AAO-07

SUNCE JE ŽUTE BOJE?
Nije, Sunce je bele boje, ali naše oko ga vidi
kao žuto, jer ga gledamo kroz atmosferu koja
prelama svetlost na crvenoj i plavoj talasnoj
dužini. Sunce zrači sve elektromagnetne talase
koje ljudsko oko može da vidi, dakle sve boje
odjednom. Kada se one pomešaju, vidi se bela
boja. Ko ne veruje, neka se priseti školskog
eksperimenta iz fizike (ako tada nije pobegao
sa časa), kada smo napravili jedan krug od
kartona. Podelili smo ga na sedam jednakih delova i svaki deo smo obojili sa jednom od
sedam boja ovim redosledom: crveno, narandžasto, žuto, zeleno, svetlo plavo, tamno plavo,
ljubičasto. Onda smo centar kartona nataknuli na špic od olovke i zavrteli smo ga sto brže
možemo. Kada smo pogledali na boje na kartonu, odjednom je on postao beo dok se vrteo!
ČOVEK BI BEZ ASTRONAUTSKOG ODELA EKSPLODIRAO U SVEMIRU?
Uprkos raznim idejama autora naučnofantasticnih filmova,
NASA je dala stručan odgovor na ovo pitanje: Smrt ne bi
bila trenutna. Krvni sudovi su dovoljno elastični i ne bi bili
oštećeni, naši organi bi ostali na mestu gde jesu, i krv ne bi
počela da kuva. Ono što bi se desilo posle 15 sekundi u
vakuumu je, da bi se čovek onesvestio i najkasnije posle
dva do četri minuta bi umro.
LETI KADA JE TOPLO, ZEMLJA JE BLIŽA SUNCU?
Leti je Zemlja najudaljenija od Sunca
(početkom jula - 152,1 miliona
kilometara), dok je zimi najbliža
Suncu (početkom januara - 147,1
milion kilometara). Na severnoj
Zemljinoj polulopti je zimi hladnije,
zato što je Zemljina osa nagnuta za
23,5°, što znači da u odnosu na Sunce
ne stoji sasvim uspravno. Tako je
Zemlja nagnuta od Sunca u doba kada mu je najbliža i zbog toga su temperature na severnoj
Zemljinoj polulopti niže. Upravo tih 23,5° nagnuća Zemljine ose, je izmedju ostalog, faktor
koji omogućava održavanje života na Zemlji, jer se njeni različiti delovi naizmenično
zagrevaju i hlade. Kada bi Zemljina osa stajala uspravno, na jednoj polovini Zemlje bi bila
neizdrživa toplota, dok bi na drugoj polovini bila neizdrživa hladnoća.
DISCOVERY CHANNEL GERMANY
9