AAO-28

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 28 / 2017

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- BAKTERIJE SA MESECA 4
- GRAVITACIONI TALASI KAO INDIKATORI DODATNIH DIMENZIJA 7
- MOBILNI ATOMSKI REAKTORI ZA MARS 8
- PRIPREMA ZA VELIKO SPREMANJE VAŠARA U ORBITI 10
- BEPI COLOMBO ISKORO KREĆE PREMA MERKURU 12
STALNE RUBRIKE 14
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 14
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 21
- ESA - SLIKA NEDELJE 22
- ESO - SLIKA NEDELJE 23
- HABLOVA SLIKA NEDELJE 24
- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 25
- SVE OPSERVATORIJE SVETA 26
- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 27
- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 28
- ZANIMLJIVOSTI 29
TEKSTOVI SARADNIKA 30
- DIFUZNA MAGLINA Sh-155 30
- ZVEZDA KW SAGITARII 31
- HI‘IAKA - HAUMEIN SATELIT 32
- ZAŠTO NE TREBA ZASADITI DRVEĆE U SAHARI? 33
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 33
IMPRESUM 34
BILTEN SARADJUJE SA ORGANIZACIJAMA 35
2

ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN
Dragi čitaoci,
srdačno se zahvaljujem svima koji su informacijama i aktivnom saradnjom pomogli
ostvarenju ovog broja. Od skoro je moguće listanje biltena online. Na taj način, bilten
može brže da se prelista, nego da se izvrši prvo download, pa onda otvaranje biltena.
Naravno da je pdf-download i dalje dostupan. Adresu web-strane za listanje možete da
pronađete u impresumu. U ovom broju se zahvaljujem agencijama NASA I ESA na poslatim
tekstovima, kao i na pristupu pisanom materijalu i fotografijama. Astronomski Bilten
Online može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca, što me posebno raduje.
Zahvaljujem se svim čitaocima na pozitivnom mišljenju i lepim kritikama.
Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija.
Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takodje se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
09. juli 2017.
3

BAKTERIJE SA MESECA
Kada su se prvi astronauti vratili sa Meseca, postojala je bojazan, da će mozda da donesu
bakterije na Zemlju, koje bi se proširile i izazvale bolesti protiv kojih ljudi nemaju
odbrambene mogućnosti, kao što se to desilo sa stanovnicima srednje i južne Amerike, kada
su Španski osvajaci doneli bolesti sa sobom. Zbog toga su astronauti odmah posle povratka
stavljeni u karanten, gde su morali da provedu nekoliko nedelja, dok se sa sigurnošću nije
ustanovilo da nisu bili kontaminirani. Međutim, postoji jedna druga priča i ona počinje dve
godine pre nego sto se Apolo 11 spustio na Mesec.
ASTRONAUTI APOLA 11 U KARANTENU
Sve je počelo 1967. godine, kada se robotska sonda
„Surveyor 3“ spustila na Mesec. Na brodu sonde je
bila i jedna kamera, koja je slala fotografije na
Zemlju, kao pripremu za spuštanje prvih astronauta
na Mesec. Kamera je na Mesecu ostala skoro tri
godine, dok je astronauti Apola 12 nisu poneli i vratili
na Zemlju. Ono što je tada otkriveno, do danas nije u
potpunosti razjašnjeno.
4

Kada su posle povratka Apola 12, naučnici na Zemlji istražili kameru, ostali su zabezeknuti
time što su videli, naime u kameri su se nalazili mikrobi! Radi se o streptokokama
(Streptococcus mitis).
Odmah je pokrenuta istraga da bi se utvrdilo, da li su 1967. godine bili održani sterilni
standardi. Pregedan je filmski materijal na kome se vidi kako je kamera spakovana za let na
Mesec. Ispitano je da li možda ovi mikrobi potiču sa Zemlje, ali se činilo nemogućim da su tri
godine preživele na Mesecu, pod ekstremnim temperaturama i pod uticajem još
ekstremnijeg zračenja. Ako je to tačno, između 50 i 100 mikroba su preživeli lansiranje na
Mesec, uticaj Sunčevog zracenja, koje je na Mesecu ekstremno jako, jer ne postoji
atmosfera, zatim su bile izložene temperaturama do -253 stepena Celzijusa i tokom tri
godine nisu imale nikakvu hranu, vodu ili neki drugi izvor energije.
Kontrola tadašnjeg zdravstvenog stanja tehničara je pokazala da je jedan prilikom
pripremanja kamere za „Suveyor 3“, imao kjavicu. Ali, to ne može da se utvrdi sa sigurnošću.
Moguće je i da bakterije potiču sa Meseca ili da je kamera kontaminirana posle sletanja na
Zemlju.
5

