AAO-39

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 39 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- DENIS TITO - PRVI KOMERCJALN SVEMIRSKI TURSTA 4 

- POMRAČENJE SUNCA U 100 SPEKTRA 9 

- TRI OSTVARENE NAUČNE REVOLUCJE UPRKOS PROTVLJENJU STRUČNJAKA 10 

- PREDSEDNK TRAMP-INTERNET-NASA-PUT NA MESEC 13 

- NOVA SVEMIRSKA ODELA ZA ASTRONAUTE 15 

STALNE RUBRIKE 16 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 16 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 23 

- ESA - SLIKA NEDELJE 24 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 25 

- ESO - SLIKA NEDELJE 26 

- HABLOVA SLIKA NEDELJE 27 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 28 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 29 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 30 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 31 

- ZANIMLJIVOSTI 32 

TEKSTOVI SARADNIKA 33 

- PLANETARNA MAGLINA SHARPLEY 1 33 

- SUPERNOVA 185 (SN 185) 34 

- EGEON - SATURNOV SATELIT 35 

- TEŽAK ZEMLJOTRES U MEKSKU JE IMAO JAČINU HIDROGENSKE BOMBE 36 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 38 

IMPRESUM 39 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 40 

2

Dragi čitaoci, 

Prva tema ovog broja govori o putu svemirskog turiste - Densa Tita, njegovm teškoćama 

dok je postigao svoj cilj i njegovom životu. Zahvaljujem se agenciji Roskosmos na 

informacjama i dozvolama za objavljivanje slika. Takođe se zahvaljujem STScI za lepu 

saradnju i poslat tekst, kao i NSF. Prvi tekst CfA me je veoma obradovao i nadam se našoj 

daljoj saradnji. 

Zahvaljujem se mojim stalnim saradnicma na vrednom radu i oduševljenju sa kojim pšu 

tekstove. 

Astronomski Bilten Online može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca. Do sada ih već 

ima nekoliko stotina, ako se bude tako nastavilo, do Nove godine ćemo uspeti da se 

pohvalimo i sa prvom hiljadom čitalaca. Zahvaljujem se svima na interesovanju, 

pozitivnom mišljenju i lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da 

Internaconalna Astronomska Unja stalno podupre ovaj blten. Zahvaljujem se i raznim 

upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

24. septembar 2017. 

3

DENIS TITO -- PRVI KOMERCIJALNI SVEMIRSKI TURISTA 

Pionir svemirskog turizma je pre kratkog vremena izjavio, da je pre svog leta u svemir morao 

da vodi mnoge razgovore i polemike sa raznim institucijama. Tek posle mučnih pregovora je 

smeo da leti na ISS. Američki preduzetnik, Denis Tito je platio 20 miliona dolara (danas su to 

13,6 miliona evra), da bi od 28. aprila 2001. godine, proveo nedelju dana u svemiru. „Nisu 

verovali da sam telesno u stanju da podnesem taj let. U Rusiji je prosečni zivotni vek za 

muškarce 57 godina, a ja sam tada imao 60 godina. Tako sam za mnoge eksperte u 

Roskosmosu statistički gledano, u suštini već bio mrtav.“ 

Tito je najstarije dete radničke familije sa italijanskim precima. Njegov otac je radio u 

štampariji, a majka kao krojačica. Na koledžu u Njujorku je Tito 1962. godine apsolvirao 

vazduhoplovnu i svemirsku tehniku. Zatim je studirao inžinjerske nauke. Ključni događaj za 

njega je bio start Sputnika 1. Želeo je da bude astronaut, ali tada su traženi piloti kao 

astronauti, a Tito to nije bio. Uspeo je da se zaposli na Jet Propulsion Laboratory (JPL). Bio je 

inžinjer u kontrolnom centru sa zadatkom izračunavanja putanje Mariner-sondi. Direktno je 

učestvovao u misiji Mariner 4, koji je u julu 1965. godine proleteo pored Marsa, kao i u misiji 

Mariner 5, koji je u oktobru 1967. godine posetio Veneru. Pre zavrsetka svoje karijere u JPLu, 

Tito je učestvovao u proračunavanju kursa Marinera 9 prema Marsu. 

Godine 1972. Tito je osnovao Wilshire Associates, jedan od najvećih investment 

konzorcijuma u Americi sa sedištem u Santa Monici. Pokazalo se da je Tito veoma sposoban 

poslovan čovek i već posle deset godina je zaradio svoj prvi milion. 

4

Denis Tito - prvi komercijalni turista u svemiru 

Pored njegovih sposobnosti kao menadžer, podupirao je operu u Los Andjelesu, davao 

dobrotvorne priloge bolnicama i socijalnim ustanovama. 

Prvi put se Tito obratio Sovjetskom Savezu 1991. godine, kada je 

objavljeno da je svemirska stanica Mir otvorena za inostrane 

posetioce koji će to da plate. U vreme političkih previranja u 

tadašnjem Sovjetskom Savezu, bilo je veoma teško pronaći 

odgovornu osobu za pregovore. Od sredine 1990 godina, Rusiji je 

nedostajao novac da bi se svemirska stanica Mir održavala u 

svemiru. Istovremeno su USA pravili prve planove za Internacionalnu 

svemirsku stanicu - ISS. Kao prvi korak je iniciran program Šatl-Mir, 

što je Mir još nekoliko godina održalo u životu. Krajem 1998. godine 

prvi modul ISS je lansiran u Zemljinu orbitu, a u proleće 2001. godine 

je Mir doveden do pada u atmosferi. 

