AAO-34

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 34 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- SEDAM PITANJA O ANTIMATERIJI 4 

- MOGUĆE POSTOJANJE PETE FUNDAMENTALNE SILE U SVEMIRU 10 

- HILJADAMA PUTA JAČE EKSPLOZIJE NA SUNCU SU MOGUĆE 12 

- MAGNETNA SUPER ZVEZDA 13 

- AJNŠTAJNOV ZABORAVLJEN RUKOPIS 14 

STALNE RUBRIKE 19 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 19 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 26 

- ESA - SLIKA NEDELJE 27 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 28 

- ESO - SLIKA NEDELJE 29 

- HABLOVA SLIKA NEDELJE 30 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 31 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 32 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 33 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 34 

- ZANIMLJIVOSTI 35 

TEKSTOVI SARADNIKA 36 

- NGC 6781 36 

- ZVEZDA NML CYGNI 37 

- DISOMNIA - ERISOV SATELIT 38 

- GEOTERMIKA 39 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 40 

IMPRESUM 41 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 42 

2

Dragi čitaoci, 

Ovaj broj čitaoci mogu da saznaju nešto više o antimateriji, kao i da sami procitaju 

originalni Ajnštajnov rukopis. Zahvaljujem se svima na poslatim tekstovima za ovaj broj, 

posebno mojim stalnim saradnicima, koji i leti vredno obavljaju svoj posao. 

Srdačno se zahvaljujem STScI, kao i Discovery Channel-u Nemačka na poslatim veoma 

zanimljivim tekstovima. Astronomski Bilten Online može da se pohvali sa sve većim 

brojem čitaoca, što me posebno raduje. Zahvaljujem se svima na pozitivnom mišljenju i 

lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija. 

Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta. 

Takođe ne jenjava interesovanje poslatih pitanja za rubriku mladih astronoma. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

20. avgust 2017. 

3

SEDAM PITANJA O ANTIMATERIJI 

1. ŠTA JE TO ANTIMATERIJA? 

Antimaterija nije mnogo neobičnija ili egzotičnija od normalne, obične materije. Sve što je 

čini drugačijom je, obrnuto naelektrisanje pojedinih elemetarnih čestica. Jedan primer: 

atomi se sastoje od tri različita dela - to su elektroni, protoni i neutroni. Na slici ispod se vidi 

da su kod normalne materije, protoni pozitivno naelektrisani, a elektroni koji lete okolo, su 

negativni. Kod antimaterije je upravo obratno - u spoljašnjem delu lete umesto elektrona, 

pozitivno naelektrisani pozitroni, a u atomskom jezgru se nalaze negativni antiprotoni 

umesto normalnih protona. 

Antimaterija je skoro savršena suprotnost normalne materije. Fizičari govore o siimetriji 

između materije i antimaterije. Tako svaka poznata čestica materije, poseduje suprotnost od 

antimaterije, koja ima potpuno iste osobine, sa jednom razlikom: antimaterija je suprotno 

naelektrisana 

Fizičari karakterisu elemetarne čestica putem određenog broja kvantova (broj leptona, 

bajrona), koji kod antimaterije takođe imaju obratnu vrednost u odnosu na normalnu 

materiju. Iako u oba slučaja neutroni nisu naelektrisani, oni su u materiji i antimateriji 

različite čestice. Ovde treba naglasiti, da se ne radi o tri čestice atoma, koje jednostavno 

promene svoju naelektrisanost, nego kvarkovi, od kojih se sastoje čestice atoma. Oni su još 

važniji od tri čestice atoma, jer postoje tri razlicite vrste sa određenim osobinama. Ako se 

neke osobine promene, na primer, naelektrisanost ili takozvana boja, od kvarka postaje 

antikvark. Tačnije rečeno: normalna materija se sastoji od kvarkova, antimaterija od 

antikvarkova. Opipljiv svet oko nas se sastoji samo od gornjih kvarkova, donjih kvarkova i 

elektrona. Ostali kvarkovi su nestabilni i raspadaju se posle kratkog vremena. 

4

Sedam pitanja o antimateriji 

Od ovih delića se sastoje atomi: Kvarkovi su najosnovniji elementarni delići za koje danas 

znamo. Ako bi se ovih 6 delića zamenili za antideliće, imali bismo svet od antimaterije, koji bi 

isto tako dobro mogao da funkcioniše kao naš svet materije. Međutim, legendarni Wueksperiment 

je pokazao, da materija i antimaterija ipak poseduju više razlika u svom 

ponašanju, nego što se pretpostavljalo. 

2. DA LI ANTIMATERIJA MOŽE DA SE „NAPRAVI“? 

Može. Doduše, ne u konvencionlnoj hemijskoj laboratoriji, ali u velikim istrazivačkim 

centrima sa akceleratorom čestica. Te mašine poseduju u centru jednu vrstu tunela u kome 

se sitne čestice velikim brzinama dovode do sudara. U principu, "stvaranje" antimaterije 

funkcioniše prema sledećem receptu: Uzmu se nekoliko elementarnih čestica i pazljivo se 

stave u tunel, zatim se dovedu putem ekstremnog ubrzanja, do sudara i onda se posmatra, 

sta se događa. Ako sve bude kako treba, uz malo sreće, prilikom sudara su nastale anti 

čestice. To se događa, zato što energija u obliku fotona, koji tamo nastaju, prema E=mc² 

može da se pretvori u materiju. Posmatrano je kako se ovo pretvaranje uvek događa u istim 

delovima materije i antimaterije, takoreći, samo od sebe. 