„Odbor za planetarnu sigurnost“ komiteta za svemirska istraživanja (COSPAR) je pregledao
istorijski filmski materijal pripreme starta „Suveyora 3“. Uprkos mišljenju da su tada održani
visoki sterilni standardi snimci su pokazali, da su naučnici u laboratoriji imali otvorenu
zaštitu na kosi i maske preko usta i nosa. Uprkos tome, veliki delovi lica nisu bili pokriveni,
kao i podlaktice ruku, iako su nosili rukavice. Smatra se da je kamera na taj način „zaražena“,
poslata na Mesec, gde su mikrobi tri godine preživeli i da su onda vraćeni na Zemlju.
Rezultati ove analize snimaka su objavljeni pod naslovom: "A Microbe on the Moon?
Surveyor III and Lessons Learned for Future Sample Return Missions". U studiji piše da je
kontaminacija sa mikrobima za vreme pripremanje kamere za start veoma moguća i da
mikrobi najverovatnije potiču sa Zemlje.
Studija može da se pogleda studiju, NASA je ljubazno dozvolila pristup:
https://drive.google.com/open?id=0B--EUzUnAPuwVGgzVVlVazRYZ00
Danas sterilni standardi nalaze daleko iznad onih iz 1969. godine i naučnici obraćaju posebnu
pažnju na to kada pripremaju sonde za istraživanje drugih nebeskih tela, jer ako bi pronašli
neke mikrobe, moraju da budu sigurni da to nisu slepi putnici sa Zemlje, nego da zaista
potiču sa tog nebeskog tela.
NASA
KAMERA SA SURVEYORA 3
6

GRAVITACIONI TALASI KAO INDIKATORI DODATNIH DIMENZIJA
Naučnici na Maks Plank institutu za gravitacionu fiziku su otkrili, da bi sakrivene dimenzije,
kako to predviđa teorija stringova, mogu da utiču na gravitacione talase. Istražuje se da li
uticaji dodatnih dimenzija na prostor-vremenske talase, mogu eksperimentalno da se
dokažu. Prvo gravitaciono merenje crnih rupa koje se spajaju, je izvršio LIGO u septembru
2015. godine. To je otvorilo sasvim nov pogled na univerzum. Međutim, moguće je da fizičari
sa ovom novom metodom merenja, mogu osim da posmatraju crne rupe i ostale egzotične
astrofizikalne objekte i da razumeju samu gravitaciju. U poređenju sa drugim osnovnim
silama, kao što je na primer, elektromagnetizam, gravitacija je ekstremno slaba. Razlog ovoj
slabosti bi mogao da bude, da gravitacija ima međusobno dejstvo sa više nego tri prostorne
dimenzije i jednom vremenskom dimenzijom, koji
su deo našeg svakodnevnog iskustva.
Dodatne dimenzije (takozvane ekstra-dimenzije),
koje na osnovu njihove malenkosti ostaju
sakrivene, su neodvojivi deo teorije stringova
(kandidat za teoriju kvantne gravitacije). Fizičari
traže ovakvu teoriju, koja bi objedinila kvantnu mehaniku i opštu teoriju relativiteta, da bi
razumeli šta se događa, kada veoma velike mase postoje na veoma malim rastojanjima. To
se odnosi na događaje u unutrašnjosti jedne crne rupe ili prilikom Velikog praska. Pokušaji
fizičara da pronađu druge dimenzije na Large Hadron Collideru u CERNU do sada nisu doneli
uspeh, ali gravitacioni detektori bi mogli da pruže eksperimentalne nagoveštaje.
Naučnici su otkrili da bi dodatne dimenzije trebale da imaju dva različita efekta na
gravitacione talase: one bi promenile "standardne gravitacione talase" i izazvale bi dodatne
talase na visokim frekvencama iznad 1.000 Hz. Međutim, posmatranja ovih frekvenca su
malo verovatna, jer detektori na tlu nemaju dovoljnu osetljivost za visoke frekvence. Ali bi
zato uticaj dodatnih dimenzija na "standardne gravitacione talase" doveo do lakšeg
prepoznavanja, zato što bi došlo do zbijanja i širenja prostorvremena i to je moguće
posmatrati sa LIGO-detektorima. Tako je sledeće posmatranje Virgo-Detektora zajedno sa
LIGO-detektorom planirano za kraj 2018./početak 2019. godine.
MAX-PLANCK-INSTITUT FÜR GRAVITATIONSPHYSIK
7

