AAO-38

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 38 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- NAJČUDNIJA ZVEZDA U SVEMIRU 4 

- EKSTREMNO BRZO ROTIRAJUĆI PULSAR 6 

- SONDA NEW HORIZONS SE PROBUDILA IZ VIŠEMESEČNOG SNA 7 

- CRNA PLANETA KOJA SVETLI 8 

- DA LI MOŽEMO DA SE ZAŠTITIMO OD POSLEDICA SVEMIRSKOG VREMENA? 9 

STALNE RUBRIKE 11 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 11 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 18 

- ESA - SLIKA NEDELJE 19 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 20 

- ESO - SLIKA NEDELJE 21 

- HABLOVA SLIKA NEDELJE 22 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 23 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 24 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 25 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 26 

- ZANIMLJIVOSTI 28 

TEKSTOVI SARADNIKA 29 

- PLANETARNA MAGLINA IC 289 29 

- ZVEZDA R CORONAE BOREALIS 30 

- TEMISTO - JUPITEROV SATELIT 31 

- SEIZMOLOGIJA 32 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 33 

IMPRESUM 34 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 35 

2

Dragi čitaoci, 

Prva tema ovog broja je najneobičnija, čudna zvezda u svemiru, koja je po nekoliko 

karakteristika izvan normi ostalih zvezda. Zahvaljujem se mojim dragim kolegama na 

Bečkoj opservatoriji, uz čiju saradnju sam obavila istraživanja ove jedinstvene zvezde. 

Zahvaljujem im se i za konsultacije i program koji smo zajedno izradili po pitanju 

ekstremnog svemirskog vremena. 

Moji stalni saradnici su i dalje izuzetno vredni i neumorno šalju tekstove. Kako se ponovo 

jedna internacionalna astronomska organizacija javila sa željom da podupire ovaj bilten, 

bila sam u mogućnosti da stalnim saradnicima na ovom biltenu, ovaj put isplatim po 2.200 

evra. Moji stalni saradnici su osobe koje iz velike ljubavi za astronomiju počele da rade 

besplatno, ne očekujući nikakav novac. Tek se vremenom pokazalo da su internacionalne 

astronomske organizacije ovako dobro prihvatile bilten i da povremeno dobijamo 

sponzorstva, koja ja jednim delom podelim sa stalnim saradnicima. Veoma se radujem da 

mogu da ih nagradim, pre svega za njihov pozitivan karakter oslobođen svake gramzivosti, 

a onda i za neprekidnu saradnju. 

Srdačno se zahvaljujem Minor Planet Centru na poslatom tekstu, radujem se našoj sve užoj 

saradnji, kao i Planetarnoj Habitabilnoj Laboratoriji, od koje sam dobila već nekoliko 

tekstova. JPL-laboratorija me je iznenadila svojim interesovanjem i višestrukom 

saradnjom, što me posebno raduje. Astronomski Bilten Online može da se pohvali sa sve 

većim brojem čitaoca. Do sada ih već ima nekoliko stotina, ako se bude tako nastavilo, do 

Nove godine ćemo uspeti da se pohvalimo i sa prvom hiljadom čitalaca. Zahvaljujem se 

svima na interesovanju, pozitivnom mišljenju i lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija. 

Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

17. septembar 2017. 

3

NAJČUDNIJA ZVEZDA U SVEMIRU 

Zvezda Omikron Ceti ili Mira je na dva načina neobična. Ona menja svoj sjaj u redovnim 

razmacima i poseduje rep kao kometa. Vec 20 godina, naučnici na Bečkom univerzitetu 

istražuju ovu zvezdu. Njena jačina sjaja je hiljadu puta 

veća od Sunca. Mira se nalazi u sazvežđu Kita i jedna je od 

načješće posmatranih zvezda na našem noćnom nebu. 

Ona je poznata još od 17. veka, kada je u svojoj najsvetlijoj 

fazi bila vidljiva golim okom, a zatim je postajala do 1.500 

puta slabija. Ove promene sjaja su se pojavljae u razmaku 

od 331 dan. U svojoj knjizi “Historiola Mirae Stellae” iz 

1662. godine. Johanes Hevelius je zbog toga zvezdu 

Omikron Ceti, nazva - Mira, što znači - čudesna. 

Danas znamo, da je Mira udaljena 300 svetlosnih godina 

od Zemlje i da je to dvojni zvezdani sistem, koji se sastoji 

od crvenog džina - Mira A i belog patuljka - Mira B. Mira A 

je promenljiva zvezda i ona daje ime svim zvezdama Miratipa. 

Mira A svoj sjaj menja za oko 8 klasa, tako da je u 

svom apsolutnom maksimumu 1.700 puta svetlija, nego u 

svom apsolutnom minimumu. Najveći deo svoje svetlosti, Mira isijava u infracrvenoj oblasti 

spektra. Srednji prečnik ove zvezde je 400 puta veći od Sunca, znači ima oko 550 miliona 

kilometara. 