CERN - akcelerator 

5


Na istrazivačkom centru CERN, su naučnici prvi put 1996, godine, uspeli da proizvedu atom 

od antimaterije - antivodonik. Ukupno su proizvedeni 38 antivodonikovih atoma, koji su se 

zadržali 172 milisekunde. Verovatno je da su nastali duplo više antivodonikovih atoma, ali su 

se brzo raspali, pa naučnici nisu mogli da ih dokažu. 

Antivodonik 

3. DA LI POSTOJE GALAKSIJE OD ANTIMATERIJE? 

Nama poznat univerzum se sastoji uglavnom od materije. U kosmičkom zračenju, koje 

ispunjava svemir, se nalaze pojedinačne čestice antimaterije. One potiču od 

visokoenergetskih procesa, koji su 

izbačeni od normalne materije. Tako 

enormna magnetna polja, koja se nalaze 

kod supernova, crnih rupa i neutronskih 

zvezda, mogu da ubrzaju normalnu 

materiju na ekstremno visoke energije, 

slično kao u gigantskom akceleratoru 

čestica. Ove čestice, pre svega elektroni 

i protoni, ali i tezi delići, mogu na ovaj 

nacin da prime puno energije i da 

proizvedu mnoge nove čestice. 

Alfa Magnetni Spektometar (AMS-02) 

na Internacionalnoj Svemirskoj Stanici ISS 

u potrazi za poreklom antimaterije. 

6


Ako visokoenergetski proton iz kosmičkog zračenja, udari u atomsko jezgro koje se nalazi u 

gornjim atmosferskim slojevima Zemlje, to dovodi do cele kise čestica, pri cemu nastaju 

stotine elektrona i pozitrona u paru. Oni moraju da nastaju u paru, jer prema zakonima 

fizike, celokupni nivo naelektrisanosti mora da bude održan. Posto su elektroni negativni, a 

pozitroni, kao njihove antičestice pozitivni, naelektrisanost se u sumi poništava. 

Malobrojne čestice antimaterije, koju su naučnici "uhvatili" iz kosmičkog zračenja, potiču od 

obične materije i raspadnu se pre ili posle na čistu energiju. Još nije sasvim jasno, da li su 

neke čestice antimaterije u kosmičkom zračenju, ostaci Velikog praska, koji su preživeli do 

danas. Najnovija merenja AMS-eksperimenta na ISS, su pronašla veću količinu antimaterije, 

nego što je očekivano. Da li ovaj ostatak Velikog praska ima poreklo od čudnih efekata tamne 

materije, još uvek ne može da se kaže. 

Galaksije, koje se sastoje samo od antimaterije su zamislive, ali ih do sada naučnici još nisu 

otkrili, ali su zato otkrili galaktičku maglinu koja se sastoji od antimaterije. 

NASA-fotografija galaktičke magline od antimaterije 

4. ŠTA SE DOGAĐA KADA SE SUDARE MATERIJA I ANTIMATERIJA? 

Kada materija naiđe antimateriju, čestice na obe strane se međusobno uniste i postaju čista 

energija. To su fotoni, dakle čestice svetla, koje nastaju prilikom anihilacije, kako se ovaj 

proces naziva. Količina energije, koja se oslobađa prilikom ovog procesa je ogromna: ona 

odgovara Ajnštajnovoj formuli E=mc², prema kojoj materija i energija mogu da se pretvaraju 

7


jedno u drugo, a to znači da se u nekoliko grama materije nalazi toliko energije, koliko je 

dovoljno da se jedno domaćinstvo godinama snabdeva strujom. 

Sudar materije i antimateije 

5. DA LI ANTIMATERIJA MOŽE DA SE SKLADIŠTI? 

Ko se nada da može da naruči 50 grama antimaterije iz CERNA, biće razočaran, jer to nije 

moguće. Razlog je jednostavan i u tekstu već naveden: čim 

se materija dodirne sa antimaterijom, obe se međusobno 

uništavaju, oslobađajuci ogromne količine energije. To 

znači, da antimaterija ne može negde da se utovari i da se 

transportuje, jer bi se i ona i transportno sredstvo odmah 

raspali. Jedina mogućnost konzerviranja antimaterije su 

spretno postavljena elektromagnetna polja, koja u nekoj vrsti zamke drže zarobljenu 

antimateriju. Naravno, to funkcioniše samo 

sa naelektrisanim česticama, kao sto su 

pozitroni i antiprotoni, jer na neutralne 

čestice elektromagnetno polje ne deluje. 

Loša strana toga je, da tako nije moguće 

uskladištenje veće količine antimaterije, jer 

bi se na osnovu razlicite naelek-trisanosti, 

čestice međusobno odbijale. 

Jedina mogućnost čuvanja antimaterije na duže vreme je, 

staviti je u stanje lebdenja uz pomoć elektromagnetnog polja, 

kako bi se izbegao kontakt sa normalnom materijom. 

