AAO-34

SEDAM PITANJA O ANTIMATERIJI
1. ŠTA JE TO ANTIMATERIJA?
Antimaterija nije mnogo neobičnija ili egzotičnija od normalne, obične materije. Sve što je
čini drugačijom je, obrnuto naelektrisanje pojedinih elemetarnih čestica. Jedan primer:
atomi se sastoje od tri različita dela - to su elektroni, protoni i neutroni. Na slici ispod se vidi
da su kod normalne materije, protoni pozitivno naelektrisani, a elektroni koji lete okolo, su
negativni. Kod antimaterije je upravo obratno - u spoljašnjem delu lete umesto elektrona,
pozitivno naelektrisani pozitroni, a u atomskom jezgru se nalaze negativni antiprotoni
umesto normalnih protona.
Antimaterija je skoro savršena suprotnost normalne materije. Fizičari govore o siimetriji
između materije i antimaterije. Tako svaka poznata čestica materije, poseduje suprotnost od
antimaterije, koja ima potpuno iste osobine, sa jednom razlikom: antimaterija je suprotno
naelektrisana
Fizičari karakterisu elemetarne čestica putem određenog broja kvantova (broj leptona,
bajrona), koji kod antimaterije takođe imaju obratnu vrednost u odnosu na normalnu
materiju. Iako u oba slučaja neutroni nisu naelektrisani, oni su u materiji i antimateriji
različite čestice. Ovde treba naglasiti, da se ne radi o tri čestice atoma, koje jednostavno
promene svoju naelektrisanost, nego kvarkovi, od kojih se sastoje čestice atoma. Oni su još
važniji od tri čestice atoma, jer postoje tri razlicite vrste sa određenim osobinama. Ako se
neke osobine promene, na primer, naelektrisanost ili takozvana boja, od kvarka postaje
antikvark. Tačnije rečeno: normalna materija se sastoji od kvarkova, antimaterija od
antikvarkova. Opipljiv svet oko nas se sastoji samo od gornjih kvarkova, donjih kvarkova i
elektrona. Ostali kvarkovi su nestabilni i raspadaju se posle kratkog vremena.
4