AAO-46

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 46 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- TEJA 4 

- GALAKSIJA ROĐENA MILIJARDU GODINA POSLE BIG BANGA 7 

- PROVIDNE SOLARNE ĆELIJE 8 

- COR AEROSPACE JE OTIŠAO U KONKURS 9 

- PLANIRA SE SOLARNA ELEKTRANA U SVEMIRU 10 

STALNE RUBRIKE 11 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 11 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 18 

- ESA - SLIKA NEDELJE 19 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 20 

- ESO - SLIKA NEDELJE 21 

- HABLOVA SLIKA NEDELJE 22 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 23 

- SPACEX 24 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 25 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 26 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 27 

- ZANIMLJIVOSTI 28 

TEKSTOVI SARADNIKA 29 

- MLEČNI PUT U SAZVEŽĐU LABUDA 29 

- HADAR (BETA KENTAURI) 30 

- EUKELADE - JUPITEROV SATELIT 31 

- GRAVITACIONI PROCEP U ZEMLJI 32 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 33 

IMPRESUM 34 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 35 

2

Dragi čitaoci, 

u ovom broju je naslovna tema Zemljina sestra - protoplaneta Teja. Zahvaljujem se 

Univerzitetskom institutu za astronomiju, koji mi je stavio na raspolaganje materijal za 

ovaj tekst. Takođe se zahvaljujem STScI i Discovery Channelu Nemačka, koji su poslali 

zanimljive tekstove. NASA i JPL su već stalni saradnici i njima se zahvaljujem na poslatim 

informacijama. 

Zahvaljujem se svim čitaocima na kontaktu i idejama koje su poslali, kao i na pitanjima, čiji 

odgovori će biti objavljeni u sledećim brojevima. 

Astronomski Bilten može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca. Do sada ih već ima 

nekoliko stotina, ako se bude tako nastavilo, do Nove godine ćemo uspeti da se pohvalimo 

i sa prvom hiljadom čitalaca, trenutno ih imamo preko 956. Zahvaljujem se svima na 

interesovanju, pozitivnom mišljenju i lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da 

Internaconalna Astronomska Unija stalno podupire ovaj blten u svojim objavama. 

Zahvaljujem se stalnim saradnicima i raznim upitima za saradnju. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

12. novembar 2017. 

3

T E J A 

U početku oblikovanja Sunčevog sistema, pre 4,5 milijardi godina, ni Zemlja, ni Teja nisu bile 

planete prema današnjoj definiciji, to su bile proto planete koje su delile zajedničku orbitu. 

Teja se nalazila na jednoj od tački Lagranža, L 4 ili L 5 pod uglom od 60° u odnosu na Zemlju, 

gledano sa Sunca. Iako su se obe proto planete nalazile na stabilnoj orbiti, gravitacione 

petubacije Venere i Jupitera su pogurale Teju iz njenog stabilnog položaja. Tako se Teja našla 

na kursu sudara sa Zemljom. 

Naziv Teja se prvi put pojavio u naučnom radu iz 2000. godine, gde ga je upotrebno A.N. 

Halliday. Teja potiče iz Grčke mitologije, gde je boginju Meseca Selenu, rodila titanka Teja. 

Iz poređenja izotopa u sastavu Zemlje i Meseca, zaključilo se, da najveći deo materijala iz 

koga je nastao Mesec, potiče od kore proto Zemlje. Materijal sa Teje očito nije uzrokovao 

promene sastava izotopa proto Zemlje. To znači da je ili proto planeta nastala na istom 

rastojanju od Sunca, kao proto Zemlja, pa se zbog velike blizine Suncu proto planeta sastoji 

uglavnom od silikata, ili se Teja sastojala uglavnom od leda. Teorija po kojoj se Teja nalazila 

na tački Lagranža L 4 sistema Zemlja-Sunce, govori u prilog prve mogućnosti. Nove simulacije, 

koje su uzele u obzir haotične efekte kretanja u blizini tački Lagranža, pokazale su, da je 

zaista moguće da telo koje se nalazi na L 4 može da postigne brzinu, koja bi dovela do 

nastanka Meseca. 

