AAO-48

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 48 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- OTKRIĆE NEVIDLJIVIH BOJA SPEKTRA 4 

- SVET SIJA POD SVETLOSNIM ZAGAĐENJEM 8 

- JOŠ UVEK NIJE SIGURNO POSTOJANJE TEČNE VODE NA MARSU 9 

- B UDWEISER TESTIRA PIVO U SVEMIRU 10 

- NEOBIČNOSTI U TITANOVOJ ATMOSFERI 11 

STALNE RUBRIKE 13 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 13 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 20 

- ESA - SLIKA NEDELJE 21 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 22 

- ESO - SLIKA NEDELJE 23 

HABLOVA SLIKA NEDELJE 24 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 25 

- SPACEX 26 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 29 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 30 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 31 

- ZANIMLJIVOSTI 32 

TEKSTOVI SARADNIKA 33 

- M 97 (NGC 3587) 33 

- ALBIREO (BETA CYGNI) 34 

- ALBIORIKS - SATURNOV SATELIT 35 

- OVAKO IZGLEDA ANTARKTIS BEZ LEDA 36 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 38 

IMPRESUM 39 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 40 

2

Dragi čitaoci, 

u ovom broju je naslovna tema priča o otkrivanju nevidljivih spektralnih boja. Danas često 

zaboravimo koliko svetlost utiče na naš moderan život i omogućava nam konfor na koji 

smo navikli i bez koga više ne želimo da budemo. Zahvaljujem se Discovery Channelu 

Nemačka na materijalu i interesantnom tekstu kojii su stavljeni na raspolaganje AAObiltenu. 

Takođe se zahvaljujem saradnji pojedinih organizacija, kao što su JPL ili PHL i 

prvom tekstu Internacionalne Astronomske Unije, koja konstantno, od prvog broja 

podržava AAO-časopis. 

Zahvaljujem se svim čitaocima na kontaktu i idejama koje su poslali, kao i na pitanjima, čiji 

odgovori će biti objavljeni u sledećim brojevima. 

Astronomski Bilten može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca. Do sada ih već ima 

nekoliko stotina, ako se bude tako nastavilo, još pre Nove godine ćemo uspeti da se 

pohvalimo i sa prvom hiljadom čitalaca. Zahvaljujem se svima na interesovanju, 

pozitivnom mišljenju i lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da 

Internaconalna Astronomska Unija stalno podupire ovaj blten u svojim objavama. 

Zahvaljujem se stalnim saradnicima i raznim upitima za saradnju. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

26. novembar 2017. 

3

OTKRIĆE NEVIDLJIVIH BOJA SPEKTRA 

Njutnovi eksperimenti u oblasti optike i svetlosti su pokazali da je Sunčeva svetlost samo 

mešavina raznih boja i da te boje mogu da se vide uz pomoć raznih optičkih instrumenata. 

Njegova saznanja su imala uticaj na razvoj celokupne grane prirodnih nauka, a posebno 

ogranka astronomije. 

Danas je “svetlost” reč, koja za naučnike ima jasno značenje. U doba Njutna naučnici svetlost 

nisu razumeli, a ostatku sveta je bila tajanstvena. Njutn je prvi razumeo o čemu se pri tome 

radi. Međutim, čak ni on nije mogao da zamisli, da će njegovo otkriće jednom dovesti do 

toga, da ljudi preko velikih udaljenosti mogu da komuniciraju i da će mala, crna kutijica da 

nevidljivim svetlom šalje muziku ili poruke u najudaljenije gradove na svetu. On bi bio još 

više iznenađen, da je video, kako ljudi uz pomoć crne kutijice idu na internet i kako preko 

njega šalju poruke. 