Mira i njen pratilac snimljeni Hablovim teleskopom 

4

Najčudnija zvezda u svemiru 

Mira je otkrivena 13. avgusta 1596. godine. Tek 1639. godine je zabeleženo da Mira redovno 

menja jačinu svog sjaja. Godine 1923, je R.G. Aitken otkrio Mirinog pratioca koji u periodu od 

500 godina obđe Miru. Svemirski teleskop GALEX je 2007. godine otkrio da je Mira jedina 

poznata zvezda, koja ima ogroman rep, dužine 13 svetlosnih godina. 

Mira se ne kreće duž diska našeg Mlecnog puta, nego preko njega. Zvezda ne pliva zajedno 

sa masom drugih zvezda, nego se kroz interstelarni gas kreće brzinom od pola miliona 

kilometara na sat (110 kilometara u sekundi), što je neobično brzo. Na njenom kraju se nalazi 

materijal, koji je Mira pre oko 30.000 godina izgubila i iz koga će jednom nastati nove zvezde 

i možda planete. Svakih deset godina, Mira izgubi toliko čestica, da bi sa njima mogla da se 

uporedi težina Zemlje. Tako je u poslednjih 30.000 godina, Mira izgubila gas od najmanje 9 

Jupiterovih masa. 

Ultravioletna fotografija Mirinog repa 

Mira A je stara zvezda, koja je već počela da izbacuje svoju materiju. Mira B kruzi oko Mire A 

na udaljenosti koja je duplo veca od rastojanja između Sunca i Neptuna. Mira A proizvodi 

slab zvezdani vetar, koji lagano formira izbačenu materiju. Teleskop ALMA je potvrdio da je 

Mira B potpuno drugačija vrsta zvezde od Mire A. To 

je vreli, gusti, beli patuljak koji proizvodi snažan, brz 

vetar. Najnovija posmatranja su pokazala da su 

vetrovi ove dve zvezde, oblikovali lepu, kompleksnu 

maglinu. Mehur u obliku srca u njenom centru je 

nastao od vetra Mire B i oblikovao se tokom 

poslednjih 400 godina, dok ostali gas koji se nalazi u 

okolini zvezdanog para pokazuje, da su ga formirale 

obe zvezde. Zvezda Mira, posmatrana sa Atacama 

Large Millimeter/submillimeter Array na talasnoj 

dužini od 900 μm. 

LJILJANA GRAČANIN I 

INSTITUT ZA ASTROFIZIKU UNIVERZITETSKE OPSERVATORIJE U BEČU 

5

POSMATRAN EKSTREMNO BRZO ROTIRAJUĆI PULSAR 

Pulsari su snažno magnetizovane neutronske zvezde, koje su nastale gravitativnim kolapsom 

masivnih zvezda. Njihovo redovno pulsirajuće zračenje nastaje ubrzanjem čestica u 

rotirajućoj magnetosferi neutronskih zvezda. 

Najbrze rotirajući pulsari sijaju najsjajnije pri niskim frekvencama. Radioteleskop LOFAR je 

posebno pogodan za traženje brzo rotirajućih pulsara, on je specijalizovan za posmatranja na 

veoma velikim talasnim duzinama. Sastoji se od 25.000 malih antena, koje su raspoređene 

preko Holandije, Nemačke, Švedske, Velike Britanije i Francuske. Medjutim, potraga za 

pulsarima sa LOFAR teleskopom je otežana smetnjama gasa i prašine u Mlečnom putu, koji 

sprečavaju širenje niskofrekventnog radio zračenja. Taj problem su astronomi rešili sa novim 

numeričkim procesom obrade slike. Prvi test sa pulsarom PSR J1552+5437 je odmah bio 

uspešan. Ovaj pulsar se okreće 412 puta u sekundi. 

Pored radio zračenja, pulsari šalju i gama zračenje. Zbog toga su se astronomi koncentrisali 

na gama izvore zračenja, koji su do sada bili nepoznati. Tako su mogli da dokažu, da gama 

zračenje od PSR J0952-0607, pulsira u istom taktu sa radio zračenjem, što znači da postoji 

fizikalna veza izmedju nastanka ove dve vrste zračenja. On se okreće 707 puta u sekundi oko 

sebe i najbrži je rotirajući pulsar u našem Mlečnom putu i drugi najbrži pulsar za koji se zna. 

JPL - JET PROPULSION LABORATORY 

6

SONDA NEW HORIZONS SE PROBUDILA IZ VIŠEMESEČNOG SNA 

Pet meseci je sonda provela u hibernaciji, a onda je budilnik probudio i njeni instrumenti su 

se uključili. Trenutno kontrola misije proverava instrumente sonde udaljene 5,8 milijardi 

kilometara (to je 39 puta razmak Zemlja-Sunce). To nije jednostavno, jer signal sa Zemlje 

putuje 5 sati i 24 minuta do sonde i isto toliko natrag, kada sonda pošalje signal da je 

instrument u redu ili nije u redu. Petomesečna pauza je bila potrebna da bi se štedeli resursi 

na sondi, ali i zbog uštede troškova personala u kontroli misije. 