4

Teja 

Prema teoriji jedna velika proto planeta prečnika oko 6.800 kilometara je udarila u tek 

nastalu Zemlju i tom prilikom je bila potpuno razorena. Njeni delovi su dospeli u orbitu oko 

Zemlje. Tu su se pomešali sa delovima koji su izbijeni iz Zemlje i spojili su se u jedno telo, koje 

se najvećim delo sastojalo od komada Teje. Ovaj udar je bila najsnažniji događaj koji je 

Zemlja doživela. Do sada je jačina udara bila naučno potcenjena, ali sada se došlo do 

zaključka, da je ovj impakt bio gigantskih razmera. Brzina kojom su se kretale Teja i Zemlja je 

iznosila oko 40.000 kilometara na sat i u toj brzini je nastao sudar. U prilog ovoj teoriji govori 

i učestalost izotopa kalijuma 39 i kalijuma 41 u sastavu tla Zemlje i Meseca. Naučnici su pronašli 

0,04% teškog izotopa kalijuma 41 u kamenju sa Meseca, koji može da se objasni samo sa 

kondenzovanjem kalijuma u okolini, gde je vladao pritisak preko deset bari. A takav pritisak 

postoji u gustom oblaku pare posle energetskog sudara, ali ne postoji posle slabe kolizije. 

Kada se takvo nešto desi, milioni komada oba tela se velikom brzinom izbacuju u svemir. Ta 

brzina je dovoljno velika da se prevaziđe privlačna sila Zemlje i komadi ostaju u njenoj orbiti. 

Sudar ova dva nebeska tela nije bio direktan, jer bismo sada između Venere i Jupitera imali 

pojas asteroida, umesto Zemlje i Meseca. Materijal koji je bio izbačen u svemir se toliko 

izmešao, da više nije bilo moguće da se odredi šta je pripadalo Teji, a šta Zemlji. Deo tog 

materijala je pao na Zemlju i postao je nov omotač, a deo se milionima godina sabijao, dok 

na kraju nije postao Mesec, kakav mi danas poznajemo. Da je Zemlja nekada uhvatila Mesec 

u svojoj orbiti, su naučnici uvek isključivali, jer je Mesec preveliki i pretežak za takvo nešto, 

kao što se dogodilo između Marsa, Fobosa i Dejmosa. 

5

Teja 

Prema najnovijim merenjima koncentracije retkog izotopa volframa u Zemljinom omotaču i 

Mesečevoj površini, sudar Zemlje i Teje je izbio omotače obe proto planete u svemir, dok su 

se jezgra spojila, što objašnjava zašto Zemlja danas ima neproporcionalno veliko jezgro u 

poređenju sa drugim planetama. Tako se Mesec jednim delom sastoji od Zemlje, a jednim 

delom od Teje. I Zemlja ima jedan deo Teje u sebi. Pri tome Mesec poseduje daleko veći deo 

Teje od Zemlje, koja ima samo 10% Teje. 

Analize kamenja sa Meseca su pokazale da se Zemlja i Mesec sastoje od istog materijala, ali 

ipak postoji razlika, koja se ogleda u količini kiseonika u kamenju sa Meseca.. U 99,8% 

slučajeva jedan atom kiseonika sadrži osam neutrona i osam protona. Hemičari govore o O 16 . 

Međutim, jedan atom od 40.000 atoma kiseonika sadrži jedan neutron više. Onda je to O 17 i 

označava se kao izotop. Upravo taj izotop je ukazao na razliku u sastavu Zemlje i Meseca. Na 

Mesecu se u milion atoma kiseonika, nalaze dva atoma O 17 više, nego u kamenju na Zemlji. 

Ovaj veoma redak izotop se na Mesecu definitivno češće pojavljuje nego na Zemlji, pa tako 

znamo da je Teja posedovala vise O 17 nego Zemlja. Iz ovog odnosa su geolozi mogli tačnije da 

rekonstruišu, koliko delova Teje se nalazi u Mesecu. Trenutno naučnici polaze od toga, da je 

odnos 50:50, što znači da se pola Meseca sastoji od Teje, a pola od pra-Zemlje. 

LJILJANA GRAČANIN 

6

GALAKSIJA ROĐENA MILIJARDU GODINA POSLE BIG BANGA 

Astronomi su posmatrali jednu do sada, najstariju galaksiju u našem univerzumu sa visokom 

rezolucijom. Za to su koristili Large Millimeter Telescope (LMT), koji se nalazi na vrhu 4.500 

metara visokog ugašenog vulkana u Meksiku. Samo jedan objekat je još stariji i više udaljen 

od ove galaksije u kojoj se rađaju zvezde i koja se nalazi na udaljenosti od 12,8 milijardi 

svetlosnih godina. To znači, da je galaksija nastala milijardu godina posle Big Banga. Sa 

konvencionalnim, optičkim teleskopima, ovakve galaksije mogu veoma teško da se 

posmatraju, jer su često opkoljene gustom prašinom, koja obavija njihove mlade zvezde, što 

je paradoks, jer ove galaksije važe za najsvetlije objekte u univerzumu. 