U junu 2000. godine, u javnosti se prvi put pojavilo Titovo ime u vezi sa svemirskim 

turizmom. Holandska MirCorp, koja je jedno vreme komercijalno vodila rusku svemirsku 

stanicu je objavila da će jedan američki biznismen i bivši svemirski inžinjer da bude prvi 

turista u svemiru. Kako bi pokazao da ima ozbiljne namere, Tito je osnovao zatvoren 

bankovni račun sa 20 miliona dolara. 

Kada Mir vise nije bila u svemiru, Tito je već počeo sa treningom. Sada je želeo da ode na 

naslednika Mir-stanice, na ISS-stanicu. Ruska svemirska agencija je bila saglasna sa Titovim 

planovima, jer su joj 20 miliona dolara bili potrebni, međutim NASA je bila protiv. Kada je 

Tito došao u Johnson Space Centar da bi trenirao za američke module na ISS, uprava ga je 

poslala kući. 

Do njegovog leta na ISS, su Tito i Rusija morali da se 

bore protiv otpora drugih partnera ISS. Postojala je 

bojazan, da će poseta turiste na ISS-u koja se 

nalazila u toku izgradnj, da bude smetnja radovima i 

previše opasna. Pre svega je NASA dugo vremena 

bila protiv toga da Tito leti na stanicu. Rusija se 

pozvala na to da je na planiranom letu posade bilo 

još jedno mesto slobodno, koje oni mogu da daju 

kome hoće. Pomoglo je i to, da Tito nije bio čist 

amater, jer je dugo radio kao svemirski inžinjer i od 2000. godine je više puta učestvovao u 

treningu za kosmonaute. 

5


Tek dve nedelje pre starta, NASA je dala svoj pristanak, ali je Titova poseta na ISS bila veoma 

ograničena. NASA je zabranila pristup američkom delu stanice i Tito je morao da potpiše, da 

će da plati sve eventualne štete koje bude prouzrokovao. Osim toga, jedan američki 

astronaut je stalno morao da ga nadzire. 

Zajedno sa kosmonautima Musabajev i Baturin, Tito je 28. aprila 2001. godine u Sojuz TM-32 

kapsuli odleteo na ISS stanicu. Tamo je 

proveo sedam dana, 22 sata i četri 

minuta. Za to vreme je 128 puta obišao 

oko Zemlje. NASA je i dalje pretila da će 

da traži eksorbitantno obeštećenje ako 

Tito nešto pokvari, pa makar bio to i 

moral posade. Na ISS stanici je Tito vršio 

eksperimente, tako da nije bio samo 

turista, nego je to bila neka vrsta 

poslovnog puta. 

Posle leta je Tito izjavio: „Ispunio sam 

svoj životni san, bio je to neverovatan i 

upečatljiv doživljaj, ali ovaj jedan let je 

bio dovoljan.” U maju 2002. godine, Tito 

je dobio počasni doktorat od njegove Alma Mater. 

6


U to vreme su veliki planovi za svemirski turizam objavljivani po novinama, planirani su stalni 

turistički letovi, izgradnja hotela u orbiti i jos mnogo toga. Firma “Virgin Galactic” koja 

pripada Ričardu Brensonu je imala 410 rezervacija za letove u svemir. Ljudi su bili spremni da 

plate 35 miliona dolara samo za let u atmosferu. 

Pocetkom 2013. godine Tito je planirao privatnu misiju na Mars sa ljudskom posadom u 

trajanju od 501 dana, gde bi 

posada jednom obišla oko 

Marsa. Start bi trebao da bude 

5. januara 2018. godine. Tada 

će Mars da se nalazi u veoma 

povoljnoj poziciji u odnosu na 

Zemlju. Troškovi se procenjiuju 

na 2 milijarde dolara, a posadu 

bi trebali da sačinjavaju jedan 

muškarac i jedna žena. NASA je 

bila saglasna sa ovim planovima 

i otvorila je mogućnost 

saradnje, ali nije htela da primi 

finansijku pomoć od Tita. Do 

sada se o ovim planovima još 

ništa detaljnije nije čulo. 

7


Spisak dosadašnjih svemirskih turista: 

1) Denis Tito (Amerikanac), 28. aprila 2001. 

2) Mark Satelvort (Juznoafrikanac), 25. aprila 2002. 

3) Gregori Olsen (Amerikanac), 1. oktobra 2005. 

4) Anuš Anzari (Amerikanka i Iranka), 18. septembra 2006. godine 

5) Čarls Simoni (Amerikanac i Mađar), 7. aprila 2007 i 26. marta 2009. 

6) Ričard Gariot (Amerikanac i Britanac) 12.oktobra 2008. 

7) Gaj Laliberte (Kanađanin), 30. septembar 2009. 