Posle ponovnog aktiviranja sonde, četri meseca će da se koristi kao svemirski teleskop, da bi 

sa njenom kamerom visoke rezolucije i 21-santimetarskim reflektorskim teleskopom, 

posmatrao objekte u Kuiperovom pojasu. Iako se sonda nalazi bliže Kuiperovom pojasu, nego 

mi na Zemlji, rastojanja među objektima u pojasu su toliko velike, da će kamera LORRI moći 

da ih vidi samo kao pokretne tačke. Iz ovih podataka mogu da se dobiju vredne informacije o 

veličini i obliku tih objekata. Osim toga su instrumeti na New Horizons aktivni, da bi istražili 

uslove zračenja u ovom delu Sunčevog sistema i sastave gasa i prašine. 

Naučnici planiraju update softvera, kako bi doveli sondu na najnoviji nivo za njen sledeći 

važni randevu prvog januara 2019. godine, kada će se New Horizons približiti objektu 2014 

MU69 na udaljenosti od 12.000 kilometara. Poboljšani podaci putanje i veličina nebeskog 

tela su dozvolila smanjenje rastojanja sonde, tako da ćemo dobiti daleko oštrije slike, nego 

što se u početku očekivalo. 

Moguće je da sa proletom pored 2014 MU69, misija New Horizons još uopšte nije završena. 

Šef misije je nagovestio da bi sonda mogla da proleti pored još jednog mnogo udaljenijeg 

objekta, ukoliko NASA bude finansirala produženje misije. 

MPC - MINOR PANET CENTER 

7

CRNA PLANETA KOJA SVETLI 

Na kojoj god talasnoj dužini da se posmatra, egzo planeta WASP-12b ne reflektuje skoro 

nikakvu svetlost, kako su pokazala nova posmatranja ove planete sa teleskopom Habl. To 

znači da WASP-12b poseduje toliku refleksiju, kao Mesec. Zbog toga je ova planeta tamna 

kao asfalt. 

Planeta WASP-12b kruži oko zvezde slične Suncu - WASP-12A, na udaljenosti od 1.400 

svetlosnih godina od Zemlje. Egzo planeta ima dvostruki prečnik Jupitera i obiđe svoju 

zvezdu za malo više od jednog dana. Na njenoj površini vladaju temperature od 2.600 

stepeni Celzijusa. 

Naučnici intenzivno istražuju WASP-12b, još od 2008. godine. Zbog toga su i bili veoma 

iznenađeni, kada su otkrili ovako minimalan Albedo planete, jer to poništava sve do sada 

postavljene teorije o njoj. Smatralo se da je atmosfera veoma bogata aluminijum oksidom ili 

da je atmosfera bez oblaka. 

Novi podaci nagoveštavaju, da je atmosfera od WASP-12b, više slična jednoj zvezdi male 

mase i da se sastoji od atomarnog vodonika i helijuma. Planeta nije sasvim crna, jer zbog 

njene visoke temperature, zrači svetlost, što joj daje crvenkastu boju, slično kao kada usijan 

metal svetli. 

PHL - PLANETARY HABITABILITY LABORATORY 

8

DA LI MOŽEMO DA SE ZAŠTITIMO OD POSLEDICA 

EKSTREMNOG SVEMIRSKOG VREMENA? 

Na Zemlji se za takozvano svemirsko vreme, ne interesuju mnogi ljudi, iako ono ima značajan 

uticaj na nas dnevni život. Tako erupcije na Suncu mogu da dovedu do smetnji u funkciji 

satelita ili do veće opterećenosti zračenjem za putnike u avionu. Naše visokotehnološko 

društvo sve više zavisi o sistema, na koje svemirsko vreme moze da utiče. Na primer, 

elektronika televizora ili satelita, može da bude oštećena energetskim zračenjem čestica, pri 

čemu se prekida prenos impulsa. 

Svemirsko vreme utiče na jonizovani i neutralni gasoviti omotač Zemlje, na tehnološke 

sisteme u svemiru i na život i zdravlje ljudi. Koronalni izbačaji mase, takozvani vetrovi sa 

Sunca i Sunčane oluje, mogu pri tome da oštete veoma osetljive infrastrukture našeg 

modernog društva - navigacione i komunikacione satelite, kao i servise koji se zasnivaju na 

njima, sisteme avionskih letova i funkciju strujnih mreža. 

Koju maksimalnu jačinu svemirskih događaja može da uzrokuje naše Sunce, nije poznato, 

zbog toga je teško da se proceni, koji uticaji mogu da se očekuju u ekstremnom slučaju. Iz 

istorije znamo, da su već postojale veoma snažne Sunčane oluje. Na primer, Karingtondogađaj 

iz 1859. godine. Tada se posledice po društveni život još nisu osetile, kako bi to 

danas bio slučaj. 

9

Da li možemo da se zaštitimo od posledica ekstremnog svemirskog vremena? 