Na osnovu novih tehnologija LMT, naučnici su mogli da gledaju kroz prašinu. Teleskop je jos 

2011. godine počeo da sakuplja svetlosne informacije i od tada je izgrašen na prečnik od 50 

metara. Tako je LMT najveći i najosetljiviji instrument te vrste. Istu galaksiju je par godina 

ranije posmatrao svemirski teleskop Heršel, ali je to urađeno sa niskom rezolucijom, koja nije 

sadržavala skoro nikakve informacije. Ovaj put su poboljšane tehnologije pomogle u 

posmatranju, kao i „lupa“ u formi gravitacionog sočiva, pa su napravljeni daleko bolji snimci. 

STSCI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE 

7

PROVIDNE SOLARNE ĆELIJE 

Na putu u budučnost bez fosila, naučnici očekuju puno od providnih fotovoltaik ćelija. Tako 

bi same zgrade trebale da doprinesu 80% potrebne energije. Solarne na krovovima kuća već 

nude ogroman potencijal za snabdevanje energijom. Do sada je 40% energije u Americi 

proizvedeno preko takvih izvora. Za sledeće godine naučnici očekuju sledeću revoluciju, kada 

će energija da bude proizvedena puten providnih solarnih panela. 

Razvijanje ovakvih fotovoltaik ćelija, koje upijaju za ljude nevidljivo svetlo i pretvaraju u 

struju, se nalazi tek na početku, ali u sledećim godinama bi sa povećanom upotrebnom i 

povećanjem eficijentnosti prilikom pretvaranja Sunčevog svetla u energiju, mogli da se 

proizvedu još 40% potrebne energije u Americi, čak još više. Zajedno sa solarnim krovovima, 

potencijal energije koji bi se dobio, se nalazi na oko 80%. Osim upotrebe kao prozorsko 

staklo, ova tehnologija bi mogla da se koristi i u električnim automobilima ili ekranima 

mobilnih telefona, kako bi se omogućilo snabdevanje energijom. 

Dugoročni plan je, da se do 100% potrebne energije proizvede sa solarnim tehnologijama, 

ako se u međuvremenu optimiraju mogućnosti za skladištenje energije. Eficijentnost solarnih 

panela na krovovima trenutno iznosi 15-18%. Naučnici očekuju da će sa solarnim panelima 

da se utrostruči eficijentnost. 

DISCOVERY CHANNEL DEUTSCHLAND 

8

XCOR AEROSPACE FIRMA JE OTIŠLA U KONKURS 

XCOR je osnovan u septembru 1999. godine. To je privatna Američka firma koja se bavila 

raketnim pogonima i razvijanjem svemirskih letelica. Jedan od poznatih projekata ove firme 

je LYNX, suborbitalna svemirska letelica sa dva sedišta, koja je trebala da dovede pilote i 

korisni teret do visine od 100 kilometara. Takođe su planirani turistički letovi, koji bi 

finansirali ostale misije. Lynx je trebao da ima veličinu privatnog aviona i da startuje nekoliko 

puta dnevno, zahvaljujući netoksičnim raketnim pogonima. Tako bi se troškovi držali na 

minimumu. Firma XCOR je već unapred prodala 175 letova sa ovom letelicom po ceni od 

95.000 dolara za svaki let. 

Međutim, brz razvoj firme SpaceX, koja je preuzela letove planirane za Lynx, nedovoljna 

količina finansija i nesloga između četri osnivača, dovela je do propasti ove firme, koja je 

ostala u posedstvu mnogih patenta, planova i protoripa. Među njima je i plan za Vulcanraketu, 

koja je trebala da bude raketa-nosač. Jednom od osnivača je ponuđeno mesto u 

ministarstvu odbrane USA, a kada je Musk uspeo da napravi raketu koja uspravno startuje i 

uspravno aterira, to je bio konačan kraj firme XCOR. 