8


6. DA LI MOŽE DA SE DOBIJE ENERGIJA IZ ANTIMATERIJE? 

Entuzijasti misle, da bismo mogli da iskoristimo energiju koja nastaje prilikom sudara 

materije i antimaterije. Na žalost, postoje tehnički nepremostiva dva problema. Prvi se 

sastoji u tome da mi uopšte nemamo 

antimateriju na raspolaganju. Ona ne 

postoji na Zemlji i u univerzumu još nisu 

otkriveni veliki rezervoari antimaterije. 

Čak i ako bismo negde otkrili ovo 

egzotično gorivo, postoji čitav niz 

problema, sa kojima bismo bili suočeni: 

transport, skladištenje, opasnost od 

nezgode, koja bi uništila ceo svet. Takođe 

nema smisla ni proizvodnja antimaterije 

na Zemlji, jer su napor i trošak daleko veći, nego što bi bila količina dobijene energije. Pa 

opet, postoji cena za jedan gram antimaterije. Ona iznosi - sto biliona dolara. 

7. KAKO JE POSTOJALA ANTIMATERIJA U RANOM UNIVERZUMU? 

U suštini, mi nebismo trebali da postojimo. Ako se energija pretvara u masu, ona to radi 

istom količinom kod materije i antimaterije. Ako se ti delići ponovo sretnu, onda je sve u 

univerzumu izbrisano. Ali, mi ipak postojimo i sada je pitanje: zašto? Prilikom Velikog praska 

se energija raspala na materiju i antimateriju u istim delovima. Tako bi trebalo da bude. Ali, 

očito je prilikom Velikog praska postojalo više materije, nego antimaterije, inače bi se sve 

poništilo i ništa ne bi više postojalo. Esencijalno pitanje je - odakle dolazi ovaj višak materije? 

Do danas, to niko ne zna. Postoje neke teorije, jer se zna koliki je bio višak materije: na 

1.000.000.000 delića antimaterije, dolazilo je 1.000.000.001 delića materije. To znači, 

postojala je samo veoma mala neravnoteža materije, koja anihilacijom nije bila uništena. I 

upravo taj sitni deo razlike sačinjava celokupnu materiju našeg univerzuma. 

LJILJANA GRAČANIN 

9


MOGUĆE POSTOJANJE PETE FUNDAMENTALNE SILE U SVEMIRU 

U broju 29 AAO biltena, kao naslovna tema je bila “Četri sile koje vladaju svemirom”. Tu su i 

opisane sve četri fundamentalne sile koje upravljaju svim fizičkim procesima koji su nam 

poznati. To su: elektromagnetna sila, gravitacija, snažna i slaba nuklearna sila. Medjutim, 

sada su naučnici Mađarske Akademije nauka objavili podatke o eksperimentu koji su izvršili 

2015. godine i na koji do sada nisu obraćali veliku pažnju. U tom eksperimentu su usmerili 

protone na litijum, pri čemu su nastala jezgra berilijuma, koja su se uskoro raspala. Pri tome 

su izleteli parovi elektrona i pozitrona, pri čemu su njihove putanje trebale da protiču u 

određenim pravcima. Između teoretskog predviđanja i realnog merenja su postojale velike 

razlike, pa naučnici smatraju, da je za vreme eksperimenta nastala nepoznata čestica, sa 

masom od 17 megaelektrovolta. To je 34 puta više, nego što je ima elektron. 

Sada su istražene čestice nastale prilikom raspada Berilijuma. Cilj je bio da se pronađu 

nagovešstaji „tamnih protona“. To su čestice, koje pored WIMP-ova važe za moguće delove 

tamne materije. To što su želeli, naučnici nisu našli, ali su pronašli anomaliju, koja ukazuje na 

spomenutu nepoznatu česticu. Prilikom svakog milionitog raspada, foton proizvodi elektrone 

i pozitrone, koji nisu leteli u istom, nego u suprotnom pravcu. Iz ovih rezultata su naučnici 

zaključili, da bi u ovim raspadima trebao da postoji nepoznata čestica sa 34 puta većom 

masom od elektrona, što ukazuje na postojanje pete fundamentalne sile. 

Ideja o petoj sili nije nova, jer već duže vremena fizičari pretpostavljaju, da na tamnu 

materiju utiče sposebna sila. Tako se smatra mogućim, da anomalija u podacima raspada 

ukazuje na bozon ove pete elementarne sile. Čestice tamne materije bi prema tome mogle 

da imaju međusobno dejstvo, ako razmedjuju „tamne bozone“. 

10

Movuće postojanje pete fundamentalne sile u svemiru 

Sa normalnom materijom bi ovaj bozon samo ograničeno interagirao, kako pokazuju podaci. 

To znači da na protone ne bi imao dejstvo, ali na elektrone i neutrone i to na samo veoma 

maloj udaljenosti. Ako je to sve tačno, to bi bilo revolucionarno, jer bi otkriće pete 

fundamentalne sile potpuno promenilo naše razumevanje univerzuma i imalo bi enormne 

konsekvence za ujedinjenje dosadašnjih sila i tamne materije. 

Međutim, naučnici sve to posmatraju sa velikom skepsom, jer su podaci o petoj sili i njenom 

bozonu, prilično tanki. Interpretacija odgovara dobijenim podacima, ali moguće je i da se 

radi o greski u eksperimentu ili o nuklearno-fizičkom efektu, koji do sada još nije poznat. 

