Dr. Ernst Muldašev - Od koga smo postali ?
Ruski naučnik Dr. Ernst Muldašev, pored svoje doktorske prakse (300-400 operacija godišnje) stiže i da vodi ekspedicije na Tibet i istražuje od koga smo postali...
Ruski naučnik Dr. Ernst Muldašev, pored svoje doktorske prakse (300-400 operacija godišnje) stiže i da vodi ekspedicije na Tibet i istražuje od koga smo postali...
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
76<br />
!<br />
Toeak koji simbolizuje velnosc<br />
du§e i dklic11osc iivoca i smrci<br />
"SO HM 11<br />
samih ociju. N aravno, i one bi<br />
zelele da nakanninisu usne, nasminkaju<br />
se, obuku novo odelo, a ne<br />
da C:itav Zivor idu u tom omrznurom<br />
ogrtacu. I muskarci, ocigledno, nisu<br />
bas odusevljeni svadbama bez alkohola<br />
i slienim merama. U mnogim<br />
od rib driava religiozni fanatizam<br />
je uzdignur na nivo drzavne politike,<br />
sto verovatno po1naze da se<br />
odtli vlasr.<br />
BudistiCka religija je veoma<br />
blaga i malo ogranicava coveka u<br />
svirn vidovirna njegovog zivota.<br />
Naani delovanja na ljudsko druscvo<br />
u njoj su sasvim dn1gaciji. Za razliku<br />
od kulta Zivomih ogranicenja,<br />
u kome je uvek n1oguce kazniti<br />
coveka, u budistiCkim zemljama postoji kulr duse sa rakvim pojmovima<br />
kao sto su savest, samilost, mediracija. Postoji razgranaca mreza<br />
skola koje uce coveka da ·se udubi u svoju dusu i analizira je. Samo<br />
Ucicelj rnedicacije<br />
jedanput <strong>smo</strong> videli, na severozapadu<br />
lndije, kako je u hramu Sika<br />
gomila vernika ljubila stcpenisce<br />
svetilista, sro, iz razumljivih razloga,<br />
nije bezopasno kad se u:une u obzir<br />
mogucnosr sirenja neke infekcije.<br />
Budisti&i kulr duse, kako <strong>smo</strong><br />
razumeli rokom ekspedicije, bio je<br />
dobar povod da bilo kog iole obrazovanog<br />
coveka potanko i bez problema<br />
upoznarno sa nasorn hipotezorn<br />
o poreklu covecanscva. Mnogobrojne<br />
vecere i pozivi u razne<br />
klubove, posebno u Indiji, kao po<br />
prav;Iu su pracene razgovorirna na<br />
ru temu, zato sro je to sv;n1a bilo<br />
~ta se t.na o porek!u ~ovel'.1nsrva? 77<br />
interesanmo. Gotovo svuda bi se slusaoci uzbudili, a po tom, upadajuCi<br />
jedan drugom u .rec, poanjali da pricaju kako :z.naju nesto o tome. Mi<br />
<strong>smo</strong> iz prisrojnosti zapisivali, ali tim cinjenicama ni<strong>smo</strong> pridavali poseban<br />
znacaj. Ali, primcrno je bilo da je logiCko saznanje 0 necemu sto<br />
se na danasnjem nivou razvoja marerijalisclcke nauke ne moze ni<br />
izn1eriti ni dotaci, nije izazivalo nikakve surnnje, posto su svi bili<br />
ubedeni u posrojanje visih sila u poredcnju sa kojima je obim ljudskog<br />
znanja ravan nuli, i da je samo logirJ
Change language