smo. 

Ujurru je domacin, ispracajuCi nas, podigao jedan od nasih ranaca, 

uzdahnuo, pokazujuCi da je to tesko, a porom je ponovo prisao 

pomenutoj zeni, potapsao je i prekomo re~o: 

- Eh, gazda, dobro. 

Odrcdili smo azimut i posli. Nakon nekoliko kilomerara, presecajuCi 

kJanac, neocekivano srno naisli na jos jednog odgajivaca jelena, koji se 

vozio saonicarna. On je dovoljno dobro govorio ruski. Zastali smo i 

poprieali. Ispostavilo se da je on nekoliko godina iiveo u naselju. Na 

kraju se propio i sada logoruje zajedno sa porodicom odgajivaca jele· 

na kod koje srno bi!i. 

· Stari ("gazda" · E. M.) je veoma mudar. On Iogoruje na najne· 

naseljenijim mestima, izbegavajuo da se sreme sa belim ljudima. On 

t Podivljanje kao regresivni ~ volucioni fakcor 373 

zna da nasi Jjudi (Nenci • E. M.) lose podnose kontakt sa belcima, 

. propijaju se i urniru. Da sam nastavio da Zivirn sa belcirna, i ja bih vec 

umro. Stari me je spasao. Ali, u tundri je sve vise i vise belaca, oni Jere 

helikopterima, voze se dzipovima. Mi odlazimo sve dalje i dalje na 

sevei; uskoro necemo imati kuda da idemo. 

I tako, da Ji ce divljaci i poludivljaci opstati? Najverovamije da nece. 

•' Stvaranje vestaCkih povoljnih uslova za njih je besmisleno, jer je 

· '· napredak mog'uc samo uz pomoc volje, zelje za borbom i 

· prevazilazenja prepreka zarad buduenosti. Nazadno besposlicenje 

dalekih predaka koje je dozvolilo da se postepeno prelazi u divljastvo, 

pokazalo se ka.o smrtni greh . 

Faktori podivljanja 

Kao sto smo vec zapazili, jedan od glavnih fakro.ra podivljanja je 

, lenjost dalekih predaka. Lenjost je uvek regresivna, zato sto je covek 

~· stvoren kao samorazvijajuCi (progresivni) princip. Lenja pokoljenja 

i!f koja smenjuju jedno drugo cak ni ne prime6.tju da se kod njih postepeno 

degradiraju mnogi duhovni elementi, pre svega volja, a odn1ah 

nakon toga degradira se i mozak. Iz pokoljenja u pokoljenje pojavlju 

. je se sve manje sposobnih ljudi i kod ljudi sve vise poCinju da preovladuje 

Zivotinjski element (jesri, spavari, razmnozavati se, itd.). 

Drugi faktor podivljanja je, po nasem misljenju, izolovanost. 

Potvrda za to je !ho su stanovnici malih izolovanih ostrva uglavnom 

·. divljaci. U vezi sa tim se takode moze p1imeriti da ielja nekih malih 

naroda, na primer Cecena, da se izoluju u vidu suverene drlave moie 

biti faktor regresije, jer mesanje krvi i dinarniCniji i.ivot u okvirima 

vece drlave uvek pogoduju napretku. 

SledeCi faktor podivljanjaje fanatimo totalita1ni karakler vladavine 

nekih dri.ava iii plemena. Vladar propoveda nekakvu reoriju iii 

Cinjenicu (komunizarn, religija, samanstvo, priniosenje i.rtvi i slicno) i 

formira totalitaino drustvo, zasnovano na fanatienoj veri u tu teoriju 

IU cinjenicu; svi protivnici se progone i uniSravaju. Pre svega progoni- 

. _tna podlezu najsposobniji ljudi, ciji je duhovni nivo iznad fanatizma i 

~re~a kojirna vladajuca klika oseca zavist. Posrepeno broj sposobnih 

JUdi opada, a u drustvu sve vise maha uzirnaju divlji zakoni i divlji 

0 

bicaji. Kao primer za to moze da posluZi SSSR (lenjinistiCka i stalji· 

. 

, 

•

374 SVET JE SLOZEN!JI NECO STO MISlIMO 

nisticka represija, koje su dovele do ostre degradacije pre svega sela i 

nasu zemlju, od velikog izvoznika 2.itarica, prevoriii u uvoznika) i lrak 

(fanatiena muslimanska vera). 

Ina kraju, najvaZniji faktor podivljanja su globalne katasrrofe, koje 

vracaju preZivele u uslove primitivnih naana proizvodnje. I samo 

ogroman napor volje i preduzimljivost mogu da spasu ljude od brzog 

nastupanja divljasrva. 

Samacli - protivteza divljastvu 

• 

I 

' 

Pod ivljanje kao regresivni evolucio!li fakror 

ze~lj~1n u . celini nadnese negativna aura, kada pesin1izam zanieni 

opn~11zam 1 ~revla~a negativna psihicka energija i nasladivanje negaovn1m 

aspeknma Zivota. 

.''A zar se nije negativna atua nadnela nad Rusijom?" - bio sam 

pnnuden da zal

Glava 6 

Negativna aura natl Rusijom 

Na svakoga stranca Rusija proizvod.i dvostruki utisak: sa jedne 

strane, iz nje zraci snaga, jer ta zemlja poseduje ogromne teritorije i 

ima najvisu intelektualno-nauenu rnoc, a sa druge strane - Rusi nisu u 

stanju da organizuju manje-vise jednostavan 2.ivor, sresnjeni su u 

malenim bednim stanovima, idu po ruiniranim ulazirna, gaze po 

kaljuzan1a. Paradoksalnost n1ske duse objasnjava se svim i svaCirn - 

uticajen1 sibirskih mrazeva, delovanje1n ruskih prosrranstava, istocnhn 

elemenrom u ruskoj dusi i sl. Ali, hajde da pogledamo na Rusiju iz perspektive 

onoga cemu je posvecena ova knjiga. 

Sta je Noscradamus govorio o Rusiji 

Godine 1555. veliki. fra.ncuski prorok Nostradamus je pisao da cc 

pocetko1n 20. veka u ze1nlju Akvilon (Rusija .- E. M.) doCi sam 

Antihrist i vladace tom zcmljom u dva obliCja, Ciji se darunli rodenja 

razlikuju za 9 godina, 9 meseci i 9 easova. Koliko sarn ja shvatio 

proucavaoce Noscradamusa, danun.i rodenja Lenjina i Staljina razlikuju 

se za pomenute tri deverke. Isti ti proueavaoci prerpostavljaju da sc 

duh Lenjina preselio u relo Staljina, isrcravsi njegov slabiji duh. 

Nostradamus je takode pisao da ce se Antihristova vladavina u zemlji 

Akvilon sprovoditi tako sto ce se nad zemljom nadneti ncgativna 

psih.i&a aura i ljudi ce se medusobno unistavati. 

Ja se ne usudujem da procenjujem Nostradamusa i nisam ubedcn 

da Ii sam ispravno shvatio proucavaoce velikog proroka, ali podudamosr 

sa dolaskom i vladavinom boljsevika namece se sama po sebi. 

Ja ne zelim da vredam mnoge srarije ljude, ciji je iivor bio posvecen 

izgradnji komunizma, ali Cinjen.ica ostaje Cinjenica - Lenjinove i 

Staljinove represije odnele su milione Z.ivota najboljih Jjudi Rusije 

(SSSR). Kult vlasti je dosao do vrhunca, zbog njega nisu zalili nikoga 

- ni najbolje seljake (kulake), ni najbolje pisce, ni najbolje naucnil

378 SVE'f JE SLOZE.i"IU! NEGO STO MISLIMo 

ljubljenoj zavisti. Upravo su zato kon1unisti uspe!i da za samo nekoliko 

meseci organizuju represiju protiv kulaka, aristolaara j naucnika. 

Negativna psihi&a energija u obliku plime zavisti pre1na 1noenin1a na 

Ciravom svetu bila je njihov saveznik. 

Ja mislim

380 SVET JE SLOZENUJ NEGO STO MISLIMO 

U tom periodu sam bio narodni poslanik RSFSR. U su5tini sam 

u~dao do c~ga moz~ dovesti priklanjanje divljem kapitalizmu, jer sam 

b10 u.?1nogim ze~ljama. i _mo~ao sam ~~ uporedujem. Domogao sam 

se rec1_ na govom1c1 skupsnne 1 okrenuvs1 se B. N Jeljcinu, koji je sedeo 

pozad1 u predsednistvu, rekao sain: . 

·• Borise Ni~olaj evicu ! Bio sam u Kolumbiji i video da se njihovo 

drusrvo razdehlo na superbogate, koji Zive u kueama koje su kao 

~dave sa ~la~a sa rnitraljezima, i nevidene siromahe, koji mogu 

JCdmo da oomaJU. Ako u potpunosti oslobodimo cene i oslabimo 

dria~u kontrol~,--VI"lo brzo cemo upasti u kolumbijsku varijanru 

1:1:".'0Ja. Oslobod1vs1 _se od komunisti&ih srega, svaki drugi Rus ce, osenvs1 

slobodu, posran lopov, jer se nad njim do dan danas nadnosi negativna 

psihicka aura i on nije spreman da konstruktivno radi bez 

zesroke discipline, na koju je navikao u gociinama komunizma. Cisco 

ek?n~m~ki projekti o kojima Vi govorire i koji su u velikoj meri poza1mlJen1 

od Zapada, nece biti delorvorni u jednoj posckomunistiCkoj 

zemlji. Trebalo bi obratiti pa?.nju na japansko-kinesku varijanru razvoja. 

Deng Hsijao Ping ... 

- Za koga ste Vi, 1.a Jeljcina ili za komuniste? . prekinuo me je neko 

iz sale. 

- Dal Za koga Vi pozivate da se glasa? - upitao je B. N. Jeljcin. 

- Ja cu glasati 1.a Jeljcina • odvratio sam s naporom. 

Narednog dana, centralna televizija j e u programu "Vren1e" 

prikazala ·moj govor, posebno naglasi\ISi da eu glasati za Jeljcina. U co 

vrem~ ~: nase drustvo bilo podeljeno na dva pol a i strasno se upusralo 

u pohoCku borbu, zaboravivsi na konstruktivni pozitivan rad. U com 

trenutk-u Ono nije bilo spremno da euje upozorenja da kapitalizam nije 

carobni stolnjak, vec ga treba graditi pod rigoroznom kontrolom i disciplillor:i. 

Neg~~vna komunistiCka aura nad na5om zemJjom nije se 

razgrad1la, vec Je presla u sumanuto-euforienu auru divljeg kapiraliz· 

ma. 

Danas moze_mo da "ponosno" kazemo da je divlji krirninalni kapirali~ 

izgraden. ~a euforieno-negativnu psihiCku energiju, koja se 

zasn1va na tome da JC sve dopusteno i na velicanju coveka koji umesno 

kr~de, nasa zemJja je plarila Stotinarna rnilijardi doJara koje SU iznete 

u 1nostranstvo, padom proizvodnje, siroma5anjem resursa, slabljenje!D 

VOJske, raspadom stare Rusije (SSSR) itd. 

f Negacivna aura nad Rusijom 381 

i' 

Ulje na valru su dolivali i dolivaju novinari. Pogledajte bilo koju 

r,: srranu bilo kojih nasih novina: uvek i svuda se nasladuje negativnim 

l (kriminalna hronika, unutrasnja politika i dr.), u inte1Vjuirna novinari 

i postavljaju prevashodno zajedljiva pitanja, gorovo o svakoj lienosti 

I govore u crnim nijansama itd. Ne samo da u nijansi novina prei 

ovladuje cma boja, vec se novina.ti nekako takrnice u nasladivanju 

f nijansama crne boje. 

Ako bi novinari makar i na sekund pon1islili da nije neophodna 

l 

~ sarno "negativna pravda", vec da je neophodno iznositi i pozitivne 

f momente Zivota, postigli bi dva vazna momenta: prvo, "negativna 

i pravda" uporedena sa pozitivnim pojavama u zivoru bila bi efikasnija, 

1· a drugo, ljudi, citajuCi pozitivnu infonnaciju, zracili bi pozitivnu 

"if psihicku energiju, kojaje u stanju da se suprotstavi negarivnoj auri nad 

~ Rusijon1. A zar se u nasoj zemlji nema o cemu govoriti u pozitivno1n 

~ smislu - u_prodavnicama se pojavila roba, iina dobtih farmera, napred- 

. nih kolhoza, dostignuca nauke i tehnike i sl. Neophodno je pisaci o 

ruskom i paniorskom duhu i cak se pomalo i hvaliti - to podize tonus 

i duh Rusije, jer je Rusilna dojadilo da borave pod pritiskom negativne 

aure. 

Sve sto smo rekli za novine odnosi se takode i na televiziju. Mediji 

· sebe nazivaju "sedmo1n silon1". To je zaista istina. Sila ne sme da 

i povladuje potpunom negativiz1nu. Sila bi trebalo

I 

• 

382 

~ 

SVET JE SLOiENUI NEGO ~TO MISLIMQ ' 

Prljavi haustor 

Zamislimo da masinbravar N., koji zivi u stanu 34 na sestom spraru 

devetospratnice, ujutru izlaz.i iz svog Stana. Lose raspolozen iato sto je 

sused alkoholicar sa sedinog sprata divljao ce!u noc, on zakljucava 

svoja blindirana vrata specijalnim kljucem. Gazea po opuschna i 

ljuskama semenki, bravar N. prilaz.i liftu i pritiska dugme za poziv, pro- 

I 

1 

gorelo opuskom. Cekajua lift, bravar onumo gleda zidove haustora, 

koji je pre manje od godinu komunalno-stainbeno obojilo prljavo. 

zelenon1 bojom, ali su ih vec oljustili i "umetnicki obradili", ve6nom 

recju "k..." i "Fuck you". Postaje mu hladno, jer je prozor u haustoru 

neko razbio jos pre godinu dana. 