Da li ova anomalija zaista postoji, pokazaće se sledećim eksperimentima, jer potencijalna 

čestica nije teška i ako postoji, trebalo bi da je lako moguće da se u mnogim laboratorijama 

dokaže. Postoje mnoge eksperimentalne grupe u svetu, koje prate ovu ideju i sada, kada 

znaju gde mogu da potraže rešenje, neke radne grupe su već počele da rade na tome. Već 

sledećih meseci bi trebalo da se dođe do rezultata i astrofizičari nestrpljivo očekuju rezultate 

eksperimenata. 

Za profesionalne astronome, strucni tekst se nalazi ovde: 

https://drive.google.com/open?id=0B--EUzUnAPuwal84RzJHcW9mRk0 

EÖTVÖS-LORÁND UNIVERSITY BUDAPEST 

11

Svetlosno zaga+enje na naüoj planeti 

HILJADAMA PUTA JAČE EKSPLOZIJE NA SUNCU SU MOGUĆE 

Najjača oluja na Suncu je posmatrana početkom septembra 1859. godine. Tada su čak i na 

Kubi i Havajima mogla da se posmatra polarna svetlost. Naelektrisane čestica su projurile 

kroz telegrafske žice i telegrafski papir se zapalio. Da se takva oluja dogodila u današnje 

vreme, ugrozila bi postojanje civilizacije na Zemlji. Prema izveštajima NASE, Zemlja je 2012. 

godine bila veoma blizu ovakvoj katastrofi, ali smo imali sreću, jer je vetar eksplozije oduvan 

u drugom pravcu od Zemlje. Ovakav događaj nije ništa u poređenju sa time, šta druge zvezde 

izbacuju. 

Oluje na Suncu nastaju, kada magnetna polja na površini Sunca kolabriraju i izrače veliku 

količinu energije. Naučnici su sada istražili magnetna polja na skoro 100.000 zvezda, kako bi 

razumeli nastanak velikih eksplozija ili super-baklji. Veliki broj istraženih zvezda ima 

magnetno polje slično 

našem Suncu ili slabije. 

Na njima su otkrivene 

eksplozije koje su 

10.000 puta jače od 

eksplozija našeg Sunca. 

To otvara mogućnost 

da i naše Sunce može 

da proizvede ove 

gigantske eksplozije. 

Izgleda čak, da je Sunce 

jednom već proizvelo 

ovako snažnu eksploziju 

775. godine. Naučnici 

su pronašli tragove u 

kori stabla drveća. 

Prema tome je erupcija 

Sunca bila 10-100 puta jača nego najjača Sunčeva oluja do sada. Prema proračunima, ovakve 

eksplozije se događaju jednom u hiljadu godina. Prema tome, imamo još dovoljno vremena, 

jer se sledeća, razarajuća eksplozija predviđa između 2600. i 2700. godinue. 

CFA-HARVARD SMITHSONIAN CENTER FOR ASTROPHYSICS 

12

MAGNETNA SUPER ZVEZDA 

Magnetno polje jačine 20.000 Gausa na površini zvezde NGC 1624-2 je deset puta jače, nego 

na sličnim zvezdama i 20.000 puta jače nego na Suncu. Snažno polje povlači materiju u 

okolini sa sobom i tako koči rotaciju zvezde. Masivne zvezde kao što je NGC 1624-2, snažno 

utiču na razvijanje celih zvezdanih sistema, a magnetno polje pri tome ima važnu ulogu. 

Njeni snažni vetrovi, intenzivno zračenje i dramatične eksplozije kao supernove, sve to 

oblikuje strukturu, hemiju i razvoj galaksija. NGC 1624-2 ima 35 puta veću masu od Sunca, a 

takve zvezde imaju kratak, intenzivan život. Sa pet miliona godina, životni vek ovih zvezda 

iznosi samo dvehiljaditi deo života Sunca. Snažno magnetno polje može pri tome da utiče na 

razvoj zvezde, ali međusobna dejstva do sada nisu poznata. Ovakve zvezde su retke, sa 

njihove površine stalno izlazi jak vetar naelektrisanih čestica. Ovaj vetar je kod masivnih 

zvezda daleko jači, nego kod malih zvezda kao što je naše Sunce. Magnetno polje vezuje 

zvezdani vetar i povlači ga sa sobom. Ovaj efekat deluje kao kočnica na kretanje zvezde, pa 

ona zbog toga rotira sporije. NGC 1624-2 su potrebna 160 Zemaljska dana da bi se jednom 

okrenula oko sebe. 

Za astrofizičare je važna kako snaga magnetnog polja, tako i magnetni protok. Ovaj produkt 

jačine polja i površine zvezde pokazuje, koliko magnetnog polja je prisutno. Posto je NGC 

1624-2 velika zvezda i njen magnetni protok je toliko jak, da čak 700 puta prevazilazi snagu 

magnetnih neutronskih zvezda, koje inače imaju najjači magnet u svemiru. To pokazuje, da 

zvezda na kraju svog života, veliki deo magnetnog polja mora da izbaci u okolinu. 

13 

STSCI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE

AJNŠTAJNOV ZABORAVLJEN RUKOPIS 

Nedavno otkriven rad Alberta Ajnštajna, koji je napisao 1931. godine, podseća na teoriju 

britanskog astrofizičara Fred Hojla, koju je predstavio skoro 20 godina kasnije. Pošto je 

napisao ovu ideju za teoriju, Ajnštajn je ostavio rukopis po strani, jer nije mogao da prihvati 

da je svemir stvoren iz jedne eksplozije. 