U januaru 2015. godine je startovan satelit Deep Space Climate Observatory (DSCOVR), koji 

može da meri više parametara koronalnih izbačaja sa Sunca. Pored temperature i gustine 

protona, meri dinamični pritisak, interplanetarno magnetno polje i brzinu čestica. Signal sa 

DSCOVR putuje samo par sekundi do prijemnika na Zemlji i tako omogućava 30 do 60 minuta 

da se odredi jačina oluje, jer Sunčev vetar putuje brzinom od 800 - 2.000 kilometara u 

sekundi. To je daleko sporije od signala koji ide od satelita do Zemlje. Ako se oluja kreće 

prema Zemlji, mogu da se izdaju odredjena upozorenja za one koji imaju plan za takve 

slučajeve. Ova upozorenja su posebno važna za astronaute na ISS-stanici u Zemljinoj orbiti, 

jer onda imaju vremena da se sklone u sigurni deo stanice, koji ih štiti od pojačanog zračenja. 

Trenutno ne postoje nacionalni planovi u slučaju katastrofalne Sunčane oluje koja bi udarila 

u Zemlju. Pošto svemirsko veme nije samo lokalni događaj, potreban je dogovor na 

internacionalnom nivou. Nemačka već pravi planove po tom pitanju. Postoje razne 

mogućnosti pripreme za ove solarne događaje. Kada su u pitanju veoma jaki koronalni 

izbačaji, kontrole satelitskih misija mogu blagovremeno da okrenu osetljive merne i 

komunikacione instrumente na suprotnu stranu od Sunčevog vetra ili mogu kompletno da 

isključe satelite, kako bi se izbeglo interno ili eksterno naelektrisanje na osnovu čestica 

Sunčevog vetra. Takođe, korisnici navigacionih instrumenata, mogu da budu informisani o 

očekivanim netačnostima podataka. Avionski saobraćaj bi u tom slučaju mogao da izbegava 

komunikaciju u visokofrekventnoj oblasti, a polarne rute sa pjačanim opterećenjem zračenja 

bi mogle da se promene. Takođe nisko letenje pomaže izbegavanju opterećenja zračenjem, 

jer imaju bolju zaštitu preko magnetnog polja Zemlje. U oblasti strujnih mreža bi mogle da se 

preduzmu zaštitne mere, tako što bi tehnikčari znali da slede problemi sa geomagnetno 

indukovanom strujom, pa bi mogli brže da reaguju. 

LJILJANA GRAČANIN I 

INSTITUT ZA ASTROFIZIKU UNIVERZITETSKE OPSERVATORIJE U BEČU 

10


KASINI SE PRIBLIŽAVA SATURNU 

Objašnjenje filma: Kako izgleda kada se Kasini približava u svemirskom brodu? To ne mora 

samo da se zamišlja - svemirska sonda Kasini je to uradila 2004. godine, usput je snimila 

hiljade fotografija i još stotine hiljada od kada se nalazi u orbiti. Neke od Kasinijevih ranijih 

slika su digitalno obrađene, i spojene u ovaj upečatljiv video. Ovo je deo većeg IMAX - 

filmskog projekta sa nazivom "Outside In", koji je upravo u nastanku. U sledećem odsečku, 

Saturn za vreme približavanja postaje sve veći, dok oblačni Titan prolazi ispod. Dok Saturn 

rotira u pozadini, vidi se kako Kasini leti pored Mimasa sa velikim kraterom Heršel. Onda 

stupaju maestralni Saturnovi prstenovi u prvi plan, kada se Kasini ukrsti sa tankom ravni 

prstenova. Tamne senke prstenova se vide na Saturnu. Na kraju se pojavljuje tajansveni 

ledeni, gejzerski mesec, Enceladus u daljini i na kraju filma, sonda stiže do njega. Kasini ima 

samo još malo goriva i u petak treba da završi svoju misiju, kada će se toliko približiti 

Saturnu, da će da padne na njega i da se istopi. 

Kredit za film i autorska prava: 

Cassini Imaging Team, ISS, JPL, ESA, NASA, S. Van Vuuren et al.; 

Muzika: Adagio for Strings (NY Philharmonic) 

11


DOŽIVLJAJ TOTALNOG POMRAČENJA SUNCA 

Objašnjenje slike: Kako se osećate kada nestane Sunce? Mnogi posmatrači pomračenja u 

Americi su iznenađeni jezom, koju su osećali i uzvicima koje su čuli, kada je Sunce na kratko 

nestalo iza Meseca. Možda ste očekivali samo kratak sumrak. Ali, neobično brzo padanje 

mraka, zadivljujuće svetli biseri na ivici Meseca, uzbudljive rozikaste protuberance i čudno 

detaljna korona, koja se raširila po nebu, je mnoge ljude iznenadila. Većina ovih osobenosti 

se vidi na trominutnom snimku totalnog pomračenja Sunca od prošlog meseca. Pojedinačne 

slike su snimljene u Warm Springsu u Oregonu, opremu za snimanje je razvio sam Jun Ho Oh, 

kako bi mogao da obuhvati okolinu Sunca za vreme pomračenja. Na kraju snimka se vidi, 

kako se Sunce na drugoj stranu Meseca, ponovo rađa. 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Jun Ho Oh (KAIST, HuboLab); 

