AAO-27

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 27 / 2017

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- PRVI ČOVEK KOJI JE PAO SA NEBA 4
- OTKRIVENA JE NOVA VRSTA ZVEZDA 8
- KOLIKO AZOTA SE NALAZI U VENERINOJ ATMOSFERI? 9
- NAUČNICI SU PRVI PUT SIMULIRALI SOLARNE BAKLJE 11
- AVION NOSI RAKETE DO ORBITE 13
STALNE RUBRIKE 14
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 14
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 21
- ESA - SLIKA NEDELJE 22
- ESO - SLIKA NEDELJE 23
- HABLOVA SLIKA NEDELJE 24
- ČANDRA - SLIKA NEDELJE 25
- SVE OPSERVATORIJE SVETA 26
- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 27
TEKSTOVI SARADNIKA 28
- MAGLINA NGC 2174 28
- ZVEZDA ALMAK (GAMA ANDROMEDAE) 29
- SINOPA - JUPITEROV SATELIT 30
- GDE JE HLADNIJE, NA SEVERNOM ILI NA JUŽNOM POLU? 31
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 33
IMPRESUM 34
BILTEN SARADJUJE SA ORGANIZACIJAMA 35
2

ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN
Dragi čitaoci,
srdačno se zahvaljujem svima koji su informacijama i aktivnom saradnjom pomogli
ostvarenju ovog broja. Od skoro je moguće listanje biltena online. Na taj način, bilten
može brže da se prelista, nego da se izvrši prvo download, pa onda otvaranje biltena.
Naravno da je pdf-download i dalje dostupan. Adresu web-strane za listanje možete da
pronađete u impresumu. U ovom broju se zahvaljujem agenciji ROSKOSMOS na
interesovanju za saradnju i poslatom tekstu, kao i na slikama iz arhive. Astronomski BIlten
Online može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca, što me posebno raduje.
Zahvaljujem se svim čitaocima na pozitivnom mišljenju i lepim kritikama.
Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija.
Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takodje se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
25. juni 2017.
3

PRVI ČOVEK KOJI JE PAO SA NEBA
Vladimir Mihailovič Komarov, rođen 1927. godine je bio Sovjetski test pilot, inžinjer i
kosmonaut. On je bio prvi čovek koji je poginuo za vreme svemirske misije.
1960. godine je postao član prove grupe kosmonauta u Sovjetskom Savezu. Sa svojom
inžinjerskom diplomom bio je jedan od najbolje kvalifikovanih kosmonauta. Pošto je 1962.
godine bio zamenik za Pavela Popoviča na
Vostoku 4, dobio je misiju sa Voshodom-1, 1964.
godine. Dana 23. aprila 1967. godine je startovao
Sojuz-1 sa Komarovim na brodu. Njegov zamenik
je bio Juri Gagarin. Sojuz-2A sa tri kosmonauta je
trebao da startuje sledećeg dana, pri čemu je
predviđeno spajanje ove dve letilice i prelaz dva
kosmonauta u Sojuz 1.
Još na tlu je Sojuz-1 prilikom poslednje kontrole
imao 203 kvara, koji su svi otklonjeni, ali već posle
dostizanja orbite problemi su se nastavili. Jedno
solarno krilo se nije otvorilo, jedan senzor za
modus sinhronizacije broda i solarnih panela nije
funkcionisao, kratkotalasna veza i prenos
telemetrije nisu radili. Svi pokušaji da se ovi
kvarovi poprave u toku pet prvih obletanja oko
Zemlje su propali i decimirali su gorivo za kontrolu položaja. Uprkos veoma napetog stanja,
Komarov je pročitao pozdrav Sovjetskom narodu, kako je bilo predviđeno.
Kvarovi, a posebno pomanjkanje energije su posle pete orbite onemogućili realizovanje
ambicioznog programa. Komarov je dobio naređenje da sve instrumente koji nisu preko
potrebni, isključi, kako bi štedeo energiju. Planirani randevu i spajanje sa Sojuzom-2A je bilo
otkazan i naređen je najbrži mogući povratak Sojuza-1. Od šeste do dvanaeste orbite,
Komarov nije imao kontakt sa centralom na Zemlji. Od 13. orbite, imao je samo kontakt sa
stanicama na dalekom istoku i tada su proračunati različiti scenariji za prevremeno
ateriranje.
4