· Koji je majmun razbio taj prozor! I kud gledaju ovi iz komunalnog! 

Brig a njih za sve. Eh! · misli bravar N. 

Prohladn.i povecarac donosi miris smeca. 

· Opet se izgleda odvo

384 SVET JE Sl.O~ENJJl NEGO STO :-.nSLIMO 

- Kao poslednji bednik eaj pijem - misli on. - Sedim u sobi za 

pusenje pored toaleta i pijem. Niko ne brine o radnicima! Kad bi bar 

brusene ease kupili. 

OC:igledno se saviada\!Si, bravar N. odlazi na svoje radno rnesto j 

obraduje delove. Dolazi vreme ruCka. 

- Da idein u trpezariju - misli on - A dok stojis u redu, sva ces creva 

svariti. A kuvari su svi lopovi. Kodete prave od masti i hleba, da ne bi 

suvise mesa potrosili. Salate su od juce ... Aluminijumske viljuske su 

iskrivljene ko spirala. Iste srvari rade, kao i u nasem ul~zu. A, idem u 

sobu za pusenje, naZderacu se hleba i putera sa cajem. U trpezariju 

treba da odem samo da zdipim kasiku. Moju jc zdipila neka baraba. 

' Nastavljajuo da mrgodno radi posle ruCka, bavar N. pravi pauzu i 

ide u klozet. 

- Smrdi kao u nasern liftu · misli bravar N ., uJazeCi u kabinu i vadeti 

iz dzepa DOvine. - Jvice SO!je SU sve zagadane, oe ffiOZeS da sedneS! 

Nego ovako, sedis kao kvoCka na jajirn

l 

I 

386 SVET JE SLOZENUI NEGO ~TO MISLJMo _., 

Japanski radnik, bilo da je bravai; strugar iii Cisrac smeca, ide na 

posao u odelu, beloj kosulji i kravati. On je ponosan sro radi. 

Presvukavsi se na poslu iz odela u specijalnu radnu odefu, japanski 

radnici svaki posao obavljaju sa zadovoljsrvom samo zaro sto 

uvazavaju same sebe i ljude radi kojih se raj posao obavlja. Posle posla, 

japanski raci.Pici se presvlace i obieno odlaze u restoran (relativno 

jeftin) da popiju pivo iii sake i vracaju se kuCi sa radosfu. Jarkovi koji 

se iskopaju, u Japanu se zakopaju tog isrog dana. Niko i ne pomislja 

da lift uporrebi kao klozet. Nad Japancima i Japanom nadnosi se pozitivna 

psihi&a aura. 

Zasro ruski predsednik i vlada ne preduzmu mere

388 

SVET JE SLO~EN!Jl NEGO STD MISLIMO 

- Glej ("gle"), nebo zvezdieavo, zvezdicavo, a noc mesecasra, mesecasra 

- govorila bi ona. 

ProC:itao sarn Irini poglavlje o bravaru N. i upirao je za misljenje. 

- Nisu svi haustori takvi - rekla je Irina. - Kad ulazim u svoj haustor 

u Ufi, prljavstina me zivcira, ima krastavaca i svakakve stroke. Mraeno 

j:, ugasili svedo, sta Ii, crkoh od straha. Smesra zakljueavarn vrata. 

Cudim se, jesu Ii se Burjati toliko obogatili da svoje sopsrveno prljaju. 

A kod nas, u Vologdonsku, gde sam odrasla, ulaz je bio oslikan. 

- Raznim psovkarna? 

- Ne, mi sa Dona smo dovitljivi. Shvatili smo da ako ulaz i jeste 

zajednicki, on pripada i svakom od nas. Na5i roditelji su skupili novae 

i kupili cement i boje. Mi, deca, zapusili sruo ccmentom sve n1pe, a 

rodirelji su sami okrecili zidove. Samo jedan skrrac nije dao nisra. 

A onda smo rekli: ':.\ sad, momci i devojke, zasucimo rukave" i 

poccli smo da crtamo po zidovima. Jedan decko je umeo sva5ra, on je 

nacrre slika skicirao na zidu, a mi smo ih farbali. Ja sam slikala zebru 

i pingvina, a drugi jos srosra. Svako se rrudio da sro bolje dotera svoju 

sliku. 

· l kakav je utisak osravio tako oslikan ulaz? 

- O! - odgovorila je Irina - uveravam Vas, svako ko bi tuda zasao, 

uzviknuo bi: "Gle cuda! ovo je kao slikarska galerija". A sva deca iz 

naseg ulaza postala SU dobra, skoiu zavrsila, opismenila se. Nema 

nijednog narkomana. Zar nisu re lepote svojim rukama slikali. 

Najsrarija od dece iz naseg ulaza, Nara5a, vec je udata, dobro joj ide, 

do dana dana5njeg na svom zidu crra nove crreze. Niko ko ude u nas 

ulaz ne cuti, hvali nas, niko nije ravnodusan. Deca iz drugih ulaza, 

gledajua nase crtcze, rakode su dosla parneti, rakode pocela svoje 

ulaze da slikaju lepim slikama. Ulaze niko nije zakljucavao. 

- A jesu Ii i vas ulaz prljali? 

- Ada! Dva pura. Prvi od njih - lokalni pijanica, Petrovic, kakve na 

pijaci na gomile prodaju za tri kopejke. Ali, nasi momci su ga brzo 

otkrili. Utepali ga, rekli mu da ra.lcve, kao sto je on, iz ulaza mockaroa 

isreruju. Sad hoda kao mah nit, euti, la.Ze da mu je zena losa, naziva je 

glisrom u skafandu. Ne shvata da zena ne moze biti dobra kad i.ivi sa 

teskim alkoso1n. 

- A dn1gi slucaj? 

- Doputovao tu neki sa severa kod suseda-kaperana, napio se i 

poceo da prlja. Ja sam rada bila rnala, ali videv!ii to, pocela sam da ga 

t Negarivna aura nad Rusijom 389 

.._ grdim, govoreCi da ce ostati bez obe ruke i glave, da rakve kao sto je 

t on kod nas u ulazu ostavljaju da istrule .. A.. i~palo je da je on jos i 

t nagluv, iznervirao se, poceo da urla na dete. Cuv5i b_uku, moj otac. je 

~ izasao, rekao da ce onaj ko uvredi dere odn1ah unueu, a takve kao sto 

f je on. rreba spaliti. .. . . . .. 

~ - Sra ti mislis, Irina, jesu li na jugu Rus1Je !Judi kulrunuJi nego na 

• 

i seven1? 

j. -Ne bib rekla. Jedino sro je ovde hladno. Kada sam ovde dosla u 

; decembru, rakav je mraz bio da rermometri sarno sro nisu popucali, 

' 

zubi su mi cvokocali, umalo da se polome. A ramo kod nas je toplo, 

+. vinova loza raste. Ali, posao nu se ovde svida, voiim n1oje bolesnike. 

~. I zaista, oko re clevojke postoji topla pozitivna aura. lako je sralno 

·~ okruzcna bolesnicin1a, koji dolaze iz cele Rusije i iz drugih zemalja, 

' , ona se nikada ne ponasa kao tradicionalna zvanicno hladna sekrcrari- 

: ca; uvek ima toplu rec, posluZi cajem, objasni ljuilima koji cekaju da 

~ sam se posle operacije umorio i da treba da se malo odmorim. 

;. Irina savrseno shvara da smo mi za ljude koji dolaze poslednja nada 

' i nastoji da ucini sve kako se ta nada ne bi ugasila. Bolesnici je takode 

~ 

vole. Pozitivna aura se pojacava, posraju6 jedan od va2.nih faktora 

1 

f· lecenja. Jedna bolesnica iz Ukrajine, na primer, rekla n1i je da je sekrec 

tarica tako le po razgovarala telefonon1 sa njon1, da je dosla ovamo pork 

puno uverena da ce ponovo progledati. I zaista je i progledala. A 

t bolesnici iz Rosrovske oblasti postali SU posebno uvazena kategorija. 

y Kakav je uricaj izvrsilo oslikavanje hausrora na formiranje lrinine 

i duse, te5ko mogu da kaiem. Ali, oCigledno je da su roditelji i deca 

.~ uspeli da siruaciju preokrenu na po7itivnu srranu, pretvorivsi javno 

~ rnesto zagadivanja u delo decje umemosti. Glavno je to sto su oni to 

• uspeli sanl.i da ucine, ne uzdaju6 se u narod i vladu, kao bravar N. 

Prirodno je da se kod stanara tog ulaza fo1n1irala pozjriVna psihi&a 

aura, zato .sro je dobro pobedilo zlo. 

Osraje nam samo da pozelimo kozakinji Irini cla ostane takva kak"va 

je, makar i nasravila da govori svoj umiljati donski ruski jezik. 

- 

Sta da se radi sa ruskim haustorima? Ja mislim da bi za prljavstinu 

, i nered u ulazima trebalo kazniti stanare samog ulaza. Na prvi pogled 

:; izgleda da je bolje pritisnuti komunalno, cija je duznost da vr5i 

· · popravke i odrlava red. Ali, to je puka fantazija. Kod radnika komu 

. nalnog, koji odCZ.avaju ulaze, davno se fonnirala negativna aura, pa 

• 

•

• 

390 SVET JE SLOZE."lUJ NEGO ~TO MISL!Mo 

Cale i rnrlnja prema iivotinjolikim iiteljima ulaza; z.ar se njihov "crud~ 

da prljavo zelenom bojom okrece ulaz ne "ocenjuje" pljuvanjem i 

psovkama. Novae tu nece pomoa · oni ce ga, rizikujuCi, ukrasti, ali 

dobre popravke za ljude koji pljuju i otresaju nos nece obaviti. 

Negativna aura je jaca. 

A.1

I 


zao, napredan iii nazadan - svejedno on ima ogromnu moc. Sigumo je 

da u svakoj zemlji ima ljudi koji su mnogo pametniji i sposobniji od 

~og predsednika, aJi oni nikad nece SteO ni najmanji deo moo koju 

1ma predsednik, cak i ako se njihovi Cianci svakodnevno srampaju u 

novinama, a izjave im se svakodnevno emituju na televiziji. Zasto? 

Hajde da se prisetimo vremena kada je vlast u nasoj zemlji pocela 

da se klima. Na primer, poslednjih meseci vladavine M. s. Gorbacova 

kada njegove rcCi vise nista nisu mogle da izmene, vec su jedino izazi'. 

vale s1neh. Zasto je idolciju smo svaku rec lovili sa ushicenjern postao 

za nas beznacajan i smesan? 

Stice se utisak da nekakve narprirodne sile i nekakav vremenski 

period podriavaju predsednika i podstieu moc njegove vlasti nad 

mas:ima Jjudi, a drugi period mu ih oduzima, pretvarajuCi ga u jadnu 

marionetu na predsedni&om poloiaju. · 

Po mom misljenju, ogromna moc predsednika neke zemlje moZe se 

objasniri time sto se psihi&a energija mase ljudi (Zitelja re zemlje) 

koncentrise na njihovorn izabraniku-predsedniku, kako bi mu dala 

punomoc ne samo za lidersrvo i rukovodenje, vec i za sudbinu svakog 

pojcdinca. Nade i zelje svakog coveka u obliku ogromnih bujica 

psihi&e energije daju se u zakup jednom coveku - predsedniku, od 

koga se ocekuje progresivno vodstvo. Ali, ako se nade i ocekivanja 

rnasa ljudi tokom dugog vrernena ne opravdaju, tok psihicke energije 

koji izbija iz ljudi poCinje da slabi i kao posledica toga, vlast predsednika 

poCinje da se klirna. 

Drugim reCima, predsednik jedne zemlje ne sme da zaboravi da on 

nije samo licnost sa svojim zemaljskim brigarna, vec koncenrrat 

psihi&e energije zitelja te zemlje, koji od njega ocekuju da opravda 

njihove nade. Pri tome, sto je neka zemlja veea, to se vise psihiCke 

energije koncentrise u predsedniku. Onaj ko postane predsednik mora 

da ima na urnu da na predsedni&om polo7.aju on prelazi u psihiCko 

stanje koje predstavlja nevi k.-valitet, posto ulazi u epicentar psihicke 

energije jcdne zemlje. 

Kao potvrda ovog sro smo rckli, uporedimo danasnje reCi M. S. 

Gorbacova sa onima od pre 10 godina; u sustini, on govori jedno re 

is to. Ali tada, kada je bio u sredistu psihiCke energije nase zernlje, nje· 

gove reci su izazivale buru osecanja, a sada, kada je on daleko od rog 

sredisra, njegove reci se naprosto ne prihvataju. 

' 

Negativna aura nad Rusijom 

Za predsednika jedne 

zemlje je zaista strasno da 

• izade iz sredista psihicke 

~-~ .- . , ., -:·,. ':·· · :" . energije svoje zemlje. 

f .. ;... > -~ :! .,,, .• _.,"." " Upravo to s_rediste mu daje 

f ~~~·: . 