MOBILNI ATOMSKI REAKTORI ZA MESEC II MARS
U mnogim zemljama zapadne Evrope je atomski reaktor zastareo model dobijanja energije.
Međutim, u svemiru bi na ovaj način mogla da se iskoristi atomska energija. Na tome rade
NASA inžinjeri. Od septembra ovde godine, oni će u pustinji Nevade da testiraju mini atomski
reaktor, koji bi kasnije bio lansiran u svemir. Cilj je da se na ovaj način postigne snabdevanje
energijom na bazama na Mesecu i Marsu.
Zadnje tri godine tehnološko odeljenje NASE razvija projekat sa oznakom "Kilopower" i gradi
se reaktor dužine tri metra i težine 1,5 tona. U njemu će neutronski zrak da bude uperen u
cilindar od legure urana i molibdena i tako će da razbije atomska jezgra urana-235, koji se
nalaze u njemu. Na ovaj način može da se dobije energija od jednog do deset kilovata. To je
doduše samo delić energije koju stvara moderni atomski reaktor - oko milion kilovata, ali
ovaj mini reaktor bi bio dovoljan za energiju koja je potrebna bazi na Marsu. Kako su
tehničari izračunali, ovoj bazi bi bilo potrebno oko 40 kilovata. Prema proračunima, reaktori
bi trebali da daju energiju najmanje deset godina.
8

Već duže vremena NASA koristi atomsku energiju za istraživanje svemira, ali do sada je
koristila samo radionuklid baterije. One su daleko pouzdanije od solarnih ćelija i sastoje se
od grudve plutonijuma-238. U unutrašnjosti baterije, atomska jezgra se stalno raspadaju, što
proizvodi toplotu. Na ovaj način se rover Kjurioziti na Marsu snabdeva sa nekoliko stotina
vati. To odgovara energetskim potrebama jednog usisivača.
Za velike svemirske misije, ovo nije dovoljno, zbog čega su inžinjeri razvili mini atomski
reaktor. Projekat košta ukupno 15 miliona dolara. Još uvek nije sigurno da će testovi da budu
pozitivni, jer su u proslošti već vise puta obavljeni testovi sa svemirskim atomskim
reaktorima. Sovjetski Savez je u svemir poslao desetine nedovoljno osiguranih atomskih
reaktora, kao i NASA. Na primer, 1965. godine je startovan 500-vatni reaktor SNAP-10A u
Zemljinu orbitu. Posle 43 dana je elektronika otkazala. Do danas ovaj nuklearni satelit kruži u
orbiti i u daljoj budućnosti ce da padne na Zemlju.
NASA
Vise o projektu SNAP, može da se
pročita ovde:
http://etec.energy.gov/Operations/Maj
or_Operations/SNAP_Overview.html
9

PRIPREMA ZA VELIKO SPREMANJE VAŠARA U ORBITI
Stotine hiljada otpadnih delova kruže velikom brzinom oko Zemlje. Taj otpad predstavlja
veliku opasnost za satelite i Internacionalnu Svemirsku Stanicu, koji bi prilikom sudara mogli
da budu teško oštećeni. Američki naučnici planiraju da sakupe više od 20.000 objekata
prečnika od najmanje 10 santimetara, uz pomoć hvatalica na principu nogu tropskog
guštera.
tehnika.
Test je obavljen u
bestežinskom stanju
na ISS stanici i
protekao je uspesno.
Do sada su
predlagane mnoge
tehnike sa
harpunima ili
mrežama, koje
nisu toliko
eficijentne, kao
novooprobana
Mnogi otpadni delovi su preveliki za
konvencionalne mehaničke hvatalice,
pre svega u komplikovanim uslovima
u svemiru, gde vakuum, zračenje i
bestežinsko stanje otežavaju rad. Uz
pomoć tankih, silikonskih folija, koje
su struktuirane prema primeru nogu
tropskog gustera, čak i u ovoj
ekstremnoj okolini u svemiru, glatke
površine mogu da budu uhvaćene,
bez da ponovo iskliznu. Za to su odgovorne slabe van-der-Valove sile, koje nastaju između
silikonske folije i površine otpada.
10

Folije drže kako na tvrdim predmetima, tako i na fleksibilnim predmetima. One se nalaze na
ručnoj komponenti. Prilikom testa su tako uhvaćeni objekti do veličine jednog metra u obliku
kocke, cilindra i kugle, i mogli su kontrolisano da se pomeraju. Kada se zatim promeni ugao
iznad mehanizma folije i površine objekta, suva veza se bez problema razdvaja. Takođe su i
pokušaji na ISS stanici sa objektima težine od 370 kilograma, izvršeni uspešno. Ova hvatalica
je već montirana na nekoliko robotskih ruku. Kao sledeće se planiraju instalacije dodatnih
senzora, kako bi se adhezione sile bolje kontrolisale. Posle toga slede prvi pokušaji u svemiru,
izvan ISS stanice.
ESO
11