Od 15. orbite su pripremljene komade za sletanje i od 16. orbite je Gagarin prosledio ove
komande Komarovu. Radilo se o tome da se Komarov spusti na Zemlju, pre nego što se
istroše rezerve
energije, a to se
očekivalo za
vreme 20. ili 21 .
orbite.
Prvi, automatski
pokušaj za vreme
17. orbite, nije
uspeo. Položaj
letelice u odnosu
na pravac nije bio
dovoljno precizan.
Na 1.000 km, zapadno od Papua-Nove Gvineje je Komarov uspeo da manuelno ispravi
letelicu i da je kod 18. orbite pripremi za sletanje. Zbog greške u konstrukciji, glavni
padobran je ostao u svom kontejneru i nije se otvorio.
Na oko 5.000 metara visine, pošto je uronila u Zemljinu atmosferu, kapsula je pocela da
rotira. Padobran za kočenje je automatski izbačen, ali su se konopci uvrnuli zbog rotiranja
kapsule i padobran nije mogao potpuno da se otvori. Tako je Komarov padao prema Zemlji i
udario je u nju brzinom od 600 kilometara na sat. Tom prilikom se gorivo zapalilo i sve je
eksplodiralo.
5

Sovjetski časopis "Pravda" je opisao ono sto je pronađeno posle pada sonde: "Kada je udario
u zemlju, sve na brodu je bilo istopljeno. Od neverovatno visoke temperature je astronaut bio
verovatno na mestu mrtav. Od tela su se videli samo neprepoznatljivi, ugljenisani ostaci."
Posmrtni ostaci Komarova.Zbog toga, što je ovako bio izložen, nastale su velike međusobne
rasprave u vrku Komiteta, alivođstvo je smatralo da je to potrebno.
U doba hladnog rata i maksimalne trke za osvajanjem Meseca, Američki inžinjeri su razvijali
Apolo kapsule, a Sovjetski inžinjeri, Sojuz letelicu. Posle tragične smrti Komarova, Boris
Čertok, tadasnji inžinjer koji je radio na projektovanju Sojuza je izjavio: "To što se desilo
Komarovu, je bila naša greška. Poslali smo ga prerano u svemir. Sojuz jos nije dovoljno
sazreo. Njegovu smrt imaju konstrukteri na savesti. Ne možemo više da nastavimo ovim
tempom dalje."
Tri meseca ranije su Amerikanci izgubili tri astronauta u požaru na Apolu 1 (TEKST O TOME SE
NALAZI U AAO BROJU 05). Džejms Veb, direktor NASE, je ponovo ponudio Sovjetima da zajedno
rade na rešavanjima problema letova u svemir. Svih 47 Američkih astronauta su potpisali
telegram saučešća koji je poslat u Moskvu, kao signal međusobne povezanosti. Džejms Veb
je izjavio: "Startne rampe u Bajkonuru i Kejp Kenediju su za nas isto što je Apolov hram u
Delfiju bio za Grčku civilizaciju. Izgleda da smo potcenili zeđ bogova za žrtvama."
6

Posle smrti Komarova je Sojuz stalno poboljšavan. Danas je to letelica koju koriste kako
Amerikanci (NASA), tako i Evropska Svemirska Agencija (ESA), da bi poslali svoje astronaute
na Internacionalnu Svemirsku Stanicu ISS.
U spomen poginulog astronauta, asteroid 1836 je nazvan Komarov, takođe i jedan krater na
Mesecu nosi njegovo ime, a komunikacioni brod za određivanje položaja satelita je nazvan
"Kosmonaut Vladimir Komarov".
ROSKOSMOS
7

OTKRIVENA JE NOVA VRSTA ZVEZDA
Već duže vremena astronomi znaju za pulsaciono promenljive zvezde, čija jačina svetlosti se
periodično pojačava i smanjuje. U zavisnosti od površinske temperature, njihove mase i
veličine, ove promenljive zvezde su podeljene u različite grupe. Sada su naučnici objavili da
su otkrili još jednu, novu vrstu promenljivih zvezda, koje u relativno kratkim periodima
pokazuju snažnu promenu sjaja. Pošto te zvezde najjače zrače u plavoj spektralnoj oblasti,
naučnici su ovu grupu nazvali - BLAP (blue large-amplitude pulsators).
One su veoma vrele, oko 30.000°C i njihova svetlost se snažno menja u periodu od samo 20 -
40 minuta. Temperature, koje se menjaju sa jačinom
svetlosti kao i boja zvezda, mogu da se objasne samo sa
postojanjem pulsara. Ovakvo snažno pulsiranje sa tako
kratkim periodima do sada nisu bili poznati ni kod jednog
zvezdanog tipa, čak ni kod veoma vrelih zvezda. Za
zvezde manjih masa sa velikom helijumskom opnom su
ovakve oscilacije teoretski moguće, ali do sada nije
poznato kako te zvezde nastaju.
Zvezda je otkrivena u okviru projekta OGLE (Optical
Gravitational Lensing Experiment), koji je bio u potrazi za efektima gravitacionog sočiva u
centralnoj oblasti Mlečnog puta. Kod ovog fenomena se radi o tome da prednja zvezda
svojom gravitacijom prelama zračenje zvezde u pozadini tako snažno, da ona za kratko
vreme izgleda uveličana kao kroz lupu. Na ovaj način mogu da se pronađu tamna nebeska
tela. Osim toga, naučnici nadgledaju sa teleskopima svetlost miliona zvezda, kao sporedni
produkt OGLE projekta i tako su astronomi dobili ogromnu količinu promenljivih zvezda. Do
2016. godine su to bile preko milion zvezda. Sve one su mogle da se dodele poznatim
vrstama zvezda, na primer, dvojne zvezde, one koje se međusobno pokrivaju ili pulsirajuće
Cefeide. Međutim kada je otkriveno pulsiranje ove zvezde, ona nije pripadala ni jednoj do
sada poznatoj vrsti, pa su tokom prošle godine, naučnici izveli specijalnu potragu za ovakvim
zvezdama i pronašli su jos 13 sličnih, plavih pulsatora sa velikom amplitudom. Ekstremno
mali broj ovih zvezda pokazuje da se verovatno radi o veoma retkoj fazi u razvoju zvezda.
STSCI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE
8
Y