-.:-~· ... ~· f..~ ~·-~:·~ , -.!!'1~~ ; 

., M •• 

1 

'·,. ~ 

.. ••• neograniCenu rnoC, upravo 

r ' ' :>· .. . ~ ~ :-.·-~r, 

· I..::.:.'. ..-(":--_ .;. to srediste mu daje zado- 

1 :.-,: }"· · &.- , ~ .. ·:"•/ ....':.\ . voljsrvo svojim sopsrvenim 

~ ·if~ ·1,· \ ".~?' ~ ·;' · ". ·; znacajem. Veorna je slatko 

'::' ' ,.,,~ ;:•"'~ ' .. · da se bude u sredistu, ali kad 

• • 1 

yJZ....~- J · 

. 

se iz njega izade, to izaziva 

~* ,.~::Af'-4.;l[ ~"! ogromnu patnju, takvu, da 

; ·~ ~ ~ je bolje da se u torn sredisru 

...· -lf'jt[~!f. ~-c;. 1~'-· p- uopsre i ne bude. 

~ 

l. 

· . t 1 if , • ·. -P" 

Kako da se ne izgu bi 

't ... 

sredisnji poloiaj? Na osnovu 

,;,·.~ onoga sto proizilazi iz ove 

t Sredi.Sce nada (crrez autora) knjige, predsedniku se moze 

prepor JCiti da svoj polo7..aj 

nikad ne upocrebi da bi uevrstio kult vlasti, vec da koristeci moc 

· psihi&e energije miliona ljudi neizostavno uspostavi kult znanja, kult 

dobra i kult ljubavi. Neophodno je da se ima na umu da su sve ci- 

'. vilizacije na Zernlji propale zbog kulta vlasti. Neophodno je da se in1a 

na umu daje kult vlasti ispoljavanje negativne psihicke energije, a kult 

t znanja, kult dobra i kult ljubavi sa sobom donose pozirivne psihoener 

~ getske pojave. Neophodno je da se ima na umu da kult vlasti, koji 

l deluje po principu "domoCi se vlasti bile kakvim sredsrvima" izvlaCi iz 

ljudi ono sto je lose i pogoduje forrniranju negativne aure nad nekom 

zemljom, a kulr znanja, dobra i ljubavi dovodi d6 forrniranja pozitivne 

_ aure, koja pogoduje napretku. 

Poznato je da su u komunizmu svi lideri koristili kult vlasri, mada 

su, istina je, ostavljali nesto mes ta za znanje i dobro. A kako stoji srvar 

.sa B. N. Jeljcinom? Na zalosc, mora se priznati da raj covek, koji je 

' pobeclio komunizam, nije uspeo da izbegne da pocne da se nasladuje 

svojorn tako tesko stecenom vlascu i da potpadne pod ·uricaj kulta 

Vlasri. 

• 

'

f, 

394 SVET JE SLOZENUI NEGO ~TO MISLIMO 

Taj covek je bio istinski narodni junak, i s pravom je stao u srediste 

ljudskih nada, ali nije umeo da to pametno iskoristi. Narod je od njega 

ocekivao velika stvaralaCka postignuca, ali je Jeljcin, svesno prepus. 

tivSi ekonomiju jednom od ekonomskih teoreticara (J. Gajdaru) poceo 

da sve svoje snage usmerava na ucvr5cenje svoje liene vladavine. 

BoreCi se sa skupstinom, savezon1 narodnih deputata, pa cak i Zrtvu· 

juti Sovjetski Savez, on je uspeo ne samo da ocuva nego i uevrsti svoju 

vlast. Ali, on nije shvatio da bi njegova vlast bila jos veca da je, posto 

se nalazio u sredisru psihicke energije zemlje, ulagao konstruktivne 

naporc, a ne napore da odr"li vlast. Jegor Gajdar je sa svojom teorijorn 

ekonomskog razvoja ispao iz srediSta, a Jeljcin, koji je zauzeo to 

srediste, nije ljude usmerio na svakodnevne konstruktivne napore, vec 

na politicku po

396 SVET JE SLO~ENU! NEGO ~TO MISL!MO 

. ·. Da, ~uzilje jako mnogo rade · u pet ujutru ustaju. A kod kuce jos 

1maJu svoJu kravu. Pa jos do fanne po blacu treba ici tri kJometra. 

·A udvaras Ii se muziljama? 

· Taman posla, niko se ne udvara! 

. Zasto, Fanis? 

· Celo selo bi saznaJo. 

· Kako - noeu, na farmi · zar nemas taruo kancela.iiju? 

• Ne moie se to na fanni. 

· Za5to, Fanis? . 

· Kako dovedes muzilju noeu na fannu, obavezno pokuca neko ko 

je dosao da krade stocnu hranu! 

Murraz Rahimov je u mnogorne uspeo da prekine taj pokvareni sistcm 

lopovskog zajedniCkog gazdinstva, gde se svaki kolhoznik ponasa 

kao lopov; i u strahu od predsednika, bezgranicno mu se ulizuje. 

Predsednik Baskirije je uspeo da unisti taj sistem na rnnogim kolhoi.ima, 

nateravsi seljake da sami uzmu zemlju i da uvaiavaju sami sebe. 

Takode, on je naterao kolhoze da prestanu da oru podbarne Jivade, 

sk!one mnoge farrne sa obala reka, ne napasaju stoku u swni itd. Da bi 

to postigao, M. Rahimov je primenio sva svoja zakonska ovlasenja. Ali, 

on nije upotrebio vlast da bi je odriao, vec u konstn1ktivne svrhe. 

Prcdsednik Tatarstana M. Sajmijev iskoristio je dva kljuena momen· 

ta u svom konsrruktivnom radu: elastiCni poreski sisre1n i princip 

"pon1ozi snaznom, a ne slabom". 

PrimenjujuCi elastican poreski sistem, M. Sajmijev je spasao mnoga 

preduzeea od neizbei.nog bffikrotsrva. Na primer, posle uvodenja 

trlisne ekonomije, eksploaracija naftnih izvora u Tatarsranu je postal a 

nerentabilna, pa bi 10 miliona radnika trebalo da ostanu bez posla. 

Prcdsednik Tatarsrana ukinuo je naftasirna sve poreze, govoreCi da ce 

platiti porez kad zarade. Naftasi su se u takvim uslovima preporodili, 

poceli da rade rentabilno, i sada su vec uredne poreske platise, a svoju 

granu su sacuvali. Isro se moie reCi i za Kazansku fabriku rnedicinskih 

instrumenata, koja uspesno konkurise sverskirn proizvodaCima medi· 

dnskih instrumenata. Isto vaZi i za vojne fabrike, na prime.i; za fabriku 

koja proizvodi nadzvucne bomardere od kojih svaki vredi milijardu 

dolara itd. 

Princip "pomozi jakom", gde se novae ulagao jedino u ''.jake" (kol· 

hozi, farmeri, preduzeca) doveo je do brzog oporavka ''.jakih" i pot· 

punog bankrotstva "slabih", koje su proguatli ''.iaki". "Slabi", dospev5i 

t 

397 

;- Neg•tivna aura nad Rusijom 

J U ruke "jakih", bili SU prinudeni da Od njih UCe kako da do bro i pro 

~ dukdvno rade. Nije se moralo dugo cekati na rezu!tate, na primer, pri 

£ nos Zita.i·ica 1996. godine je dostigao u proseku 28 metriCkih centi po 

i hektan1 (vise nego u Kubanu), a u 1nnogi1n oblasrima vi~e od 60 

~ metri&ih cenri po hcktaru (vise nego u Holandiji). 

;. F.ezultat de!ovanja M. Sajmijeva u srediSru nada naroda je sledeci: 

f ' vec nekoliko godina Tatarstan ima ekonomski rast od 4,So/o godisnje, 

dok se u drugim oblastima Rusije svake godine beleZi opadanje. M. 

Sajmijev je dobro shvatio steru od borbe za vlasc i uspeo je da se orrgne 

uticaju kulca vlasti. Zaro je on zas!uZio opstenarodnu Jjubav, kako 

f Rusa, tako i Tamra, pa je na narednirn predsednickim izborima za 

f, njega glasalo 960/o populacije Tatarstana. Covek koji se nije borio za 

~ vlast ponovo je dosao na vlast bez ikakvog napora, samo zahvaljujuci 

•. 

: !ju bavi naroda. 

Kad bi predsednici koji dodu na vlasr shvarali da ce se oni nalaziti 

1 u sredisru nada koje moraju opravdati, kad bi shvatali da se v!ast moze 

t odriati putem konsrruktivnog delovanja, a ne jedino borbom za vlast, 

, brzo bi nastupio napredak i zavoleo bi ih ceo narod. 

, 

Sta bih ja ucinio da sam predsednik Rusije 

~· 

;. 

• 

Uvek je nckako neskromno davati bilo kakve prepon1ke, jer to 

t 

. ostavlja utisak uobrazenosti. Pa ipak bih hteo da izloiim moje miS!jenje 

koje se zasniva na analizi koja je izlozena u ovoj knjizi. A to je: 

. 

' f 1. Predsednik mora da jasno shvati da se on nalazi u sredisru 

i. nadanja, a da se nade mogu opravdati konsn1lktivnim naporima. 

!' Borba za vlast je slatka, ona se uvek nalazi u cei:in1l paznje, ali za 

·narod je borba za vlast besmislena, ona irna smisla jedino za strukture 

; koje su na vlasti iii koje teze da preuzrnu vlast. Konstruktivni rad nije 

' toliko zapaien, on je rasporedcn u vrcmenu, ali je on jedino sco moze 

doneti naprcdak, radi Cijeg je postizanja predsednik i izabran. Vode 

koje su se posvetile revolucijcµna i borbi za vlast ulaze u iscoriju, ali 

· Vode koje obezbede konsrruktiv11i rad i napredak posraju narodni 

.junaci. 

2. Predscdnik mora da shvati da postoji svet psihicke energije, i u 

. tom pogledu nad jednom zemljom se rnoze nadnositi negativna iii 

I 

I

I 

! 

398 SVET JE SLOZENUI !'.'EGO ~TO MISLIMO 

pozitivna psihicka aura. Pretvaranje negativnog stanja te aure u pozj. 

tivno predstavlja najvazn.iji zadatak vladajuoh struktura, zadatak koji 

obezbeduje napredak i procvat te zemlje. 

3. Predsednik Rusije mora da ma da danas najveCi broj scanovnika 

ce zemlje lie na zloglasnog postkomunistiCkog rr.asinbravara N., koga 

ozlojeduje prljav5tina drugih ljudi, a koji i sam prlja. Negativna 

osecanja u simicama, jadikovke i fuserski rad takvih ljudi 

omogucavaju da se srvori negativna aura nad nasoro zemljom. 

Neophodno je prevaspitati takve ljude. U tom cilju, mediji moraju da 

masovno propagiraju pozitivne primere inicijative ljudi za obnavljanje 

drustvene SVOjine, kao StO je, uistinu, primer Sa haustoron1 koga SU 

oslikala deca. Predsednik i vlada rnoraju da donesu niz zakonodavnih 

mera i ukaza koji kaznjavaju za narusavanje cistoce i ravnodusnosc 

prema njenom uspostavljanju u haustorima, toaletima, ulicama, pute· 

vima, selirna, vrtovima i drugim drustvenim mestinia, 111era koje 

takode pojacavaju inicijativu ljudi koji rade u ispravnom pravcu. 

Nagovaranjem ljudi da shvate princip "Cistotu ired najavnim mestima 

moramo zavesti sopsrvenim rukama" moguce je doci do postepenog 

podizanja nivoa kult:ure i dobrote, i kao posledica toga, kvaliteta rada. 

4. Neophodno je ubediti medije da su oni zaista "sedma sila" i 

takode snose odgovomost pred narodom. Rukovodioci n1edija moraju 

da shvate da beskonaC.no preZ'lakavanje skandalomih prica, "vruCih 

vesti" i ruce za vlast, a da se pri tome ne posvecuje dovoljna pawja 

pozitivnim 1nomentima zivota, naucnirn dostignuCima i ljudskoj inici· 

jativi, potpomaie srvaranje negativne aure nad odredenom zemljom. 

Trebalo bi poboljsati kvalitet reklama, iskljucivsi zombiranje debilnim 

fizionomijan1a koje nesto zvaeu iii velicanje zenskih higijenskih 

uloZaka kao jedine srece u Zivotu. 

' 

5. Predsednik je duzan da ograniCi rashode izbomih kampanja 

prilkom izbora guvemera, gradonacelnika, narodnih deputata, a pre 

svega saroog predsednika drlave. Tu nije u pitanju samo uludo 

potrosen novae; to je novae koji nanosi steru, zato sto omogucava da 

pomoeu laZ!jivog hvalisanja, potpomognutog razdavanjem heljdinog 

brasna, na najvise polo2aje u driavi dospeju korumpirani bogatasi. 

Donosenje zakona o podjednakom finansiranju pretendenara u izbor· 

nim karnpanjama, koji ce biti strogo primenjivan, spreace negativan 

stav koji prost narod ilna pre.ina vlasti bogatih. Izbori su se pretvorili u 

·~ 

1 

--- 

hazard nu i ne uvek posrenu igru za milione, koja skrece pawju sa konstruktivnih 

napora na slarka obecanja prerendenara tipa "stoCicu, 

postavi se". 