JPL - JET PROPULSION LABORATORY 

9

PLANIRA SE SOLARNA ELEKTRANA U SVEMIRU 

Jedan saradnik NASE želi do 2025. godine da u svemiru izgradi funkcionalnu solarnu 

elektranu, koja bi snabdevala Zemlju sa energijom iz svemira. Ova ideja je postojala još 

sedamdesetih godina prošlog veka, a u međuvremenu je ova tehnologija toliko razvijena, da 

bi mogla da snabde energijom jednu trečćinu stanovnika Zemlje i da tako rastereti čovekovu 

okolinu. 

Elektrana u stvari treba da bude jedan satelit, koji će da bude snabdeven tankim ogledalima, 

koje vezuju svetlost i usmeravaju ih na foto voltaične ćelije. Trenutno je veliki problem 

hlađenje solarnih ćelija. Ovaj problem nije tehničke prirode, nego nepoverenje u tehnologiju, 

a najvećim delom, protivljenje vlasnika velikih elektrana na Zemlji. Planirano je da se 

proizvodi struja po ceni od 7-8 centi po kWh. 

Prenos energije bi trebao da usledi preko slabih mikrotalasa jer su snažni laseri previše 

opasni. Međutim za mikrotalase je potreban mnogo veći prijemnik. Mreža prijemnika bi 

trebala da ima prečnik od 6-8 kilometara i da visi 5-10 metara iznad tla. Prijem energije je 

izuzetno eficijentan, 80-90% poslane energije bi trebalo da dođe do Zemlje: Trenutno se radi 

na rešenju ovog problema. 

NASA - NATIONAL AERONAUTICS SPACE AGENCY 

10


PRASNJAV MLAZ SA POVRŠINE KOMETE 67P 

Objašnjenje slike: Odakle se pojavljuju kometini repovi? Ne postoje mesta na jezgru komete, 

gde oni nastaju. Zadnje godine je svemirska ESA-sonda Rozeta fotografisala mlaz koji se 

izdiže sa komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko i proletela je kroz njega. Ova slika pokazuje 

svetli mlaz koji se izdiže sa male, okrugle padine, ograničene deset metara visokom stenom 

na jednoj strani. Analize podataka sa Rozete pokazuju, da se mlaz sastoji od prašine i 

vodenog leda. Okolina dovodi do pretpostavke, da se verovatno duboko ispod porozne 

površine nešto desilo, sto je izazvalo pojavu ovog mlaza. Slika je napravljena zadnjeg jula, 

dva meseca pre Rozetinog kraja misije, kada je kontrolisano pala na površinu komete 67P. 

Kredit zasliku i autorska prava: 

ESA, Rosetta, MPS, OSIRIS; UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA 

11


PRAŠKI ASTRONOMSKI SAT 

Objašnjenje ilustracije: U centru Praga se nalazi sat koji je veiki kao cela zgrada. Danju se 

tu skupljaju ljudi da vide kako sat udara kada prođe jedan sat. Brojčanik Praškog 

astronomskog sata je upečatljivo kompleksan i pokazuje vreme u odnosu na Sunce (Sunčevo 

vreme), kao i vreme u odnosu na zvezde (zvezdano vreme), zatim vremena izlaska i zalaska 

Sunca, vreme na ekvatoru, Mesečeve mene i još mnogo toga. Sat je počeo sa radom 1410. 

godine, iako su mnogi mehanizmi u unutrašnjosti više puta modernizovani, originalni delovi 

postoje još uvek. Ispod sata se nalazi solarni kalendar skoro iste veličine. Praški astronomski 

sat je ovde sam na fotografiji, jednog ranog jutra u martu 2009. godine. Praški opštinski sat i 

stari gradski toranj se trenutno ponovo renoviraju, a sat će, kako se predviđa, 2018. godine 

ponovo početi da radi. 

Kredit za ilustraciju i autorska prava: 

Jorge Láscar 

12


NGC 2261: HABLOVA PROMENLJIVA MAGLINA 

Objašnjenje slike: Šta izaziva promenu u Hablovoj promenljivoj maglini? Ova neobična 

maglina primetno menja svoju pojavu u toku nekoliko nedelja. Zadivljujuća maglina je 

otkrivena pre više od 200 godina, katalogizovana kao NGC 2261 i nazvana prema Edvinu 

Hablu, koji je istraživao početkom prošlog veka. Sliku je snimio Hablov teleskop, što se dobro 

poklapa sa nazivom magline. Hablova promenljiva maglina je refleksiona maglina od gasa i 

fine prašine, koja se širi od zvezde R Monocerotis. Maglina ima veličinu od jedne svetlosne 

godine, od nas je udaljena 2.500 svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu Jednoroga 

(Monoceros). Objašnjenje varijabilnosti Hablove promenljive magline se nalazi u gustim 

čvorovima neprovidne prašine u blizini R Mon, koje bacaju senke na reflektujuću prašinu i 

vidiljive su na ostatku magline. 