KOLIKO AZOTA SE NALAZI U VENERINOJ ATMOSFERI?
Venera je nama najbliža planeta u Sunčevom sistemu, njena veličina i masa su slične
Zemljinoj. Pa opet, mi ne znamo mnogo o ovoj planeti, zbog ekstremno guste i vrele
atmosfere. Naučnici smatraju da je Venerina atmosfera je toliko gusta, da se ponasa skoro
kao tečnost. U blizini njene površine se zbog toga događaju neobične stvari. Prema
proračunima se sastav Venerine atmosfere u blizini tla, značajno menja i ona sadrži mnogo
manje azota, nego što se do sada mislilo.
Sonde VeGa-1 i VeGa-2 su istražile Veneru za vreme proleta u junu 1985. godine. Tom
prilikom su izbacile po jednu kapsulu koja se spustila na Veneru. Najveći deo Venerine
atmosfere se sastoji od ugljendioksida (CO 2 ), što izaziva snažan efekat stalkene bašte i
dovodi do temperatura od 460°C na površini. Posšto je gasoviti omotač veoma gust, na tlu
deluje pritisak koji je 92 puta veći, nego na Zemlji. Time se niža atmosfera ponaša kao
tečnost. Ovi negostoljubivi uslovi onemogućavaju istraživanje planete sa roverima, a samo
nekoliko sondi su uspele da stignu do Venerinog tla. Jedna od njih je bilo modul Sovjetskog
satelita VeGa-2.
Prema dobijenim podacima, naučnici su napravili proračune da azot (N 2 ), u atmosferi na
visini od 7 kilometara, iznenada počinje da pada od 3,5% na skoro 0% iznad tla, a udeo
ugljendioksida (CO 2 ), se istovremeno popne od 96,5% na skoro 100%. U ultravioletnom
9

području mogu da se posmatraju detalji permanentnog omotača oblaka u gustoj Venerinoj
atmosferi. U vidljivom svetlu ona izgleda bez ikakve strukture.
Pitanje je šta dovodi do promene količine gasova u blizini tla. Na Zemlji je napravljen jedan
eksperiment. U jednuj cisterni pod velikim pritiskom su ubačene iste količine azota i
ugljendioksida. Vremenom su se gasovi odvojili i više od 70% se nalazilo na vrhu cisterne, dok
se skoro 90% nalazilo na dnu cisterne. Razlozi za ovo su još uvek nejasni, jer se događaju pod
ekstremnim uslovima, dakle pod visokim pritiskom, ali izgleda da igraju važnu ulogu.
PHL - PLANETARY HABITABILITY LABORATORY
10

NAUČNICI SU PRVI PUT SIMULIRALI SOLARNE BAKLJE
Reke plazme, široke kao jedna država i dugačke kao prečnik Zemlje: Vec duže vremena
naučnici posmatraju upečatljive baklje na površini Sunca. Razlozi njihovog nastanka dugo
vremena nisu bili jasni. Skoro svake sekunde iz vrele plazme na Suncu se izdižu baklje i imaju
brzinu od oko 150 kilometara u sekundi. Naučnici su sada prvi put uspeli da proizvedu
vremenski odgovarajuću simulaciju baklji u jednom kompjuterskom modelu. To pomaže
fundamentalnom razumevanju razloga za fizikalne procese koji se odvijaju na Suncu.
Kao trava ili more mnogih malih plamena, baklje ili spikule pokrivaju površinu Sunca i pri
tome dostižu visinu od 10.000 kilometara.
11