ROSKOSMOS 

8

POMRAČENJE SUNCA U 100 SPEKTRA 

Pomračenje Sunca nudi mogućnost da se istraže delovi Sunca, koji inače nisu vidljivi. Spektar 

je visoko dinamičan, poreklo izmerene svetlosti se 

nalazi u razlicitim oblastima Sunca, pa zbog toga 

protok linija varira. Pomračenjem je hromosfera Sunca 

bila bolje vidljiva, to je sloj Sunčeve atmosfere, koji se 

nalazi iznad fotosfere i graniči se sa spoljašnjom 

koronom. Unutrašnja fotosfera je obično svetlija od 

hromosfere. 

Samo kada Mesec 

velikim delom pokrije 

fotosferu, u spektru 

mogu da se direktno 

vide hromosferne 

linije. U Arizoni je 21. 

avgusta 2017. godina moglo da se posmatra delimično 

pomračenje Sunca, što znači da je Mesec pokrio samo 

unutrašnji deo Sunčevog diska. Hromosferne linije ivice 

Sunca su tako bile pojačane. Naučnici su podrobnije istražili 

liniju D1, čije poreklo se nalazi na donjoj hromosferi Sunca. 

Ukupno su naučnici izmedju 9:16 sati i 12:03 sati uz pomoć 

Solar Disk Integrated Teleskopa (SDI) na Mont Grahamu u 

Arizoni, sa spektrografom napravili oko sto spekra na 

talasnim dužinama 422 do 477 i 536 do 628 nanometra. 

Glavni cilj naučnika je da površinu Sunca uporede sa 

drugim zvezdama, kako bi bolje mogli da razumeju njihov 

površinski magnetizam. Osim toga, žele da saznaju, kako se 

profili linija u spektru menjaju tokom Sunčevog ciklusa. 

D1 i D2 linije natrijuma, nastale u solarnoj hromosferi 

CFA - HARVARD SMITHSONIAN CENTER FOR ASTROPHYSICS 

9

TRI OSTVARENE NAUČNE REVOLUCIJE UPRKOS PROTIVLJENJIMA STRUČNJAKA 

Američki fizičar i Nobelovac Džek Štajnberger je ustanovio da „nije uvek lako prihvatiti nove 

ideje, to čak i najinteligentnijim ljudima pada teško“. Mnoga osnovna naučna saznanja su 

uprkos negativnom stavu načunika i lošoj proceni značajnih naučnih časopisa, postala 

pionirski korak koji je doveo do napretka čovečanstva. Pri tome su naučnici za svoja otkrića 

tek daleko kasnije dobili Nobelovu nagradu. 

1) Higgsov model,1966. 

Sa obrazloženjem da njegov teoretski model ne garantuje brzu publikaciju na osnovu 

fizikalne irelevantnosti, mauskript britanskog fizičara Petera Higgsa je odbijen od strane 

„Physics Letters“, jednog od najrenomiranijih časopisa na tom polju. Časopis „Physical 

Review Letters“ je onda ovaj tekst objavio 1966. godine. U svom standardnom modelu, Higgs 

opisuje kako osnove materije interagiraju pod uticajem četri najznačajnije sile. Jedna od 

njegovih glavnih prognoza je bila egzistencija nove elementarne čestice, od koje sve druge 

dobijaju svoju masu. Danas se ova čestica zove Higgsov bozon i 2012. godine je potvrđeno 

njeno postojanje na Large Hadron Collideru u Švajcarskom CERNU. Godinu dana posle toga, 

su Peter Higgs i njegov belgijski kolega Fransoa Englert dobili Nobelovu nagradu za ovo 

otkriće. 

Higgs, PW (1966). Spontaneous symmetry breakdown without massless bosons. Physical Review, 145(4), 1156. 

10

Tri ostvarene naučne revolucije uprkos protivljenjima stručnjaka 

2) Laser, 1960. 

22. juna 1960. godine su urednici časopisa „Physical Review Letters“ odbili manuskripte o 

maserima (Microwave Amplification by Stimulated Emission of Radiation), sa obrazloženjem 

da “nisu zainteresovani za ovakva fantaziranja“. To je bio tekst američkog fizičara Teodora 

Mejmana, pronalazača prvog funkcionalnog lasera uopšte. Maser je bio preteča lasera. 

Časopis “Nature” je onda 6. avgusta 1960. godine objavio Mejmenovu inovativnu ideju koja 

je dobila patent za otkriće lasera sa veštačkim rubinima. Danas su laserske masine 

omniprezentne u životu ljudi, na primer za čitanje CD-a, prilikom upravljanja raketama, kod 

medicinskih operacija, a laserski šou je deo skoro svakog javnog događaja. 

Maiman TH (1960). Stimulated Optical Radiation in Ruby. Nature 187, 493–494. 

11

Tri ostvarene naučne revolucije uprkos protivljenjima stručnjaka 

3) Hokingovo zracenje, 1974 

Britanski kosmolog Stiven Hoking je jedan od najpoznatijih naučnika na svetu, ali čak i 

njegovi teoretski radovi su delimično naišli na protivljenje. Među njima je njegov najpoznatiji 

postulat - Hokingovo zračenje, koje uspeva da pobegne iz crnih rupa i tako dovodi do pada 

mase i energije. Iako je Hoking u januaru 1974. godine dokazao da crne rupe ne gutaju 

informacije objekata koje usisaju, sa time je povredio osnovu kvantne teorije. Tako časopis 

„Nature“ u početku nije hteo da objavi njegov manuskript, ali je ipak uvideo grešku, 

oficijelno se izvinio i u toku 1974. godine je objavio Hokingov tekst. 

