AAO-23

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 23 / 2017

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- VANZEMALJSKA HEMIJA - ONO ČEGA NEMA NA ZEMLJI 4
- ZAŠTO PROSTOR IMA TRI DIMENZIJE 11
- ZEMLJA NA NIŠANU BUDUĆE SUPERNOVE 12
- TAVITINA ZVEZDA PONOVO MENJA SJAJ 14
- NEPOZNATO ASTRONOMSKO NEBESKO TELO 15
STALNE RUBRIKE 17
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 17
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 24
- ESA - SLIKA NEDELJE 25
- ESO - SLIKA NEDELJE 26
- HABLOVA SLIKA NEDELJE 27
- ČANDRA - SLIKA NEDELJE 28
- SVE OPSERVATORIJE SVETA 30
- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 31
TEKSTOVI SARADNIKA 32
- NGC SSSS - MAGLINA KLJUČAONICA 32
- ZVEZDA RW CEPHEI 33
- NEPTUONV SATELIT NAIAD 34
- REKORDI NAŠE LEPE PLANETE 35
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 37
IMPRESUM 38
BILTEN SARADJUJE SA ORGANIZACIJAMA 40
2

ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN
Dragi čitaoci,
srdačno se zahvaljujem svima koji su informacijama i aktivnom saradnjom pomogli
ostvarenju ovog broja. U ovom broju je Posebno se zahvaljujem Discovery Channelu u
Nemačkoj na redovnoj saradnji, kao i Planetary Society i Minor Planet Centru.
Commonwealth Cener za nauku u Australiji je takođe najavio želju za saradnjom,
zahvaljujem se na poslatom tekstu i videćemo kako da na najbolji način ostvarimo našu
saradnju. Svima hvala na veoma pozitivnim reakcijama za bilten. Astronomski BIlten
Online može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca, što me posebno raduje.
Zahvaljujem se svim organizacijama koje su poslale svoje članke, kao i na na pozitivnom
mišljenju i lepim kritikama.
Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da se
čak i oni koji se do sada nisu interesovali za astronomiju, polako otkrivaju lepotu ove
nauke. Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju
kontakta.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takodje se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
3

VANZEMALJSKA HEMIJA -- ONO ČEGA NEMA NA ZEMLJI
Tolin je crvenkasto-braokasta mešavina kompleksnih organskih molekula ugljenika, azota i
vodonika, koji se uz pomoć ultravioletnog zračenja obrazuju i nalazi seu atmosferi gasovitih
planeta, satelita ili kometa. Na osnovu spektralnih analiza nebeskih tela, pretpostavlja se
sastav kao kod heteropolimera i makromolekula, koji se obrazuju iz jednostavnih organskih
supstanci, kao što su metan, etan ili azot. Supstanca ima crvenkasto-braon boju, koja se
znatno razlijuje od oksida gvoždja. Moguće je da su postojali i na ranoj Zemlji i da su imali
važnu ulogu u nastanku života. Međutim, do danas, tolin nije otkriven na Zemlji. Kasnije je
tolin otkriven na kometama, kao i izvan našeg Sunčevog sistema, gde je pronađen 2007.
godne u prašnjavom disku zvezde HR 4796A, koja je od Zemlje udaljena 20 svetlosnih godina.
Tolini su veoma veliki kompleksni organski molekuli, koji se ubrajaju u hemijske preteče
života.
Tolin
Već duže vremena, naučnici su sumnjali da se ispod atmosferskih slojeva Saturnovog meseca
Titana, nalaze organski aerosoli (tolin). Astronom Karl Sagan je u atmosferi Titana otkrio
supstancu koju je opisao kao “crvenkast organski sastav planetarne površine”. Ranije su
naučnici mislili da tolini nastaju na visini od nekoliko stotina kilometara, ali novije informacije
koje je poslala svemirska sonda Kasini, su pokazali da tolin postoji i na visinama od nekoliko
hiljada kilometara. Za vreme prvog Kasinijevog leta pored Titana, instrumenti su pokazali da
u atmosferi dominiraju azot i metan. Prilikom zadnjih proleta, signifikantna merenja su
ukazala na postojanje benzola, što su kritične kompolnente kod nastanka aromatičnih
ugljovodonikovih veza. Istovremeno su dva druga senzora otkrila velike količine pozitivno i
negativno naelektrisanih jona. Negativni joni su za naučnike bili veliko iznenađenje. Sve je
ukazivalo na to, da on imaju neočekivanu ulogu prilikom procesa pretvaranja ugljendioksidazota
u tolin. Dalje iznenađenje su bii negativno naelektrisani joni veoma blizu površine
Titana. Analize naučnika ukazuju na to da se organske komponente formiraju putem jonski
neutralnih hemijskih procesa.
4

Takođe i na Plutonu naučnici smatraju Toline kao razlog za njegovu crvenkasto-braon boju
površine. Među raznim struktura na Plutonu, naučnici smatraju veoma interesantnim, svetli
led od metana, koji je kondenzovao na mnogim vrhovima kratera i tamno crvene toline u
većim dubinama, kao što je dno kratera. Na površini Plutona postoji sloj tolina, kao i na
strmim grebenima i ivicama kratera.
Molekuarna kiša sa Plutona je rezultat zagonetke, odakle crvena „polarna kapa“ na
Plutonovom satelitu Charonu. Pošto iz Plutonove atmosfere na Charon padaju gasovite
sirovine, potrebna je veoma mala količina da bi se obrazovali tolini. Charon ima inače svetlu
površinu, samo na severu je ona crvenkasta. Naučnici su izmerili da u jednoj sekundi na
Pluton padnu 27 milijardi molekula metana. Oni padaju i na površinu Charona, dok se ili ne
odbiju natrag u svemir ili se natalože na severnom polu. Na Charonu zima traje oko 100
godina i to je dovoljno vremena da se atomi zalede.
5