Dokazi o Velikom prasku prvi put su se pojavili dvadesetih godina prošlog veka, kada je 

američki astronom Edvin Habl, otkrio da se daleke galaksije udaljavaju i da se prostor širi. 

Fred Hojl je smatrao da svemir zadržava prilično konstantnu gustinu, što se događa 

dodavanjem nove materije sa elementarnim česticama, koje se spontano pojavljuju iz 

prostora. Posle toga se čestice zbijaju i stvaraju galaksije i zvezde. Novootkriveni dokument 

pokazuje da je Ajnštajn ovo opisao znatno ranije, jer u njegovom radu stoji: „Kako bi gustina 

ostala nepromenjena, potrebno je da se konstantno pojavljuju nove čestice materije“. 

Ovaj rukopis se decenijama nalazio u Arhivama Alberta Ajnštajna u Jerusalimu, ali je 

prvobitno pogrešno klasifikovan kao prva verzija jedne druge njegove teorije. Iako je Ajnštajn 

odbijao da prihvati teoriju Velikog praska, jer je smatrao da se svemir širi polako i večno, 

drugi teoretičari su pokazali da ova teorija predstavlja prirodnu posledicu Ajnštajnove opšte 

teorije relativiteta. 

Na sledećim stranama se nalaze fotografije originalnog Ajnštajnovog rukopisa. 

DISCOVERY CHANNEL DEUTSCHLAND 

14

15 

Ajnštajnov zaboraljen rukopis

16 


17 


18 


14. avgust 2017. 

LET IZNAD CHARONA SNIMLJENO SA NEW HORIZONS 

Objašnjenje filma: Šta bi bilo, ako biste mogli da letite iznad Plutonovog meseca Charona - 

šta biste videli? Svemirski brod New Horizons je upravo to uradio u julu 2015. godine, kada je 

proleteo pored Plutona i snimio Charon sa svojim kamerama. Slike su omogućile digitalnu 

rekonstrukcju većeg dela Charonove površine, što je dodatno omogućilo stvaranje fiktivnih 

letova iznad Charona, napravljenih od ovih podataka. Na filmu je prikazan takav jedan 

neobičan, video dugačak jedan minut, sa vertikalnim visinama i bojama površinskih 

karakteristika koje su digitalno poboljšane. Vaše putovanje počinje kroz široku provaliju koja 

deli različite vrste Charonovih pejzaža, koji su mogli da nastanu kada se Charon zamrzao. 

Zatim se okrećete prema severu i letite iznad raznobojne nizije, koja se naziva Mordor, za 

koju jedna hipoteza kaže da je neobičan ostatak drevnog udara. Vaše putovanje se nastavlja 

preko vanzemaljskog pejsaža bogatog neverovatnim kraterima, planinama i pukotinama. 

Robotska letelica New Horizons je sada usmerena na objekat u Kuiperovom pojasu 2014 MU 

69, do koga bi trebao da stigne na Novogodišnji dan, 2019. godine. 

Kredit za film i autorska prava: 

NASA, ESA, Hubble Space Telescope 

19

15. avgust 2017. 

BORBA ZVEZDA, GASA II PRAŠINE U MAGLINI KARINA 

Objašnjenje slike: Haos vlada u maglini Karina, gde se rađaju i umiru velike zvezde. Ova 

zapanjujuće detaljna fotografija čuvene magline je kombinacija svetlosti koja se emituje kroz 

vodonik (prikazano crvenom bojom) i kiseonik (prikazano plavom bojom). Dramatična tamna 

prašina i složene karakteristike su uzrokovane vetrom i zračenjem masivnih i energetičnih 

zvezda u maglini. Jedna poznata karakteristika magline je tamna traka prašine u obliku slova 

V koja se pojavljuje u gornjem delu slike. Maglina Karina se prostire na oko 200 svetlosnih 

godina, od nas je udaljena oko 7.500 svetlosnih godina i vidljiva je dvogledom prema južnom 

sazvezđu Karina. Kroz milijardu godina će ili da bude uništena, a gas će da se rasprši - ili će da 

se gravitaciono kondenzuje. Onda će da ostanu samo zvezde - ali ne one najsjajnije. 

Kredit za sliku i autorska prava: 

NASA/JPL/SSI; Digitalni kompozit: Emily Lakdawalla (Planetary Society) 

20

16. avgust 2017. 

PERSEID IZNAD MORA 

Objašnjenje slike: Odmah nakon izlaska Meseca 12. avgusta, ovo zrno kosmičkog peska je 

padalo iznad mora, a njegov trenutni bljesak je bio deo godišnjih meteora Perseida. Ostaci 

komete plutaju kroz atmosferu brzinom od skoro 60 kilometara u sekundi i brzo isparavaju 

na nadmorskim visinama od 100 kilometara. Perseidi su često svetli i sareni, kao ovaj, koji je 

snimljen na morskom, noćnom pejsažu. Zvezdano nebo i bledi Mlečni put, pružaju miran 

pogled južno i zapadno preko Jadranskog mora, na Dalmatinsku obalu, prema ostrvu Braču. 

Kredit za sliku i licenca: 

Peter Tamas Ladanyi (TWAN) 

21

17. avgust 2017. 