Black hole explosions. S.W. Hawking (1974). Nature, 248, 30-31. 

Ljiljana Gračanin 

12

PREDSEDNIK TRAMP -- INTERNET -- NASA -- PUT NA MESEC 

Američki predsednik Tramp je poznat po svojim izjavama koje mu donose negativne 

komentare u štampi. Za vreme svoje izborne kampanje je nekoliko puta nagovestio da hoće 

da „isključi internet“ i da želi pomoć „Bil Gejtsa i ostalih ljudi koji razumeju šta se događa.“ 

Posle terorističkog napada u Londonu, predsednik je jos odlučniji da ostvari ovu svoju ideju. 

Prema njemu, ceo jedan kontinent treba da ostane bez interneta, a to nije tako jednostavno, 

kako smatraju eksperti. Sa jedne strane će neprijatelj da bude onemogućen da međusobno 

komunicira, teroristi svoje poruke mržnje neće moći više da postave na internet, ali i 

bankovni poslovi u Americi će da budu stopirani, takođe će ekonomija da doživi veliki udarac. 

Kao primer, Tramp navodi događaj iz 2011. godine, kada je egipatski režim pod upravom 

Hosnija Mubaraka iskljucio 3.500 Border-Gateway-Protocol-(BGP)-Routes za inostranstvo. 

Danas je internet veoma široko rasprostranjen i delimično u privatno-ekonomskim rukama. 

13

Predsednik Tramp - internet - NASA - put na Mesec 

Ako bi IT-eksperti u Americi uspeli putem konvencionalnih vojnih napada da isključe internet, 

ne bi samo neprijatelj time bio pogođen, nego bi i svakodnevni zivot u Americi pretrpeo 

veliki udarac. 

U poslednje vreme predsednik Tramp nije davao pozitivne izjave o NASI, ali su se u američkoj 

administraciji pojačali glasovi o ozbiljnoj misiji na Mesec. U tome prednjače direktor National 

Space Coucil-a i Džef Brajdston, Trampov kandidat za šefa NASE. Raniji astronaut i direktorka 

Johnson Space Centra je izjavila, da Trampove želje nisu kompatibilne sa time što NASA 

trenutno radi, međutim ako se administracija odluči da pre misije na Mars, posalje ljude na 

Mesec, oni su spremni za taj poduhvat. 

NASA trenutno radi na programu “Deep Space Gateway” u Mesečevoj orbiti. Tamo bi se 

testirala nova tehnologija. Osim toga, bi bilo moguće, da se orbita Meseca koristi kao 

polazna tačka za misiju na Mars. Koliko će projekat „Deep Space Gateway“ dalje da se 

razvija, još nije jasno. Moguće je, da će umesto toga, budžet da se investira u spuštanje na 

Mesec. 

NSF - NATIONAL SCIENCE FOUNDATION 

14

NOVA SVEMIRSKA ODELA ZA ASTRONAUTE 

Elon Musk je predstavio nova svemirska odela njegovog koncerna SpaceX. Od iduće godine, 

astronauti će da nose ovu odeću prilikom letova u svemir. SpaceX trenutno za NASU razvija 

teretni nosač “Dragon”, koji će da u svemir 

ponese i putnike. 

Odela nisu koncipirana za izlazak u svemir, 

nego da se nose za vreme transportnih 

letova u kapsuli. NASA-astronauti treba da 

nose ova odela, kada lete sa prvim 

svemirskim putnicima na ISS. SpaceX je 

testirao odela na Zemlji i ona odlično funkcionišu, kako izveštava Musk i naglašava da je bilo 

neverovatno teško da se estetika i funkcionalnost dovedu u balans. 

NASA je obustavila svemirske letove sa ljudskom posadom iz USA od 2011. godine. Od tada 

američki astronauti putuju sa ruskim raketama do Internacionalne Svemirske Stanice. SpaceX 

zeli već u sledećoj godini da pošalje turiste u svemir. 

I Boeing razvija svemirska odela za svoje „Starliner“-kapsule, 

njihova odela će da budu plava. Ona su takođe koncipirana 

za NASA astronaute. 

STSCI 

15


ORION IZNAD USKRŠNJEG OSTRVA 

Objašnjenje slike: Zašto su ove statue izgrađene na Uskršnjem ostrvu? Niko to ne zna tačno. 

Sigurno je, da tamo postoje preko 800 velikih statua. One u proseku imaju više nego duplo 

veću visinu od čoveka i njihova masa je veća od 200 puta. O istoriji i značaju neobičnih 

stenovitih skulptura je samo malo poznato, ali mnogi veruju da su pre oko 700 godina, 

napravljene prema izgledu tadašnjih vladara izgubljene civilizacije. Na ovoj slici se vidi 

prastari Moai ispred sazvežđa Orion sa poznatom linijom zvezda u pojasu i sjajnih zvezda 

Betelgez (leva, crvena zvezda) i Rigel (gore u sredini). Kameni gigant izgleda kao da mu je 

pogled uperen na najsjajniju zvezdu na nebu, desno na slici: na Sirijus. Da biste videli 

obeleženo nebo, pritisnite ovaj link: 

https://apod.nasa.gov/apod/image/1709/EasterIslandOrion_Beletsky_950_annotated.jpg 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Yuri Beletsky (Carnegie Las Campanas Observatory, TWAN) 