Muzika: Flowing Air by Mattia Vlad Morleo 

12


MAGLINA MAČJA ŠAPA 

Objašnjenje slike: Magline su poznate po tome, da se asociraju sa oblicima koje stalno 

srećemo. Pa opet, ni jedna mačka ne bi mogla da napravi ovaj ogroman otisak u sazvezđu 

Škorpije. Maglina je od nas udaljena 5.500 svetlosnih godina i to je crvenkasta emisiona 

maglina. Njene boje potiču od bogatog prisustva jonizovanih vodonikovih atoma. Maglina je 

poznata i kao NGC 6334 - Medveđa šapa. Nastala je u zadnjih nekoliko miliona godina, a 

zvezde u njoj poseduju skoro deset puta veću masu od Sunca. Ova slika pokazuje maglinu 

Mačja šapa u svetlosti vodonikovih, kiseonikovih i sumporovih jonizovanih atoma. 

Kredit za sliku i licenca: 

George Varouhakis 

13


SAMO TI LEPO GORI AR2673! 

Objašnjenje slike: Aktivna oblast AR2672 rotira skoro izvan vidljivosti sa Zemlje i pokazuje 

snažnu baklju na zapadnoj ivici Sunca, kojoj je usledio veliki koronalni izbačaj, 10. septembra. 

Protuberanca snimljena od Solar Dynamics Observatory, se na ovoj ekstremno ultravioletnoj 

slici, vidi na desnoj strani. Snažna protuberanca je bila četvrta koju je producirala grupa 

AR2673, ovog meseca i imala je klasu X. Poslednji koronalni izbačaj iz ove oblasti se dva dana 

kasnije sudario sa magnetosferom Zemlje. Oblast AR2673 sada nestaje iz naseg vidokruga i 

sledeće dve nedelje se nalazi na "poleđini" Sunca. 


NASA, SDO, GSFC 

14


1000 KORAKA UNAPRED 

Objašnjenje slike: Ovaj noćni pejsaž sa planete Zemlje pokazuje lepu konjunkciju Venere i 

Meseca, čoveka, peska i Mlečnog puta. Scena je panorama od 6 fotografija, koje pokazuju 

momenat na kraju jednog putovanja. U prvom planu se vide tragovi u vetrom naboranim 

dinama, pored oaze Huacachina u jugoistočnoj pustinji Perua. Fascinirajući doživljaj je 

fantastičan pogled na svet noću i on je odabran kao pobednik prilikom internacionalnog 

fotografskog takmičenja sa temom „Zemlja i nebo“ od strane "The World at Night". 


Camilo Jaramillo 

15


KASINIJEVA POSLEDNJA SLIKA 

Objašnjenje filma: Kao što je planirano, letelica Kasini je uronila u gornju atmosferu Saturna 

15. septembra, nakon 13 godina dugog istraživanja Saturnovog sistema. Pre toga je Kasini 22 

puta u toku Grand Finala zaronio u prostor između prstenova i planete. Konačni signal 

Kasinija je putovao 83 minuta do planete Zemlje i kompleksa antene za Deep Space Network 

u Kanberi, Australija, gde je gubitak kontakta sa svemirskom letelicom zabeležen u 11:55 UT. 

Za Kasinija je Saturn bio obasjan Suncem koje se nalazilo iznad letilice, dok se obrušavala u 

vrhove oblaka gasovite gigantske planete brzinom od oko 113.000 kilometara na sat. 

Poslednja slika Kasinija je napravljena osvetljena reflektovanom Sunčevom svetlošću 

Saturnovih prstenova. 


NASA, JPL-Caltech, Space Science Institute 

16

17. avgust 2017. 

SVETLA SPIRALNA GALAKSIJA M81 

Objašnjenje filma: Jedna od najsvetlijih galaksija na nebu planete Zemlje je slične veličine, 

kao naša galaksija, Mlečni put: velika, lepa M81. Ova divna spiralna galaksija se nalazi u 

severnom sazvežđu Veliki Medved (Ursa Major). Ovaj detaljan pogled na M81 pokazuje 

svetlo, žućkasto jezgro, plave spiralne krake i široke kosmičke prašnjave staze, čije razmere 

mogu da se uporede sa Mlečnim putem. Na burnu prošlost ukazuju levo pored galaktičkog 

centra, u suprotnom pravcu od markantnih spiralnih struktura, jedna upadljiva prašnjava 

traka ravno preko diska. Ona bi mogla da bude posledica bliskog susreta između M81 i njene 

manje prateće galaksija M82. Istraživanja promenljivih zvezda u M81 su pokazala jednu od 

najbolje izračunatih udaljenosti daleke galaksije - 11,8 miliona svetlosnih godina. 


NASA, GOES-16 Satellite, SPoRT 

17

37. nedelja 2017. 

OGROMNA PROTUBERANCA NA SUNCU 

Objašnjenje slike: Sjajna Sunčeva svetlost je bila je izvor snažnog Sunčevog izbacivanja 

koronalne mase (6. septembra 2017. godine). Ova baklja je bila najveća eksplozija poslednje 

decenije. Posledica je bila, snažan kratkotalasni radio prekid u Evropi, Africi i Atlantskom 

okeanu. Sunčeva pega 2673 je takođe bila izvor još nekoliko malih i srednjih solarnih baklji u 

poslednjih nekoliko dana. Podaci sa SOHO svemirske sonde, pokazuju da je veliki oblak 

čestica eksplodirao u svemiru odmah posle baklje. Napomena: svetla vertikalna linija i drugi 

zraci sa spiralnim linijama, su aberacije u našim instrumentima uzrokovane svetlim blicom 

baklje. 