6. U ekonomskoj politici svrsishodno prouCiti moguenost primene 

iskusrva M. Sajmijeva na opsterusku siruaciju i doneti niz zakonodavnih 

mera koje SU se dokazale u Tatarstanu, kao sto je elasticni 

poreski sisrern i princip "pomoCi jakom". Neophodno je da se razume 

da je prava federacija ekonomska samosralnosr regiona uz prepustallje 

cenrru opstefederalnih punomoo (odbrana, energetika i sl.) sa 

uracunavanjcm odgovarajuceg federalnog poreza. U ce~tru moraju da 

shvate da je supercenrralizovana komunistii':ka ekonomija sa preliva· 

njem novca iz regiona u cenrai; koja dovodi do toga da oni moljakaju 

da im se novae vraci, a koja se nascavlja i dan danas, u toj meri 

omrznula rukovociiocima regiona da svi govore o "moskovskim min· 

istarskim koridorinia", a Moskovljani se stanovnicima provincije predscavljaju 

kao sralez nen1ilosrdnih, bezdusnih birokraca. Neophodno je 

da se postepeno, ekonomskim purem, spase od negativizma prema 

Moskvi, da bi se povecao aurorirer cenrralne vlasti i spreCile sepa· 

ratistii':ke tewje. 

7. Pojam "novi Rus" nikako se ne odnosi na novi tip proizvodnje, 

vec na klasu posrednika, koji umeju da u nizu rrgovinskih operacija 

dobiju svojih "skromnih" 100-300o/o. Na.rod shvata da se "novin1 

Rusima" novae daje lako, a njihov "procenat'' na kraju, dolazi iz dzepa 

svakog coveka. Zaro narod njihovc mt:rcedese, kuce, luksuzne zgrade 

banaka i tome slicno dozivljava ne kao radna, vec lopovska 

dostignuca, sco pojacava negativizam u zemlji. 

Bez obzirn na to sto SU upravo posrednici napunili prazne police 

Negativna aurn nad Rusijom 399 

I 

' 

I prodavnica, obavivsi korisran rad, neophodno· je doneti niz propisa 

koji ogranicavaju neogranicenu dobit od posredniCk.ih operacija. 

Daleko od toga da konkurencija uvek nioze da smanji cene i sprea nji· 

hov rast, zato sco nije moguce izbeCi mnoge monopolisticke momente 

(avioprevoz, vozovi, energetika isl). Zato je u mnogim kapitalistiCk.im 

zemljama prihvacen sisrem ogranicenih najvisih cena na osnovne 

vidove proizvodnje (gorivo, elektrii':na energija, hleb, gvozde i slii':no) 

na osnovu koji h se formiraju cene i osralih oqlika proizvodnje. 

Posrcdniku je dopusteno da zaracli od 7o/o do 30o/o preko cene proizvo· 

da u zavisnosti od oblika proizvodnje, a prekoracenje dozvoljenog pro·

400 SVET JE stoimu1 NEGO STO MISLIMO 

eenta posrednickih usluga zakonski se goni. Takav prisrup dovodi do 

pada eena, koa inflaciju, ogranieava ekstraprofit posrednika i laiminal 

koji je povezan sa tim, ali najvaZnije je to sto on daje prioritet proizvodacu, 

a ne onima koje zovu "kupi-prodaj". 

Ja misiim da predsednik i vlada moraju da shvate ovo sto sam 

rekao, uprkos tome sto njihova deca i rodaei pripadaju privatnim fir. 

mama i akcionarskim drustvima u vidu posrednika. Novae ne pada s 

neba, vec se preliva iz jednog di.epa u drugi. Posrednik, koji bez 

ogranicenja trpa novae u dzep, drustveno je stetan, jer "zakonito" 

uzima novae od ljudi. On bi trebalo da dobije same onoliko koliko je 

7.aradio. Negativizam, koji je nastao kod proizvodaca u sistemu "kupiprodaj", 

nece doneti nikakvo dobro. Posredniei mogu unistiti ovu 

zcmlju. 

8. Predsednik mora da prekine tiraniju banaka koja vlada u Rusiji. 

U tom pogledu mozemo pomenuti Ruzvelta, koji je u vreme divljeg 

kapitalizma u S.till privrerneno zatvorio mnoge banke i prokontrolisao 

ih. Prema rezultatima provere, mnoge banke bile su zatvorene ukazo1n, 

a njihova sredstva predara ostalim bankama. Posle toga je u 

zemlji poceo progres, dn1stvena korupcija je pocela da nestaje, kri1ni· 

nn.1 je opao. 

Da bismo shvatili ulogu banaka u drustvu, pogledajte najlepse 

gradevine u Moskvi i drugim gradovima. To su zgrade banaka. 

Vrednost svake od njih procenjuje se na desetine miliona dolara. Ta 

1danja stoje kao simbol moo i bogatstva, a takode podsvesno ukazuju 

ko je pravi gazda u zivotu. Rad bankarskog slui.benika uzdignut je na 

nivo tajansrvenog earobnjasrva, koje se ne mo?.e pojmiti. 

Odakle bankaina novae da izgrade superluksuzna zdanja? Taj 

novae banke mogu da dobiju pornoeu eksrravisokih procenata prilikom 

odobravanja kredita i preeenjivanja bankarskih usluga. Uporedite: 11 

razvijenim zemljama profiti banaka prilikom odobravanja kredita 

iznose 5-7o/o, a u Rusiji · 100-300%. To jesr, za svaku rublju koju 

uzmere u banci, vi morate da date minimum dve. Naravno da profit u 

bankaina pada kao kisa, dok se preduzeea koja ne mogu da i.ive bez 

bankarskih investicije nadmeeu da banci kojoj duguju daju rublju iii 

dve vise. Nepravda u od.nosu na preduzeca je rolika da o njoj ne rreba 

ni govoriti. 

~ Negativna aura nad Rusijom 

I 

401 

l'Je sme1no se nadati da ce konkurencija medu bankama dcwesti do 

! pad.a bankarskog procenta prilikom investieija, jer postoji uzajamna 

f: garancija banaka (ko ce se odreo novea koji pada s neba!). A ako 

[ banka propadne, tesko da ce se rukovodstvo banke naCi na gubirku, 

f. pasta ce uspeti da "nestajuci" novae prebaci na svoje inosrrane racune. 

i Beda celog sveta lei.i u postojanju slobodnih zona i svajcarskih banaka 

- • u kojima se euvaju rajni ulozi, medu n jima i ukradeni novae. 

. t.1ogu da zarnislim kolika je hrabrosc trebala Ruzvelru da bi banke 

u SAD bacio na kolena i prekinuo njihovu tiraniju, koja je 

podarz:umevala kriminal, korupciju, pad proizvodnje i negativan 

odnos naroda prema vlasti te zemljc. Ubeden sam da ce se kod nas 

l 

takode uskoro naCi ruski Ruzvelt, koji ce ispoljiti takvu hrabrost. Tada 

* luksuza zdanja banaka nece iritirali ljude, kao neki zagonetni klan koji 

ljudima zavlaa ruku u diepove, tada ce ta luksuzna zdanja postati 

zaisca narodna. 

9. Rusija se uvek isticala razvijenom naukom i genijalnim naulniei· 

1na. Danas, u vreme divljeg kapitalizma, ruska nauka je u drugom 

planu, a bile koji "nevi Rus" koji jedino ume da sabira i oduzima, sro 

pura je bogatiji od nekog profesora. 

Predsednik i vlada bi trebalo da porraze sredstva i postave na noge 

rusku nauku koja propada. Da, daleko od toga da sva istrai.ivai1ja, 

posebno funda1ne.ntalna, dovode do brze realizacije u proizvodnji i 

profita. Ali, nauka, kao i sport, predscavlja prestii jedne zemlje. Kako 

da se ne setimo M. S. Samijeva, koji je garantovao naucno-medicinskom 

centru 46 1niliona dolara i povodom toga rekao da ako na. lecenje 

u Kazanj budu dolazili bolesnici iz cele Rusije i inostranstva, to ce 

podici ugled Tatarstana, sto u krajnjoj liniji predstavlja invesciciju LI 

ekonomiju re republike. Kake da se ne setimo M. G. Rahimova, koji je 

poceo da gradi novi kompleks naseg Sveruskog Centra za oenu i plastienu 

hirurgiju, bez obzira sto je on ruski, a ne baskirski. 

Ali, nauka nije naprosto prestiz. Nauka usposravlja hijerarhiju 

znanja, koja po zakonima psihicke energije parira negativnim 

psihiCkim pojavarna. Ako, na· primer, u TV program iii novine ukljuce 

rubriku "Susreti sa naucnicima", obil'.ni ljudi, rnedu njima i bravar N. 

ce narednog dana iivo diskutovari o navedenoj problematici, a ne pso· 

vati zbog prljavog ulaza iii jadikovati. Znanje spada u istu hijerarhiju 

~ .. kao i psihi&a ispoljavanja dobra i ljubavi, a znanje, dobro i ljubav

t 

• 

402 SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIIV,Q 

predstavljaju osnovu postojanja torzionih polja (talasnog oblika 

iivota) Onog Sveta. Mi smo, kao sto je po:z.nato, ne samo fizicki oblik 

Zivota na Zemlji, vec i deca Onog Sveta. 

10. ?redsednik mora da podigne patriotizam u zemlji. Amerikanci 

su to davno shvatili, usadivlii u mentalitet ljudi zelju da kod kuce imaju 

drlavnu zastavu i pevaju drlavnu himnu. Ruski patriotizam je 

neverovatno nisko pao. Uloga patriotizma ne sme se potcenjivati: to je 

i borbeni duh vojske, i zelja da se radi za dobro ove zemlje, i ljubav 

prerna Domovini i mnogo sta dn1go sto se ne moze opipati rukama, ali 

i1na ogroman znacaj za zivot ove zemlje. Patriotizam je isto tako kategorija 

pozitivne psihicke energije koja se suprotstavlja uZ

Poglavlje 7 

Dobro, ljubav i zlo 

ZavrsavajuCi knjigu, nameravao sam da saopstirn zakljucak 

izlozenih cinjenica i logickih konstrukcija. Ali, neocekivano i za mene 

samog, shvatio sain da u osnovi tih zapanjujuah fenomena prirode 

(konzervirani ljudi u peanama, Sarnbala, poslednja poruka i sl.) o 

kojima sam pisao, leZi jedinstvo i borba jednostavnih i do bro poznatih 

pojmova "dobro", "ljubav" i "zlo". I sto sam vise razmisljao o toj temi 

kao nauenik, to SU veci i dubJji smisao dobijaJe te jednostavne rec 0 

kojima govore sve religije sveta · "dobro", "ljubav" i "zlo". 

v v v 

Staje dobro? Staje ljubav? Staje zlo? Mi moze1no da damo jedino 

svakodnevno objasnjenje ·ovih pojniova, oslanjajuCi se na primere iz 

Zivota. 0 dobroti nekog coveka mi sudimo po njegovim namerarna da 

pomogne u nevolji, po roplim reCima, po nesebicnosti i mnogi1n 

dn1gim osobinama. Zlog coveka povezuje1no sa zavidljivoscu, kalijer· 

izmom, prestupima, izdajom i slicn.im negativni1n sklonostima. A 

ljubav smo, verovatno, svi nu osetili i secarno se da je to osecanje 

dusevnog u1Jeta, p1iliva energije, obogorvorenja drugog coveka i slat· 

kih besanih noa. 

Ako pazljivo osmocrimo pojmove "dobro", "ljubav" i "zlo", 

primeticen10 da je te osec1tjne kategorije nemoguce izmeliti iii analizirati 

na bilo kakav materijalan naCin; te kategorije se nalaze na 

podsvesno1n nivou i Samo nam podsvesni int:uitivni sapat ukazuje na 

resenje en1ocionalnih zavrzlania. Ali, moc tog int11itivnog sapata je 

roliko velika, da mi potpuno potpadamo pod vlasr osecanja i u potpuno 

se potCinjavamo zelji da resimo dusevni problem. Zbog ljubavi, 

na primer, propadale su Citave zemlje, stradali nai·odi ili je dolazilo do 

otkiiea svetskog znacaja. Osecanje zavisti i vlastoljublja dovodilo je do 

represija i pogibije miliona ljudi itd. 

Gde su izvori n10Ci tog inruitivnog sapata, koji nas usmerava ka 

dobru, ljubavi iii zlu? Da bismo pok"Usali da odgovorimo da to pitanje, 

hajde da iz. re perspektive razmotrimo osnovne momente postanka 

svera i postallka coveka koji su izlozeni u ovoj knjizi. 

. • 

•. 

.. 

' 

·' 

' 

:., 

' 

*' 

Dobro, Jjubav i zlo 405 

Materija, koja je ponikla iz Apsoluta, podelila se na dva sveta - sup· 

tilni sver i fiziCki svet. Fiii&i svet se postepeno menjao u pravcu formiranja 

galaksija, zvezda, planeta i meduplaneran1og gasa. Suptilni svet, 

cj. sver ultravisokih frekvencija se takode izmenio, ali drugacijim 

putem. U suprilnorn svetu pocela su da se pojavljuju zakrivljena polja, 

koja su se postepeno usloznjavala. To jest, suptilni svet je evoluirao 

zahvaljujuCi razvoju zakrivljenih torzionih polja uln·avisokih frekven· 

cija. Upravo ta torziona polja, po nasem rniSljenju, i predstavljaju izvor 

nasih osnovnih osecanja - dobra, ljubavi i zla, ciji intuitivni sapat 

neprek:idno slusamo. 

Fenomeni dobra, znanja i zla 

Torzioni efekat, tj. zakrivljenje polja uiu·avisokih frekvencija, imao 

je veliki evolucioni smisao - unutar zakrivljenih polja cuvala se informacija. 