Kada je Njutn otkrio da se bela svetlost sa Sunca sastoji od boja, nije tada znao da postoji još 

mnogo više boja, nego što je on video. Ali, nauka je ubrzo pronašla načine da konstruiše 

nove i bolje „oči“ sa kojima ove boje mogu da se vide. To su boje, koje danas postoje u celom 

našem životu, ali ih mi našim očima ne vidimo. Pa opet, one postoje. Kada upravite daljinski 

upravljač prema televizoru i pritisnete dugme da promenite program, iz njega izadje svelost 

do senzora u televizoru. I ovaj „fenomen“ se bazira na otkriću Isaka Njutna. Svo nevidljivo 

zračenje, koje prenosi signale sa jednog mesta na drugo, je u stvari, svetlost, koju naše oči ne 

mogu da vide. 

4

Otkriće nevidljivih boja spektra 

Njutn je prilikom svojih eksperimenata 

video samo običnu 

dugu, koja na jednoj strani 

počinje sa bojama plavo i violet i 

onda preko zelenog, i žutog 

prelazi u crveno. Međutim, ovaj 

svetlosni spektar je samo mali 

isečak onoga, sto zaista postoji. 

Prava duga se prostire jos mnogo 

dalje i šire. 

To je otkrio Vilijam Heršel, 83 godina posle Njutnove smrti. Heršel je otkrio planet Uran i 

interesovao se za osobine svetla. Hteo je da zna, da li različite boje imaju različite 

temperature, da li je plava svetlost isto tako 

topla ili hladna, kao zelena ili crvena svetlost. Da 

bi to pronašao, Heršel je stavio termometar u 

svetlost duge. I zaista, pokazalo se da je plava 

svetlost hladnija od crvene svetlosti. Da bi imao 

različite mogućnosti poređenja, Heršel je merio 

temperaturu okoline, što znači da je stavljao 

termometar i tamo gde nije bilo duginih boja. 

Tako je dobio normalnu, sobnu temperaturu. 

Međutim, termometar, koji se nalazio direktno 

pored crvenog kraja duge, pokazivao je mnogo 

više vrednosti, jer je tamo bilo toplije, nego u 

crvenoj svetlosti i u ostatku prostorije. Izgledalo 

je, kao da se iza crvenog kraja duge, nalazi još 

jedna boja, koja se ne vidi, ali koja je značajno 

toplija od ostalih. Iako nije video boju, Heršel je 

izmerio njeno zračenje. Ovaj novi fenomen je 

morao da dobije nov naziv, pa mu je tako Heršel 

dao ime: „kalorijsko zračenje“ (od latinskog 

„calor“ za toplotu). Danas mi koristimo naziv „infracrveno zračenje“. 

Kratko vreme posle toga, 18001. Godine, je mladi naučnik Johan Vilhelm Riter, takođe 

istraživao svetlosni spektar duge. Razlog da je Riter danas gotovo nepoznat, se nalazi 

verovatno i u činjenici, da je svoje naučne radove pisao u teško razumljivom stilu. Riter je 

otkrio još jednu nevidljivu boju u Njutnovom spektru. 

5


Kao Heršel, tako je i Riter posmatrao spektar razdvojenih boja putem prizme. Umesto 

termometra, on je koristio srebrno-hloridni papir. Ovaj materijal osetljiv na svetlost je 

kasnije korišten u oblasti fotografije. Riter je hteo da zna, da li ovaj papir različito reaguje na 

razne boje. Kod plavo/violetne svetlosti, papir se brže obojio, nego kod infracrvene svetlosti. 

Ali, jedan deo papira, koji je postavio iza ljubičaste boje, tamo gde se nije videla ni jedna 

boja, se obojio još jače. I on je došao do istog zaključka kao Heršel. Tu mora da postoji još 

jedna vrsta svetlosti, koju ne možemo da vidimo. Riter je ovu svetlost nazvao “oksidirajuće 

zračenje”. Njegove kolege su radije koristile naziv “hemijsko zračenje”. Danas mi koristimo 

naziv “ultravioletno z račenje” ili jednostavno, “UV-zračenje”. 