Kada na Charonov severni pol ponovo zasija Sunce, azot i metan brzo ponovo sublimiraju, ali
teški molekuli ostaju. Tada se ugljovodonici pretvaraju u crvenkaste toline. U toku neoliko
milijardi godina, tako se obrazovao sloj debeo 30 santimetara na Charonovom severnom
polu.
Kao „NARANDZASTO TLO“ se označava materijal koji je pronađen za vreme Apolo 17 misije na
Mesecu, 7. decembra 1972. godine. To je bila senzacija. Ovo je isečak skoro dadaističnog
dijaloga dva astronauta na Mesecu:
Šmit: „Ovde je narandžasto tlo!“
Černan: „Ne pomeraj se, dok ga ne vidim.“
Šmit: „Posvuda je i narandžast je!“
Černan: „Ne pomeraj se dok ne vidim.“
Šmit: „Podigle su se naslage kada sam stao
na njih.“
Černan: „Hej, stvarno, vidim ga odavde!“
Šmit: „Narandžasto je!“
Černan: „Čekaj momenat da skinem zaštitnu
blendu. Još uvek je narandžasto!“
Šmit: „Naravno! Ludilo!
Černan: „Narandžasto!“
Iznenađenje je bilo razumljivo. Černan je kasnije pisao da je pomislio da Šmit ima problem sa
nedostatkom kiseonika, jer je do tada bilo jasno: Mesec je sive boje. Sada je upravo poslednji
čovek na Mesecu otkrio boju u ovoj bezbojnoj pustinji.Narandžasti materijal se najvećim
delom sastoji od staklenih fragmenata. Oni su stari više od tri milijarde godina i verovatno su
vulkanskog porekla. Sitni, šareni staklići su najverovatnije nastali prilikom erupcije iz
unutrašnjosti Meseca.
Kao LUNARIT se obeležava kamenje koje je doneseno sa planina i brda, koji se nalaze oko
mora na Mesecu. Lunarit se najvećim delom sastoji od kamenja bogatog SiO2 uz dodatak
6

gvožđa, titana i nikla. Pretpostavlja se, da se kod Lunarita radi o preostalom istopljenom
materijalu alkalno bogatih bazaltnih magmi. Naziv Lunarit je neobavezna oznaka ovog
svetlog kamenja. Tamno kamenje iz mora je nasuprot lunaritu kiselo i nosi naziv TERA-
KAMENJE. Kamenje iz ravnih nizija nosi naziv LUNABAS.
Trenutno postoje tri izvora Mesečevog kamenja na Zemlji:
1. Kamenje koje je doneseno sa Američkim Apolo misijama (382 kilograma).
2. Probe, koje su sakupljene tokom Sovjetskih Luna misija (oko 326 grama).
3. Kamenje koje je prirodnim putem sa površine Meseca dospelo na Zemlju, u vidu meteorita
(do sada je pronađeno 90 meteorita sa Meseca).
Nešto Mesečeve prašine je skupljeno i kada su kamere astronauta koje su koristili na Mesecu
bile čišćene.
Genesis-Rock kamen sa Meseca koji su doneli astronauti Apola 15
Kamenje sa Meseca poseduje karakteristike, koje su veoma slične kamenju na Zemlji,
posebno što se tiče količine kiseonikovih izotopa. Medjutim, u Mesečevom kamenju se nalazi
veoma malo gvožđa, a elementi kao što su kalijum, natrijum i voda, nedostaju u potpunosti.
Ali, zato su u kamenju sa Meseca pronađena tri nova minerala: armalkolit, trankvilitjit i
piroksferoit.
7

Trenutno, kamenje sa Meseca nema vrednosnu cenu. Godine 1993. su tri mala fragmenta
koja je Luna 16 sakupila i koja imaju težinu od 0,2 grama, prodata za 442.500 dolara. Godine
2002. je ukraden sef iz Lunar Sample Building-a, koji je sadržao sitne komade sa Meseca i
Marsa. Ovi komadi su ponovo pronađeni 2003. godine i njihova vrednost za sudski proces je
određena na 1 milion dolara za 285 grama materijala.
REGOLIT je sloj laganog materijala koji se nakupio na kamenim planetama u Sunčevom
sistemu, putem raznih procesa iznad osnovnog materijala. Uslovi na površinama skoro svih
nebeskih tela u Sunčevom sistemu se od uslova na Zemlji razlikuju odsustvom tečne vode i
nedostatkom (guste) atmosfere. Tako je regolit nastao najvećim delom mehaničkim
razaranjem prilikom udara meteorita i mikrometeorita, kao i energetskim zračenjem (solarno
i galaktično kosmičko zračenje). Kod objekata u unutrašnjem Sunčevom sistemu, regolit se
sastoji skoro samo od silikatnog materijala, dok se kod objekata u spoljašnjem Sunčevom
sistemu, sastoji od leda.
Kod manjih asteroida se pretpostavlja je njihov regolit pre svega nastao putem akrecije. To
znači, putem sakupljanja materije kao posledice sudara tela sa malom brzinom. Takvo telo se
označava i kao “akrecioni megaregolit”. Akrecioni regolit genetski nema ništa zajedničko sa
regolitom na Mesecu ili Marsu. Radi se o primarnom materijalu, koji na osnovu male
gravitacije tela, nikada nije bio podvrgnut kompakciji, topljenju i diferencijaciji.
Eros je mali asteroid prečnika 17 kilometara. Na površini asteroida se nalazi veliki krater
pokriven regolitom. Debljina i sastav ove površinske prašine se trenutno istražuju. Veliki deo
regolita na Erosu je nastao verovatno putem brojnih udara u toku njegove dugotrajne
istorije. Na slici ispod su braon oblasti pokrivene regolitom koji je hemijski promenjen, posto
je za vreme udara mikrometeorita bio izložen Suncu. Svetliji delovi su verovatno bili manje
izloženi Suncu.
Krater na Erosu
8

Analiza tla na Ceresu i na asteroidu Vesta je pokazala da je njihov regolit bogat vodonikom.
To se poklapa sa spektralnim detekcijama amonijačnih filosilikata.
Regolit usisava Sunčev vetar kao sunđer. To su pokazale analize sastava čestica koje Sunčev
vetar izbaci sa površine Meseca. Regolit ima nepravilno oblikovana zrnca prašine. Sunčev
vetar, koji upadne u prostore izmedju tih zrnaca, bude apsorbovan. Protoni iz Sunčevog vetra
reaguju sa kiseonikom koji se nalazi u mineralima regolita. Tako nastaju hidroksili i voda. U
toku Mesečevog dana, ova voda brzo ispari. Količina nastajanja regolita na Mesecu je veoma
mala. U toku milion godina naraste prosečno samo za 1,5 milimetra. Naravno da je stopa u
doba sudara i raznih bombarodvanja iz svemira ranije bila mnogo veća, ali u današnje vreme
se veći sudari daleko ređe događaju.
9