NGC 2442: GALAKSIJA U LETEĆOJ RIBI 

Objašnjenje slike: Iskrivljena galaksija NGC 2442 se može naći u južnom sazvežđu Leteće 

ribe, (Piscis) Volans. Njena udaljenost od nas je oko 50 miliona svetlosnih godina. Dva 

spiralna kraka galaksije izlaze iz centralne prečke i snimljene su širokougaonom kamerom. 

Ovaj kompozit slika koji prati strukturu galaksije u neverovatnim detaljima, je napravljen od 

Hablovog teleskopa i podataka Evropske Južne Opservatorije ESO. Na njoj se vide svetle 

staze prašine, mlade plave zvezde i oblasti gde se formiraju crvene zvezde, kao i žućkasto 

svetlo, koje okružuje jezgro starije populacije zvezda. Oštri podaci o slici takođe otkrivaju 

daleke galaksije u pozadini, koje se vide direktno kroz zvezde i magline galaksije NGC 2442. 

Slika se prostire na oko 75.000 svetlosnih godina na procenjenoj udaljenosti od NGC 2442. 


Josep Drudis 

22

18. avgust 2017. 

POMRAČENJE SUNCA NA SAROSU 145 

Objašnjenje slike: Ovaj planinski i nocni pogled se proteze preko Francuskog Nacionalnog 

parka na Pirinejima, 12. avgusta u blizini vrha godisnje meteorske kise Perseida. Multiekspozicionalni 

panoramski pogled je sastavljen sa Col d'Aubiskue, planinskog prelaza, oko 

sat vremena pre nego sto je izasao sjajan Mesec. U centru su maglovita dolina i svetla iz 

gornjih skijaskis stanica u oblasti prema jugu. Sledecag sata, okviri za snimanje noćnih 

mteora bili su usmereni prema zvezdanoj pozadini i Mlečnom putu. 


Tunç Tezel (TWAN), Alkim Ün 

23

19. avgust 2017. 

TOTALNO POMRAČENJE SUNCA 1979. GODINE 

Objašnjenje slike: Na hladnom, čistom nebu iznad Rivertona u Kanadi, solarna korona 

okružuje siluetu mladog Meseca na ovom teleskopskom snimku totalnog pomračenja Sunca 

26. februara 1979. Pre trideset osam godina, to je bio poslednje pomračenje Sunca, vidljivo 

iz susednih Sjedinjenih Država. Uski put totaliteta je prelazio kroz severozapadne države 

Vasingtona, Oregona, Ajdahoa, Montane i Severne Dakote, pre nego što je prešao u 

kanadske pokrajine Saskačevan, Manitoba, Ontario i Kvebek. Nakon predstojećeg 

pomračenja 21. avgusta 2017. godine, preko celih SAD od obale do obale, pomračenje će se 

videti u kontinentalnoj SAD 14. oktobra 2023. godine, na putu od severne Kalifornije do 

Floride. Zatim, sledeće totalno pomračenje Sunca, koje će se videti izi kontinentalne SAD, će 

pratiti preko 13 drzava od Teksasa do Mejna 8. aprila 2024. godine. 


Astronomie-AG, Progymnasium Rosenfeld, Till Credner, AlltheSky.com 

24

20. avgust 2017. 

UBRZAN SNIMAK: TOTALNO POMRAČENJE SUNCA 

Objašnjenje filma: Da li ste ikada doživeli totalno pomračenje Sunca? Ovaj film prikazuje 

takvo pomračenje sa dramatičnim detaljima, viđeno iz Australije 2012. godine. Kako 

započinje video, blago zatamnjivanje Sunca i okolne Zemlje je jedva primetno. Mesec se 

pomera i pokriva skoro celo Sunce, mrak počinje sa leve strane potpuno blokiranog dela 

Sunca. U celini, samo svetla solarna korona prolazi pored ivica Meseca. Međutim, daleki 

horizonti su svetlucavi, jer oni nisu u najmračnijem delu senke. U sredini totaliteta, mrak se 

prostire do horizonta ispod suncane konusne senke - koridora senke koja se prostire do 

Meseca. Kako se totalno pomračenje zavrsava - obicno nakon nekoliko minuta - proces se 

ponavlja, a Mesečeva senka se pomera na drugu stranu. Sutra popodne je totalno 

pomračenje Sunca - traka totaliteta se prostire preko cele Severne Amerike. 

Kredit za film i autorska prava: 

Colin Legg 

25

33. nedelja 2017. 

POVRATAK STARE SUNČANE PEGE 

Objašnjenje slike: Značajna koronalna rupa je rotirala u poziciju gde gleda prema Zemlji. 

Koronalne rupe su područja otvorenog magnetskog polja, koja izlivaju naelektrisane čestice 

kao što je solarni vetar koji se prostire u svemir. Ako taj solarni vetar stupi u interakciju sa 

sopstvenom magnetosferom, može da proizvede auroru. U ovom pogledu na Sunce u 

ekstremnoj ultravioletnoj svetlosti, koronalna rupa se pojavljuje kao mračna staza u blizini 

centra Sunca. To je bila najočiglednija karakteristika Sunca tokom protekle nedelje. 

Video snimak može da se pogleda ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/CoronalHole_211_big.mp4 


SDO/NASA 

26

14. avgust 2017. 