BEPI COLOMBO USKORO KREĆE PREMA MERKURU
Letelica je 6,40 metara visoka i 4 tone teška. Ove nedelje je prvi put predstavljena javnosti u
Nordvijku pored Den Haga. To je do sada najteži i najambiciozniji projekat Evropske
Svemirske Agencije ESA i partnerske Japanske Svemirske Agencije JAXA. Sonda će biti
testirana u Holandiji, a u oktobru 2018. godine treba da startuje iz Kurua u Francuskoj
Gvajani sa raketom Arijana. Put do Merkura će da traje sedam godina. Do sada se veoma
malo zna o ovoj misiji.
Istraživanje Merkura je prilično teško, jer temperature fluktuiraju izmedju -180°C i +430°C.
To je poseban izazov za temperaturnu zaštitu sonde i za njene instrumente. Konzorcijum od
83 firmi iz 16 zemalja, već 10 godina radi na visokotehnološkim instrumentima. Do sada su
samo dve NASA misije stigle do Merkura. Sedamdesetih godina prošlog veka je Mariner 10
leteo do planete, a posle njega je svemirska sonda Mesendžer kružila oko Merkura do 2015.
godine. Snimci ove sonde su iznenadili naučnike, jer su dobijena saznanja opovrgnula
dostadašnje teorije. Zbog toga, Bepi Colombo treba da pronađe odgovore na neka od
pitanja, kao što su: Zašto Merkur ima magnetno polje slično Zemlji? Da li na Merkuru postoji
voda? Šta se događa u dubokim kraterima? Od čega se sastoje minerali na Merkuru? Šta se
događa u unutrašnjosti planete?
12

Bepi Colombo se sastoji od dva orbitera, Evropskog i Japanskog. Evropski treba da istraži
površinu i unutrašnju strukturu planete, dok Japanski treba da istraži magnetno polje. Na
svom putu do Merkura, Bepi Colombo će da iskoristi gravitaciju Zemlje i Venere, kako bi brze
došao do Merkura. Tamo će da stigne 2021. godine i da šest puta obiđe oko njega, a zatim će
2025. godine da uđe u orbitu oko Merkura. Tada će da se oba orbitera odvoje. Do sada je
bilo puno odlaganja i tehničkih problema. Start rakete je morao nekoliko puta da bude
odložen, ali sada je Bepi Colombo spreman za svoj dalek put.
JAXA
13

www.apod.rs
03. juli 2017.
LETNJI TROUGAO IZNAD KINESKOG ZIDA
Objašnjenje slike: Da li ste nekada videli Letnji trougao? Svetle zvezde Vega, Deneb i Altair
obrazuju trougao koji se ujutru vidi na severnom prolećnom nebu, a uveče se vidi na
severnom jesenjem nebu. U toku letnjih meseci se trougao vidi u ponoć, skoro u zenitu. Na
ovoj slici se vidi asterizam Letnjeg trougla zajedno sa lukom centralne trake našeg Mlečnog
puta, fotografisan u proleće iznad Kineskog zida. Ova građevina se ubraja u svetsku kulturnu
zaostavštinu, a deo na slici je sagrađen u 6. veku na planini Jan. Na vrhu se nalazi kula sa koje
se u toku jasne letnje noći, vide svetla Pekinga.
Kredit za sliku i autorska prava:
Steed Yu & NightChina.net
14

www.apod.rs
04. juli 2017.
NEBESKI VATROMET: U ZVEZDANOM JATU WESTERLUND 2
Objašnjenje snimka: Šta bi bilo, kada biste mogli da letite direktno u zvezdano jato gde
nastaju zvezde? Video-vizualizacija daje odgovor na to pitanje. Nastala je od 3-D
kompjuterskih modela u vidljivom i infracrvenom svetlu. Westerlund 2 ima veličinu od oko
10 svetlosnih godina i od nas je udaljen oko 20.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Karina. Na
početku animacije, velika maglina Gum 29 ispunjava scenu, u sredini se nalazi mlado jato
svetlih zvezda. Za vreme približavanja jatu, zvezde lete pored. Zatim se imaginarni svemirski
brod okreće i nastavlja se let iznad nekoliko svetlosnih godina dugačkih stubova
interstelarnog gasa i prašine. Snažni vetrovi i zračenje masivnih mladih zvezda razaraju sve,
osim najgušćih, bliskih grudvi prašine. U njihovoj senci se nalaze stubovi od kojih mnogi
pokazuju prema centru jata. Let se završava na gornjoj granici zvezdanog jata, gde mogu da
se vide stotine najmasovnijih zvezda za koje znamo.
Kredit za snimak i autorska prava:
NASA, ESA, Hubble, J. Anderson et al. (STScI);
Zahvaljujemo se: The Hubble Heritage Team (STScI/AURA), A. Nota (ESA/STScI),
the Westerlund 2 Science Team, and the ESO
15