Spektralnim analizama je utvrđeno, da se i na površini Venere nalazi regolit koji je nastao
pod neobičnim atmosferskim uslovima i na visokim temperaturama.
Već neko vreme naučnici na Zemlji poznaju direktne probe Marsovog tla u obliku meteorita
sa Marsa koji su pali na Zemlju. Na njima su pronadjeni mehurići gasova, čiji sastav izotopa
se poklapa sa onim što su svemirske sonde utvrdile u Marsovoj atmosferi. Dalje analize su
pokazale da je površina Marsa pokrivena regolitom.
Meteorit sa Marsa
Planeta Merkur poseduje ekstremno tanku atmosferu, koja se označava kao egzosfera, koja
se prostire do površine planete. Ona je dinamički stabilna, što znači, da postoji ravnoteža
između oslobađanja atoma i molekula sa površine i stepena isparavanja u kosmički prostor.
Sastoji se od elemenata koji potiču od Sunčevog vetra (H, He) i od sastojaka koji potiču sa
Merkurove površine. Zbog toga sloj regolita na Merkuru igra važnu ulogu prilikom
održavanja dinamičke ravnoteže. Zbog blizine Sunca, planeta je redovno izložena Sunčevom
svetlu i intenzivnom Sunčevom vetru. Pri tome vetar implementuje fotone i atome helijuma
u materijal sloja regolita. Oni se ovde ukoče i ostaju u poroznom kamenju, da bi kasnije
isparili. Fotoni mogu da dovedu do dezorpcionih procesa, kada je njihova energija dovoljna,
da u mineralima na površini razbije određene veze. To pre svega važi za atome sa slabim
vezama iz grupe alkalnih metala, kao sto su Na i K, ali takođe i Ca i O. Mikrometeoriti odmah
ispare.
DISCOVERY CHANNEL DEUTSCHLAND
Merkur
10

ODAKLE DOLAZE GALAKTIČKI POZITRONI?
Pre 40 godina astronomi su u Mlečnom putu otkrili zračenje koje je poticalo od uništenja
parova elektrona i pozitrona. Posebno popularna teorija poslednjih godina je bila, da se kod
ovih čestica radi o slučajnim produktima rapada tajanstvene, nevidljive tamne materije, koja
ispunjava naš kosmos. Sada je jedan internacionalni tim naučnika odbacio ovu hipotezu. Na
bazi analize svih prisutnih podataka i modela zračenja i zvezda u Mlečnom putu,
identifikovali su retke zvezdane eksplozije, koje su nastale sudarom belih patuljaka, kao
porekla pozitrona. Dakle, pozitroni ne pružaju, kako se mislilo, informacije o tamnoj materiji.
Kada bi pozitroni poticali od zvezda, onda bi, srazmerno broju zvezda u zadebljanju diska,
moralo da bude upravo suprotno. Smatra se da je tamna materija u centralnom delu
Mlečnog puta gušća, nego na spoljašnjoj strani i mogla bi da bude objašnjenje za ovaj odnos.
Nova posmatranja, posebno ona sa Evropskim satelitom za gama zrake - Integral, su potpuno
preokrenule situaciju. Ona pokazuju odnos zračenja od 0,4 između zadebljanja diska, što se
dobro poklapa sa stelarnim odnosom mase od 0,4. Naučnici su na osnovu ovih rezultata
onda počeli da traže pozitrone u zvezdama. S obzirom na energiju pozitrona, identifikovali su
raspad radioaktivvnog izotopa Titan-44, kao jedini mogući izvor za antičestice.
Ali, odakle onda potiće Titan-44? Do sada astronomi polaze od toga, da se najveći deo
Titana-44 obrazuje prilikom eksplozija masivnih zvezda. Ali, količina radioaktivnog izotopa
koja nastaje tom prilikom, nije dovoljna da bi objasnila galaktičke pozitrone. Kao
najverovatniji producent Titana-44, naučnici vide drugu vrstu retkih zvezdanih eksplozija,
koje se događaju stapanjem dva bela patuljka male mase.
COMMONWEALTH SCIENTIFIC AND INDUSTRIAL
RESEARCH ORGANISATION AUSTRAIA
11

JUNO OTKRIVA JUPITEROVU UNUTRASNJOST
Od jula 2016. godine, NASINA svemirska sonda Juno kruži oko Jupitera.Svakih 53 dana, ona
se približi Jupiterovim oblacima na oko 5.000 kilometara. Tom prilikom dobija jedinstven
uvid u njegovu atmosferu. Posto se sonda nalazi na snažno eliptičnoj putanji u pravcu severjug,
može tačno da istraži polarne oblasti i magnetosferu. Naučnici su istražili sada podatke
mikrotalasnog spektrometra sa sonde i uspeli su tako da saznaju više o različitim
temperaturama pojedinih atmosferskih slojeva, sve do dubine od nekoliko kilometara ispod
oblaka.
Najveći vrtlozi na Jupiteru imaju prečnik od preko 1.000 kilometara.
Pri tome su naučnici otkrii neočekivane strukture u blizini ekvatora, gde su se nalazile
najupadljivije trake oblaka. Očito na se tom mestu gasoviti amonijak diže u ogromnu oluju iz
dubljih slojeva. To može da se uporedi sa Hadlejevim ćelijama oko ekvatora na Zemlji, gde se
vazduh snažno zagreva u blizini tla kroz visoki položaj Sunca i kao posledica struji u visoke
atmosferske slojeve. Do sada se smatralo da je amonijak ravnomerno raspoređen u
gasovitom omotaču Jupitera.
12