Posle otkrića koja su napravili Heršel i Riter prošlo je neko 

vreme, ali u 19. veku su otkrivene joč mnoge boje svetla, 

koje do tada još niko nije video. 1887. godine je Hajnrih 

Herc dokazao postojanje prvih radio talasa, 1895. godine 

je Vilhelm Rentgen sasvim slučajno otkrio zračenje koje 

danas nosi njegovo ime i za to je dobio prvu Nobelovu 

nagradu za fiziku. 1900. godine je Pol Vila otkrio gama 

zračenje. 

Na početku se nalazio Njutnov spektar, a kraj je 

„elektromagnetni spektar“, kako danas nazivamo 

svetlost. Škotski fizičar Džejms Klerk Maksvel je još u 19. Veku opisao teoretsku osnovu 

elektromagnetnih talasa. Pri tome je sjedinio fenomene elektriciteta i magnetizma i pokazao 

da je vidljiva svetlost talas spojenih električnih i magnetnih polja. 

6


Danas su elektromagnetni talasi osnova za skoro svu našu tehniku. U doba Njutna su zvezde 

bile nebeska tela koje niko nije razumeo. Nije se znalo, ni koliko su velike, ni koliko su 

udaljene ili kako funkcionišu i zašto svetle. Znalo se samo da isijavaju svetlost koje čovek 

može da vidi. U današnje vreme astronomi posmatraju zvezde kroz svetlost svih talasnih 

dužina i tako dolaze do podataka, koje ne bi videli na drugim talasnim dužinama ili vidljivoj 

svetlosti. Činjenicu da mi danas prilično dobro razumemo svemir, možemo da zahvalimo 

posmatranjima u nevidljivoj svetlosti, koja su nam otvorila jedan sasvim novi svet, kako u 

razvoju civilizacije, tako i u napretku nauke. 

DISCOVERY CHANNEL DEUTSCHLAND 

7

SVET SIJA POD SVETLOSNIM ZAGAĐENJEM 

Čovečanstvo voli svetlost: Svake godine od 2012. se intenzitet veštačkog osvetljenja u celom 

svetu povećao za dva procenta. To pokazuju istraživanja, koja su naučnici sada predstavili. U 

tu svrhu su korištena merenja Američkog satelite „Suomi NPP“. On leti na visini od 820 

kilometara iznad Zemlje i nosi raiometar, koji meri vidljivu svetlost i emisije u bliskom 

infracrvenom području. Rezolucija podataka iznosi 750 metara. To znači, da se naučnici mogli 

da naprave visoko precizne karte zagađenja svetlom širom sveta. 

Ako se izuzmu države kao što su Jemen ili Sirija, trend pojačanja osvetljenja je u celom svetu 

u porastu. Ljudi sve više osvetljavaju noć. U zemljama u razvoju se to događa nešto brže, 

nego u industrijskim zemljama, ali svuda je količina osvetljenja u porastu, otprilike u toj 

količini, koliko raste brutosocijalni produkt jedne države. 

Mnogi se pitaju, šta je toliko loše u tome, da osvetljavamo noć? Naučnici upozoravaju da kod 

ljudi, prekomerna svetlost noću dovodi unutrašnji sat do zabune. Gubitak noći telo oseća kao 

da je već dan, tako dnevno-noćni ritam bude poremećen, što dovodi do konstantnog osećaja 

umora. Takođe i životinje koje su aktivne noću dobijaju probleme sa prekomernim 

osvetljenjem naše planete, jer one počinju da dobijaju probleme prilikom orijentacije. 

IAU – INTERNACIONALNA ASTRONOMSKA UNIJA 

8

JOŠ UVEK NIJE SIGURNO POSTOJANJE TEČNE VODE NA MARSU 

Kada su naučnici pre više od dve godine istražili podatke svemirske sonde Mars 

Reconnaissance Orbiter (MRO) i otkrili tragove koji bi mogli da potiču od tečne vode, radost 

je bila velika. Tečna voda važi kao osnovni uslov za nastanak života. Nova istraživanja 

Američkog Geološkog Društva su dala još jedno objašnjenje za tragove na Marsu koji 

izgledaju, kao da potiču od vode. To objašnjenje predviđa mogućnost, da tragovi potiču od 

peska koji klizi. Posebno na visokim padinama može da se vidi efekat traga tečne vode, tako 

da naučnici pretpostavljaju, da voda nije jedina mogućnost objašnjena ovih tragova. Naučnici 

upućuju na veliku sličnost tragova na peščanim dinama na Zemlji. 