Kredit za sliku i licenca: 

Hubble, NASA, ESA; Podaci: Mark Clampin (NASA's GSFC); 

Obrada & licenca: Judy Schmidt 

13


BLISKI SNIMAK NGC 1055 

Objašnjenje slike: Velika, lepa spiralna galaksija NGC 1055 je markantan član male grupe 

galaksija, koja je od nas udaljena oko 60 miliona svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu Kita. 

Ostrvski univerzum se vidi sa strane i ima veličinu od preko 100.000 svetlosnih godina, čime 

je veći od našeg Mlečnog puta. Šarene zvezde na snimku NGC 1055 se nalaze u prvom planu 

unutar Mlečnog puta. Crvenkaste oblasti gde se rađaju zvezde su rasute preko izvijenih 

prašnjavih traka, koje se nalaze na tankom disku daleke galaksije. Detaljna slika, na kojoj se 

nalaze daleke pozadinske galaksije pokazuju odsjaj, koji se prostire daleko preko centralnog 

ispupčenja i diska NGC 1055. Odsjaj je opkoljen bledim, uskim strukturama i mogao bi da se 

sastoji od izmešanih delove prateće galaksije, koja je pre 10 milijardi godina bila razorena od 

strane velike spirale. 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Obrada - Robert Gendler, Roberto Colombari 

Podaci - European Southern Observatory, Subaru Telescope (NAOJ), et al. 

14


TROSTRUKI ČUPERAK VILIJAMINE FLEMING 

Objašnjenje slike: Ove zamršene, haotične niti od uzburkanog svetlećeg gasa se na nebu 

planete Zemlje šire u sazvežđu Labuda, kao deo magline Labud. Ovaj veliki ostatak 

supernove je ekspandirajući oblak, koji je rođen prilikom smrtne eksplozije masivne zvezde. 

Svetlost prvobitne eksplozije nove je do Zemlje došla verovatno pre više od 5.000 godina. 

Interstelarni udarni talasi su izbačeni prilikom ovog događaja, oni lete kroz prostor, skupljaju 

interstelarnu materiju i naelektrišu je. Svetleće niti su u su sitni, dugački talasi jednog 

pokrivača, koji je vidljiv sa strane. Svetlucanje jonizovanih, atoma vodonika u crvenoj boji i 

kiseonika u plavoj boji, je upadljivo dobro raspoređeno. Maglina Veo je poznata i kao 

Cygnus-mašna i ima veličinu od skoro tri stepena ili 6 prečnika punog Meseca. To na 

procenjenoj udaljenosti od 1.500 svetlosnih godina, odgovara više od 70 svetlosnih godina 

veličine. Ovo vidno polje pokazuje manje od trećine ove udaljenosti. Kompleks niti je 

katalogizovan kao NGC 6979 i često se označava kao Pikeringov trougao, prema jednom 

direktoru Harvardske opservatorije. Međutim, po otkrivaču, astronomu Vilijamini Fleming, je 

maglina poznata i kao "Flemingov trougaoni čuperak". 


Sara Wager 

15


ŠARENI MESEC 

Objašnjenje slike: Mesec se obično vidi u sivim šatiranjima, ali na ovom mozaiku od slika 

visoke rezolucije, koje su nastale za vreme faze punog Meseca, razlike u bojama su snažno 

pojačane, kako bi se videlo šarenilo centralnog Mesečevog pejsaža. Pokazalo se da različite 

boje potiču od raznih minerala u Mesečevom tlu. Plava boja pokazuje oblasti bogate 

titanom, narandžasta i ljubičasta boja pokazuju relativno malo titana i gvožđa. Mare 

vaporum se nalazi na slici dole u sredini, a iznad je luk sa Montes Apenninus. Tamno dno 

kratera Arhimed, veličine 83 kilometra se nalazi u Moru kiše ili Mare Imbrium, gore levo. U 

blizini procepa u luku Apenina se nalazi mesto spuštanja Apola 15. Slične fotografije 

svemirskih sondi su kalibrirane uz pomoć proba stena, koje su donesene na Zemlju sa Apolo 

misijama. Na ovaj način se određuje globalni sastav površine Meseca. 