Ta informacija je takode in1ala povratno dejstvo na torziona 

polja, tako sto je dovodila do njihovog usloznjeoja radi boljeg cuvanja 

infonnacije. Uzgred receno, prenosenje puren1 polja i cuvanje informacija 

nisu nista narprirodno; trebalo bi se samo setiti televizije i radi 

Ja. 

Jedne sile, koje su se razmahnule u suptilnom sveru, dovodile su do 

zakrivljenja polja ultravisokih frekvencija, druge sile su ih ispravljale. 

One sile koje su zalaivljavale polja, bile su korisne (pozitivne), tj. 

obavljale SU dobar posao, poStO SU dopustaJe da Se OCUVa info1macija. 

One sile koje su ispravljale torziona polja bile su stetne (negativne) rj. 

Cinile su lose stvari, jer su b1isale info1maciju. 

Psihi&a energija (misljenje, osecanja, inruicija i drugo) nalaze se, 

kako je ustanovila fizika, u dijapazonu ultravisokih frekvencija i u 

direkmom su odnosu prema suptilnom sven1. Dn1gim recima, u pro 

£ cesu miSljenja mi koristin10 energiju suptilnog sveta, a nas mozak 

f

' 

I 

• 

I 

\ 

I 

' 

406 SVET JE SLOZENUI NEGO STO ~ISLIMO 

ispravljanja, koji brise informaciju, sa zlorn. Mi osecamo dobro i zlo 

zaco sto mi predstavljarno proizvod ne sarno fizi&og, vec i suptilnog 

svera. Osecanje dobra - to je osecanje ocuvanja infonnacija u torzionim 

poljima nase duse, a osecanje zla . to je osecanja unisrenja informacije 

u dusi. 

Na taj nacin, dobro i zlo predstavljaju osnovne kategorije suptilnog 

sveta, koje leze u osnovi njegovog razvoja i evolucije. Ako pobeduje 

dobro, u corzionom poljima suptilnog sveta euva se informacija i nastaje 

znanje. Ako pobeduje zlo, znanje se unistava. Znanje u cijoj osnovi 

leZi informacija o iskuscvu borbe dobra i zla pogoduje pobedi dobra i 

evolucionorn napretku. Zato se moze govoriti o jcdinsrvu dobra i znanja, 

koje je moguce predstaviti kao jedinstvenu kategoriju · dobro plus 

znanje. 

Prirnamo, sekundamo, tercijamo, ... dobro i zlo 

U poceti:ion1 periodu evolucije suptilnog sveta, po n1om rnisljenju, 

postojali su jedino primarno dobro i primamo zlo. Borba mcdu njirna 

ll tom pocetnon1 periodu bila je "na zivot i smrt": ako bi pobedilo 

dobro, ono bi pobedilo potpuno, ako bi pobedilo zlo, ono bi _unis~lo 

do bro. U toj beskornpromisnoj borbi uvek je pobedivalo dobro, pesto 

je ono delovalo udruzeno sa znanjem. Zlo je pocelo

408 

. svll'r JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO 

punog rnedusobnog unistavanja. Borba izmedu dobra i zla pogoduje 

napretku ukoliko se ona odvija na bilo korn desetom, devetom. iii 

rnozda trecem nivou. Ali, ne dao Bogda ta borba

I 

' 

( 

410 SVET JE SLOZEN:JI NEGO ~TO MISL[MQ 

~eno usavrlava~u .~ama seb~: Ta sl~zena ~gusnjavanja energija s11P: 

olnog sveta (ps1h1cke energ13e), koJa se shkovito 1nogu predstaviti u 

obliku viseslojnih zakrivljenih (torz.ionih) polja, predsravljaju du$e. 

Gla·,ni deo duse koji euva glavnu irJormaciju jeste duh. Duh je, kao sto 

je poznato iz religija, besmrtan. To jest, glavna infonnacija (glavno 

znanje) koje je izgradeno tokom evolucije i cuva se u torzionim poljima 

suptilnog svera je besmrmo. Torz.iona polja duse ( ererieno relo i 

dr.) rnogu da nesranu, tj. infonnacija zapisana u njima moze bti 

izbrisana. Ali, glavna torziona polja duse, tj. duh, u komc je zapisana 

glavna informacija, rraju vecno. 

U religiji posroji pojarn dobrog i zlog duha. Oagledno, u srvamosti 

je ovako • jedan duh sadrii glavnu informaciju koja je sadriana 

pretezno u pozitivnim ("dobrim") rorz.ionim poljima, a drugi - prevashodno 

u negativnim ("zlim") torzionirn poljima. Evolucioni proces 

na Onorn Sveru utemeljen je kao borba dobra protiv zla i obmuto, pa 

zato svaki duh ima dobre i zle principe, ali u jednom slucaju prev!adava 

dobro, au drugorn zlo. lpak, dobri duh irna vece sanse da usavrsi 

sam sebe, posro je u stanju da pojaca zakrivljenost svojih pozitivnih 

torz.ionih polja pomoeu delovanja drugog pozitivnog tortionog polja 

(ljubavi). Zaro religija stalno propoveda Ljubav kao osnovu naprecka i 

.. 

ZIVOta. 

Uloga ljubavi kao pojaavaca dobrih niisli prilikom konrakra duse 

(duha) SaStojaJa se, ocigJedno, i U tome StO SU ll procesu evo)ucije 

Onog Sveca duhovi poceli da medusobno kontakciraju i posrepeno su 

se objedinili u Univerzalni informacioni prostor. Pojava zajednice 

duhova, medusobno povezanih po ptincipu kompjuterske mreze, 

dovela je do utiskivanja informacije opsteg karaktera za sve duhove. 

Znacenje informacije opsreg karaktera u procesu usloznjavanja svakog 

duha i procesu evolucije postajalo je sve vaznije i va7.nije utoliko sto je 

progres, uterneljen kao borba dobra i zla, trebalo da se ne sarno sam 

od sebe regulise u okvirima svakog posebnog duha, vec i da se podvrgne 

op~toj korekciji u oblasti1na Univerzalnog infonnacionog proscora. 

Opsce funkcije pocele su da se predaju grupi najrazvijenijih duhova, 

kod kojih su se postepeno pojavila opsta torz.iona polja sa infor- · 

macijom opsteg karaktera zapisanom u njima. Funkcije koje upravljaju 

Citavim Infonnacionim prostoro1n sa svim ramolikim duhovima 

objedinjenim u njemu dovodile su do ubrzanog razvoja i uslomjavan· 

· ~ 

: ~1 

' 

Dobro, ljubav i zlo 411 

ja tih opstih torzionih polja. U njima se pocela skupljari infonnacija 

ogromna po masovnosci, koja je upotrebljavana za upravljanje Cira vim 

ralasnim Zivotom na Onom Sveru. To, po informacionoj sirini i rnisaonim 

sposobnosti1na najmoenije zgusnjavanje energije suprilnog svera, 

koje se 1noze predstaviti u vidu supennnogoslojnih torzionih polja, po 

mom rnisljenju, mi nazivamo Bogom. 

Bog je centar upravljanja talasnim kosrni&im oblikom Zivota iii 

Onim Sverom. Bog, kako stvari stoje, i jeste Kosmicki Razum. 

U religioznoj literaruri ne retko mozemo naCi da se pominje Veliki 

duh zla, koji se suprotsravlja Bogu i upravlja svim zlim delima. U rom 

pogledu se moze prerpostaviri da poscoje dva centra upravljanja ralasnim 

kosrni&im oblikom Zivora · pozitivni centar upravljanja (Bog) i 

negativni centar upravljanja (Veliki duh zla). Da Ii je tako? 

tvteni je cesko da prosudujem o come, posro je moj µm u poredenju 

sa KosmiCkim Razumom nezarnislivo slab. Pa ipak, ja mislim da ne 

postoje dva Boga - Bog dobra i Bog zla - vec postoji samo jedan . jedini 

Bog. Iz logi&ih razmisljanja, koja su izlozena u prerhodnom teksru, 

sledi da je borba dobra i zla osnov evolucionog napretka na Onom 

Svecu, da svaki duh ukljueuje u sebi kako "dobre" tako i "zle" elemenre, 

da bi oni bili sralni stimulans za samousavrsavanje. Tako, po 

mom misljenju, Bog kao centralni supennocni Duh ukljueuje u sebe i 

pozitivne (dobro) i negarivne (zlo) elen1ence psihicke energije. Bog ne 

moze biti Samo dobru~ jer SU Za upravljanje Zivotom potrebni kako 

dobroCinsrvo, tako i kazna, a borba prociv zla i ljubav predstavljaju 

osnovu napretka u veenom kosni.i&om obliku zivota. 

Boz.ansku vrlinu bi trebalo da shvatimo kao najvisu nagradu za 

borbu prociv zla. a bozansko "1Jo" delovanje kao kaznu za odbijanje da 

se bori1no protiv zla i za izvrsenje destruktivno-zlih dela. Ali, Bog se 

nikad nece odreCi numosri prisustva elemenata zla, jcr se jedino u 

borbi proriv zla stice znanje - koje je osnova izgradnje sveta. Zaro vec 

poznata frazu "Bog je jedan" verovapio ima ne sarno smisao jedinsrva 

svih oblika religije, vec i smisao jedinsrva dobrih i kamjavajucih dela. 

Bog ima ogromni potencijal ljubavi, zato sto je srvoren kao rezulcac 

ljubavi (rj. uzajamnog konrakta duhova, koji pojacavaju princip dobra 

i oeuvanje znanja). I dobroCinsrvo i kazna koje dolaze od Boga u 

svakom slucaju bice dokaz prave i velike ljubavi .. Bo~ je pre svega princip 

dobra, jer predstavlja rezultat pobede dobra i ljubavi nad zlom. 

•

412 SVET JE SLO:tENUI NEGO STO MISLIMO 

Ne smemo zaboraviti da su znanja pre svega iskustvo borbe dobra 

protiv ~.a . A ?Ci.1vanje znanja i sticanje no..,ih znanja predstavlja 

osnovu z1vota, Jer se upravo po tome Ziva materija razlikuje od mrtve. 

. Logi&i gledano, mora takode postojati princip suprotan Bogu, da 

b1 se Bog razvijao. ProcivreC:nost je u njemu samom . to je do bro j zlo. 

Mazda postoje i spoljasnje protivreenosti u obliku drugih "bogova" u 

dru~~ pro~tomim dimenzijama ili svetovima. Ali, to je obiast u koju 

slab1 IJudski um ne rnoZe da pronikne. 

. ~ tako, po nasem poirnanju, Onaj Svec funkcionise po sledeCim prin· 

op1ma: 

· posto je ponikao kao jedinstvo i borba pozitivne i negativne 

psihiCke energije, Onaj Svet se evoluciono razvija zahvaljujuCi oeuvanju 

informacije (znanja) 'o iskustvu borbe dobra (po:z.itivne energije) i 

zla (n~gativne ~nergije) u torzionirn poljima suptilnog sveta. Sticanje 

novih 1nfonna0Ja (znanja) u borbi dobra i zla obezbeduje premoC. 

· pri porpunoj pobedi zla brise se celokupna informacija (znanja) i 

nasraje infonnaciona smrt. Zato u veC:noj evoluc:ionoj borbi dobra i zla 

prednost ima dobro. Ta prednosr se osrvaruje pomocu ljubavi, odnos· 

no sposobnosti pozitivnih ("dobrih") torzionih polja da pojaeaju ste· 

pen svoje zakrivljenosti (i shodno tome, suprotstave se negativnim 

torzionim poljima) u medusobnom kontaktu; 

· ljubav pogoduje objedinjavanju zgusnutih delova psihiCke energije 

(duhovi) koji euvaju glavnu infonnaciju u jedinstvenom sistemu 

(Univerzalni informacioni prostor) i izdvajanju centra koji upravlja 

infonnacionim prostorom u obliku supem1ocnog duha (Boga). Ljubav 

je stvorila Boga. 

Onaj svet i zemaljski zivot 

Razvijajua se u · skladu sa tim principima, Onaj Svet je dostigao 

najvisi evo!ucioni nivo talasnog kosrniC.kog oblika Zivota i pojavila se 

pocreba da se osvoji i drugi oblik materije, zapravo fi:z.i&i svet. 

Apsolumo sam ubeden da je fizitki iivot na Zemlji bio srvoren 

putem otelovljenja duha. Sve teorije o postanku Zivota na Zemlji 

putem samoradanja slozenih molekula i njihove koncentracije u Zivim 

organizmima ne mogu da izdrZe kritiku ni iz perspektive religioznih 

spoznaja, ni.iz perspektive savremenih predstava fizike i hernije. Ono 

I • 

' 

t 

~· 


glavno sto te teorije ne mogu da objasne jesre sarnostalno nicanje 

genetskog aparata, C:iju neverovamu slozenost nauka ne moze C:ak ni 

t delirnicno da shvati. I u praksi je tesko zaista shvatiti kako grupa 

' 

• molekula DNK samo jedne celije moze da sadrZi i prenese inforn1aciju 

0 zivocu citavog ljudskog organizma, informaciju koja ukljuCi.1je svaku 

njegovu celiju i molekul. Ali, jos teze je da se shvati kako se takva 

zapanjujuea sposobnost da se ukljuci ogromna koliCina info1macija 

molekula DNK razvila sama od sebe. 

Ako podemo od hlpoteze da je 7.ivot na Zemlji nastao putem 

otelovljenja duha, znatno je lakse objasnici ro sro smo pomenuli. 