NASA je izjavila, da još uvek nisu razjašnjena sva pitanja u vezi sa tragovima vode. Tako je 

moguće i da soli koje se nalaze u tragovima, podupiru teoriju o tečnoj vodi. Moguće je i da su 

tragovi nastali putem mehanizama, koji deluju samo na Marsu. Za buduće istraživanje Marsa 

bi u svakom slučaju razjašnjenje ove pojave bilo od velike važnosti. 

NASA - NATIONAL AERONAUTICS SPACE AGENCY 

9

BUDWEISER TESTIRA PIVO U SVEMIRU 

Budweiser želi da 4. decembra pošalje pivo na Internacionalnu Svemirsku Stanicu (ISS), kako 

bi se istražilo kakav uticaj ima bestežinsko stanje. Mesec dana će sirovina od koje se pravi 

pivo da bude na ISS, a zatim će biti odnesena u laboratoriju Budweisera, gde će biti ispitana i 

eventualne promene zabeležene. 

Ambiciozan cilj, osim reklame za Budweiser je, da se pravi pivo za kolonije na Marsu. Pošto 

transport piva do Marsa nije moguć, morala bi da se na Mars donese esencija i da se tamo 

preradi. Budweiser želi na taj način da osigura prednost nad svim ostalim firmama i da se 

pridruže kolektivnom snu Amerikanaca, o osvajanju Marsa. 

SpaceX od Elon Muska planira već 2024. godine da pošalje prvu misiju sa ljudskom posadom 

na Mars. Njegov glavni cilj je naseljavanje planete. Ova ideja se dopada i AB InBev, najvećem 

proizvođaču piva na Zemlji, koji želi da bude i najveći proizvođač piva na Marsu, zbog toga 

ova firma koja poseduje US-Budweiser (ne treba je pomešati sa Češkom firmom Budweiser), 

šalje sa SpaceX 4. decembra esenciju na ISS. 

JPL - JET PROPULSION LABORATORY 

10

NEOBIČNOSTI 

NOSTI U TITANOVOJ ATMOSFERI 

Nova studija koju je vodio univerzitet u Bristolu naučnik na Zemlji pokazala je da je nedavno 

prijavljeno neočekivano ponašanje na Titanu, najvećem Mesecu Saturna, i jedini mesec u 

našem solarnom sistemu koji ima značajnu atmosferu, zahvaljujući svojoj jedinstvenoj 

atmosferskoj hemiji. Titanova polarna atmosfera nedavno doživljava i neočekivano i 

značajno hlađenje, suprotno svim modelskim predviđanjima i razlikuje se od ponašanja svih 

drugih zemaljskih planeta u našem solarnom sistemu. 

"Ovaj efekat je do sada jedinstven u Sunčevom sistemu i jedino je moguće zbog Titanove 

egzotične atmosferske hemije, rekao je vodeći autorki Nick Teanbi iz Univerziteta u 

Bristolovoj školi za naučne nauke o zemlji." Sličan efekat se takođe može desiti u mnogim 

atmosferama egzoplaneta Implikacije za formiranje oblaka i atmosfersku dinamiku. " 

11

Neobičnosti u Titanovoj atmosferi 

Uobičajeno je polarna atmosfera visoke visine na zimskoj hemisferi planete topla zbog 

potapanja i zagrevanja vazduha - slično onome što se dešava u biciklističkoj pumpi. 

Zbunjujući, Titan-ov atmosferski polarni vrtinac (gore iznad južnog polarnog zraka) izgleda da 

je izuzetno hladan. 