Alain Paillou 

16


VESELO NEBO IZNAD LOS ANĐELESA 

Objašnjenje slike: Ponekad se na velikom delu planete Zemlje smeši nebo. Jednog dana 

2008. godine su se na celom svetu videli poređani Mesec i planete Venera i Jupiter. Slike koje 

su tada napravljene pokazuju srpast Mesec, uparen sa kretanjem planeta Venere i Jupitera, 

koje prividno stoje jedna pored druge i sa Mescom izgledaju kao osmeh. Scena je 

fotografisana posle zalaska Sunca sa opservatorije Mr. Wilson, sa pogledom na Los Anđeles u 

Kaliforniji (USA). Planeta Jupiter se nalazi najviše na nebu i naudaljenija je od nas. Mnogo 

bliže, i levo ispod Jupitera se nalazi Venera, koja kroz oblake u Zemljinoj atmosferi izgleda 

neobično plavičasto. Desno se nalazi Mesec iznad horizonta. Tanki oblaci osvetljeni 

Mesecom su neobično narandžasti. Na donjem delu slike sasvim levo su neboderi Los 

Anđelesa. Nekoliko sati posle snimka se Mesec približio planetama na nebu, kratko je pokrio 

Veneru i otišao je dalje. Ove nedelje se pojavljuje slična konjunkcija Venera i Jupitera, koja 

može da se posmatra na većem delu planete Zemlje, kratko pre izlaska Sunca na istoku. 


Dave Jurasevich (Mt. Wilson Observatory) 

17

45. nedelja 2017. 

REDAK KRUŽNI FILAMENT 

Objašnjenje slike: Ove nedelje je svemirska letelica naišla na retko posmatranu pojavu: 

mračni filament koji okružuje aktivnu oblast (29.-31. 2017. godine). Solarni filamenti su 

oblaci naelektrisanih čestica koji plutaju iznad Sunca, vezani magnetnim silama. Obično su 

izduženi i neujednačenog oblika. Samo nekoliko puta ranije su vidjeni u obliku luka. (Crno 

područje levo od svetlije aktivne oblasti je koronalna rupa, magnetno otvorena oblast 

Sunca). Video je snimljen na talasnoj dužini ekstremne ultravioletne svetlosti. 

Video snimak može da se vidi ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Encircling_Filament_big.mp4 


SDO/NASA 

18


POGLED PREMA MESECU 

Objašnjenje slike: Ova slika je prizor preuzet sa Internacionalne Svemirske Stanice - njeni 

solarni paneli zauzimaju veliki deo okvira - Mesec i dalje uspeva da privuče pogled. Posle više 

od 40 godina, Mesec je ponovo u centru pažnje svemirskih agencija širom sveta, kao 

odredište za robotske misije i istraživanje ljudi. Oslanjajući se na uspjeh partnerstva 

Internacionalne Svemirske Stanice, svemirska zajednica vidi Mesec kao odskočnu dasku za 

nastavak ljudskog istraživanja Solarnog sistema, a Mars je sledeći cilj. 

Ovaj povratak na Mesec predviđa seriju misija sa ljudskom posadom početkom 2020-ih 

godina kada bi astronauti iz orbite mogli da sarađuju sa robotima na površini. Roboti će se 

prvo spustiti na Mesec, otvarajući put za ljudske istraživače. Lunarni roveri, telerobotika i 

hibridna površinska snaga su neki od inovativnih pristupa koji se razvijaju da bi podržali ove 

rane misije. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

19


FITI LEVU, FIDŽI 

Satelit Sentinel-2B, nam pokazuje Fiti Levu, najvece ostrvo republike Fidzi u juznom Pacifiku. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

20


DOBRO SPAKOVAN NA CERRO PARNALU 

Dok Sunce zalazi, poslednji zraci dodiruju Very Large Telescope od ESO, koji se priprema za 

još jednu noć posmatranja svemira. Neobičan ugao pogleda, otkriva industrijelnu 

unutrašnjost jednog od četri 8,2-metarska glavna teleskopa, koji pripadaju VLT na Cerro 

Parnalu u Čileu. 