• Proces evolucije na Onom Sven1, koji se odvijao pomoeu jedinstva 

. borbe dobra i zla i nagomilavanja info1macija u torzionim poljima suptilnog 

sveta, doveo je do fonniranja najslo~enijih i najuredenijih struk 

• 

tura suptilnog sveta - duhova. Cenn·alni supennocni duh - Bog · nasao 

je nai':in za prostomu izmenu i orelovljenje duhova, uz njihov ulazak u 

mareriju fiziCkog sveta. 

Mi jos uvek slabo shvatamo organizaciju suptilnog sveta i samo 

prerpostavljamo sta je sustina njegovog macerijalnog supstrata. Ali, u 

istoenim religijamaje dobro poznata onjenica materijalizacije misli, rj. 

prelaska materije suptilnog sveta u fiziC.ku supstancu. U tom pogledu, 

mislim d;:i je genetski aparar zen1aljskih organizaina bio nacinjen 

pomoeu fiziCke macerijalizacije suprilne supstance duhova. 

Drugim reoma, zemaljski genetski aparat jeste fizi&i odlivak suptilne 

srrukture duha. Ali, kako meni izgleda, zemaljski genetski aparat 

je znatno primitivniji od duha i predstavlja tek njegov delimimi odlivak 

· n1isaone i n1noge druge sposobnosti i dalje osraju svojina duha, 

koji je nevidljivo ptisutan u svakom coveku. Onaj Svec je putem 

otelovljenja i marerijalizacije duha naonio dobru "masinu" koja samu 

~ 

sebe proizvodi . ljudski organizan1, pomocu koga covek (duh) Zivi u 

t 

t 

• fiziCkom svetu, a takode je naCinio i sver koji ga okruzuje. biljke, zivotinje 

i sl. 

• Hiporeza o nastanku iivota na Zemlji pucem marerijalizacije elemenara 

talasnog kosrnickog Zivota (duhova) moze se pokazati kao 

l 

principijelno nova, a maze se smatrati i jednom od varijanti religioznih 

predstava o otelovljenju duha. Ali, su~tina nije u tome. Najvamije je 

J 

sto ta hipoteza omogucava da se objasne mnoge neshvadjive cinjenice 

t 

I i da se iz nove perspektive sagleda istorija covecanstva na Zemlji. 

' 

• 

I 

I 

I 

I 

I 

~. 

' 

' 

I 

~ 

•

, 

I 

• 

I• 


Evolucioni proces materijalizacije duha odvijao se na Zemlji veoma 

postupno, tokom rnnogih miliona godina. Ljudi prve rase (andeloliki 

ljudi) predstavljali su vise duh nego fizicku materiju, ali je kod njih vec 

bio formiran prvobimi genetski aparat, koji je dozvoljavao da se 

pomoeu pupljenja i deobe nasledi jos uvek veorna rastresito fizi&o 

telo. Ljudi prve rase nisu bili odvojeni od Onog Sveta, Ziveli su po 

zakonima i principima taJasnog kosmiCkog DVOta, aJi SU vec irnali 

zemaljski fizicki omotac. Oni su se vise osecali kao predsta\.TJci Onog 

Sveta nego kao Zemljani. Pojmovi "dobro", "ljubav" i "zlo" bili su za 

njih znamo vai.niji nego materijalni problemi na Zemlji. 

Ljudi druge rase (eterieni ljudi) u osnovi su iiveli kao i ljudi prve 

rase, iako je njihov zemaljski omotac posrao guso, a generski mehanizarn 

nasledivanja fizi&og tela savrseniji. 

Ljudi trece rase {Lemurijanci) vec su imali dovoljno gusto i 

savr~eno fiziCko telo, u ranom pe1iodu su bili cetvororuka bica sa dva 

lica, au kasnijen1 periodu giganti sa dve n1ke i jednim licem. Duh koji 

je usao u telo Lemurijanaca u potpunosti je ocuvao vezu sa Onim 

Svetom. Princip "SoHm" nije delovao. Le1nurijanac je u vecoj meri 

Ziveo po zakonima i principin1a daleko slozenije organizovanog Onog 

Sveta, ali je aktivna delatnost u fiziCkom svetu cinila da ne bude ravnodusan 

ni prema zemrujskim poslovin1a. 

Ljudi cetvrte rase {Atlantidani) SU takode oeuvali vezu svoga duha 

sa Onim Svetom, ali su im zemaljski poslovi i brige vec posrali blizi. 

Pojmovi dobra, ljubavi i dn1ge karegorije Onog Sveta postepeno su se 

povlaCili, poceli su da preovladuju interesi fizi&og tela Uesri, spavati i 

sl.) 

Ljude pere rase (nas, Arijevce) moguce je nazvati robovima fizickog 

tela. Duh, odsecen od Onog Sveta principom "SoHm" poeeo je da 

obavlja ne funkciju povezivanja i jedinsrva sa Onim Sverom, vec 

funkciju opslui.ivanja egzistencije fizickog tela. Osnovne kategorije 

Onog Sveta - dobro, ljubav i zlo - sada su o sebi govorile samo u obliku 

v • • •• 

sapata 1ntwaJe. 

Drevni narodi su govorili da je covek mikrokosrilos makrokosmosa. 

I to je, najverovamije, taeno. 

I tako, materijalizacija suptilne materije duha dovela je do izgradnje 

samoradajuoh fiz.ickih tela ljudi i okolnog zivog sveta na Zemlji. 

Ali, fiziCki iivot coveka na Zernlji nije moguc bez ucesca Onog Sveta; 

Dobro, ijubav I zlo 415 

u svakon1 coveku posroji duh, koji iivi na Zemlji u "divnoj masini" - 

ljudskom telu. Mi, zemaljski ljucli, predstavljamo proizvod osvajanja 

Zemlje, proizvod prilagodavanja talasnog kosmi&og zivota fizi&im 

uslovima na Zemlji. Zaro zemaljski covek predsravlja duh plus fizicko 

telo. 

Po analogiji se maze misliti da je talasni kosmicki Zivot (Onaj Svet) 

pomoeu materijalizacije takode naCinio fiziCki zivot na drugim planetama 

u kosmosu. Kakav je taj zivot na drugim planetama? 

Najverovatnije da su za materijalizaciju duha upotebljeni drugaciji 

hemijski elementi i molekuli, koji su karakteristicni za svaku konkretnu 

planeru. Najverovatnije je da su uslovi na tin1 planetama {sastav 

atmosfere, temperatura, sila teze i sl.) utisnuli svoj pecat na razmere 

fizickog tela i sasrav organa vanzemaljaca. Ali, u principu, vanzemaljac 

bi morao da u osnovi liCi na Zemljanina, jer i on takode predstavlja 

proizvod materijalizacije duha i jedinsrvene tvotacke aktivnosri 

Or+0g Sveta. Vanzemaljci, po n1om misljenju, mogu da osecaju dobro, 

yubav i zlo, jer SU to jedinsrvene kategorija Za sav talasni zivot j 

KosmiCki Um. Vru17.emaljci su, po meni, rakode nacinjeni po principu 

?~ plus fizi&o telo. Zato, kada Zemljani ovladaju telepatskim 

Jezikom (prenosenjen1 1nisli), oni ce biti u stanju da kon1uniciraju sa 

svojom bracom sa drugih planera po principu medusobne komunikacije 

d uhova, koji je ugraden u osnove Onog Sveta. 

Mnogi posvecenici pisu da su nekad Zemljani vladali nad svim 

oblicima lizickog zivota na raznim planetama, jer su najviSe uznapredovali. 

Taj period pren10Ci odgovarao je periodu zivota Lemurijanaca. 

Fenornen Lemurijanaca 

Lemurijanska civilizacija je dostigla neverovatno visok nivo razvoja: 

lemurijru1ci su vladali energijom suptilnog sveta, na svojim 

besumnim lerelicama poseCivali su druge planete, komunicirali su 

metodom prenosenja misli itd. Znanja Onog Sveta njima su bila 

otkrivena, a istovremeno su znanja koja su oni sticali tokom i.ivota na 

Zemlji dopunjavala zalihu znanja Onog Svera. Upravo je len1urijanska 

civilizacija uspela da zalihu informacija Onog Sveta snabde najdragocenijim 

znanjima o iivotu na Zemlji i do dana danasnjeg ona predstavlja 

merilo zemaljskih dostignuca. Naredne civiliZacije (Arlantidani 

i mi, Arijevci) nisu uspele da dostignu ni podnozje nivoa Lemurijanaca. 

I 

l

416 

SVET JE SLOZENUI NEGO STO M!SLIMO 

v 

Sta je bio uzrok tako ogro1nnog Zivotnog uspeha Lemurijanaca? 

Lernurijanci SU se tokom zivota na Zemlji osecali kao deca Onog Sveta 

i rukovodili se pre svega zakonima i principima Onog Svera. Oni su 

shvarali da je moc i uloga psihiCke energije daleko veca od fiziCke 

energije, a da je ljudsko relo zajedno sa dusom, posto predstavlja visu 

tvorevinu na Zemlji, u sranju da Cini euda. Zaro su sav elan svog 

napretka oni pretvorili u put samousavrsavanja coveka i ovladavanja 

energijorn koja je uskladistena u njemu samom. 

Veo'?1a je vamo da covek sebe oseca kao dete iii tvorevinu Onog 

Svera, Jer upravo to osecanje odreduje da se izabere pravac progresivnog 

razvoja. Deca Onog Svera uace se od svog praroditelja (Boga) 

i nece poCiniti najveo greh - da sebe smatraju Bogom. Deca Onog 

Sv:ra nece misliti da su se molekuli sami sloZili u genetski aparar, da 

Je covek nastao od majn1una i ncce se osecati kao gospodari prirode. 

Deca onog svera ce uvidati daje covek mikrokos1nos makrokosmosa. 

Nasa civilizacija jos uvek ne ume da koristi kosmiCku energiju. A ca 

energija je kolosalna. Neki savre1neni fizicari, na primer; smacraju da 

jedan kubni metar Apsolura ima energerski porencija! koji odgovara 

snazi 40 niliona nuklearnih bombi. Zaro nije neophodno da se korisce 

zemaljski izvori cnergije (nafra, ugalj i di:), vec bi trebalo ovladati 

kosmiCkom energijom. A. njom moze da ovlada jedino covek, jer je on 

mikrokosmos makrokosmosa. 

Lernurijanci, koji su ovladali kosmiCkom energijom, koristili su za 

to pristupe koji su zapisani na Onom Svetu. U osnovi tih prisrupa 

(mada to Sada ZVUC cudno) JezaJ.i SU jednostavni pojmovi "dobra" i 

'~jubavi". Lemurijanci su jasno razumeli da se u torzionim poljin1a sup· 

olnog svera nalaz.i ogromna energija, a dobro i zlo, koji predstavljaju 

~lavne atribute torzionih polja, rakode poseduju ogromne moCi. 

Covek, kao mikrokosmos makrokosmosa, u stanju je da kroz dobro i 

zlo ostvari energiju tofzionih polja suptilnog sveca. Pri tome su 

Lemurijanci shvatali da bi bili rizieno iskoristiti zlo (negativna rorziona 

polja) za dobijanje energije, jer bi se mogao dobiti eksplozivni efekat 

uniScenja infonnacije. Zaro su se oni u torn cilju sluZili dobtim. Oni su 

rakode koristili ljubav da bi pojacali dobijeni energetski efekac od pozitivnih 

("dobrih") corzionih polja pomocu kontakta sa drugim pozitivnim 

torzionim poljima_ 

Lemurijanci su u potpunosti osrvarili sebe u pogledu toga da je 

covek mikrokos1nos makrokosmosa. Oni SU ostvarili sebe u pogledu 


toga da je covek najmocnija energetska tvorevina na Zemlji, koja je u 

sranju da kroz dobro i ljubav ovlada energijan1a suptilnog sveta. Dobro 

i ljubav su za Lernurijance bili ne apstraktna inruitivna osecanja, vec 

su predscavljali moCni sistem za obezbedenje z.ivota i obezbedenje 

. .., .. 

energ1Je covecansrva. 

Za nas - Arijevce - pojmovi dobra i ljubavi su se oeuvali u obliku prijacnih 

osernih opazanja. Mi, blokirani principorn "SoHm" i uronjeni u 

fizi&u mate1iju, eak i ne sanjamo kakvu moc poseduju re na prvi 

pogled jednostavne reci. Za Lemurijance te reci nisu bile jednosravne, 

one su le2ale u osnovi njihovog Zivota i nosile su, slikovito receno, 

ogromno energecsko prostranstvo. 

Zasto Onaj Svec, koji Zivi u supcilnom svetu, daje svoju energiju 

Zemlji za ispunjcnje zemaljskih nuznosti? Prvo, zemaljski zivor je 

proizvod (dere) Onog Sveta. Dn1go, energija iz Onog Sveta na Zen1lju 

prelazi da bi se ispunila bilo kakva dobra 1nisao, a ostvarenje re misli 

dopunjuje informacioni prostor Onog Sveta. 

Osnovni energetski fenomen Lemurijanaca, po mom misljenju, bile 

su mancre - bajalice koje su opisane u rnnogim religioznim izvorima. 

Lemurijanci su opcaravali sopsrvene letelice, puneCi na raj nai':in, opisno 

receno, "akurnularore" tih aparata energijom suptilnog sveta. Na 

slican nacin su obezbedivali energiju za rad mnogih drugih z.emaljskih 

aparata, koristeCi sa.ine sebe kao najrnocnije generatore. 

Lernurijanci su shvatali da se energija suptilnog sveta maze suprotstaviri 

gravitaciji. Na tome su bile zasnovane njihove gradiceljske 

tehnologije, kada su ogromne kamene blokove prenosili pogledom. 