Pre ognjenog nestanka u Saturnovoj atmosferi 15. septembra, Cassini svemirski brod je 

dobio dugu seriju zapažanja Titana polarne atmosfere, koja pokriva gotovo polovinu 

Titanove 29.5 godina dugogodišnje upotrebe instrumenta kompozitne infracrvene 

spektrometre (CIRS). 

Kasinijeve opservacije su pokazale da se, dok je izuzetno polarna vruća tačka počela da se 

razvija na početku zime 2009. godine, uskoro se u 2012. godini razvila na hladno mesto, pri 

čemu su temperature do 120 K bile primećene do kraja 2015. Samo u najnovijim 2016. i 

posmatranja iz 2017. godine, očekuje se vraćanje vraćanja. 

Za Zemlju, Venus i Mars glavni vazdušni hlađen mehanizam je infracrveno zračenje koje 

emituje CO2 u tragovima i zbog toga što CO2 ima dug životni vek atmosfere, dobro je 

pomešan na svim nivoima atmosfere i teško je utjecati na atmosfersku cirkulaciju ", rekao je 

Tenbi . "Međutim, na Titanu, egzotične fotokemijske reakcije u atmosferi proizvode 

ugljovodonike kao što su etan i acetilen i nitrili, uključujući vodonik-cijanid i cijanoacetilen, 

koji obezbeđuju najveći deo hlađenja. 

Ovi gasovi se proizvode visoko u atmosferi, tako da imaju strm vertikalni gradijent, što znači 

da se njihova obilježja mogu značajno modifikovati čak i skromnim vertikalnim atmosferskim 

cirkulacijama. Zbog toga je zimsko polarno sahranjivanje dovelo do masivnih bogatstava ovih 

radiativno aktivnih gasova preko južnog zimskog pola. 

Istraživači su koristili temperaturu i količinu gasa izmerene sa Cassini, zajedno sa numeričkim 

modelom ravnotežne ravnoteže grejanja i hladnih stopa, kako bi pokazali da je obogaćivanje 

tragom dovoljno veliko da izazove značajno hlađenje i ekstremno hladne atmosferske 

temperature. Ovo objašnjava ranije zapažanja čudnih ledenih oblaka vodonik-cijanida, koji su 

tokom 2014. godine posmatrani preko kamere sa Cassinijevim kamerama. 

PHL-PLANETARY HABITABILITY LABORATORY 

12


KJURIOSITI SLIKA SAMOG SEBE NA MARSU 

Objašnjenje slike: Ovaj autoportret je sastavljen od mnogih malih slika, pa zato mehanička 

ruka koja drži kameru nije vidljiva (iako se vidi njena senka). Ova slika je napravljena 

sredinom 2015. godine, pokazuje rover, tamno slojevito kamenje, svetli vrh Mont Šarpa i 

rđavi pesak koji pokriva Mars. Ako tačnije pogledate, prepoznaćete mali kamen u točkovima 

Kjuriositija. Krajem 2017. godine, Kjuriositi i dalje istražuje sedimentarne slojeve, koje je 

otkrio na Vera-Rubin-izbočini, kako bi bolje razumeo geološku istoriju Marsa, posebno zbog 

čega ova vrsta kamenja tamo postoji. 

Kredit zasliku i autorska prava: 

NASA, JPL-Caltech, MSSS 

13


VELIKA KOLA IZNAD PYRAMID MOUNTAIN 

Objašnjenje slike: Kada ste naučili da prepoznajete ovu grupu zvezda? Iako mnogi ljudi na 

svetu znaju za nju, različite kulture asociraju razne slike i mitove sa ovom grupom zvezda. U 

Evropi su zvezde poznete kao Velika kola, one su deo sazvežđa koje je od Internacionalne 

Astronomske Unije označeno kao Veliki medved (Ursa Major). Priznata imena ovih zvezda su 

(sa levo na desno) Alkaid, Mizar/Alkor, Aliot, Megrez, Fekda, Merak i Dube. Nije verovatno 

da zvezde nekog sazvežđa zaista fizički stoje kako ih mi u projekciji vidimo. Ali, iznenađujuća 

činjenica je, da veliki deo Velikih kola zaista stoje blizu jedna drugoj, dok lete svemirom. Ovu 

osobinu dele sa drugim zvezdama, koje su raspoređene preko još većeg dela na nebu. 