Spikule su otkrivene pre 140 godina za vreme pomračenja Sunca. Astronom Pietro Anđelo
Seki sa Vatikanske opservatorije
ih je uporedio sa
plamenom koji izbija iz inače
okruglog diska Sunca. Iako se
ove pojave događaju nekoliko
hiljada puta u toku dana, do
danas se ne razumeju sasvim.
Još 2011. godine su naučnici
uspeli da naprave simulaciju
baklji na Suncu, ali one nisu
odgovarale stvarnosti po
pitanju učestalosti, pa su se
tako pojavile samo dve spikule.
Sadašnja simulacija u potpunosti
odgovara stvarnom broju pojavljivanja baklji na Suncu i pomaže da se razumeju
međusobna dejstva plazme i magnetnih polja, koji dovode do baklji. Za to su odgovorni
magnetni naboji ispod vidljive površine Sunca, koji se pojačavaju i transportuju na površinu.
Kada onda iznenada izbiju, izbacuju gasove koji se kreću duž magnetnog polja i snažno se
zagrevaju. Ovi džetovi tako "hrane" Sunčevu koronu sa plazmom i dovode do ekstremno
visokih temperatura. Osim toga ove baklje imaju i ulogu u nastajanju Sunčevog vetra.
SDO - SOLAR DYNAMIC OBSERVATORY
12

AVION NOSI RAKETE DO ORBITE
Avion "Stratolaunch" je prvi put izašao iz hangara u pustinji Mohave i predstavljen je
javnosti. Njegov zadatak će da bude da leti do visine od 9.000 kilometara, odakle će rakete
koje je poneo, da startuju u svemir.
Konstrukcija ovog
aviona je jedinstvena, a
projekat je finansirao
Paul Alen, jedan od
osnivača Mikrosofta.
Još 2011 godine je Alen
govorio o svojoj viziji da
se izgradi gigantski
avion za let u svemir.
Start ovog aviona je
predviđen za 2019.
godinu i pored satelita i korisnog tereta, će nositi i putnike u pravcu svemira. Alen zeli da sa
ovim avionom postigne veću fleksibilnost, nego što je to moguće sa raketama na tlu. Avion
pokreću šest turbina za putničke avione.
Širina ovog aviona je do sada nedostignuta. Ona iznosi 117 metara, a dužina aviona je 72,5
metara, težak je skoro 230 tona i visok je preko 15 metara. Avion stoji na 28 točkova i tokom
sledećih meseci će intenzivno biti testiran na tlu.
Do sada je najveći avion na svetu transportna mašina
Antonov An-225. Ona ima raspon krila od 88 metara.
Međutim, jos veći od Antonova je avion Hughes H-4,
sa rasponom krila od 97,51 metara. To je projekat
Američkog milionera Hauarda Hjuza i zamišljen je
kao avion za sletanje na vodi. Pošto je unstanovljeno
da ovaj avion nije sposoban za let, sada se nalazi u
jednom muzeju u Oregonu.
GOOGLE ALPHA
13

www.apod.rs
26. juni 2017.
UMETNIČKA IMPRESIJA: POVRŠINA PLANETE TRAPPIST 1ff
Objašnjenje ilustracije: Kada biste mogli da stojite na površini egzo planete veličine Zemlje,
TRAPPIST-1f, šta biste videli? Trenutno to ni jedan Zemljanin ne zna, ali ova ilustracija
pokazuje osnovanu pretpostavku, koja se bazira na posmatranjima svemirskog teleskopa
Spitzer. 2017. godine je Spitzer otkrio četri planete veličine Zemlje, među njima i TRAPPIST-
1f, prethodno su otkrivene tri planete sa Zemlje. Na površini planete vidite u blizini blage
granice izmedju dana i noći, vodu, led i kamenje na tlu, dok bi gore mogli da lebde vodeni
oblaci. Iza oblaka bi postojala mala centralna zvezda TRAPPIST-1, koja izgleda crvenija od
našeg Sunca i njen ugaoni prečnik bi bio u odnosu na usku putanju, veći. Sa sedam poznatih
planeta veličine Zemlje je TRAPPIST-1-sistem ne samo kandidat za postojanje života, nego i
za život koji međusobno komunicira, iako dosadašnja potraga još nije pronašla dokaze o
tome.
Kredit za ilustraciju i autorska prava:
NASA, JPL-Caltech, Spitzer Team, T. Pyle (IPAC)
14

