Dr. Ernst Muldašev - U potrazi za gradom Bogova

Čovek koji čita
- Aaaa - uglas su odgovorili Rafael i Ravil.
- A meni - ubacio sam se u razgovor - ne izlazi iz glave razgovor
sa čuvarima tajanstvene pećine Harati u Nepalu. Asta- O
man i „stariji čovek" tvrdili su da se u pećini Harati čuvaju lemurijanske
„zlatne ploče". Ali, oni su takođe rekli da se glavne
zlatne ploče, na kojima su zapisana Glavna Znanja iz starih
vremena, nalaze na Tibetu u oblasti planine Kajlaš i da je to
mesto obeleženo statuom Čoveka koji čita.
- Dakle, gospodo - Seliverstov je svečano podigao ruku i
pokazao ka Čoveku koji čita - izvolite videti glavno mesto na
kome su sačuvana drevna znanja na Zemlji.
- „Stariji čovek" mi je takođe govorio - nastavio sam - da
se tu, u blizini statue Čoveka koji čita, nala^idr.Ugi ulaz u pod- jj
zemlje Kajlaša i da za poslednjih 2000 godina niko tu nije ušao.
Interesantno, kako on može...
- Oblaci se približavaju statui - prekinuo me je Ravil,
pogledavši u displej video-kamere.
- Interesantno je, da li ih statua privlači k sebi, kako tvrdi q
„stariji čovek", progovorio je Rafael Jusupov.
- Ravile! Daj da pogledam displej. Uključi, molim te, videokameru
- zamolio sam.
• Na displeju se videlo kako se oblaci polako približavaju statui
Čoveka koji čita i počinju da je postepeno zaklanjaju.
- Zaista ih privlači, da li? - promrmljao sam.
On čita rukama...
Oblaci su zaklonili Sunce, i u tom trenutku smo videli kako su
planinske crne nijanse na statui počele da blede, pojavili su
se polutonovi, a zajedno sa njima su se pojavili i neki detalji
statue. Čoveka koji čita. To stanje potrajalo je samo nekoliko
sekundi, ali ja sam mogao da se svojim očima uverim da Čovek
koji čita, sedeći u položaju Bude, ne drži na kolenima knjigu.
47