Video snimak može da se pogleda ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/X93_flare_191_big.mp4 


SDO/NASA 

18


SPUŠTANJE NA TITAN 

Objašnjenje slike: Sve do dolaska međunarodne misije Cassini-Hajgens do Saturna 2004. 

godine, mnogo toga o gasovitom gigantu, njegovom složenom prstenastom sistemu i 

zagonetnim mesecima, je bila misterija. Dana 14. januara 2005. otkriveno je šta se nalazi 

ispod guste atmosfere Saturnovog najvećeg Meseca Titana, kada je ESA Hajgens sonda prvi 

put uspešno sletela na svet u spoljašnjem Solarnom sistemu. Tokom dva i po sata spuštanja 

padobranom, na Titanu su se pojavile karakteristike, koje su izgledale kao obale i rečni 

sistemi na Zemlji. Ali, umesto vode, sa površinskim temperaturama oko -180ºC, ovde je 

tečnost metan, jednostavno organsko jedinjenje. 

Slika koju je snimio Hajgens, pokazuje pogled sa 2 km nadmorske visine. To je u Merkator 

projekciji, tako, da se N–S/E–W pravci ukrštaju pod pravim uglom i površina izgleda kao da 

ima smetnje. Hajgens je dotaknuo zamrznutu površinu obloženu zaobljenim šljunkom i 

nastavio da šalje slike, 72 minuta pre nego što je pao ispod horizonta. Tok podataka koji su 

se vratili sa površine, obezbedili su jedinstvenu mogućnost merenja na čijim podacima 

naučnici i danas rade. 

U svojoj 13-godišnjoj odiseji u Saturnovom sistemu, Kasini je napravio 127 bliskih preleta 

Titana, uključujući i radarsku mapu njegove površine - čak i pre nego što je Hajgens pronašao 

brojna ugljenovodonična jezera i mora, dokaz za globalni okean vode ispod debele kore i 

atmosferu koja se sastoji od prebiotičnih hemikalija. Smatra se da je Titanova atmosfera 

slična ranijoj Zemlji, pre razvijanja života i 

tako se može smatrati laboratorijom 

planete za razumevanje hemijskih reakcija 

koje su mogle da dovedu do stvaranja 

života na Zemlji. Kasini je takođe 

posmatrao promenu godišnjih doba na Titanu, uključujući razvoj vrtloga i oblaka kiše od 

metana, koja pada na površinu. Titan je takođe delovao kao gravitaciona praćka za Kasini 

tokom njegove misije, šaljući ga na kurs za istraživanje Saturnovog sistema. U ponedeljak je 

Kasini napravio svoj poslednji, daleki, prelet Titana, nazvan "poljubac", na razdaljini od 

119.049km od površine. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

19


SIRAKUZA, ITALIJA 

Satelit Sentinel-2A je snimio grad i oblast Sirakuza, koji se nalaze na istočnoj obali Sicilije. Sa 

leve strane slike se vidi podnožje planine Hiblae. Ovaj opseg je nekada bio plato, ali je od 

tada bio erodiran. Duboki kanjoni izgledaju kao zelene vene na kojima se proširila vegetacija. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

20


NAUKA -- URADI SAM -- DA LI SE NA OVOM DIJAGRAMU KRIJE PROKSIMA C? 

Ova neobična slika nedelje pokazuje najnovije podatke koje je sakupio ESO-lovac na planete, 

HARPS (High Accuracy Radial velocity Planet Searcher). u toku kampanje Red Dots. To je 

kampanja posvećena potrazi za planetama sličnim Zemlji, koje bi mogle da kruže oko tri 

najbliža crvena patuljka: Proksima Kentauri, Barnardova zvezda i Ross 154. Na ovom 

dijagramu je predstavljeno kretanje zvezde putem vremenske ose i na njoj mogu da se 

pročitaju otisci prstiju egzo planeta. Kriva linija predstavlja signal kretanja zvezde sa 

redovnim promenama radijalne brzine (na engleskom Radial Velocity -RV), sa periodom od 

11,2 dana. 

Dijagram gore desno, pokazuje nova merenja, koja su obavljena sa HARPS-om za vreme Red- 

Dot-kampanje. Novi podaci pokazuju, kao što je očekivano, signal Proksime b (žuta boja), ali 

sadrži i druge nepravilnosti - ovde su 

vidljive kao tačkasta kriva na dole, gde 

se prepoznaju kako 2016. tako i 2017. 

godine. Da li ovde ima još nešto više da 

se otkrije? Da bi sa većom sigurnošću 

moglo da se kaže, šta je uzrokovalo ovaj 

šablon, astronomi koriste kvantitativne 

matematicke alate. 