www.apod.rs
27. juni 2017.
GALAKTIČKA GRUPA M81 KROZ INTEGRISANU REČNU MAGLINU
Objašnjenje slika: Daleke galaksije i bliske magline su podloga ove detaljne slike galaktičke
grupe M 81. Na prvom mestu na ovom mozaiku od 80 fotografija se nalazi Grand-Designspiralna
galaksija M81, najveća galaksija na slici dole desno. M81 interagira gravitativno sa
M82 iznad, velikom galaksijom sa neobičnom opnom vlaknastog, crvenkasto svetlećeg gasa.
Na slici se vide mnoge druge galaksije M81-galaktičke grupe, kao i brojne zvezde Mlečnog
puta u prvom planu. Sve to se vidi kroz svetlucanje integrisane Rečne magline, ogromnog
kompleksa difuznog gasa i prašine u našem Mlečnom putu. Digitalno pojačani detalji crvene i
žute Rečne magline se ovde vide fotografisani sa novom širokougaonom kamerom, koja je
pre kratkog vremena instalirana na Teide-opservatoriji na Kanarskim ostrvima u Španiji.
Kredit za sliku i autorska prava:
D. Lopez und A. Rosenberg, IAC
15

www.apod.rs
28. juni 2017.
KOMPOZIT MESJE 20 II 21
Objašnjenje slike: Lepa maglina Trifid je poznata i kao Mesje 20, od nas udaljena 5.000
svetlosnih godina. To je nebeska studija u boji sa kosmičkim kontrastima. Zauzima skoro
jedan stepen zajedno sa otvorenim zvezdanim jatom Mesije 21 (gore levo). Trifid je
podeljena prašnjavim trakama. Njena veličina je oko 40 svetlosnih godina, a stara je 300.000
godina. Time je jedna od najmlađih oblasti na nebu gde se rađaju zvezde sa novim i
embrionalnim zvezdama koje su ušuškane u njihove oblake gasa i prašine. Procenjena
udaljenost otvorenog zvezdanog jata M21 je slična kao od M20. Iako ova dva objekta dele
mesto na nebeskom pejsažu, među njima ne postoji veza. Zvezde od M21 su mnogo starije,
oko 8 miliona godina. M20 i M21 su vidljive sa malim teleskopom u maglovitom sazvežđu
Strelac. Ova dobro sastavljena scena je kompozitna slika od dva različita teleskopa. Korišteni
su uskopojasni podaci i zatim je slika M20 visoke rezolucije sa širim poljem koje dopire sve
do M21, kombinovana sa M21.
Kredit za sliku i autorska prava:
Martin Pugh
16

www.apod.rs
29. juni 2017.
SIMBIOTIČKI R AQUARII
Objašnjenje slika: Odavno poznata varijabilna zvezda vidljiva golim okom, R Aquarii, je u
stvari interaktivan sistem binarnih zvezda, dve zvezde koje imaju blisku, simbiotsku vezu.
Oko 710 svetlosnih godina udaljen, ovaj sistem se sastoji od hladne crvene gigantske zvezde i
vrucćeg, gustog belog patuljka, koje kruže oko njihovog zajedničkog centra mase. U vidljivom
svetlu, u binarnom sistemu dominira crveni gigant Mira-tipa, varijabilne zvezde dugog
perioda. Ali materijal u proširenoj opni hladne gigantske zvezde gravitacijom se povlači na
površinu manjeg, gustog belog patuljaka, eventualno aktivirajući termonuklearnu eksploziju i
eksploziju u svemiru. Optički podaci o slici (crveni) pokazuju još uvek širi prsten oštećenja
koji potiču iz eksplozije koja se videla početkom 1.770-ih godina. Evolucija manje razumljivih
energetskih dogadjaja koji proizvode visoku emisiju energije u sistemu R Aquarii, prati se od
2.000. godine korištenjem podataka Chandra rentgenske Opservatorije (plava). Kompozitno
vidno polje je veličine manje od jedne svetlosne godine na procenjenoj udaljenosti od R
Aquarii.
Kredit za sliku i autorska prava:
X-zraci - NASA,CXC,SAO, R. Montez et al.;
Opticki - Adam Block, Mt. Lemmon SkyCenter, U. Arizona
17

www.apod.rs
30. juni 2017.
MALI SOMBRERO
Objašnjenje slike: Okrenite svoj teleskop prema sazvezdju Pegaz i mocicete da pronadjete
mnostvo zvezda i udaljenih galaksija u Mlecnom putu. Vidno polje na slici, dominirano od
NGC 7814, nosi naziv "Litle Sombrero" zbog slicnosti sa svetlijom, poznatijom M104,
galaksijom Sombrero. I Sombrero i Mali sombrero su spiralne galaksije i obe imaju velike
halos i centralne izbocine, sa tankim diskom i stazama prasine. U stvari je NGC 7814 udaljen
oko 40 miliona svetlosnih godina i njegova velicina se procenjuje na 60.000 svetlosnih
godina. Mali sombrero je priblizno iste fizicke velicine, ali izgleda manji samo zato sto je
udaljeniji. Patuljaste galaksije slabog svetla su otkrivene na slikama Malog sombrera sa
duzom ekspozicijom.
Kredit za sliku i autorska prava:
CHART32 Team, Obrada - Johannes Schedler
18