Pomocu torzionog generacora, koji se 111ogao smestiti u fioku, bilo je 

1noguce zonglirati ti vaz.duhu ogromniin kan1enje1n. 

Korisceci p1incip da je covek "mikrokosmos n1akrokosmosa", 

Lcmurijanci su usavrsavali sebe. Oni su, koristeCi antigra\oitaciono 

dejstvo energija suptilnog sveta, postigli fenomen levitacije - podizanja 

covekovog rela iznad zemlje. KotisreCi hipotetiCki, u ovom trenutku za 

nas jos nepojmljivi princip, oni su mogli da se rrenumo premesraju u 

prostoru i menjaju 1nesto svoje lokalizacije na Zemlji. Svoje telo su 

leCili unutrasnjim energijama. 

Ali, najvainije dostignuce Lemurijanaca je bio fenomen dernaterijalizacije-rnarerijalizacije. 

Oni su, uzimajuo u obzir.da je fiziCko Jjudsko 

telo izgradeno putem marerijalizacije duha, nasrojali da raj proces 

' 

• 

. 

' 

•

. 

• 

" 

I' 

t ' 


izve

v 

::>VeT JE SLOZEN!Jr NEGO STD MISLl!v10 

Covekova dusa, slobodna od zle psihiCke energije, naziva se Cistom 

dus?~n. Upravo je cista dusa sposobna da cini cuda. U Cistoj dusi se 

poz1nvna (dobra) psihiCka energija ne o·aCi na slepu borbu sa zlom i 

moze se u celini.~smeriti vna ispunjenje bilo kog zadatka. Na prinier, 

zada~a da. se ~z1Cko telo coveka konzervira na hiljade i milione godina, 

tj. posnzanJe sarnadija. 

Priliko~.samadija, kako ja mislim, torliona polja duse, izuzeoio se 

napregnuvs1, prevode sve molekule vode ljudskog rela u cervrto 

(nepozn~t6!) stanj~, koje prekida sve procese razmene materija i cini 

telo tvrd1m: yoda, 1zgleda mi, predstavlja anibut i marerijaJni supstrat 

upravo poziovne (dobre) psihicke energije. Zaro p1isumosr negativnih 

· (zl1h) elemenata u dusi ne dopusta da se postigne celoviti samadi. 

Jectino je Cista dusa u stanju da srvori fenomen samadija. · 

Iz svega toga se moze zakljuCiti da Genofond covecanstva stvoren 

? a Zemlji j.os u vreme Lemurijanaca sa Cistim dusama, koji' se fuva 

1spo~ zem!Je i popunjava najboljim ljudima drugih ci,~lizacija, predstaVlJa 

rezultat vehke pobede do bra i ljubavi. 

Adepti - nasa buduenost 

. . P.rica .. se, kao s.ro sam vec napisao, da se u okvirin1a nase arijevske 

av1!1z~~J e, uronJi:ne u materiju, negde u Nepalu i Indiji srecu 

neob1cn1, odvez_ani od svera i sasvim jednostavno obuceni ljudi, koji 

tvrde da su scan 300, 500, 1000 i vise godina. To su adepti. 

Naravno, tesko je poverovati im. To vec zvuci isuvise nesrvarno. Ali 

upra~o ti lj_u 

' 

.•, i. 

• 

," 

' 

I f: 

,j

( . 


Tada jos nisam shvarao da se iza tih jednostavnih reci krije ogromha 

i ruocna energija, koja je u stanju da brzo izmeni i poboljsa nas 

ZIVOt. 

.. 

I eek kada sam korisceci naueno-logicki prisn1p zavrsio analizu 

dobijenih rezultata himalajske ekspedicije, poceo sam da najzad 

shvatam duboki smisao i religije i Sai Babinih reci i mnogih drugih 

srvari, u kojima se razmislja o dobru i ljubavi. A raj duboki smisao se 

sastoji u tome da su dobro i ljubav glavni konsauktivni principi u 

covekovom Zivotu. 

Ja sam obican predstavnik rase Arijevaca uronjene u maceriju. Moj 

mozak i moje misljenje su nistavno slabi u poredcnju sa rnisaonom 

moci Lemurijanaca, a pogotovo KosmiCkog Uma. Ali, cak i moj 

nistavno slabi um mi je dozvolio da pri logiCkoj ana!izi razbacanih 

anjenica dodem do zaldjuCka zapanjujuceg za obicnog coveka: dobro 

i Jjubav SU osnovne teme!jne kategorije covekovog zivota koje 

odreduju napredak. 

Ranije nisam pridavao znacaj takvim iz.razima kao sto SU "oastiti 

, dusu", "pokajati se za grehove" ili "ne 11zjmati greh na dusu". Oni su. 

n1i izgledali dosadni i nerazumljivi. Ali, CirajuCi Nikolaja Reriha, oper 

san1 se susreo sa pojmom "cista dusa". Rerih je pisao da zagonetnu 

Sambalu naseljavaju ljudi sa Cisrom dusom. 

"Sta je to C:ista dusa? Zasto sve religije govore o vaznosti oCiscenja 

duse?" - mislio sam tada. 

Cak sam o tome pitao jednog pov1anika - popa. Kao odgovor, pop 

mi je procirao propoved iz koje, posto sam nauenik, uopste nista nisam 

shvatio. Naravno, lokalni pop koji je napamer naucio niz propovedi i 

molitvi, nije mi mogao objasniti osnovni smisao pojma "cista dusa". Ali 

Rerih, koji je bio i osrao moj idol, takode je sralno svoju pamju usmeravao 

na to. Zasto? 

Danas, izgleda mi, vec 1nogu, makar i grubo, da odgovorim na to 

piranjc. C:ista dusa - ro je kvalitativno drugaaje sranje covecijeg

424 SVET JE SLOZEK'Ul !\'EGO STO !>f!SLIMO 

vilizacije. Drugo od takvih euda je fenomen "demarerijalizacije-materijalizacije". 

Treo je produzenje Zivotnog veka, pa cak i besmrtnost. 

Znanja drevnih naroda i religija ukazuju na glavni put napretka 

covecansrva - proCiscenje duse i postiza.nje sranja ciste duse. u to1n 

slucaju ce covek upravljati pozitivnom energijon1 suptilnog sveta, 

njemu ce se otkriti znanja Onog Sveta, osecace svoj ogromni energetski 

potencijal, zato sto on prcdstavlja mikrokosmos makrokosmosa. To 

se vec dogodilo na Zemlji - rakvi su bili Lemurijanci. A radi proCiscenja 

sopstvene duse neophodno je da covek nauci da bude dobar i da voli ' 

neophodno je da se ne plasi da saoseca i da radi da postigne visoki cilj, 

cak i do samornucenja. Ne smemo se stedeti, jer je covek prvobitno 

srvoren kao san1orazvijajuCi p1incip. Kao potvrda za to sluze n1nogobrojni 

p1irneri veJikih naucnika, koji SU ne stedeCi sebe radili na postizanju 

naucnih ciljeva i do duboke srarosti ocuvali sveiinu un1a i mladost. 

Oni su uspeli da u ovoj iii onoj meri oCisre svoju dusu. 

Najsrrasnije je to da kad covek nesco postigne, pocne da uZiva u 

plodovima toga, predajuCi se besposlicenju. 

Jpak, citalac mi zbog ovoga moze prigovoriti: COVecanstvu SU poznali 

i zli geniji. Mogu se pomenuti Napoleon, Lenjin, Hitler i drugi. Zar 

ti ljudi nisu uspeli da otelove svoje ideje i teorije o zivoru, okrenuvsi 

C:itav sver naglavce i sejuCi oko sebe unistenje i smrr? 

"Zar ti zli geniji nisu uspeli da shvate besmislenost unistenja i ratova? 

Zar oni nisu geniji?" - mislio sam detinjasto naivno. 

Tada, naravno, nisarn znao da u suprilnom sven1 (Onom Svetu) koji 

jc nas rodirelj postoji dvojnost pozitivne (dobre) i negativne (zle) 

psihi&e energije, a informacija (znanje) se rada u borbi do bra i zla. Zlo 

jc takode u stanju da u svojim torzionim polji1na euva informaciju 0 

borbi protiv dobra i da stvara zlo znanje. Zbog posrojeceg dvojstva, 

daleko Od [Oga da dobro uvek moze da pobedi; ponekad pobeduje i z!O 

znanje, koje se otelovljuje u iivoru samih tih zlih genija. Ali, pobeda zla 

je lazna pobeda, posto bi u slucaju potpune pobede zla na primarnom 

nivou doslo, kao sto srno vec rekli, do brisanja informacije u svim 

rorzionim slojevima, tj. do inforrnacionog lcraha. Kao potvrda toga sro 

smo rekli, prisetite se konca dela bi,lo kog zlog genija - svi su oni precrpeli 

krah. Napoleon je izgubio rat i neslavno umro. Hitler je, razrusivsi 

Evropu, okoncao zivot samou bistvom. Izopaceno lenjinistiCko delo - 

kon1unisticko .d1usrvo - neslavno je okoncalo svoje postojanje. 


Kad bi se ti zli geniji, naoruUuii tim zlim· znanjem, makar malo 

razumeli u piranja nastan"ka sveta i stvaranja coveka, oni bi shvatili da 

konacna istorijska pobeda moze pripastijedino dobru. Moguceje da bi 

oni tada usmerili svoju genijalnosc u pravcu konstruktivnog dobra. 

U kakvim slucajevima zlo moze da pobedi? Meni izgleda da zlo 

moze da pobedi jedino kada nema, iii nema dovoljno, ljubavi kao podsticaja 

za dobra dela. U drusrvu u kome cveta ljubav (prema supruzi, 

susedu, narodu i sl.) zli genije nikad nece dobiti podrlku. 

A kako da razlikujerno zlu ideju od dobre? Sta je merilo? Ta pitanja, 

verovatno, zaokupljaju svakog coveka. I ja sam se ne jednom 

zamislio nad tim pitanjima i ni sam to ne ocekujuci, osetio da je odgovor 

dat u genijalnon1 nauenofantasticnon1 filrnu· Tarkovskog "Stalker". 

.i\ko SC SCCate, jdeja tog filma je U tome, da SU neki dos)jaci iz kosffiOSa 

na Zemlji srvorili zonu u kojoj su umirali svi ljudi koji tu dospeju. 

Zonaje pojaeavala najosnovnije ljudsko osecanje_ A pokazalo se da 

je to savest! Ljudi su umirali zato sto im savesc nije Cista. 

I eto, meni izgleda da je merilo do bra i zla savest. ~ta je savest? Po 

mom misljcnju, savest je osecanje da se u dusi pojavila zla energija 

koja ce dovesti do z.lih dela. GovoreCi naucnirn jezikom, savest je 

osecanje zakrivljavanja torzionih polja nase duse u negativnu (zlu) 

stranu. Necista saves[ predscavlja trag informacije zapisane u torzionim 

poljima duse, da je u ovom iii onom rrenutku iz ovog iii onog 

razloga doslo do zakrivljenja torzionih polja duse u negativnu (zlu) 

srranu. 

Taj crag informacije, koji nas u svakom slienom slueaju podseca na 

sebe, kao da govori da na caj nacin ne smemo postupati. Ta informacija 

je mucna i neprijama. Bolje je nemati takvu info11llaciju, tj. ne 

suprotscavljati se savesti. 

Zaro u zivon.1 moramo da budno osluskujen10 svoju savest. To 

duboko osceanje uvek ce reCi isLinu. A ako se bilo kada uCini nesto 

uprkos savesci, velika i prljava mrlja zauvek oscaje na dusi. 

Veorna mi je drago sro sam osrao da Zivim u Rusiji i nisam otisao u 

Arneriku, gde su mi nudili vise novca i bolje uslove za nauCni rad. 

Nisam otisao samo zbog savesti, · jer su moji drugovi i kolege (Amir 

Salihov, Sagic Muslitov, Klara Zahvatkina, Rafik Nigmatulin, Natan 

Seljski, Valja Jakovljeva, Venera Galimova, Ljalja Musina, Nelja 

Nigmarulina, Slava Malojaroslavccv, Jura Vasiljev i mnogi drugi) u 

• 

l

I 

426 

najtei.em periodu, kada sam izgubio sve zbog "jereticke naucne rnisli", 

krenuli za mnom putem IBaval"Ja i oskudice samo zbog svoje savesti. 

U srudentskim godinama, na predavanjima o ateizmu, kako se 

secam, scalno su kritikovali pcjam "onaj svet''. Govorili su da su ljudi 

skloni fancazira.'lju i izmisljanju bajki da bi nekako olakSali svoj poloi.aj 

u uslovima kad bogati eksploatisu radnike u Cicavom sveru. 

"Zasco u onaj svec veruju ne samo eksploatisani, vec i eksploatacori? 

Zasco sve svecske religije u horu govore o "onom sveru"? Zasro svi narodi 

u svojim jezicima imaju po jam "onaj svet'', "raj" i "pakao"?", 

premisljao sam ja i u co vreme curao, polai.uCi ispir iz ateizma. 

Do moje svesti, zatrovane komunistiCkom propagandom, nije dopiralo 

da, slikovico govore6, nema dima bez vacre. Ljudi koje dele mora 

i okeani veruju u jednu ce istu stvar! Znaa, zaisca poscoji nekakav 

jedinscveni opsteljudski koren, koji je u nasoj svesti ostao iz zagonetne 

davnine. Znanja o Bogu, Onorn Sveru, raju i paklu, koje su religije siscematizovale, 

a prosirili proroci, relativno !aka su ulazila u svesc ljudi 

zaco sea SU odgovarala podsvesnoj sustini coveka. Fanrazije i bajke ne 

bi rnogle ovladati masama. 