Slično iznenađenje su naučnici doživeli, kada su istražili fotografije severnog i južnog pola
Jupitera. Od tipičnih traka oblaka u nižim širinama se ništa nije videlo. Umesto toga su se
pokazale haotične scene sa mnogim svetlim, ovalnim vrtlozima. Neki od njih su imali prečnik
od 1.400 kilometara, dok su drugi imali veličinu od 50 kilometara, što je bila granica
rezolucije kamere.
Vrtlozi tačno na polovima, kao kod Saturna, na Jupiteru ne postoje, kao ni heksagonalna
struktura, tipična za Saturnov severni pol. Atmosfere obe gasovite planete se značajno
razlikju po pitanju dinamike na njihovim polovima.
Jupiterov južni pol iz visine od 52.000 kilometara, gde su mnogi ovalni vrtlozi.
Jupiterovo magnetno polje je bilo još jedno iznenađenje. Ono je deset puta jače od
Zemljinog i prevazilazi sva očekivanja. Za vreme Junovog prubližavanja u proleće 2016.
godine, primećeno je da se magnetno polje proširilo. Svemirska sonda je proletela udarni
talas magnetosfere, dakle njene granice prema Sunčevom vetru samo jednom, 24. juna
2016. godina. Prilikom svih sledećih proleta je sonda ostala uvek unutar magnetosfere.
Udarni talas se dakle, u medjuvremenu udaljio od planete.
.
PLANETARY SOCIETY
13

DALEKA PLANETA IMA MESEC
Objekat (225088) 2007 OR10 još ivek nema svoje ime. To je upečatljiv objekat, koji je tri puta
udaljeniji od Sunca, nego Pluton. Otkriven je pre deset godina i pripada jednoj od deset
patuljastih planeta našeg Sunčevog sistema. Sada su naučnici otkrili da ova planeta nije
sama, jer ima satelit koji kruži oko nje. Podaci tri opservatorije su pomogli da se ovaj mesec
otkrije. Pri tome su se bazirali na merenjima teleskopa Kepler. prema njima, patuljasta
planeta (225088) 2007 OR10 rotira jednom u 45 sati oko svoje ose. To je daleko sporije, nego
kod ostalih objekata u ovoj oblasti Suncevog sistema.
Tako su astronomi došli do pretpostavke da postoji gravitacioni uticaj jednog satelita, koji bi
morao da bude odgovoran za to. Na starim fotografijama Hablovog svemirskog teleskopa,
mogli su da identifikuju do sada nepoznatog pratioca kao slabu tačkicu. Pošto je ova tačkica
bila vidljiva i na kasnijim slikama, naučnici su sigurni da on zaista postoji. Sa teleskopom
Heršel su onda napravljena merenja, gde se utvrdilo da satelit ima veličinu četvrtine planete.
MINOR PLANET CENTER
14

POČELA JE IZGRADNJA NAJVEĆEG TELESKOPA NA SVETU
U Atakama pustinji u Čileu su predstavnici Evropske Južne opservatorije (ESO) i predstavici
Čileanske vlade uzeli učešće na ceremoniji za početak gradnje. Teleskop treba da započne sa
radom 2024. godine i da bude najveći teleskop koji je čovečanstvo ikada uperilo u nebo. ESOupravnik
Tim de Zeeuw je govorio o „velikom skoku“ koji bi mogao da uspe sa ovim
teleskopom, jer je moguće da će uz njegovu pomoć biti otkriven život u svemiru. Osim toga
se očekuju nova saznanja o tamnoj materiji. De Zeeuw je uporedio istorijski značaj ovog
teleskopa sa teleskopom koji je Galileo Galilej pre 400 godina uperio u nebo.
Plato na Cerro Amazones, čiji vrh je poravnan, da bi se napravilo mesto za teleskop
Slavlje je imalo samo jedan problem. Kada je trebao da bude postavljen kamen temeljac sa
Čileanskom predsednicom Mišel Bahelet, nije bilo moguće da se to obavi. Na visii od 3.000
metara su vetrovi bili tako jaki, da je svečano postavljanje kamena temeljca otkazano.
Medjutim, to neće uticati na početak gradnje.
Čileanska predsednica u razgovoru sa Tim de Zeeuwom ispred modela EELT-a
15

Na ovom projektu učestvuju 16 država, među njima su Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Ekstremno veliki teleskop (ELT) će da ima ogledalo veličine 39 metata. Današnji veliki
teleskopi imaju maksimalnu veličinu ogledala od deset metara. Teleskop će moći da uhvati
13 puta više svetlosti, što će da omoguću daleko oštrije slike. Za prvu fazu gradnje, troškovi
iznose milijardu evra.
ESO projekat ima idealno mesto u pustinji. Zahvaljujući takozvanom humboltovom strujanju,
oblast je skoro uvek bez oblaka. Oblaci ostaju ili iznad Pacifičkog okeana ili na Argentinskoj
strani Anda. U skoro 90% noći je zvezdano nebo u čistoj i suvoj pustinjskoj atmosferi moguće
posmatranje.
Jedan od glavnih ciljeva projekta je istraživanje egzo planeta na kojima bi mogao da postoji
život izvan našeg Sunčevog sistema.
ESO
Kompjuterska simulacija: ovako će da izgleda EELT u Čileanskoj pustinji
16

www.apod.rs
29. maj 2017.
ISPOD JUPITERA
Objašnjenje filma: Jupiter je čudniji, nego što smo mislili. NASA-svemirska sonda Juno je na
svojoj ekstremno eliptičnoj putanju završila svoj šesti prolet pored Jupitera. Ovde se Jupiter
vidi od dole, gde vodoravne trake, koje pokrivaju veliki deo planete, iznenađjujuće nestaju u
vrtlozima i kompleksnim oblicima. Bliže na ekvatoru se nalazi linija od belih ovala oblaka.
Aktuelni rezultati Juno sonde pokazuju da Jupiterovi vremenski fenomeni mogu da dopiru do
duboko ispod površine oblaka i da Jupiterovo magnetno polje na različitim mestima, jako
varira. Juno ce da obiđe Jupiter 37 puta, pri čemu svaki obilazak traje oko šest nedelja.
Kredit za film i autorska prava:
David Lane
17