www.apod.rs
01. juli 2017.
3D LAVA KLIZI NA MARSU
Objašnjenje slike: Uzmite svoje crveno-tirkizne naočare i pogledajte ovu lavu na Marsu.
Stereo anaglif je kreiran kombinovanjem dve slike snimljene od strane HiRISE kamere na
brodu Mars Reconnaissance Orbitera. Padovi na više nivoa su nastali tako sto je tekuća lava
prekrila odseke severnog oboda krajeva kratera prečnika 30 kilometara koji se nalazi u
zapadnom delu vulkanskog područja Tarsisa. Dok je rastopljena lava kaskadno klizila niz zid
kratera i terase kako bi stigla do tla kratera, ostavila je izrazito upečatljive tokove na strmim
padinama. Sever je gore i ovaj zadivljujući 3D pogled je širok 5 km.
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, MRO, HiRISE, JPL, U. Arizona
19

www.apod.rs
02. juli 2017.
PLANINE OD PRAŠINE U MAGLINI KARINA
Objašnjenje slike: Ovo su zvezde u prašini magline Karina. Tačnije, energetsko svetlo i
vetrovi iz masivnih novonastalih zvezda isparavaju i raspršavaju prašnjave ostatke u kojima
su se formirale. Smeštena u maglini Karina i poznata neformalno kao Mistic Mountain, u
pojavi ovih stubova dominira tamna prašina, iako je sastavljena pretežno od čistog vodonika.
Stubovi prašine, kao što su ovi, su mnogo tanji od vazduha i samo se pojavljuju kao planine
zbog relativno malih količina neprovidne međuzvezdane prašine. Udaljena oko 7.500
svetlosnih godina, ovde prikazana slika je snimljena sa svemirskim teleskopom Habl i
naglašava unutrašnjost oblasti Karina koja se prostire na oko 3 svetlosne godine. Za nekoliko
miliona godina, zvezde će verovatno svojim zračenjem dovesti do toga da će cela planina
prašine da ispari.
Kredit za sliku i autorska prava:
Rogelio Bernal Andreo (Deep Sky Colors)
20

26. nedelja 2017.
KRUGOVI MAGNETNOG POLJA
Objašnjenje slike: Mali Sunčevi filamenti izgledaju kao da su se srušili na Sunce i pokrenuli
manju erupciju koja je izbacila plazmu u svemir. Zatim je poremećeno magnetsko polje
odmah počelo da se reorganizuje, a time i svetla serija spirala koja se nalazi na tom području.
Linije magnetnog polja su vidljive u ekstremnoj ultravioletnoj svetlosti, dok se naelektrisane
čestice kreću duž njih. Zanimljivo je i da su tamnije, hladnije niti plazme povučene i uvijene
na ivici Sunca, neposredno ispod aktivne oblasti. Posmatrana aktivnost na videu je trajala 21
sat.
Video snimak može da se vidi ovde:
https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Coils_closeup_171_big.mp4
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
21

26. juni 2017.
SOHO SUNCE U VREME LETNJEG SOLSTICIJUMA
Objašnjenje slike: Stanovnici severne Zemljine hemisfere uživali su u najvećem broju
dnevnih časova u jednom danu tokom cele godine 21. juna 2017. godine. Ovaj letnji
solsticijum se dešava kada je nagib Zemljine ose najvise nagnut prema Suncu, koje se nalazi
direktno iznad sazvezdja Rak. Solarna opservatorija ESA/NASA SOHO je pružila alternativni
pogled. Gledajuci u Sunce od 1995. godine, proučavajući njegovu unutrašnjost, prateći
njegovu površinu, oluju u atmosferi i kako se "Sunčev vetar" viori kroz Solarni sistem.
.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
22