www.apod.rs
05. juli 2017.
IZLAZAK SUNCA U AFELU
Objašnjenje slike: 3. jula je planeta Zemlja dostigla afel, najudaljeniju tačku eliptične putanje
oko Sunca. Svake godine je tog dana, Zemlja najudaljenija od Sunca. U Australiji je u to
vreme zima. Na slici je kompozitna slika Brizbejna. Godišnja doba na našoj planeti ne stoje u
vezi sa time koliko je Zemlja bližu Suncu, nego su u vezi sa nagnućem Zemljine ose u odnosu
na ekliptiku. Ugao nagnuća iznosi 23,4 stepena, prema vertikalnoj osi ravni. Zbog toga se
najudaljenija tačka događa u leto, kada je severni pol planete okrenut prema Suncu i na
severnoj Zemljinoj polulopti su topli letnji dani.
Kredit za sliku i autorska prava:
Stephen Mudge
16

www.apod.rs
06. juli 2017.
ATLAS, DAFNE II PAN
Objašnjenje slika: Atlas, Dafne i Pan su Saturnovi mali, unutrašnji meseci. Na ovoj montaži se
slike svemirske sonde Kasini, koja još uvek kruži oko Saturna, nalaze u istim razmerama.
Dafne je otkrivena na Kasinijevim slikama iz 2005. godine, Atlas i Pan su prvi put vidjeni na
slikama svemirskih sondi Vojadžer 1 i Vojadžer 2. Atlas ima oblik letećeg tanjira i kruži u
blizini spoljašnje ivice Saturnovog svetlog A-prstena. Dafne kruži u uskoj Keeler-praznini, a
Pan se nalazi u velikoj Enkeovoj praznini A-prstena. Čudne ekvatorijalne izbočine malih
meseca bi mogle da su nastale tokom vremena taloženjem materijala. Čak i sićušna Dafne
izaziva talase u materijalu prstena, dok se kreće duz ivice Keeler praznine.
Kredit za sliku i autorska prava:
Cassini Imaging Team, SSI, JPL, ESA, NASA
17

www.apod.rs
07. juli 2017.
POGLED PREMA M106
Objašnjenje slike: Velika, svetla, lepa spirala Mesije 106 dominira na ovom kosmičkom
pogledu. Dva stepena široko teleskopsko vidno polje gleda prema sazvežđu Lovački psi
(Canes Venatici) u blizini ručke Velikih kola. M106 je poznata i kao NGC 4258, ima veličinu od
oko 80.000 svetlosnih godina i od nas je udaljena 23,5 miliona svetlosnih godina. Ova
galaksija je najveći član Canes II-grupe galaksija. Udaljenost od M106 je za jednu daleku
galaksiju dobro poznata, delimično i zato, jer može da se odredi merenjem upadljive maseremisije
(microwave-laser-emission). Ova emisija je veoma retka i nastaje putem vodenih
molekula u molekuralnim oblacima, koji obuhvataju aktivno galaktičko jezgro. Još jedna
markantna spiralna galaksije na sceni je skoro tačno sa strane vidljiva NGC 4217, desno ispod
M106. Udaljenost od NGC 4217 je mnogo manje dobro poznata, ona se procenjuje na oko 60
miliona svetlosnih godina.
Kredit za sliku i autorska prava:
Peter Feltoti
18

www.apod.rs
08. juli 2017.
SAKRIVENA GALAKSIJA IC 342
Objašnjenje slike: Slično mnostvu velikih, svetlih spiralnih galaksija u našem susedstvu, IC
342 je udaljena samo 10 miliona svetlosnih godina u severnom sazvežđu Kamelopardalis
(Zirafa). Svemirsko ostrvo, IC 342 inače bi bila istaknuta galaksija na našem noćnom nebu, ali
je skrivena od jasnog pogleda oblacima zvezda, gasa i prašine duž ravni nase galaksije
Mlečnog puta. Iako je svetlost IC 342 zatamnjena kosmickim oblacima, ova oštra teleskopska
slika pokazuje mračnu prašinu galaksije, plave zvezde i sjajne roza oblasti gde se formiraju
zvezde duž spiralnih krajeva koji se viore daleko od jezgra galaksije. IC 342 je možda prošla
nedavnu eksploziju formiranja zvezda i dovoljno je blizu da je gravitaciono uticala na
evoluciju lokalne grupe galaksija i Mlečnog puta.
Kredit za sliku i autorska prava:
T. Rector (U. Alaska Anchorage), H. Schweiker, WIYN, NOAO, AURA, NSF
19

www.apod.rs
09. juni 2017.
ZEMLJA NOĆU
Objašnjenje slike: Da li možete da pronađete vašu omiljenu državu ili vaš omiljen grad? Na
ovoj slici je moguće da se vidi noćni pejsaž celog sveta. Svetla pokazuju gusto naseljene
oblasti na površini Zemlje, među njima Evropske obale, kao i obale Amerike i Japana. Mnogi
veliki gradovi se nalaze na rekama ili morima. Posebno tamni prostori se nalaze u Južnoj
Americi, Africi, Aziji, Australiji. Ova kompozitna slika je nastala od fotografija koje je satelit
Suomi-NPP snimao od aprila do oktobra 2012. godine na polarnoj orbiti, oko 824 kilometara
iznad Zemljine površine sa Visible Infrared Imaging Radiometer Suite (VIIRS) za vreme vedrih
noći.
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, NOAA NGDC, Suomi-NPP, Earth Observatory,
Podaci i obrada: Chris Elvidge i Robert Simmon
20