Jedan od tih alata je Periodogramm, sa 

kojim mogu da se traže periodični signali 

u podacima - ovde vidljivi kao jasni 

špicasti vrhovi - što ukazuje na 

prisutnost jedne planete. Donji dijagram pokazuje periodogram za nove podatke: prvi signal 

(u beloj boji) odgovara Proksimi b. Šabloni na dve gornje grafike proizvode ceo niz mogucih 

perioda (u crvenoj boji), za oko 200 dana. Prisutnost više špicastih vrhova slične veličine 

znači, da signal nije mogao da se jasno odredi i da njegovo poreklo ostaje nerazjašnjeno. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1737a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

21


EKSPLOZIJE ZVEZDA U NGC 5398 

Ova fotografija pokazuje galaksiju sa kataloškom oznakom NGC 5398. To je prečkasta 

spiralna glakaksija, koja je od našeg Sunčevog sistema udaljena oko 55 miliona svetlosnih 

godina u pravcu sazveždja Kentaur. Sliku je napravio svemirski teleskop Habl, koji zajednički 

koriste National Aeronautics and Space Administration (NASA) i European Space Agency 

(ESA). 

Galaksija je poznata po svojoj neobičnoj H-II-oblasti. To je veliki oblak jonizovanog vodonika. 

H-II označava da su atomi izgubili jedan elektron i jonizovani su. H-II-oblast u NGC 5398 nosi 

naziv Tol 89 i nalazi se na donjem levom kraju centralne prečke ove galaksije. Pri tome se 

radi o jednoj 

strukturi, koja se 

ukršta sa galaktičkim 

jezgrom i kanališe 

materiju prema 

unutra, da bi tamo 

bili održani aktivni 

procesi rađanja 

zvezda. 

Astronomi 

pretpostavljaju, da je Tol 89, jedini veliki, masivni kompleks gde nastaju zvezde u celoj 

galaksiji. Njegova širina iznosi oko 5.000 x 4.000 svetlosne godina i sadrži najmanje sedam 

mladih i masivnih zvezdanih jata. Oba najsvetlija čvora materije u oblasti Tol 89, su 

astronomi označili jednostavno sa "A" i "B". Ovi čvorovi su izgleda imali dva perioda 

intenzivnog nastanka zvezda, jedan pre oko 4 miliona godina i drugi pre manje od tri miliona 

godina. Pretpostavlja se, da Tol 89-A sadrži posebno svetle i masivne zvezde, koje su poznate 

kao Wolf-Rayet-zvezde. Ovaj tip zvezda ima visoku površinsku temperaturu i emituje 

ekstremne stelarne vetrove. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

22

NGC 3115: GAS TEČE PREMA CRNOJ RUPI 

Galaksija NGC 3115 se ovde vidi kao kompozitna slika podataka sa opservatorije Chandra - 

NASA i veoma velikog teleskopa sa Južne opservatorije (VLT). Prikazan je tok vrućeg gasa 

prema supermasivnoj crnoj rupi u centru ove galaksije. Ovo je prvi put da su dobijeni jasni 

dokazi za takav tok, zabeleženi u bilo kojoj crnoj rupi. 

Podaci sa Chandre su prikazani plavom bojom, a optički podaci sa VLT-a, su zlatne boje. 

Okrugli izvori na rentgenskoj slici su uglavnom binarne zvezde koje sadrže gas, koji se izvlači 

iz zvezde u crnu rupu ili neutronsku zvezdu. Umetak pokazuje centralni deo slike, a crna rupa 

se nalazi u sredini. Na položaju crne rupe nije viđena nikakva tačka izvora, već se nalazi plato 

rentgenskih emisija koje dolaze iz vrelog gasa i 

kombinovane emisije rentgenskih zraka iz binarnih 

zvezda. 

Kako gas prelazi u crnu rupu, ona se stisne, čineći 

ga toplijim i svetlijim, što se sada potvrdilo u 

rentgenskim opservacijama. Istraživači su otkrili da 

porast temperature gasa počinje oko 700 

svetlosnih godina od crne rupe. Ovo ukazuje na to, 

da crna rupa u centru NGC 3115 ima masu od oko 

dve milijarde puta veću od Sunca, podržavajući 

prethodne rezultate optičkih posmatranja. To či ni NGC 3115 najbližom crnom rupom sa 

milijardu Sunčanih masa. 

NGC 3115 se nalazi oko 32 miliona svetlosnih godina udaljena od Zemlje i klasifikuje se kao 

takozvana lentikularna galaksija, jer sadrži disk i centralnu srž od zvezda, ali bez 

detektabilnog spiralnog uzorka. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

23

21. DEO 

OPSERVATORIJA SKALNATÉ PLESO, SLOVAČKA 

Opservatorija je izgradjena 1943. godine i kotištena za astrometrijska merenja i višu 

geodeziju. U zgradi se takođe nalazi meteorološka posmatračka stanica. Opservatorija je na 

visini od 1.786 metara. U kupolama se nalaze jedan Newton teleskop od 61 cm i jedan 

Cassegrain teleskop od 60 cm. 