26. juni 2017.
BETELGEZ VIĐEN ALMINIM OČIMA
Objašnjenje slike: Ovaj narandžasti disk je bliska zvezda Betelgez, snimljena sa Atacama
Large Millimeter/submillimeter Array-em (ALMA). To je prva slika površine neke zvezde koju
je napravila ALMA i to je slika Betelgeza sa najboljom rezolucijom uopšte do sada.
Betelgez je jedna od najvećih zvezda za koje znamo - sa prečnikom koji odgovara 1.400
prečnika našeg Sunca u oblasti milimetarskih talasa. Nalazi se na udaljenosti od oko 600
svetlosnih godina u sazvežđu Orion. Crveni nadgigant ima veoma snažan sjaj i brzo troši svoje
gorivo, što znači da će život ove zvezde da
bude kratak. Starost Betelgeza iznosi oko
osam miliona godina i već sada se nalazi
pred eksplozijom kao supernova. Ovaj
događaj će moći da se vidi sa Zemlje golim
okom, čak i po danu.
Betelgez je već istražen u mnogim
oblastima talasnih dužina, posebno u
vidljivoj svetlosti, infracrvenom svetlu, kao
i ultravioletnom svetlu. Sa Very Large
teleskopom je otkriven ogroman gasoviti
omotač, skoro toliko veliki, kao naš Sunčev
sistem. Osim toga je otkriveno jedno
gigantsko udubljenje na površini
Betelgeza. To sve nam pomaže da razumemo kako zvezda gubi nezamislivo ogromne količine
gasa i prašine. (eso0927, eso1121). Na ovoj slici ALMA istražuje vreli gas Betelgezove donje
hromosfere u submilimetarskom području, u kome možemo da prepoznamo lokalne razlike
u temperaturi u obliku asimetrije. Naučno gledano, ALMA može da nam pomogne da
razumemo spoljne atmosfere ove vrele, svetle zvezde.
Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1726a/
Kredit i autorska prava: ESO
23

26. juni 2017.
KAKVO JE TO IME?
Objačnjenje slike: Nemaju sve galaksije opremljene jednostavne ili nadahnute nadimke.
Predmet ovog snimka sa NASA/ESA-Hablovim teleskopom nije imao sreću kada ge je otkrio
Newton XMM-rentgenski teleskop. Njene nebeske koordinate čine ostatak neuglednog
imena iza slova "J": 2XMM J143450.5+033843. Ona se nalazi skoro 400 miliona svetlosnih
godina udaljena od Zemlje. To je Sajfertova galaksija u kojoj dominira aktivno galaktičko
jezgro u kome je supermasivna crna rupa koja emituje ogromne količine zračenja, izlivajući
energetske rentgenske zrake u svemir. Drugi objekat iza ove galaksije je na isti način dobio
ime, to je svetla galaksija 2XMM J143448.3+033749.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
24

26. juni 2017.
ARP 299: GALAKTIČKI GULAŠ
Šta bi se dogodilo, kada bi se dve galaksije spojile u toku miliona godina? Nova gotografija sa
podacima NASA-rentgenske opservatorije Chandra pokazuje kosmički rezultat. Arp 299 je
sistem, koji je od Zemlje udaljen oko 140 miliona svetlosnih godina. Sadrži dve galaksije, koje
se međusobno spajaju i obrazuju mešavinu zvezda od svake galaksije.
Ova stelarna mešavina nije jedini sastojak. Novi podaci Chandra teleskopa otkrivaju 25
svetlih rentenskih izvora, koje
astronomi identifikuju kao ultrašnje
rentgenske izvore (ultra-luminous X-
ray sources, ULXs).
Takvo jedno "gnezdo" masivnih
rentgenskih dvojnih zvezda je veoma
retko, ali Arp 299 je jedna od
najeficijentnijih galaksija u kojoj se
rađaju zvezde u bliskom univerzumu.
To se događa zbog spajanja dve
galaksije, koje izazivaju talase rađanja
zvezda. Nastanak masivnih
rentgenskih dvojnih zvezda je
prirodan proces, jer se neke mlade,
masivne zvezde, koje su rođene u
paru, dalje razvijaju u ove sisteme.
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
25

9. DEO
COATS OPSERVATORIJA U ŠKOTSKOJ
Prilikom otvaranja 1883. godine, Coats-observatory je bila prva narodna opservatorija u
Škotskoj. Tokom decenija, na njoj su instalirani razni teleskopi. Od 1920. godine se nalazila u
finansijskim problemima, koji su se povećali tokom drugog svetskog rata. Grad Paisley je
preuzeo opservatoriju i pripojio je obližnjem Paisley muzeju. 1970 godine je renovirana
iznutra, a 1995. godine je dobila novu kupolu. Danas je Coats opservatorija jedna od četri
narodne opservatorije u Škotskoj.
26