www.apod.rs
30. maj 2017.
NEBO KALAHARIJA
Objašnjenje slika: Ti se budiš u Kalahariju u Botswani (Afrika). Ti izadješ iz svog šatora,
postaviš svoje kamere i fotografišeš dugo eksponirane fotografije zemlje i neba. Šta si mogao
da vidiš? Pored mnogo prašine i usputnih akacija, mogao si da posmatraš i mnoga nebeska
čuda. Medju njima su i centralna traka našeg Mlečnog puta, zvezdano jato Plejada,
Barnardova petlja, kao i Veliki i Mali Magelanov oblak. Najveći broj od njih je izbledeo u
svetlosti jutra, ali su brzo zamenjeni delimičnim pomračenjem Sunca.
Da biste videli obeleženo nebo, pritisnite ovaj link:
https://apod.nasa.gov/apod/image/1705/DesertSky_Horalek_1080_annotated.jpg
Kredit za sliku i autorska prava:
Petr Horálek
18

www.apod.rs
31. maj 2017.
PRIBLIZAVANJE MAGLINI MEHUR
Objašnjenje filma: Kako izgleda približavanje maglini Mehur? Ovaj mehur je naduvan od
vetra i zračenja masivne zvezde i ima veličinu od samo sedam svetlosnih godina. Vrela
zvezda unutra je hiljade puta svetlija od našeg Sunca i sada je pomerena iz sredine magline.
Vizualizacija počinje sa direktnim približavanjem maglini Mehur (NGC 7635) i kreće se kasnije
oko magline, dok nastavlja sa približavanjem. Ova ubrzana vizualizacija je napravljena od
slika teleskopa Habl u orbiti i WIYN teleskopa na Kit Piku u Arizoni (USA). Kompjuterski 3D
model na kome bazira vizualizacija, sadrži umetničke interpretacije i rastojanja su veoma
skraćena.
Kredit za vizualizaciju:
NASA, ESA i F. Summers, G. Bacon, Z. Levay i L. Frattare (Viz 3D Team, STScI)
Zahvaljujemo se:
T. Rector/University of Alaska Anchorage, H. Schweiker/WIYN i NOAO/AURA/NSF, NASA, ESA i
Hubble Heritage Team (STScI/AURA)
19

www.apod.rs
01. juni 2017.
IZLAZAK SENKE II ZALAZAK SUNCA
ž
Objašnjenje slike: Put koji prolazi preko ovog zadivljujućeg pogleda od 360 stepeni, se ukršta
sa zabačenim brdovitim oblastima u Švedskoj na planeti Zemlji. Panorama je 3x8-mozaik
fotografija i napravljena je 3. maja iz male jedrilice na visini od 200 metara. Scena pokazuje
toplu svetlost Sunca koje zalazi na severozapadu i tamnu senku planete, koja izlazi na
jugoistoku. Mali Sunčani stub pokazuje poziciju Sunca ispod horizonta, dok se rozikasta
senka Zemlje ili Venerin pojas, nalazi oko nje. U sredini jasnog, vedrog neba se nalazi
Polumesec iznad brda, njegov polovično osvetljen disk deli zalazak Sunca i izlazak senke.
Serija fotografija je kombinovana, da bi dobilo različito osvetljeno nebo od zalaska Sunca do
Zemljine senke. Najviši vrh levo pored zalaska Sunce je Storsnasen sa oko 1.400 metara
nadmorske visine.
Kredit za sliku i autorska prava:
Göran Strand
20

www.apod.rs
02 juni 2017.
CRNE RUPE POZNATE MASE
Objašnjenje slike: GW170104 možemo da dodamo na kartu crnih rupa sa poznatom masom.
Ekstremno energetsko spajanje dve manje crne rupe se poklapa sa trećim gravitacionim
talasom koji je snimila Laser Interferometer Gravitational-wave opservatorija (LIGO).
Novootkrivena crna rupa ima oko 49 masa Sunca i pune prostor izmedju masa obe stopljene
crne rupe, koje je LIGO pre toga otkrila. One su imale 62 mase Sunca (GW150914) i 21 masu
Sunca (GW151216). U sva tri slučaja je pripadnost signala jasno odredjena. Četvrti slučaj
(LVT151012) je rezultirao iz mnogo manje sigurnog dokaza. Rastojanje od GW170104 se
procenjuje na oko 3 milijarde svetlosnih godina, sa time je udaljeniji od aktuelnih procena za
GW150914 i GW151216. Talasi u prostorvremenu su otkriveni za vreme aktuelnog
posmatranja LIGO opservatorije, koja su počela 30. novembra 2016. i nastavljaju se i tokom
leta.
Kredit za sliku i autorska prava:
LIGO, NSF, Aurore Simonnet (Sonoma State U.)
21

www.apod.rs
03. juni 2017.
PROLET PORED JUPITERA
Objašnjenje slike: 19. maja je sonda Juno proletela pored Jupitera za vreme 53 dana
dugačkog obilaska oko gasovite planete. Slike iznad se sastoje od 14 fotografija JunoCam
koje pokazuju brzu promenu ugla pogleda sonde za vreme dvosatnog proleta. Slike pokazuju
Jupiterovu severnu polarnu oblast, ekvator i oblast južnog pola (donje slike). Napravljene su
u razmaku od samo 4 minuta iznad Jupiterovog ekvatora, kratko pre nego što je svemirska
sonda dostigla perijove 6 - najveće približavanje Jupiteru prilikom ovog obilaska. Poslednje
slike serije pokazuju bele ovalne olujne sisteme, takozvana "biserna ogrlica" Jupiterov i južnu
polarnu oblast, viđeno sa svemirske sonde.
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, Juno, SwRI, MSSS, Gerald Eichstadt, Sean Doran
22

www.apod.rs
04. juni 2017.
ORION: POJAS, VATRA II KONJSKA GLAVA
Objašnjenje slike: Sta okružuje poznate zvezde u pojasu Oriona? Detaljna fotografija
pokazuje sve, od tamnih maglina do zvezdanih jata, koji su ušuškani u širokoj fleki gasovitih
čuperaka u velikom Orionovom kompleksu molekularnih oblaka. Najsvetlije tri zvezde,
dijagonalno levo na slici su poznate zvezde Orionovog pojasa. Najniže se nalazi Alnitak, ispod
nje je maglina Plamen - svetlucavi vodonik ušuškan u nitima tamne i braonkaste prašine.
Desno pored Alnitaka se nalazi maglina Konjska glava, kao tamna udubina od guste prašine.
Tamni molekularni oblak je udaljen oko 1.500 svetlosnih godina, katalogizovan je kao
Barnard 33 i vidljiv je samo zato, jer ga osvetljava bliska, masivna zvezda, sigma Orionis.
Maglina Konjska glava će tokom sledećih miliona godina polako da izgubi svoj oblik i da bude
razorena energetskim zvezdanim svetlom.
Kredit za sliku i autorska prava:
Rogelio Bernal Andreo (Deep Sky Colors)
23