16


MAGLINA VEO: ČUPERCI ZVEZDE KOJA JE EKSPLODIRALA 

Objašnjenje slike: Ovi čuperci su sve, što se vidi od ove zvezde u Mlečnom putu. Pre oko 

7.000 godina, eksplodirala je kao supernova i ostavila je za sobom ovaj veo magline. Tada je 

ekspandirajući oblak bio svetao kao Polumesec i za ljude koji su tada ziveli na Zemlji, je 

nedeljama bio vidljiv na nebu. U međuvremenu je ostatak supernove poznat kao Cygnustraka, 

izbledeo i vidljiv je samo sa malim teleskopom u sazvežđu Labud (Cygnus). Ostatak 

velovite magline je fizički ogroman, iako je udaljen 1.400 svetlosnih godina, pokriva više od 

pet prečnika punog Meseca. Ova slika je mozaik od šest slika svemirskog teleskopa Habl. Na 

slici je prikazan samo jedan deo magline koji obuhvata oko dve svetlosne godine. 


NASA, ESA, and the Hubble Heritage Team (STScI/AURA) 

17


VELIKA KORONA 

Objašnjenje slike: Veliki broj fotografija ne pokazuju svu lepotu Sunčeve korone. 

Posmatranje korone prilikom totalnog pomračenja Sunca je neuporedivo lepše. Ljudsko oko, 

za razliku od običnih kamera, može da se prilagodi i da vidi strukture i proširenja. Dobro došli 

u digitalni vek! Ova slika je kompozicija od 40 fotografija sa ekspozicijama od hiljaditog dela 

sekunde do dve sekunde, koje su digitalno kombinovane i obrađene, da bi naglasile blage 

detalje totalnog pomračenja Sunca u avgustu 2017. godine. Upečatljivi su kompleksni slojevi 

i svetlucave kaustike stalne mešavine vrelog gasa i magnetnih polja u Sunčevoj koroni. 

Mašnaste protuberance se pojavljuju na ivici Sunca svetlo roza. Čak i slabi detalji na noćnoj 

strani mladog Meseca su prepoznatljivi - osvetljeni Sunčevom svetlošću, koja je reflektovana 

od dnevne strane pune Zemlje. 

Kredit za sliku i licenca: 

Alson Wong 

18


SEPTEMBARSKO JUTARNJE NEBO 

Objašnjenje slike: Mesec, tri planete i svetla zvezda su se skupili 18. septembra na jutarnjem 

nebu oko ekliptike, iznad dvorca Veszprem u Madjarskoj. Na ovom nebeskom pejsažu svetle 

Merkur i Mars u zoru blizu istočnog horizonta, ali su brzo nestali u sjaju Sunca. Regul, alfa 

zvezda u sazvežđu Lava, je svetla tačka pored srpastog Meseca, sjajna Venera se nalazi na 

gornjoj ivici slike. Ranoranioci na celoj planeti Zemlji su mogli da posmatraju lepu jutarnju 

konjunkciju Meseca, planeta i svetle zvezde. Interesantno je da je Mesec pokrio Regul, koji se 

18. septembra za 24 sata, našao tačno ispred Regula i sve tri planete. Vremensko planiranje i 

posmatranje na različitim mestima vidljive Mesečeve opozicije je bilo veoma teško i često 

samo na dnevnom nebu moguće. 


Tamas Ladanyi (TWAN) 

19


SOLARGRAF POMRAČENJA SUNCA 

Objašnjenje slike: Danas je septembarski ekvinokcijum. Put Sunca na nebu vodi prema jugu i 

ukršta u 20:02 nebeski ekvator. U vreme ekvinokcijuma su na celoj planeti Zemlji dan i noć 

(skoro) jednake dužine. Ali, 21. avgusta je trag Sunca na nebu doneo nekim ljudima malu, 

dodatnu noć. Ova kreativna solargrafija je nastala sa kamerom u obliku probušene konzerve i 

svetlosno osetljivim papirom. Celodnevni snimak prati Sunčevu putanju i pokazuje Sunčev 

luk, koji se nalazi visoko na nebu, dok je ispod panoramski pogled okoline. Prazno mesto na 

luku pokazuje trajanje delimične i totalne faze pomračenja Sunca na vedrom nebu iznad 

Loumena u Ajdahu (USA). Tamo je dodatna noć (totalitet), trajala oko 2 minuta. Siroko 

prazno mesto odgovara smanjenju Sunčevog svetla za vreme duže, delimicne faze 

pomračenja. 


Camilo Jaramillo 

20


KONJUNKCIJA KOMETA 

Objašnjenje slike: Ovo lepo zvezdano polje od jutra 17. septembra, pokazuje konjunkciju 

kometa. Dole levo se nalazi kometa C/2017 O1 ASASSN, koja je bila otkrivena u julu prilikom 

robotskog pretraživanja neba, u porazi za super novama. Vidljivo zelenkasto svetlucanje 

njene kome nastaje fluorescencom diatomskih molekula ugljenika u Sunčevom svetlu. 