DELIMICNO POMRACENJE SUNCA VIDJENO IZ SVEMIRA 

Objašnjenje slike: Sledeće nedelje, 21. avgusta, posmatrači koji se nalaze duž 115 kilometara 

linije od Oregona do Južne Karoline u Sjedinjenim Državama, biće na stazi totaliteta, sa 

najvećom jaöinom koja se javlja u 18:26 GMT. Do 2 minuta 40 sekundi, posmatrači na 

određenoj lokaciji, biće umotani u sumrak sredinom dana. Nije moguće posmatrati totalitet 

iz Evrope, iako oni koji se nalaze u zapadnoj oblasti, mogu da vide delimično pomračenje pre 

nego što Sunce padne ispod horizonta na zalasku. 

Tim astronoma iz ESA će proučavati pomračenje iz SAD-a, kao i mnogi drugi, nadajući se da 

će nebo biti vedro, tako da mogu da se primete fenomeni vidljivi samo za vreme 

pomračenja. Ovo uključuje zrna svetlosti kroz praznine na lunarnom terenu i blistavi efekat 

"dijamantskog prstena", koja se pojavljuje neposredno pre i posle totaliteta. Takođe će 

nastojati da slikaju proširenu atmosferu Sunca, koronu koja je vidljiva golim okom samo 

tokom celog vremena pomračenja, kada je ostatak Sunčevog svetla blokiran. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

27

14. avgust 2017. 

PUSTINJA NA SEVERU MALIJA 

Paolo Nespole na brodu Internacionalne Svemirske Stanice je napravio ovu fotografiju 

pustinje na severunom delu države Mali. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

28

14. avgust 2017. 

POMRAČENJE MESECA @ ESO 

Pomračenje Meseca nastaju, kada se Sunce, Zemlja i Mesec nađu u jednoj liniji i Zemlja baca 

svoju senku na Mesec. Ovaj put je samo jedan mali deo Meseca bio u Zemljinoj senci, 

takozvanoj umbri. Uprkos tome, bio je to upečatljiv pogled. 

ESO foto ambasador Petr Horálek je doživeo pomračenje sa krova glavne zgrade ESO i 

fotografisao je pomračenje i spektakularne zrake zalazećeg Sunca, koji se označavaju kao 

protiv-sumrak. To je kombinacija astronomskih i atmosferskih fenomena. Ova slika nedelje je 

nastala preklapanjem ukupno 50 snimaka, počevši od vrhunca pomračenja, kratko posle 

izlaska Meseca, do njenog završetka, prilikom koga se Mesec već nalazio na nebu. 

Horálek je glavnu fazu pomračenja fotografisao na drugoj slici. Ceo Mesec izgleda 

crvenkasto, jer se njegova svetlost rasipa u atmosferi. Donji desni deo Meseca se skoro stapa 

sa nebom, jer se tamo pojavljuje centralna Zemljina senka. 

Sledeće pomračenje Meseca u Evropi će da bude totalno pomračenje 27. jula 2018. godine. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1733a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

29

14. avgust 2017. 

INTERAKCIJA GALAKSIJE IC 1727 

Gravitacija upravlja kretanjima u univerzumu. Ona privlači galaksije, kako bi se obrazovale 

mala i velika galaktička jata i dovodi parove tako blizu jedno drugom, da počinju međusobno 

da utiču jedan na drugog. Poslednji scenario može da ima ekstremne konsekvence, jer 

članovi galaktičkih parova mogu da budu drastično izobličeni, iskidani ili dovedeni do sudara, 

tako da se njihovi raniji identiteti stapaju u gomili gasa, prašine i zvezda. 

Motiv ovog snimka teleskopa Habl je galaksija IC 1727, koja trenutno ima interakciju sa 

galaksijom NGC 672 (nalazi se malo izvan slike). Međusobna dejstva ovog para su 

prouzrokovala posebne i zacuđujuće fenomene unutar obe galaksije, koji se najviše 

prepoznaju u IC 1727. Struktura galaksije je vidljivo iskrivljena i asimetrična i njeno svetlo 

jezgro je izvučeno iz centra. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

30

RENTGENSKI ZRACI SA PLUTONA 

Koristeći Chandru, naučnici su otkrili prvi put rentgenske zrake sa Plutona. Ova rentgenska 

emisija se javlja usled interakcije između Plutonove atmosfere i vetra čestica sa Sunca. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

31

17. DEO 

OPSERVATORIJA SIMEIZ, KRIM, RUSIJA 

Opservatorija Simeiz je bila je astronomska istraživačka opservatorija do sredine 1950. Nalazi 

se na planini Koska, na Krimu u Rusiji kod grada Simeiza. Deo krimske astrofizičke 

opservatorije se trenutno koristi za laserske studije o orbiti satelita. Minor Planet Centar 

(MPC) kreditira Simeizsku opservatoriju kao lokaciju gde su astronomi otkrili ukupno 150 

manjih planeta. Od 2017. godine, otkriće manje planete (369010) 2007 OK2, direktno se 

pripisuje Opservatoriji Simeiz od strane MPC. 

32

17. DEO 

DA LI ODREĐENI POLOŽAJI PLANETA IMAJU UTICAJ NA ZEMLJU? 

Statistički, do sada nije dokazano da postoji uticaj određenih konstelacija planeta, na primer, 

kada su u jednoj liniji. Uticaj najveće planete u Sunčevom sistemu - Jupitera, na Zemlju, 

iznosi samo milioniti deo od uticaja Meseca. Shodno tome, ni druge planete ne mogu da 

imaju uticaj na Zemlju, niti se njihove gravitacije sabiraju, jer postoji međusobna udaljenost, 

koja je prilično velika. 