22. nedelja 2017.
AKTIVNE OBLASTI MAGNETNE KONEKCIJE
Objašnjenje slike: Nekoliko svetlih traka plazme se povezuju od jedne aktivne oblasti do
druge, iako su desetine hiljada kilometara udaljene jedna od druge. Aktivne oblasti su po
svojoj prirodi jaka magnetna područja sa severnim i južnim polovima. Plazma se sastoji od
naelektrisanih čestica koje teku duž linija magnetnog polja izmedju ove dve oblasti. Povezne
linije su jasno vidljive na ovoj talasnoj dužini ultravioletne svetlosti. Druge petlje i niti svetle
plazme mogu da se vide kako se dižu iz manjih, aktivnih područja. Video snimak obuhvata
jedan dan aktivnosti.
Video snimak može da se vidi ovde:
https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Active_Regions_linkage_sm.mp4
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
24

29. maj 2017.
ZVEZDANI RATNIK U ESI
Objašnjenje slike: Na prvi pogled se čini kao da je ovo fotografija napadača iz filma Star
Wars. Ali, napadač je u stvari naš naučnik na projektu Rozeta, Mat Tejlor, koji je jedan od tri
ESA naučnika na konvenciji naučne fantastike "FedCon" u Bonu, Nemačka, 2. i 5. juna. Dok će
Mat predstaviti Rezetinu neverovatnu pustolovinu na kometu, uključujući njegov dramatičan
zaključak, viši ESA naučni savetnik, Mark MekKorin će da istakne neke od naših ostalih
uzbudljivih misija, Mercury, Mars i Jupiter, zajedno s misijama za proučavanje planeta oko
drugih zvezda.
Fotografija ovdje je predstavljena u ESA - tehničkom srcu, u Holandiji, i pokazuje test modele
različitih satelita i hardvera. Na desnoj strani je
ESRO-4, pokrenut 1972. godine radi
proučavanja Zemljine atmosfere, jonosfere i
vazdušnih pojaseva. HEOS-1 je sa druge strane
ormarića. Pokrenut 1968. godine, to je bila prva
Evropska sonda koja se približila prostoru blizu
Zemlje kako bi proučila magnetna polja,
zračenje i solarni vetar izvan Zemljine
magnetosfere. Sledeća linija je sklop za
automatsko transportovanje vozila, koji se koristi za priključivanje broda za opskrbu
Internacionalne Svemirske Stanice.
Konačno, na krajnjoj levoj strani nalazi se COS-B, koja je 1975. godine bila prva misija koju je
ESA pokrenula 1973. godine. COS-B je proučavao gama-snimke i bio je preteča Integrala, koji
još uvek funkcioniše. Ovo ovaj istorijski svemirski hardver možete da pogledate tokom našeg
godišnjeg otvorenog dana, koji će ove godine biti održan 8. oktobra (više detalja biće
objavljeni uskoro).
.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
25

29. maj 2017.
ČUVAR GALAKTIČKOG SRCA
Objašnjenje slike: Skoro kao čuvar srca naše domaće galaksije, pružaju se ESO 3,6-metarski
teleskop i Coudé Auxiliary Telescope na ovom Ultra High Definition snimku neba La Sillaopservatorije
u južnom delu Čileanske Atakama pustinje.
Od kada su pušteni u rad 1976. godine, ESO 3,6-metarski teleskop je prošao razne dopune.
Izmedju ostalog je dobio novo sekundarno ogledalo, sa čime teleskop može i dalje da radi
eficijentno i produktivno. Od 2008. godine teleskop ima HARPS-spektograf, najpreciznijeg
lovca na egzo planete na svetu. HARPS (High Accuracy Radial velocity Planet Searcher) je do
sada najuspešniji instrument u potrazi za egzo planetama male mase.
Penzionisan 1,4-metarski Coudé Auxiliary teleskop (CAT) se nalazi u manjoj kupoli, desno od
3,6-metarskog teleskopa. CAT je bio potpuno
kompjuterizovan i korišten je za mnoga
astronomska posmatranja, izmedju ostalih i za
merenje starosti prastarih zvezda.
Na visini od 2.400 metara i da leko od izvora
svetla koja smetaju, 3,6-metarski teleskop, uživa
u izvrsnim uslovima za posmatranje, kao i ostali
teleskopi. Medju njima su New Technology
teleskop (NTT), MPG/ESO 2,2-metarski-teleskop und razni nacionalni teleskopi
Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1721a/
Kredit i autorska prava: ESO
26

29. maj 2017.
POSMATRANJE GALAKSIJE ŠTETOČINA
Objačnjenje slike: NASA / ESA Hubble svemirski teleskop je poznat po svojim zadivljujućim
snimcima kosmosa. Na prvi pogled, ova slika nedelje izgleda kao da je drugačija, pokazujući
samo zamagljenje zupčane šiljke, zamućenih i čudnih, išaranih boja - ali kada znate šta
gledate, slike kao što je ova, nisu ništa manje zadivljujuće.
Snimak pokazuje daleku galaksiju - vidljivu kao mrljicu na donjem desnom uglu - kao da
počinje da prolazi iza zvezde koja se nalazi bliže nama
unutar Mlečnog puta. Ovo je događaj poznat kao
tranzit. Zvezda ima naziv HD 107146, a nalazi se u
sredini slike. Njen sjaj je blokiran na ovoj slici, kako bi
se videlo njeno neposredno okruženje i slaba galaksija -
položaj zvezde je označen zelenim krugom.
Koncentrisani narandžasti krug koji okružuje HD
107146 je cirkumstelarni disk - to je disk otpadaka koji
kruži oko zvijezde. U slučaju HD 107146 vidimo disk
spreda. Budući da ova zvijezda jako liči na naše Sunce,
to je zanimljiv naučni cilj za proučavanje: njen okolni
disk bi mogao da bude analogan asteroidima našeg Sunčevog sistema i Kuiperovom pojasu.
Detaljna studija ovog sistema je moguća zbog veoma daleke galaksije sa nadimkom Vermin
Galaxy (Galaksija Štetočina), kako bi reflektovala smetnju prilikom prolaska zvezde ispred
nje. Neobičan par je prvo promatran 2004. godine sa Hablovom Advanced Camera for
Surveys, a zatim 2011. sa Hablovim Space Telescope Imaging Spectrograph. Poslednja slika je
prikazana ovde, jer je galaksija započela svoj tranzit iza HD 107146. Galaksija neće biti
potpuno pokrivena sve do 2020. godine, ali zanimljiva posmatranja mogu da se obave čak i
dok je galaksija samo djelimično zasenjena. Svetlost iz galaksije prolazi kroz disk zvezde pre
nego što dođe do naših teleskopa, omogućavajući nam da proučavamo osobine svetla i kako
se ono menja, pa da tako donesemo zaključke o osobunama samog diska.
Credit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
27