Kometa se približava Suncu i bila je samo 7,2 svetlosne minute udaljena od Zemlje. U istom 

teleskopskom polju se nalazi i dugorepa kometa C/2015 ER61 PanSTARRS gore desno, koja je 

udaljena skoro 14 svetlosnih minuta. U pozadini se nalaze zvezde, neke od njih su udaljene 

mnoštvo svetlosnih godina i blede, prašnjave magline Mlečnog puta. Poznato zvezdano jato 

Plejada se nalazi izvan ivice slike. 


Jose J. Chambo (Cometografia) 

21


KAKO IDENTIFIKOVAI SVETLOST NA NEBU? 

Objašnjenje slike: Kakvo je ovo svetlo na nebu? Možda jedno od najčešćih pitanja 

čovečanstva, a odgovor može da bude rezultat nekoliko kratkih zapažanja. Na primer - da li 

se pomera ili trepće? Ako živite blizu grada, odgovor je obično avion, avioni toliko brojni, a 

broj zvezda i satelita je mali, zbog dinamike vestačkih gradskih svetla. Ako živite daleko od 

grada, ta jaka svetlost je verovatno planeta Venera ili Mars - od kojih se prva pojavljuje u 

blizini horizonta neposredno pre zore ili posle sumraka. Ponekad je očigledno kretanje 

dalekog aviona u blizini horizonta otežavalo da se kaže, šta je svetla planeta, ali čak i ovo se 

obično može prepoznati kretanjem aviona za nekoliko minuta. Još uvek ste nesigurni? 

Prikazana grafika daje ponekad humorističku, ali najčešće preciznu procenu. Entuzijasti neba 

će verovatno primetiti šta je u pitanju - i ohrabruju da se pruže - ljubazne korekcije. 


HK (The League of Lost Causes) 

22

38. nedelja 2017. 

VELIKA SOLARNA PROTUBERANCA 

Objašnjenje slike: Na Suncu je izbila X8 prouberanca, jedna najjačih u ovom solarnm ciklusu 

(10. septembra 2017. godine). Njen izvor je bila ista oblast koja je prošle nedelje proizvela 

protuberancu jačne X9. Ovde su obe pokazane na dve talasne dužine ekstremne 

ultravioletne svetlosti i svaka otkriva različite karakteristike. Obe su obojene da bi se utvrdilo 

na kojoj talasnoj dužini su bile primećene. Zupci petlje nakon izbijanja su linije magnetnog 

polja koje se reorganizuju posle erupcije. 

Video snimak može da se pogleda ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/X8_flare_Sept_big.mp4 


SDO/NASA 

23


PROSLAVA HERŠELOVOG NASLEĐA 

Objašnjenje slike: Ova delikatna slika pokazuje komplikacije međuzvezdanih mehurića i otkriva velika 

previranja u kompleksu V3/V4/V5 molekularnih oblaka i oblasti gde se formiraju zvezde. Snimak je 

napravila ESA-Heršel svemirska opservatorija, misija koja je posmatrala nebo na dalekosežnim i 

submilimetarskim talasnim dužinama između 2009. i 2013. godine. Septembar je često bio mesec 

nezaboravnih trenutaka ili prekretnica za Heršelov satelit. Kada je još bio na Zemlji, u septembru 

2005. godine, teleskop je prošao svoje prve testove. 

Tokom septembra 2007., naučnici su se okupili da planiraju kako da izvuku najviše iz ove vanredne 

misije iz vremena posmatranja koji bi bio dostupan. Konačno, sateliti su lansirani 14. maja 2009. 

godine. Nekoliko meseci kasnije, ponovo je u septembru obavljeno prvo Heršelovo zapažanje - 

nezaboravan trenutak za mnoge astronome širom svijeta. 

Osam godina kasnije, dok se misija približava penziji, ESA slavi čudesne rezultate koje je postigla i 

uzima u obzir nasledstvo koje Heršel ostavlja iza sebe. Jedna od oblasti u kojima je Heršel napravio 

značajne doprinose se odnosi na procese koji dovode do formiranja zvezda, gde je prikazan veliki broj 

starih rasadnika, kao sto su V3/V4/V5 kompleksi prikazani na slici. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

24


SEVEROZAPADNA ENGLESKA 

Satelit Sentinel-2A je snimio Bovland šumu u sredini, gde je tamna oblast zimi bez zelenog 

drveća i Morkamb obalu na gornjem levom delu slike. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

25


NTT II JOŠ PO NEŠTO 

Ovo što se dramatično izvija prema zvezdanom nebu je New Technology Telescope (NTT) od 

ESO, koji je glavna zvezda ove slike nedelje. 

To je sastavni deo La-Silla-Opservatorije u Čileanskoj Atakama pustinji i pušten je u pogon 

1989. godine. To je bio prvi teleskop sa ogledalom kojim je upravljao kompjuter. Ovo 

ogledalo veličine 3,58 metara je veoma savitljivo i može stalno da menja svoj oblik, kako bi 

izobličenja slike na osnovu eksternih uticaja, kao što je vetar, temperatura i mehaničko 

opterećenje, mogle da se koriguju i tako da se ostvari veća oštrina. 

Takođe je ostvarena inovativan dizajn njegove kupole. Ona je osmougaona i relativno mala. 