Ran ije u ovom poglavlju sain se potrudio da opisern piincipe 

uredenja Onog Sveta, oslanjajuci se na incuiciju i naueno-logiCki prisrup. 

Nisarn u scanju da dokazern iii utvrdim bilo sra, zaco sto samja sve 

u svemu "rab BoZiji", a predrner mog istraiivanja se po svojoj egziscencijalnoj 

i prirodnoj sustini nalazi na daleko vecoj visini od mene. 

Jedino sro mogu da tvrdim na kraju mojih rasudivanja o uredenju 

Onog Sverajeste to da sam i sam poceo da iskreno verujem u njegovo 

poscojanje. Da, ja sada verujcm da posle smrti naseg fizickog cela mi 

neccrno umreti, vec ce1no nastaviti da Zivin10 na Onom Svetu. Po 

zavrsetku Zivora na zemlji, mi cemo se osloboditi uticaja ogranicavajuceg 

principa "SoHm" koji nam tokom zemaljskog Zivoca nije 

dopuscao da odr"Limo vezu sa 0nim Svecom od koga smo nascali. Na 

Onom Svecu cemo resko i jasno osetiti duhovnu sustinu coveka, a Onaj 

,Svec nam ncce izgledati rude, jer je to na5a glavna, davna poscojbina. 

I ja sam, kao i svi mi, blokiran principom "SoHm". Ali, ja verujem 

.,da u prici o raju i paklu takode ima isrine. Posto je onaj Svec izuzeo10 

visokoorganizovan, nije bilo 1noguce da se u njemu ne stvori souktura 

koja bi kaZnjavaJa iii ohrabrivala zemaljski tip 2..ivota. U protivnom 

slucaju bi bio izgubljen rukovodeCi aspekt Onog Svec'ii, a zemaljski 

Dobro, ljubav i z!o 427 

Zivot bi bio prepuscen sam sebi. Najverovatnije je da zla dcla, ravnodusnost 

i besposlic.arenje koji se ispolje na zemlji, moraju biri 

kr.z.njeni na Onorn Svecu, a dobra dela, ljubav i samoosrvarenje podstaknuti. 

To je neophodno da bi u narednoj inkamaciji na zemlji bilo 

manje Jjudskih gresaka. Kako se odvija procedura ka2.njavanja iii podsticanja? 

Ne znani. Ali, svako od nas ce ro saznati na Onom Svecu. 

Jedino sco bi se moglo savetovati jeste · volire i budice dobri. 

Tcicak 2..ivota (Zivot - smrt • 2..ivoc · smrr ... ) se okrece. Mi, ljudi, u 

zemaljskom 2.ivoru i pod uticajem priricipa "SoH1n" nekako zaboravljamo 

na Onaj Sver od koga s1no nasrali, pororn se ponovo vracan10 

ramo, pa ponovo odlazin10 na zemlju pod dejsrvo "SoHm", porom se 

DOilOVO VTaCamO i takO daJje, da bi COVek j COVeCanSfVO Staino i 

• 

neprekidno napredovali. 

Lemurijanci su imali vise srece od nas. Na njih se nije prosirio princip 

"SoHm", jer je u njihovom drustvu bilo vise dobra, a manje zla. Oni 

su se i prilikom Zivora na zemlji osecali kao deca Onog Sveta, bez scraha 

su se vracali u svoju prarodiceljsku porodicu i ponizno aper odlazili 

na Zemlju, osvajajuCi korak po korak fizicki oblik 2..ivoca. 

Nadam se da ce u buduenosti pozitivne sile na Zemlji prevladati 

nad negativnim i da nece biti nikakvih globalnih kacaklizmi iii kacastrofa. 

u rom slucaju ce se u ljudskom drusrvu na Zemlji sve vise 

pojavljivari ljudi sa Cistim dusama, na koje se nece odnositi princip 

"SoHm" Jsoji nas odvaja od Onog Sveca. Ti ljudi ce coveeanstvu doneti 

energiju suptilnog sveta, koja ce iuneniti zivor iz korena. Ti ljudi ce na 

zemlji uevrstiti osnovnu covekovu sustinu . mikrokosmos makrokosmosa. 

I jedno1n, ako dobro i Jjubav znatno preovladaju u odnosu na 

·z!o, princip "SoH1n" bice uklonjen sa ciravog covecansrva. Tada ce svi 

ljudi osetiti da su prava deca Onog Sveta, koristice njegova ogromna 

znanja i njemu predavati svoja. . 

Mislim da ce se u bliskoj buduenosti pojaviti nova jedinstvena 

religija zasnovana ne na bajkovicim alegorijama, vec na ozbiljnom 

nauenom prisrupu. Granice drlava ee se izbrisati, nascace jedinstveni 

jezik na Zernlji. napredovace komunikacija putem prenosa misli. 

Pojavice sejedinstvena zemaljska vlada po uzoru najedinscveni cenrar 

upravljanja citavim Onim Sverom · Bogom. Ljudi ce od Boga uciti da 

. v!adaju; i oni , kao i Bog, za vfadavinu nece koristiti zlo, vec ce se 

oslanjati iskljuCivo na dobro i ljubav. 

'

I 


Dumi napredak pocece onda kad ljucli masovno poC:nu da iskreno 

veruju u Boga i Onaj Svet I osete da su i sami deo njih. 

Zavrsavajua ovu knjigu, hteo sam da dam zakljuC:ne preporuke u 

vezi svega sto sam izlozio. Ipak sam osetio da bi ce preporuke Jiole na 

obicnu religioznu propoved. To me je Cak uzneinirilo, jer 1ni se smesta 

pojavila asocijacija na dosadni glas sluzbenika kulra. Ali, dalje sam 

shvatio da tako i rr1ora da b11de, jer smo i mi i religija dosli do jednog 

te iscog zaklju&a o putevima covekovog samousavr$avanja u cilju 

napretka covecanstva. I rek posle toga sam poceo da iskreno verujern 

u Boga i sa dubokim uvazavanjem se odnosirn prema verskim 

poslenicima, koji su kroz hiljade goclina ljudskog neznanja i divljasrva 

proneli istinsko znanje. 

Ipak, necu se uzdriavati od toga da dam nekoliko preporuka u tom 

pogledu. Kad ujutru izadete na ulicu, nastojre da druge ljude gledate 

sa ljubavlju i govorite im dobre i prijatne reci. Smesta cete se osetiti 

sreenirn zato sto ce ljudi, sa svojin1 jadima i radostima, poceti da vas 

vuku za rukav. Ne zbunjujte se kada naidete na nerazumevanje i zlo; 

ne odgovarajce zlom na zlo; to je nedoscojno i oholo. Ne prervarajte se 

u propovednika koji govori prazne reci, to je besmisleno. Nascojte da 

svojirn delirna i radom pokazete da ce dobro svakako pobediti 1,Jo. 

Shvatite da bez borbe protiv zla nece biti nikakvog naprecka, da je 

borba protiv zla covekovo p1irodno scanje. Bez oklevanja kaznite dn1· 

gog coveka za zlo delo, to jest, kainjavanje radi dobra . to je ispoljavanje 

dobra, a ravnodusnost je zlo. Slusajte svoju savest. Radice do 

iznemoglosti, ne zalite sebe, saosecajce, zaljubljujre se ... 

Za1nislite lemurijansku civilizaciju. Sa kakvom SU cudesnom moCi 

ramo vladali ljubav i dobro, koji su lezali u osnovi njihove bajkovite 

civilizacije! Asa kakvom neverovamom moo na Onom Sveru vladaju 

ljubav i dobro, koji su srvorili i njega i Boga! Sve to cemo saznati 

tarno ... 

; 

429 

Dobro, ljl1bav i zlo ... . 

- U nasem fiz.i&om 'svetu jos uvek irna mnogo. zla. Zaro n~ cuvaJu. 

U dubokom podzemlju nalazi se Genofond covecansrva u ~~hku k.o~z- 

. .h 1· di ra~~;h civilizaciJ·a koje ne s1nemo ornetan l d1rao, Jer 

erviran1 JU ..,u ' . ., ·Ii · 

nasa poludivlja radoz.nalost ne vredi ~n~go. Ako b1s'.:10 un1so sam1 

sebe, oni bi izasli i iz njih bi nikao noVJ Zivot na Zeml~1. . 

A aa 

• d 

o toga ne 

b" 

1 

doslo 

, 

potrudite se da sutra kad 1zadete na uhcu, 

~ . . . 

gledate na ljude koji prolaze sa dobrim namerama ' IJ11bavlJu. 

Epilog 

Prica se ovim ne zavrsava. Bice novih ek~pedi~ja. 0 njima cece saznati 

iz casopisa 'fugun1enti i fakti", i iz noVIh knJtga. 

( . 

..... 

• 

• 

Od koga smo potekli 

., 

• 

Direktno govoreCi, mi, Arijevci, potekli smo od Atlantidana. A 

Bravo coveeansrvo na Zemlji stvorili SU Bog i Onaj Svet. Covek je 

proizvod pobede dobra i ljubavi nad zlom, a dobro i ljubav predstav· 

ljaju glavne kriterijume usavr$avanja coveka i napretka civilizacije. 

' 

, 

i

SADIUAJ 

Izdavac: 

"'Herna .Kheya Neye", Beograd 

PREDGOVOR AUTORA ... ........................... . 6 

DEO I: OFTALMOGEOMETRIJA - NOVI PUT ZA IZUCAV;\NJE 

PROBLE~lA POREKIA COVECANS1VA ................. 12 

ISBN 86-84347-07- 2 

Za!to se gledamo u oo? . ... . ..... .... ..... ....... .. . 13 

"SrcdnjestastiCke oci". Putevi migracije covecanstva 

Lektura i korektura: 

po sven1. . ... ............. .. .... ............ .... .. 28 

• 

Cije su oo nacnane na ribetanskirn hramovima? ... . . ... ... 54 

Nada Pavlovic 

DEO Il: "S0Hn1" - poslednja poruka covecanstvu 

(indijska otkrovenja) .......... . :................. 68 

Likovno resenje korica: 

Organizacija medunarodne ekspedicije u potrazi 

Nen.1d V11L"kovic 

za izvorima iz kojih je nastalo covecanstvo . . . . .. .. .. .. .... 69 

v 

Sta znaju obieni ljudi o nastanku covecanstva .... .. ... .... 73 

U hramu Gite ........... ........... .. . ............ 79 

Kompjuterski slog i prelom: 

Susret sa Ucireljem ... . ...... .. .... ... ... .... . . .... . 83 

Branko Jovanovic 

Zagonemi somati . . .... .... ..... . ..... . ..... .... .... 93 

DEO III: S'D\ SU REKLE NEPALSKE I TIBETANSKE J.A;VIE .. .. 109 

Kako uCi u stanje sarnadija? . .... . .. . .... ......... . .. . 110 

Prvo izdanje 

Da Ii je rnoguce vaskrsenje coveka? .. .................. 118 

Beograd, 2003. 

J os v Je • d nom o "tr ecem ' o ku" .. .... ...... .. .. ..... . ... . 130 

SledeCi put bice ozbiljnije ... .. ... ................... 140 

Ockrovenja bonpo-lame .. . ... .... .. ..... .. ... • . . ... . 154 

Stam pa: 

Ko je bio Buda? .......... .... .... ..... . ..... ..... . 197 

"vVord", Beograd 

Ko su oni, Lemurijanci i Adantidani? . ..... .... ... .... .. 209 

U pec,'.ini samadija . . .. ...... ..... ..... .. . . . ... . . . . . 233 

Spoljasnji izgled ljudi prethodnih civilizacija .. ...... ..... 260 

Tiraz: 

v 

Covek star 300 godina .................. . ..... ..... .. 274 

1000 primeraka 

DEO IV: SVET JE SLOZENIJI NEGO STO MISLIMO ... .... ... 28 1 

Da Ii veruje1n u ovo sto sam napisao? ......... .... ..... 282 

Genofond covecanstva ......... ..................... 295 

Sambala i Agarta ............ ...................... 318 

Istorija covecanstva na Zemlji ............ .. ... .... ... 342 

Vracanje u stanje divlja~tva kao regresivni faktor evolucije ... 363 

Negativna aura natl Rusijom .. .. .... ... .............. 376 

Dobro, ljubav i zlo . ................................ 404 " " 

j

. ·- .' 

CTP - Ka1·anon13a1.tHja y ny6mocaw1ju HapoJl}la 

6n6m10TeKa Cp5nje,. Beorpa)( 

001.94 

133.2 

MY.'l~Alll EB, cpncr Puq>raroat!'l 

Od koga smo poscali? I Emsc !11uldasev; 

/preveo sa ruskog Goran Bojicf. • [l. izd.] - 

Beograd : He1na:Kheya-Neye, 2003 (Beograd : 

Word). - 430 SQ'.; il uscr. :21 cm . (Bibliorekl: 

Novi Horizon ti) 

Prevod dela: "OT xoro Mbl np0111owm1?/ 

3pHcT !vfynnillllCB /- Tirai 1000. - scr. 10: Ernst 

Rifgacovic Muldasev IR. T. Nigmarulin - 

napomene uz teksc 

I 

TSBN 86-84347-07·2 

COB!SS.SR-TO 109018636 

., 

I 

' 

'

Dr. Ernst Muldašev - Od koga smo postali ?

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?