29. maj 2017.
MISTEROZNA KOSMIČKA EKSPLOZIJA ZBUNJUJE ASTRONOME
Chandra rentgenska opservatorija je otkrila tajanstveni bljesak rendgenskih zraka. Snimak je
najdublja fotografija od svih ikada napravljenih rendgenskih snimaka. Ovaj izvor verovatno
dolazi od neke vrste destruktivnih događaja, ali može i da se radi o nečemu sto naučnici
nikada pre nisu videli.
Izvor rendgenskog zračenja se nalazi u području neba poznatom kao Chandra Deep Field-
South (CDF-S) i ima izuzetna svojstva. Pre oktobra 2014. godine, ovaj izvor nije bio otkriven u
rendgenskom području, ali je tada izbio i za nekoliko sati je postigao 1.000 puta jaču svetlost
nego do tada. Posle otprilike jednog dana, izvor je potpuno izbledeo, ispod osetljivosti
Chandre, tako da nije više mogao da bude posmatran.
Hiljade sati podataka Hablovih i Špicerovih svemirskih teleskopa, pomogli su da se utvrdi da
je događaj verovatno došao iz slabe, male galaksije oko 10,7 milijardi svetlosnih godina
udaljene od Zemlje. Na nekoliko minuta, izvor rendgenskog zračenja je proizveo hiljadu puta
više energije nego sve zvezde zajedno u toj galaksiji.
28

Dve od tri glavne mogućnosti za objašnjenje izvora ovih rentgenskih zraka mogu da budu
gama munje (GRB). GRB su eksplozije izazvane kolapsom masivne zvezde ili spajanjem
neutronske zvezde sa drugom neutronskom zvezdom ili crnom rupom. Ako mlaz pokazuje
prema Zemlji, onda je ova eksplozija zabeležena. Kako se mlaz širi, tako gubi energiju i stvara
slabije, više izotropno zračenje na rendgenskim i drugim talasnim dužinama.
Moguća objašnjenja CDF-S rendgenskog izvora, je GRB koji nije usmeren prema Zemlji ili GRB
koji se nalazi izvan male galaksije. Treća mogućnost da je crna rupa srednje veličine unistila
belu patuljastu zvezdu.
Naučnici ni sa jednom od tih ideja nisu zadovoljni jer ne odgovaraju podacima. Ali opet, oni
naglašavaju da su retko vidjeli neku od predloženih mogućnosti u stvarnim podacima, pa ih i
ne razumeju kako treba.
Tajanstveni izvor rendgenskih zraka nije bio vidljiv ni u kojem drugom trenutku tokom dva i
po meseca vremena dok je Chandra posmatrao CDF-S oblast, koja se proširila za vreme
proteklih 17 godina. Štaviše, slični događaj još uvijek nje pronađen u Chandrinim
posmatranjima drugih delova neba.
Za profesionalne astronome, stručni tekst se nalazi ovde:
https://drive.google.com/open?id=0B9j1appSg5mPdHUzOGdNQXczTFk
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
29

5. DEO
ASTRONOMSKA OPSERVATORIJA U LISABONU
Opservatorija je osnovana 6. maja 1878. godine. Nastala je tokom kontroverze izmedju
francuskog astronoma Hervé Fayea i Wilherm Struvea, direktora opservatorije u Pulkovu
kod Sankt Peterburga. Radilo se o paralaksi asteroida (1551) Argelandera. Lisabon je tada bio
jedino mesto na Evropskom kontinentu, gde je bilo moguće da se posmatraju Argelanderasteroidi
sa zenitnim refraktorom - dakle posebno tačno. 1867. godine su počela
astronomska posmatranja na opservatoriji. 1964. godine je Campo Rodrigues dobio Valcnagradu
Francuske Akademije nauka za izvstan rad.
Opservatorija se sastoji od centralne zgrade i ima dve male eksterne kupole na jugu. Pored
centralnih kupola, postoje tri prostorije za astronomska posmatranja. Na krovu prostorija se
nalaze kamini za luftiranje, čiji je cilj da se spoljašnja i unutrašnja temperatura izjednače, što
je važno za tačnost posmatranja. Otvorena vrata pružaju pogled na nebo, koji prati ceo
Lisabonski meridijan od severa prema jugu.
30

Kao odgovor na mnogostruke upite i želje čitaoca biltena, na ovom mestu je etablirana
stalna rubrika sa pitanjima i odgovorima za naše mlade čitaoce koji se interesuju za
astronomiju. Vaša pitanja i komentare možete da šaljete na mejl redakcije.
05.
DA LI ZEMLJA MOZE DA PROUZROKUJE POMRAČENJA SUNCA
NA DRUGIM PLANETAMA SUNČEVOG SISTEMA?
Retko se dogadja, da Zemlja, posmatrano sa Marsa ili Jupitera i Saturna, prodje tacno ispred
Sunca. A i kada se to desi, ona ne može da pokrije celu površinu Sunca, nego putuje kao
mala, crna tačkica preko Sunca (slično kako mi vidimo Merkur ili Veneru kada prolaze ispred
Sunca). Sledeći tranzit Zemlje ispred Sunca, će se za one koji posmatraju Zemlju sa Marsa,
dogoditi 2084. godine.
31