27. nedelja 2017.
VELIKA PROTUBERANCA
Objašnjenje slike: Na ivici Sunca pružao se sjajan pogled na Solarnu plazmu koja je
eksplodirala i tekla ceo dan. Naelektrisane čestice plazme su pokretane snažnim magnetnim
silama. Kada se posmatra na ovoj talasnoj dužini ekstremne ultravioletne svetlosti, može da
se prati kretanje čestica. Takvi događaji su prilično česti, ali mnogo je lakše videti ih kada su
blizu ivice Sunca. Da bi se shvatila veličina, istaknuti luk je porastao nekoliko puta veći od
Zemlje.
Video snimak može da se vidi ovde:
https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Streaming304_June_big.mp4
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
21

03. juli 2017.
SATURN II PRSTENOVI
Objašnjenje slike: Internacionalna letelica Kasini je završila polovinu od 22 proleta između
Saturna i njegovih prstenova pre zaključenja svoje misije 15. septembra. Kasini istražuje
Saturnov sistem već 13 godina, a od 22. aprila je napravio seriju 'grand finale' orbita,
uzimajući kurs prema prethodno neistraženoj teritoriji.
ove misije.
Prikazana slika je snimljena 7.
juna, na početku osme orbite.
To je sirova širokougaona slika
koja prikazuje planetu,
prstenove i projekciju
Saturnove senke na unutrašnje
prstenove. Svaka od 22
eliptične orbite traje oko šest i
po dana, pri tome pređe 2.400
km sa brzinom od 121. 000-
126. 000 km/h. Posle zadnje
orbite, svemirska letilica će
krenuti ka Titanu, gde ce
iskoristiti njeogv zamah
gravitacije, kako bi
kontrolisano zaronila u
atmosferu planete za završetak
Misija Kasini-Huigens je kooperativni projekat NASA, ESA i ASI, Italijanske svemirske agencije.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
22

03. juli 2017.
OČII ATAKAME
Objašnjenje slike: Ova slika je nastala na severnom vrhu Salar de Atacama – najveće slane
pustinje u Čileu. Ona se nalazi u blizini San Pedro de Atacama, grada na severu Čilea, koji je
veoma omiljen kako među Čileancima, tako i medju internacionalnim posetiocima. Slana
pustinja se nalazi između dva slatkovodna jezera, koji su veoma blizu jedan drugoga: Ona
nose nazv - Ojos del Salar, što
znači "Oči slanog tiganja".
Danju turisti posećuju ovo mesto,
kada se na svojim izletima od San
Pedra de Atacama ovde zaustave.
Slika pokazuje jedan od dva
jezera u sredini suvog pejsaža u
sumrak, kada ponovo zavlada mir
na ovom mestu. U vodenom oku
se ogleda nebo za vreme
promene od dana prema noći.
Dok oblaci na desnom horizontu svetle u narandžastom svetlu zalazećeg Sunca, nebo na
levoj strani pokazuje već prve zvezde.
Ovo mesto se nalazi nedaleko od Čajantor platoa, koji leži 5.000 metara iznad nadmorske
visine. Tu se nalazi Atacama Large Millimeter/Submillimeter Array (ALMA) – opservatorija sa
nesvakidasnjim dizajnom, koji se sastoji od 66 preciznih antena. Pustinja Atakama je
perfektno mesto za opservatoriju ALMA, jer niska vlažnost vazduha i velika visina, čine
idealne uslove za astronomska posmatranja.
Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1726a/
Kredit i autorska prava: ESO
23