33

7. DEO 

DANAKIL PUSTINJA, ETIOPIJA 

Danakil pustinja se nalazi u severoistočnoj Etiopiji, na 100 metara ispod morskog nivoa. Ona 

je išarana mnogim vulkanima i potocima lave. To je najnegostoljubivija i najvrelija oblast na 

planeti, sa temperaturama često iznad 70° C. Ovaj presušeni rukavac Crvenog mora, je jedan 

od vulkanski najaktivnijih delova sveta. Voda koja je bila ovde je isparila zbog pomeranja 

Zemljine kore, koje je dovelo do podizanja planine Danakil na sever, čime je ovo područje 

odsečeno od mora a za sobom je na bivšem morskom dnu ostavila debeli sloj soli. Sumpor i 

alge pretvaraju vruće izvore u bare živih boja. Kada voda ispari, soli i minerali oblikuju 

živopisnu koru. National Geografic je ovu pustinju proglasio najokrutnijim mestom na 

planeti. 

34

7. DEO 

OBLAST KOJU MOŽEMO DA VIDIMO U SVEMIRU 

I sa najjačim teleskopimamožemo da vidimo samo delić kosmosa. To je oblast od oko 46 

milijardi svetlosnih godina u prečniku. 

35

NGC 6781 

NGC 6781 je planetarna maglina u sazvežđu Orao na severnom nebu. Od nas je udaljena 

između 3.000 i 5.000 svetlosnih godina. Centralna zvezda poseduje masu, koja je 0,6 

Sunčevih masa i ima efektivnu temperaturu od 100.000° C, što znači, da se najveći deo 

njenog sjaja nalazi u spektralnom području ultravioletne svetlosti. Pored jonizovanih gasova, 

ova maglina poseduje i molekule ugljen monoksida (CO) i vodonika (H 2 ). 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

36

ZVEZDA NML CYGNI 

Zvezda V1489 Cygni ili NML Cygni je crveni nadgigant, koji se nalazi u sazvežđu Labuda 

(Cygnus). Ona je jedna od najvećih poznatih zvezda. Pretpostavlja se da pripada asocijaciji 

Cyg-OB2. Njen prečnik iznosi 3.700 prečnika Sunca. Prvi deo imena NML potiče od njenih 

otkrivača Neugebauer, Martz i Leighton iz 1965. godine. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

37

DISOMNIA (ERISOV SATELIT) 

Disomnia je jedini poznat satelit patuljaste planete Eris. Prema procenama, njegov prečnik 

varira izmedju 100 i 490 kilometara. Disomnia kruži oko Erisa na skoro potpuno kružnoj 

putanji, na udaljenosti od 37.430 kilometara. Za jedan obilazak oko Erisa, satelitu je 

potrebno 15 dana, 18 sati i 31,7 minut. Disomnia ima 1/500 dela svetlosti od Erisa i ne 

poseduje sopstvenu gravitaciju, tako da ne može da postigne okrugli oblik. Smatra se da se 

Disomnia u unutrašnjosti sastoji od vodenog leda. 

Izvor: Solar Universe 


Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

38

GEOTERMIKA 

Geotermika posmatra temperaturno polje i termičke procese u podzemlju. Pri tome su 

zanimljivi vremenski konstantni (stacionarni) i vremenski promenljivi (interstacionarni) 

procesi. Stacionarni procesi u protok toplote iz unutrašnjosti Zemlje prema površini, na 

primer, grubo periodično zagrevanje Zemljine površine u ritmu dan-noć i godišnjem ritmu. 

Oavde se događa trasport toplote putem provođenja toplote za stacionarne, kao i 

temperaturna provodnost za interstacionarne procese. 

Često je važnija konvekcije, pri kojoj je transport toplotne energije vezan za transport mase. 

Navažniji merni parametar u 

geotermici je temperatura. 

Da bi se izbeglo dnevno 

periodična nestabilnost 

putem zraka Sunca, izbužene 

su rupe dubine 1-4 metara u 

dubinu. U njima se meri 

električnim termometrima. 

Takođe i toplotno zagrevanje 

površine Zemlje u 

infracrvenoj oblasti, može da 

se pretvori u temperaturne vrednosti koje se mere sa specijalnim infracrvenim detektorima, 

najčešće sa fotodetektorima. Primena geotermičkih merenja se odvija pre svega u oblastima 

hidrogeologije i inžinjersko geološkoj oblasti. Merenje temperature u bušenjima na velikim 

dubinama pripadaju najstarijim procesima istraživanja praznih podzemnih prostora. Oni su 

važni prilikom gradnje i za određivanje parametra podzemnih voda. Temperatura Zemljinog 

jezgra je važna za određivanje jačine magnetnog polja planete, koje utiče na brzinu rotacije, 

magnetne polove i zaštitu od zračenja sa Sunca. 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

39

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

40

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Akcelerator cestica 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: - CERN, Schweiz 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA National Aeronautics and Space Administration 

APOD Astronomy Picture Of the Day 

ESA European Space Agency 

SDO Solar Dynamic Observatory 

ESO European Southern Observatory 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

41

42

43

AAO-34

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?