ALEKSANDAR RACIN
REFLEKSIONA MAGLINA NGC 2023
Ova maglina jedan od sjajnijih izvora fluorescentnog molekularnog vodonika, a njen prečnik
iznosi 4 svetlosne godine i čini je jednom od najvećih na nebu. Izvor energije za maglinu je
HD 37903, zvezda tipa B, najsjajniji član skupa mladih zvezdanih objekata koji obasjavaju
prednju stranu molekularnog oblaka Lynds 1630 (Barnard 33) u Orionu B. NGC 2023 čini
šupljinu na površini oblaka, a udaljena je oko 450 parseka (=1467 svetlosnih godina) od
Zemlje. Na nebu se nalazi samo trećinu stepena udaljena od mnogo poznatije magline
"Konjska glava" i često se može pronaći na fotografijama zajedno sa njom.
LITERATURA: Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
32

MOJCA NOVAK
MIMOZA
Beta Crucis ili Mimoza je naziv zvezde u sazvežđu Južni krst. To je druga zvezda po sjaju u
tom sazvežđu. Od nas je udaljena oko 35 svetlosnih godina. IAU je 20. jula 2016. godine
odobrila naziv Mimoza za ovu zvezdu. Na nebu je 20. zvezda po jačini sjaja. Vidljiva je samo
sa južne Zemljine polulopte. Ubraja se u promenljive zvezde podtipa Beta Cefeide. Ona je
spektroskopska dvostruka zvezda spektralne klase B0.5III. Dve zvezde imaju orbitalni period
od 5 godina. Tradicionalni naziv je Becrux. Ona je jedna od 27 zvezda na zastavi Brazila, gde
ona predstavlja državu Rio de Žaneiro.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
33

STEFAN TODOROVIĆ
KALIPSO -- SATURNOV SATELIT
Kalipso (takođe Saturn XIV) je unutrasnji pravilni satelit. Oko Saturna kruži na progradnoj,
skoro perfektnoj, kružnoj putanji na srednjem rastojanju od oko 300.000 kilometara. Kalipso
obidje Saturn za 1 dan, 21 sati i 18 minuta. Orbita Kalipsa se nalazi duboko u magnetosferi
Saturna, tako da plazma koja rotira zajedno sa planetom udara u hemisferu Kalipsa. Satelit je
nepravilnog oblika sa prečnikomm od 21,4 kilometra. Tačne mere su mu 30,2 × 23,0 × 14,0
km. Duža osa je okrenuta prema Saturnu. Veličina mu je slična Fobosu. Gustina satelita je 0,5
g/cm 3 , što ukazuje na to, da se Kalipso pretezno sastoji od vodenog leda.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi izmedju Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu
.
34

DR. STJEPAN JANKOVIĆ
ONO ŠTO NISTE ZNALI O PLANETI ZEMLJI
Naša planeta je mala plava tačkica u velikom kosmosu. Zemlja je divno, ali i kompleksno
mesto, koje se razvijalo milijardama godina, kako bi postalo perfektno mesto na kome
možemo da živimo. Na njoj se nalazi veliki broj najrazličitijih živih bića, od kojih je svako čudo
samo po sebi. Iako mi mnogo toga znamo o Zemlji, još uvek postoji mnogo toga što može da
se otkrije. Verovatno će još veoma dugo da potraje, dok budemo mogli da našu Zemlju
razumemo u potpunosti, ali i mi smo samo jedna od mnogih formi života na njoj. Ovaj tekst
pokazuje samo neke od zanimljivosti vezanih za nasu lepu, plavu planetu.
NAJGUŠĆA PLANETA U SUNČEVOM SISTEMU
Ona je doduše, peta paneta po veličini, posle Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, ali sa 5,51
g/cm3, je najgušća od svih. Za poređenje: so ima gustinu od 2,17g/cm 3 , a granit 2,6g/cm 3 .
OKO ZEMLJE TRENUTNO KRUŽE NAJMANJE 50.000 VEŠTAČKIH OBJEKATA.
Svakodnevno se ovaj broj povećava i predstavlja sve veću opasnost za rakete koje startuju ili
za Internacionalnu Svemirsku Stanicu u Zemljinoj orbiti.
ARMSTRONGOVA GRANICA
Čovek može na Zemljli da se popne do visine od 19 kilometara pre nego što dođe do
Armstrongove granice. To je tačka, gde čovek mora da nosi astronautsko odelo, jer naše telo
ne može da izdrži pritisak atmosfere.
35

VULKANI NA ZEMLJI
Teško je poverovati, ali skoro 90% svih vulkana na Zemlji se nalaze pod vodom.
SVETLA ZEMLJA
Iz svemira, Zemlja je jedna od svetlijih planeta na nebu. Razlog tome je da se veliki deo
Sunčeve svetlosti reflektuje od vode na Zemlji.
BROJNE MUNJE
Munje su jedan od najčešćih fenomena na Zemlji. Svaki dan u Zemlju udare najmanje 8,6
miliona munja.
DA LI SE KINESKI ZID VIDI IZ SVEMIRA?
Ne vidi se, ali se vidi Veliki koralni greben.
PITERAK - SMRTONOSNI FEN
Sa 3.000 stanovnika je Tasilak najveće naselje na istočnoj obali Grenlanda. Ovde postoji
jedan od najekstremnijih vremenskih
fenomena. Brzinom većom od 300 kilometara
na sat u jesen i zimu duva ledeni vetar, koji
dovodi do pada temperature na -20°C. Ovaj
vetar probija rupe u kućama i kovitla more.
Ko se bez zaštite nađe na putu ovog vetra,
preti mu smrt. Na Grenlandu se vazduh brže
kreće kada je razlika u pritisku veća. Zbog
fjordova je vetar oštriji, jer ga oni ubrzavaju i
kanališu. Kada vetrovi suste sa planina ili ledenog brega na dole, dobijaju razarajuću snagu.
Upravo u takvoj dolini se nalazi Tasilak.
O AUTORU: Geofizičar
Department of Earth Sciences - University of Oregon
Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture.
36

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki dogadjaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
37

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizija hemijskih elemenata u svemiru
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: ASTROBIOLOGY
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
IAU International Astronomical Union
ESO European Southern Observatory
AWB Astronomers Without Borders
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje saradjuju sa AAO biltenom,
poseduju dozvolu za prevodjenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz
tekst. Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan,
pismena dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
38

39

40