03. juli 2017.
HABLOVA SAKRIVENA GALAKSIJA
Objašnjenje slike: IC 342 je izazovna kosmička meta. Iako je svetla, galaksija se nalazi blizu
ekvatora galaktičkog diska Mlečnog puta, gde je nebo gusto posejano sjajnim kosmičkim
gasom, svetlim zvezdama i tamnom, mracnom prašinom. Da bi astronomi mogli da vide
složenu spiralnu strukturu IC 342, oni moraju da gledaju kroz veliku količinu materijala u
našoj sopstvenoj galaksiji. Kao rezultat, IC 342 je relativno teško videti i slikati, što joj je
donelo intrigantni nadimak: "Skrivena galaksija".
U astronomskom smislu, galaksija se nalazi vrlo blizu Mlečnom putu. Ova spiralna spiralna
galaksija bi bila među najsjajnijim objektima na nebu, kada se ne bi nalazila opkoljena
tamnom prasinom. Galaksija je
veoma aktivna, što pokazuje niz boja
prikazanih na ovom NASA/ESA
snimku Hablovog svemirskog
teleskopa, koji prikazuje centralni
deo galaksije. Može da se vidi divna
mešavina vrućih, plavih oblasti koje
formiraju zvezde, crvene, hladnije
oblasti gasa i tamne trake neprozirne
prašine, koji se svi vrte oko jakog
jezgra. Godine 2003. astronomi su
potvrdili da ovo jezgro predstavlja
posebnu vrstu centralne oblasti,
poznate kao HII jezgro - naziv koji
ukazuje na prisustvo jonizovanog
vodonika - što verovatno utice na
radjanje mnogih vrelih, novih zvezda.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
24

3C353
Mlaznice koje generišu supermasivne crne rupe u središtima galaksija mogu da pošalju velike
količine energije na ogromne udaljenosti. 3C353 je širok, dvostruko ispupčen izvor, gdje je
galaksija sićušna tačka u sredini, a džinovski izbačaji zračenja (džetovi)mogu da se vide u
rentgenskim zracima iz Chandre (ljubičasti) i radio podacima veoma velikog raspona
(narandžasta boja).
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
25

10. DEO
ARČETRI OPSERVATORIJA U ITALIJI
Opservatorija se nalazi na spoljašnjoj teritoriji Firence u Italiji. Astronomska teorija i
praktična posmatranja su deo funkcija ove opservatorije. Takođe Arčetri učestvuje na
projektima - Multiple/Magnum Mirror Telescope, 6,5-m-teleskop, LBT, 2x 8,4-m-teleskop,
Telescopio Nazionale Galileo, 3,5-m-teleskop, adaptivni sekundarno ogledalo za jedan od
teleskopa VLT Gornergrat Infrared Telescope, 1,5 m (TIRGO).
26

Kao odgovor na mnogostruke upite i želje čitaoca biltena, na ovom mestu je etablirana
stalna rubrika sa pitanjima i odgovorima za naše mlade čitaoce koji se interesuju za
astronomiju. Vaša pitanja i komentare možete da šaljete na mejl redakcije.
10.
KOJE ZADATKE SU IMALI SPEJS ŠATLOVI U SVEMIRU?
U pocetku je NASA polagala velike nade u program Spejs Šatl. Sistem sa velikim teretnim
prostorom koji statuje kao raketa i sleće kao avion, Šatl je važio za tehnologiju budućnosti po
pitanju letova u svemir sa ljudskom posadom. Tako su u početku bili planirani startovi
satelita sa Spejs Šatlom i neki od njih su ostvareni. Međutim, ovaj program se pokazao kao
mnogo skuplji, nego što se to u početku mislio. Dve teške katastrofe i dodatno sigurnosno
obezbeđenje su doveli do toga da je ovaj sistem postao neekonomičan. Tako su Šatlovi
korišteni uglavnom za snabdevanje Internacionalne Svemirske Stanice ISS i za održavanje
svemirskog teleskopa Habl, što sa običnim kapsulama ne bi bilo moguće.
27

ITALIJA II DEO BALKANA
Internacionalna Svemirska Stanica ISS kruži oko Zemlje na visini od oko 400 kilometara. Za
jedan obilazak oko naše planete, stanici je potrebno 1,5 sati. Pri tome je njena prosečna
brzina u orbiti oko 27.750 klometara na sat. Tako astronauti na brodu u toku jednog dana
dožive nekoliko izlazaka i zalazaka Sunca, pa se njihove aktivnosti upravljaju prema svetskom
vremenu (Coordinated Universal Time - UTC), što je vreme koje se koristi u Velikoj Britaniji.
Jedna od obaveza astronauta je i posmatranje i fotografisanje Zemlje. Na ovoj slici se vide
Italija, Grčka i Balkansko poluostrvo.
28

KIŠA KOJA NE DODIRUJE TLO II OLOVNI SNEG NA VENERI
Na Veneri stalno pada kiša, ali ni jedna kap ne dodirne tlo, jer kiša ispari na visokoj
temperaturi koja vlada na Veneri. Osim toga, kiša se sastoji od sumporne kiseline. Ovakav
proces kiše koja ispari se zove VIRGA. Međutim, jedna druga vrsta padavina se taloži na
Veneri. To je metalni sneg koji pada. Pošto se metali vizmut i olovo tope na temperaturi koja
vlada na Veneri, oni isparavaju u oblake, gde se zbog niže temperature, kondenzuju i kao
sneg padaju na Venerina brda.
29