Kupole glavnih teleskopa imaju važnu ulogu kod zadataka koje obavlja VLT, kao jedan od 

svetski najznačajnijih astronomskih objekata astronomije na tlu. Gigantski klimatski sistem je 

ovde vidljiv u obliku debelih cevi, koji se nalaze oko teleskopa, kao i oprema kupole. Ovo 

doprinosi tome da se obezbeđuju psmatranja pod perfektnim uslovima. Ovazgrada štiti 

teleskop od grube klime koja vlada u okolini i noću štiti teleskop od često, vetrovitih uslova, 

koji bi mogli da izobliče tanko ogledalo, što bi uzrokovao mutne slike. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1745a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

21


GALAKTIČKO JATO ABELL 1300 

Masivno galaktičko jato na slici ima katalošku oznaku Abell 1300. Ovakva jata su u suštini 

ogromni teleskopi, koji pojačavaju svetlost galaksija u pozadini i daju nam mogućnost da 

gledamo daleko u prošlost. Ovaj bizaran nacin putovanja u prošlost je moguć zahvaljujući 

fenomenu gravitacionog sočiva. Pri tome gravitativni uticaj masivnog objekta, kao što je 

Abell 1300 ima funkciju sočiva i savija prostorvreme oko sebe, pri čemu sledi još udaljenija 

svetlost savijene putanje. Sa posmatrača, izvor svetlosti, na primer, pozadinski objekat kao 

što je mlada galaksija, izgleda izobličeno i uveličano. Efekat gravitacionog sočiva masivnih 

galaktičkih jata nam je pomogao da otkrijemo neke od najudaljenijih galaksija u univerzumu. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

22

PULSIRAJUĆE RENTGENSKE AURORE NA JUPITERU 

Jupiterove intenzivne severne i južne aurore se ponašaju nezavisno jedna od druge. To je 

rezultat nove studije zasnovane na podacima svemirskih opservatorija Chandra i XMM- 

Newton. Povrsine aurora iznose koliko i poluprečnik Zemlje. Aurore pokazuju veoma različite 

karakteristike, rentgenske emisije na Jupiterovom južnom polu pulsiraju konstantno svakih 

11 minuta, dok na severnom polu emisije pokazuju rastuću i opadajuću jačinu sjaja. Ove 

rentgenske aurore čine Jupiter posebno tajanstvenim, jer one nisu bile registrovane na 

drugim gasovitim planetama u Sunčevom sistemu, dok se na Zemlji aurore na severnom i 

južnom polu obicno ogledaju jedna u drugoj, jer su magnetna polja slična. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

23

START PROJEKTA HYPERLOOP 

Osnivač Tesla-Motors je sve bliži ostvarenju svoje vizije Hyperloop-prevoznog sredstva. 

Američka država Merilend je dala zeleno svetlo za kopanje tunela dugačkog 16 kilometara. 

To je prvi tunel mreže, koju Musk želi da izgradi izmedju Njujorka i Vašingtona. Taj put bi 

trebai da se pređe za 29 minuta. Druge stanice su planirane u Filadelfiji i Baltimoru, gde je 

ovaj tunel takođe odobren. Musk je za bušenje planiranih tunela osnovao „Boring Company“ 

i tako se ponovo direktno uključio u projekat. Do sada je samo bio involviran u njegovo 

planiranje. 

24

29. DEO 

OPSERVATORIJA ČRNI VRH, SLOVENIJA 

Opservatorija se nalazi u oblasti Goriška na zapadu Slovenije. Izgrađena je 1985. godine, pri 

čemu su veliki deo radova preuzeli dobrovoljci na sebe. Kada je počela sa radom, 

opservatorija je napravila prve fotografije komete C/1975 V1-A (West). Od tada se na Črnom 

Vrhu posmatraju i fotografišu sve komete koje se nađu u blizini Zemlje. 

25

29. DEO 

KOLIKO JE PROKSIMA KENTAURI STARIJA OD NAŠEG SUNCA? 

Starost Proksime Kentauri se procenjuje na oko 4,85 milijardi godina. Time je Proksima samo 

nekoliko stotina miliona godina starija od našeg Sunca, čija starost je 4,6 miljardi godina. 

26

19. DEO 

MERMERNE PEĆINE, PATAGONIJA 

Jedno od najlepših mesta na Zemlji su poznati mermerni kamenolomi na granici između Čilea 

i Argentine. Ove zeleno-plave pećine izgledaju kao da rastu iz transparentne vode jezera 

Karera. 