Kao odgovor na mnogostruke upite i želje čitaoca biltena, na ovom mestu je etablirana
stalna rubrika sa pitanjima i odgovorima za naše mlade čitaoce koji se interesuju za
astronomiju. Vaša pitanja i komentare možete da šaljete na mejl redakcije.
09.
ZAŠTO SE PLANIRAJU MISIJE NA MARS A NE NA VENERU
IAKO NAM JE ONA MNOGO BLIŽA?
Tačno je da nam je Venera bliža, rastojanje je samo 38 miliona kilometara u odnosu na
Mars, koji se nalazi na rastojanju od 55 miliona kilometara, znači, Venera nam je za trećinu
bliža od Marsa. Prva planeta na koju se spustila sonda sa Zemlje je bila Venera, ne Mars.
Problem kod spuštanja na Veneru je bio da su sonde posle spuštanja funkcionisale još samo
oko dva sata, posle toga su bile uništene. Uzrok tome su kiša sumporne kiseline i
temperatura od preko 400°C. Venera ima veoma gustu atmosferu i na njoj vlada ekstremno
visok pritisak koji je 90 puta veći, nego pritisak na Zemlji. Nasuprot tome, Mars ima samo
tanku atmosferu i u proseku na njemu vladaju temperature od oko -50°C. Ove činjenice
dovode do toga, da je jednostavnijim da se sonde spuste na Mars, nego na Veneru.
27

ALEKSANDAR RACIN
NGC 2174
NGC 2174 je HII emisiona maglina u sazvežđu Oriona, povezana sa otvorenim skupom NGC
2175. Od nas je udaljena oko 6.400 svetlosnih godina. Ova maglina se verovatno formirala
kroz hijerarhijski kolaps. Veličina magline iznosi oko 40 uglovnih minuta, a prečnik je 75
svetlosnih godina. Maglina nosi ime Majmunska glava.
LITERATURA: Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
28

MOJCA NOVAK
ZVEZDA ALMAK (GAMA ANDROMEDAE)
Almak treća je zvezda po sjaju u sazvežđu Andromeda. Arapski naziv Almak ili Alamah znači
pustinjski ris. Primarna zvijezda Gama 1 se ubraja u narandžaste džinove K klase. Njen
pratioc, plavi džin ima u svojoj orbiti 2 zvezde sa prividnom magnitudom od 5 i 6.
Spektrografijom je utvrđeno da se radi o belim patuljcima.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
29

STEFAN TODOROVIĆ
SINOPA (JUPITEROV SATELIT)
Sinopa (lat. Sinope) je najudaljeniji poznati, Jupiterov satelit. Ananka, Karma, Pasifaja i
Sinopa su možda ostaci jednog asteroida koga je privukla Jupiterova gravitacija, nakon čega
se raspao. Prečnik ovog satelita je 36 km a udaljenost od Jupitera je 23.700.000 km.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi izmedju Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu
.
30

DR. STJEPAN JANKOVIĆ
GDE JE HLADNIJE, NA SEVERNOM ILI NA JUŽNOM POLU?
Za oba pola na Zemlji važi da Sunčevi zraci na njih padaju u plitkom uglu, pa zato samo slabo
greju polove. U tom slučaju bi oba pola morala da budu ledeno hladna, ali to nije tako. Na
severnom polu vladaju temperature od -15°C do -20°C u sredini godine. Na Južnom polu
vladaju temperature od -35°C do -40°C. Razlog tome je različita visina i klimatska okolina.
Severni pol se nalazi na nadmorskoj visini u ledom pokrivenom Arktickom okeanu, dok se
južni pol nalasi na visini od 3.000 metara na ledenom oklopu iznat Antakrtičkog kontinenta.
Ova visina doprinosi da na južnom polu vladaju najekstremnije temperature na našoj planeti.
Rekord hladnoće se nalazi kod -89,2°C stepena. Ovu temperaturu su izmerili naučnici na
Sovjetskoj istrazivackoj stanici Vostok, koja se nalazi 1.287 kilometara udaljena od
geografskog južnog pola.
Osim toga se glečeri nalaze na čvrstom tlu Antarktika, dok na severnom polu, led pliva u
vodi. Arktički okean tako deluje kao gigantski grejač severnog pola. Osim toga, ovde vladaju
blage mase vazduha iz južnih oblasti. U leto temperature dostižu čak vrednosti iznad nule.
Ledeni pokrivač na severnom polu zato ima veličinu od samo tri metra. Na južnom polu je
ledeni pokrivač kilometrima debeo. Blage mase vazduha skoro nikada ne dopiru do južnog
pola.
Severni pol
Južni pol
O AUTORU: Geofizičar
Department of Earth Sciences - University of Oregon
Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture.
31

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki dogadjaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
32

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Nesreća Sojuza-1, Vladimir Komarov
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: ROSKOSMOS
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
ESO European Southern Observatory
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje saradjuju sa AAO biltenom,
poseduju dozvolu za prevodjenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz
tekst. Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan,
pismena dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
33

34

35