ALEKSANDAR RACIN
DIFUZNA MAGLINA Sh2-155
Maglina Pećina je tamna i difuzna maglina koja se nalazi u sklopu većeg kompleksa maglina u
sazvežđu Cefej. Kompleks maglina sadrži emisione, refleksione i tamne magline. Za vizuelno
posmatranje je ova maglina veoma težak objekat, ali je istovremeno veoma je popularna kod
astrofotografa. Duže ekspozicije otkrivaju predivnu crvenu maglinu u mnoštvu zvezda
Mlečnog puta. Na fotografijama se vidi i zbog čega je maglina dobila svoj nadimak "Pećina".
Tamna maglina na istočnoj ivici magline je oivičena sjajnim delovima magline što ostavlja
utisak duboke pećine kada se gleda sa teleskopom ili na fotografiji.
LITERATURA: Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
30

MOJCA NOVAK
KW SAGITARII
Ova zvezda je crveni nadgigant u našem Mlečnom putu. Od Sunca je udaljena oko 9.800
svetlosnih godina i jedna je od najvećih zvezda za koje znamo. Deo imena KW sledi pravila za
označavanje promenljivih zvezda, što znaci, da je KW Sagitarii, 256. promenljiva zvezda koja
je otkrivena u sazvežđu Strelca.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
31

STEFAN TODOROVIĆ
HI'IAKA (HAUMEIN SATELIT)
Hi‘iaka je jedan od dva poznata prirodna satelita patuljaste planete 136108 Haumea.
Pretpostavljajući sličan albedo, prečnik Hi'iake iznosi 22% matičnog tela, odnosno oko 340
km. Analiza infracrvenog spektra je otkrila, da na površini ovog meseca dominira vodeni led.
Prisustvo spektroskopskih traka oko 1,65 µm, otkriva da se led uglavnom nalazi u
kristalinskom obliku. Nije poznato zašto se vodeni led na površini nije pretvorio u amorfnu
strukturu, kao što se to očekivalo zbog konstantnog utiecaja kosmičkih zraka.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi izmedju Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu
.
32

DR. STJEPAN JANKOVIĆ
ZAŠTO NE TREBA ZASADITI DRVEĆE U SAHARI?
Kako što više ozeleneti našu planetu, da bismo imali čistiju atmosferu, je pitanje na koje
postoje mnogi odgovori i ideje. Međutim, koliko je moguće ostvarenje ovih ideja u praksi,
koje uticaje, rizike i sporedna dejstva za čovekovu okolinu nastaju, do sada nije bilo
istraženo.
Naučnici su napravili kompjutersku simulaciju, kako bi saznali, šta će se dogoditi, ako bi se u
pustinji Sahari, zasadilo drveće. Rezultati simulacije su veoma iznenadili i doneli su
neočekivane rezultate. Ozelenjavanje površina spada u pozitivne mere, koje se preduzimaju
u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, jer biljke uzimaju ugljendioksid (CO 2 ) iz atmosfere i
prerađuju ga u kiseonik, smanjujući tako količinu štetnih gasova u atmosferi i porast opšte
temperature.
Da bi se postigao uspeh u tome, potrebno je
zasaditi drveće na mestima gde su do sada
masivno posečena ili gde ih nem a. Tako se
došlo do površine Sahare, koja bi mogla da se
ozeleni uz pomoć podzemnih voda, koje
tamo već postoje. Međutim, simulacija je
pokazala budućnost ovog poduhvata. Oblaci
koji bi nastali, bi se direktno praznili u rekama i okeanima, tako bi nivo vode porastao za
dodatnih 13 santimetara. Gravirajući problem je i zračenje. Do sada je pustinja koja skoro
nema rastinja, odbijala veliki deo Sunčeve svetlosti natrag u svemir. Posle potencijalnog
ozelenjavanja, tamne šume bi zadržale toplotu, što bi promenilo pravac vetrova, koji su od
životne važnosti za pojedine zemlje, kao na primer, Monsunske kiše. Šuma u Sahari bi tako
podigla opštu temperaturu na Zemlji, pa bi uprkos toga što bi opala količina ugljendioksida u
atmosferi, došlo do jačeg efekta staklene bašte i za zaštitu klime bi ovaj poduhvat bio
kontraproduktivan.
O AUTORU: Geofizičar
Department of Earth Sciences - University of Oregon
Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture.
33

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki dogadjaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
34

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Bakterije streptokoke
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
ESO European Southern Observatory
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje saradjuju sa AAO biltenom,
poseduju dozvolu za prevodjenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz
tekst. Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan,
pismena dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
35

36

37