27

19. DEO 

BOMBA OD ANTIMATERIJE 

Da li je moguäe napraviti bombu od antimaterije? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. 

Antimaterija i materija su perfektne suprotnosti, a prilikom susreta zrače čistu energiju. 

Antimaterija je najkompaktnija forma za skladištenje neverovatne količine energije. U teškim 

elementima kao što su uran u plutonijum je takođe uskladišteno enormno mnogo količine 

energije. Kada atomska bomba eksplodira i lakši elementi su razbijeni, jedan deo mase se 

pretvara u čistu energiju. Jedna bomba od antimaterije sa sličnom jačinom kao Hirošimabomba, 

bi morala da sadrži oko jedan gram antimaterije, dok je za atomsku bombu bilo 

potrebno nekoliko desetina kilograma visoko obogaćenog urana. 

Jedan od problema kod atomske bombe od antimaterije je i činjenica da je veoma dugo 

potrebno, dok se naprave potrebne kolicine antimaterije. Do sada je u CERNU proizvedeno 

samo nakoliko milijarditih delova grama antimaterije. Pri tome je antimaterija za kratko 

vreme uhvaćena u magnetnim zamkama i istražena sa detektorima. Drugi problem je, da 

antimaterija pre paljenja nikako ne sme da dođe u kontakt sa normalnom materijom, jer bi 

odmah izzračila svu energiju. Za gradnju eksplozivne mogućnosti bi morala da se velika 

količina antimaterije zatvori u perfektan vakuum. Osim toga, bi bila potrebna kompleksna 

električna i magnetna polja, da zatvore ove čestice i odvoje ih, a da se desi najmanja greška, 

došlo bi do katastrofe. Zbog toga je, za sada, građenje bombe od antimaterije nemoguće. 

28

M 17 (NGC 6618) 

Mesije 17 je otvoren skup zvezda sa emisionom maglinom u sazvežđu Strelac. Maglina se 

nalazi na udaljenosti o d 5.000 svetlosnih godina, a njena veličina je oko 15 svetlosnih 

godina, dok se tamniji izdanci protežu preko 40 svetlosnih godina. Mesije 17 je oblast u kojoj 

se rađaju zvezde koje su sakrivene iza debelih oblaka prašine. Zračenje mladih zvezda 

naelektriše vodonik koji intenzivno sjaji. Najtopliji delovi magline su beli i nisu preeksponirani 

na slici kako se čini. Masa magline je oko 800 puta veća od mase Sunca. Mesije 17 se nalazi u 

istom spiralnom kraku kao i Mesije 16. Maglina je veoma svetla i lako se uočava u običnom 

10x50 dvogledu. Manji teleskopi će pokazati najsjajniji deo magline koji izgleda kao labud ili 

kvačica. 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

29

SITULA (KAPA AQUARII) 

Zvezda se nalazi u sazvežđu Vodolije. Situla pripada spektralnoj klasi K2III i poseduje prividnu 

jačinu svetlosti od +5,03 mag. Od nas je zvezda udaljena 234 svetlosne godine. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

30

MAB (URANOV SATELIT)) 

Mab je jedan od manjih Uranovih satelita. Njegov prečnik je 24,8 kilometara, a orbitalni 

period 0,923 dana. 

Izvor: Solar Universe 


Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

31

BRZO TOPLJENJE GLEČERA NA GRENLANDU 

Prema novim kartiranjima su dva do četri puta više glečera u opasnosti, nego što se 

pretpostavljalo, kako je izjavila NASA. Nove karte koje su sastavile 30 istraživačkih stanica sa 

NASOM pokazuju detaljnije nego ikada, morsko dno na obali ispod ledenog pokrivača 

Grenlanda. Prema kartama led dopire vise od 200 metara ispod morske površine. Voda ispod 

teče prema jugu i tu je 4 stepena Celzijusa toplija. Tako glečeri počinju brže da se tope. 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

32

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje 

novčana nadoknada. 

33

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizija sudara Teje i Zemlje 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA 

APOD 

ESA 

SDO 

ESO 

National Aeronautics and Space Administration 

Astronomy Picture Of the Day 

European Space Agency 

Solar Dynamic Observatory 

European Southern Observatory 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/ 

- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/ 

34

35

36

AAO-46

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?