Može da upravlja sa nekoliko otvora za vetrenje u unutrašnjosti, što smanjuje turbulencije 

koje utiču na glavno ogledalo. Zidovi kupole mogu da se sasvim otvore, umesto samo jedan 

deo, kao kod ostalih kupola i tako omogućavaju pogled na južno zvezdano nebo. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1738a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

26


VIŠE OD SUSRETA SA OKOM 

Uprkos napretka, koji je ostvaren u proslih nekoliko desetina godina, proces nastanka 

galaksija, ostaje i dalje otvoreno pitanje na polju astronomije. Razne teorije su predložene, 

ali kako se galaksije pojavljuju svim oblicima i veličinama - eliptične, spiralne i iregularne 

galaksije, - do sada nije ni jedna teorija bila u stanju da zadovoljavajuće objasni poreklo 

galaksija koje posmatramo u svemiru. Tako astronomi tragaju za signalima različitih fizikalnih 

procesa. Jedan primer su galaktičke korone - pri tome se radi o gigantskim, nevidljivim 

oblastima vrelog gasa koje okružuju neku galaksiju i obrazuju kuglasti izgled. One su toliko 

vrele, da na osnovu rentgenskih emisija mogu da se dokažu, daleko izvan optički 

prepoznatljivog proširenja galaksije. 

Pošto su toliko tanke, ove korone mogu samo ekstremno teško da se registruju. Godine 

2013. su astronomi u galaksiji NGC 6753 prepoznali takvu jednu koronu. Galaksija se nalazi 

skoro 150 miliona godina udaljena od Zemlje. Na ovoj slici se vidi kao šareni vrtlog. Plavičaste 

oblasti u spiralnim kracima su posute mladim zvezdama, koje svetle u ultravioletnoj oblasti 

elektromagnetnog spektra. Crvenkaste oblasti sadrže starije zvezde, koje zrače u hladnijem 

bliskom infracrvenom području. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

27

V745 Sco: DVE ZVEZDE, TRI DIMENZIJE II MNOŠTVO ENERGIJE 

Već dekadama su astronomima poznate iregularne munje dvojnog zvezdanog sistema V745 

Sco, koji se nalazi oko 25.000 svetlosnih godina udaljeno od Zemlje. Najsjaznije munje su 

viđene 1937. i 1989. godine. Binarni sistem zvezda se sastoji od crvenog giganta i belog 

patuljka, koji su povezani gravitacijom. Beli patuljak oduzima masu crvenom gigantu i tom 

prilikom se događaju eksplozije, kada mi vidimo munje u tom sistemu. Naučnici su sada 

napravili trodimenzionalni kompjuterski model eksplozije, koji uključuje veliki disk hladnog 

gasa oko ekvatora sistema, uzrokovan vetrovima koje beli patuljak oduvava sa crvenog džina. 

Naučnici si takođe uspeli da determinišu hemijsku kompoziciju materijala sa belog patuljka. 

Analiza je pokazala da se beli patuljak sastoji od ugljenika i kiseonika. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

28

22. DEO 

APACHE POINT OBSERVATORY, NEW MEXICO 

Opservatorija se nalazi u Sakramento planinama pored Sunspot, u Nju Meksiku. Sastoji se od 

3,5-metarskog teleskopa - Sloan Digital Sky Survey i 1,0-metarskog teleskopa državnog 

univerziteta Nju Meksika. 

29

22. DEO 

AKO ZEMLJA ZAISTA NIJE OKRUGLA, 

ZAŠTO JE NA SNIMCIMA IZ SVEMIRA UVEK VIDIMO OKRUGLU? 

Zemlja nije perfektna kugla, ali su odstupanja od okruglog oblika toliko mala, da ona ne 

upadaju u oči. Na primer, prečnik Zemlje na ekvatoru iznosi 6.378 kilometara, a od jednog 

pola do drugog je 6.356 kilometara. Moderna merenja su pokazala da je Zemlja u stvari 

nepravilnog oblika, ona je 25 metara bliže ekvatorijalnoj površini, nego što bi to bio slučaj 

kod regularnog elipsoida, a severni pol je 20 metara udaljeniji od ekvatorijalne površine. 

Ovako izgleda Ze mlja bez okeana 

Ovako izgleda Zemlja sa okeanima 

30

12. DEO 

JEZERO PRIRODNE SODE, TANZANIJA 

Jezero se nalazi u istočnom delu Istočnoafričkog rova na pragu vulkana Ol Doinzo Lengai. 

Jezero je u oblasti plemena Masai i domovina patuljastih flaminga. Neobično bazične 

eruptivne stene u okolini, uzrokuju snažnu prisutnost soli i alkalnost vode. Crvenkasta boja 

jezera, koja je prepoznatljiva iz svemira potiče od slanih rakova, koji imaju veličinu od samo 

nekoliko milimetara i spadaju u glavnu hranu flaminga. Nivo vode u ovom jezeru je veoma 

različit. U vreme suše, jezero se raspadne na severno i južno jezero. U zavisnosti od nivoa 

vode i pH-vrednost varira između pH9 i pH 10,5 (čista voda za piće ima vrednost pH 7). 