24

21. DEO 

KO II KAKO JE OTKRIO DA JE ZEMLJA NAGNUTA ZA 23 STEPENA? 

Već duže vremena je poznato, da je osa oko koje se Zemlja okreće, nagnuta u odnosu na 

rotacionu površinu Zemlje oko Sunca. Prva merenja za koja se zna, potiču od kineskog 

astronoma Čou Li, 1.100 godina pre nase ere. Oko 750 godina kasnije, grčki naučnici su 

takođe napravili odgovarajuća merenja. U to doba su se koristili takozvani gnomoni ili 

sunčani satovi. Pri tome se radilo o štapovima, koji su uspravno pobodeni u zemlju. U vreme 

letnje i zimske ravnodnevnice, odredila se dužina senke koju su ovi štapovi bacali i tako se uz 

malo računanja, odredila nagnutost Zemljine ose. 

25

11. DEO 

HUA ŠAN, KINA 

Hua Šan je jedna od pet svetih planina u Kini. Planinski masiv je poznat po svojim opasnim 

usponima. Nekoliko vrhova imaju visinu do 2.155 metara. Do njih može da se dođe na 

nekoliko načina. U staroj Kineskoj slici sveta, koja je Kinu posmatrala kao kvadrat, Hua Šan - 

planinski masiv, predstavlja zapadni ugao. Dongdao hram taoista, se smatra jednom od 21 

najvažnija hrama na svetu i nalazi se na jednom od vrhova ovih panina. 

26

27 

Hua Šan, Kina

11. DEO 

KAKO MIRIŠE SVEMIR? 

Svemir miriše kao sveže zavaren metal. Naravno da u vakuumu niko ne može da namiriše 

nešto, ali kada su astronauti boravili u svemiru i ponovo su ušli u kapsulu, njihovo odelo je 

imalo metalan miris. 

28

PLANETARNA MAGLINA IC 289 

IC je planetarna maglina u sazvežđu Kasiopeje. Od nas je udaljena 4.200 svetlosnoh godina. 

Nalazi se u Indeks-katalogu, zbog toga je obeležena sa „IC“. Maglinu je 1888. godine otkrio 

astronom Luis Svift. 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

29

R CORONAE BOREALIS 

R Coronae Borealis je eruptivno promenljiva zvezda u sazvežđu Severna Kruna. To je zvezda 

6. veličine, čiji sjaj u neredovnim razmacima opadne do 14. klase. R Coronae Borealis je 

crveni nadgigant, sa malo vodonikom, ali sa atmosferom bogatom ugljenikom. Promena 

njene svetlosti verovatno potice od čađavih oblaka koje izbacuje i koji pokrivaju fotosferu 

zvezde. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

30

TEMISTO (JUPITEROV 

SATELIT)) 

Temisto je mali Jupiterov satelit koji svoju putanju ima između putanja Kalista i Lede. To je 

prvi satelit izvan orbita osam najbližih satelita (4 unustrašnja i 4 velika Galilejska satelita). On 

pripada grupi progradnih, nepravilnih satelita. Njegov prečnik je samo 8 kilometara. 

Izvor: Solar Universe 


Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

31

SEIZMOLOGIJA 

Seizmologija je grana geofizike koja se bavi proučavanjem potresa Zemlje i njihovih 

propratnih pojava. Rezultati seizmoloških istraživanja se primjenjuju se u građevinarstvu 

(potresno inženjerstvo, inženjerska seizmologija, protuseizmička gradnja), urbanom 

planiranju i u istraživanjima nafte i prirodnog gasa (primenjena geofizika). Stručni rad u 

seizmologiji uključuje beleženje potresa, njihovo lociranje i katalogizovanje, razmenu 

podataka sa međunarodnim institucijama, makroseizmičku obradu jačih potresa (kartiranje 

njihovih dejstva) i slično. Naučna istraživanja obuhvataju proučavanje pojedinosti procesa 

rasedanja u žarištu (hipocentru) potresa, modeliranje rasprostiranja elastičnih talasa kroz 

Zemlju i određivanje građe njene unutrašnjosti, proučavanje delovanja potresnih talasa na 

građevine, i procenu seizmičkih sila koje će na objekt da deluju u budućnosti (ugroženost i 

opasnost). Većina saznanja o građi Zemlje je otkrivena upravo seizmološkim događajima. 

Naučno polje takođe uključuje studije posledica potresa, kao što su cunami i razni seizmički 

izvori - vulkanski, tektonskih, okeanski, atmosferski i veštački procesi (eksplozije). Srodno 

polje koje koristi geologiju, da izvodi zaključke na temelju informacija koje se tiču ranijih 

potresa je paleoseizmologija. Beleženje Zemljinog kretanja kao funkcija vremena se zove 

seizmogram. 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

32

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

33

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizualizacija zvezde Oikron Ceti 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA 

APOD 

ESA 

SDO 

ESO 

National Aeronautics and Space Administration 

Astronomy Picture Of the Day 

European Space Agency 

Solar Dynamic Observatory 

European Southern Observatory 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/ 

- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/ 

34

35

36

AAO-38

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?