31

12. DEO 

CENA SVEMIRSKOG ODELA 

Pošto jedno kompletno svemirsko odelo za astronaute prema rečima NASE treba da bude i 

"svemirski brod za jednu osobu" pa je prepuno tehnike, njegova cena je odgovarajuće 

visoka. Jedno standardno svemirsko odelo, košta 12 miliona dolara. 

32

PLANETARNA MAGLINA SHARPLEY 1 

Planetarna maglina Sharpley 1, tako+e nosi oznaku ESO 225-2 ili „Tanka prstenasta maglina“. 

Kod planetarne magline se radi o poslednjoj fazi u nuklearnom životu zvezde slične Suncu. 

Ona je svoje spoljašnje opne odbacila u svemir i svojim intenzivnim zračenjem vrelog jezgra 

je dovodi do svetlucanja. U centru magline ostaje bela patuljasta zvezda, koja se polako 

hladi. Sharpley 1 je od Zemlje udaljena oko 2.500 svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu 

Sekstant. 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

33

SUPERNOVA 185 (SN 185) 

SN 185 je bila supernova koja se pojavila godine 185, između sazvežda Šestar i Kentaur. Ovu 

"gostujuću zvezdu" su zabeležili kineski astronomi u Knjizi Kasnijeg Hana, a pretpostavlja se 

da je zabeležena i u rimskoj književnosti. Bila je vidljiva na nebu osam meseci. Veruje se da je 

bila prva supernova zabeježena u istoriji čovečanstva. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

34

EGEON (SATURNOV 

SATELIT)) 

Egeon je Saturnov prirodni satelit. Otkriven je na fotografijama koje je snimila sonda Kasini. 

Egeon orbitira unutar svetlog segmenta Saturnovog G-prstena i verovatno predstavlja 

značajan izvor prstena. Ostaci izbačeni sa površine satelita formiraju svetli luk u blizini 

unutrašnje ivice, posle čega se rašire po ostatku prstena. Nalazi se u rezonanci 7:6 sa 

Mimasom. 

Izvor: Solar Universe 


Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

35

TEŽAK ZEMLJOTRES U MEKSIKU JE IMAO JAČINU HIDROGENSKE BOMBE 

Tačno na godišnjicu teškog zemljotresa 1985. godine, milionska metropola grada Meksika je 

ponovo bila pogođena jakim zemljotresom. Jacina je bila 7,1. Epicentar se nalazio kod 

Axochiapana u pokrajini Morelos, samo 120 kilometara jugoistočno od grada Meksika, 

jednog od najvećih gradova na svetu. U toj oblasti žive oko 20 miliona ljudi. 19. septembra 

1985. godine je više od 10.000 ljudi poginulo, kada je zemljotres jačine 8,1 zatresao obalu 

Pacifika. Seizmički talasi ovog zemljotresa su tada bili toliko jaki, da su se mnogi neboderi, 

mostovi i druge građevine srušili. 

Tada je vlada Meksika pooštrila pravila za gradnju, a istovremeno su naučnici počeli sa 

radom na sistemu za upozorenje od zemljotresa i razvili su čitavu mrežu, koja je od 1991. 

godine u upotrebi. Ovaj sistem je radio i kod prvog, jakog zemljotresa pre nekoliko dana i 

stanovnici grada Meksika su imali oko 15 sekundi vremena, pre nego što su razarajući talasi 

zemljotresa došli do grada. Taj zemljotres je imao jačinu hidrogenske bombe, koji je izvukao 

ljudima tlo pod nogama i srušio mnoštvo zgrada. 

Meksiko se nalazi na najaktivnijem trusnom području na Zemlji, gde stalno izbijaju erupcije. 

Glavni grad Meksika se nalazi na više od 2.200 metara visine u jednom, skoro kružnom 

bazenu, koji je okružen planinama višim od 3.000 metara. 

36

Dr. Stjepan Janković - Težak z emljotres u Meksiku 

Ovaj bazen je hiljadama godina bio plitko jezero. Acteci su na jednom ostvru 1325. godine 

osnovali glavni grad njihovog tadašnjeg carstva, Tenochitlan. Posto je Kortez 1521. godine 

osvojio grad, Španci su započeli da isušuju jezero. Iako im je uspelo da odstrane vodu, ostao 

je jedan debeli sloj sedimenata natopljen vodom. Na tom temelju je milionski grad još uvek u 

porastu. 

Kada se ovi mekani, vlažni sedimenti uzdrmaju, talasima zemljotresa, oni gube stabilnost. 

Sedimenti počnu da se uležu kao puding, da se drmaju i jos pojačavaju amplitude 

zemljotresa. Oba efekta zajedno dovode do rušenja zgrada sa plitkim temeljem 

Zemljotres koji se desio u utorak je bio u oblasti centralnog Meksika, gde se zemlja retko 

trese, dogodio se u dubini od oko 60 kilometara. U prvim satima posle zemljotresa gotovo 

nije bilo daljih zemljotresa, ali oni su se odigrali pre dva dana i jos uvek postoji opasnost od 

sledecih zemljotresa. 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

37

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

38

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Denis Tito 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: Roskosmos 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA 

APOD 

ESA 

SDO 

ESO 

National Aeronautics and Space Administration 

Astronomy Picture Of the Day 

European Space Agency 

Solar Dynamic Observatory 

European Southern Observatory 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/ 

- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/ 

39

40

41

AAO-39

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?