Njihovo izmereno kretanje dovodi do zaključka, da svi pripadaju bliskom zvezdanom jatu, za 

koje se pretpostavlja, da je udaljeno oko 75 svetlosnih godina i ima veličinu od oko 30 

svetlosnih godina. Jato se naziva Ursa-Major-grupa. Ova slika pokazuje zvezde iznad 

Pyramid-Mountain u Alberti (Kanada). 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Steve Cullen 

14


'OUMUAMUA: INTERSTELARNI ASTEROID 

Objašnjenje ilustracije: Do sada još nikada nismo videlo nešto slično. Neobična svemirska 

stena 'Oumuamua fascinira najviše zbog toga, što je prvi asteroid izvan Sunčevog sistema, 

koji je ikada otkriven. Međutim, s obzirom na kompjutersko nadgledanje neba, uslediće još 

mnogi takvi asteroidi. Zbog toga su skoro svi raspoloživi teleskopi uzeli 'Oumuamua na vizir, 

da bi više saznali o ovom neobičnom interstelarnom posetiocu. Ova umetnicka ilustracija 

pokazuje kako bi 'Oumuamua mogao da izgleda iz bliza. Asteroid fascinira i zato je pokazuje 

neočekivane paralele sa Ramom, poznatim fiktivnim interstelarnim svemirskim brodom iz 

kasnijeg dela pisca naučne fantastike Artura Klarka. Kao Rama, tako i 'Oumuamua ima 

neobično izdužen oblik, rotira oko svoje dugačke ose i mora da postoji od čvrstog materijala, 

da se ne bi raspao. On leti našim Sunčevim sistemom i za nešto, što nije vezano gravitacijom, 

je proleteo veoma blizu Suncu. Za razliku od naučnofantastičnog svemirskog broda, 

'Oumuamua ima putanju, brzinu, boju, čak i verovatnoću otkrića, koji odgovaraju prirodnom 

nastanku pre nekoliko miliona godina u blizini obične zvezde, kada je posle gravitacionog 

susreta sa običnom planetom, nastavio da kruži oko naše galaksije. 

Kredit za ilustraciju i licenca: 

European Southern Observatory, M. Kornmesser 

15


ALNITAK, ALNILAM, MINTAKA 

Objašnjenje slike: Svetle, plavičaste zvezde u dijagonali ovog kosmičkog pogleda su - sa 

istoka na zapad (desno dole do levo gore) - Alnitak, Alnilam i Mintaka. Zvezde su tri plava 

džina i poznate su kao pojas u sazvežđu Orion. One su daleko vrelije i masivnije od Sunca, 

udaljene između 800 i 1.500 svetlosnih godina i nastale su u Orionovim dobro istraženim 

interstelarnim oblacima. Ovi oblaci gasa i prašine koji plutaju u oblasti, imaju iznenađujuće 

poznate oblike, na primer maglina Konjska glava i maglina Plamen, desno ispod Alnitaka. 

Poznata maglina se nalazi na ovom zvezdanom polju izvan desne ivice slike. Ovaj dobro 

uokviren teleskopski mozaik od 2 polja slika, obuhvata na nebu oko 4 stepena. 


Mohammad Nouroozi 

16


APOLO 17 KOD KRATERA ŠORTI 

Objašnjenje slike: Na Mesecu se može lako setiti gde je vozilo parkirano. Decembra 1972. 

godine, Apolo-17-astronauti Judžin Černan i Harison Šmit su proveli oko 75 sati u Taurus- 

Litrow-dolini na Mesecu, dok je kolega Ronald Evans ostao u orbiti. Ovu oštru fotografiju je 

napravio Černan kada su on i Šmit prolazili kroz dolinu. Slika pokazuje Šmita levo pored 

Mesečevog vozila na ivici kratera Šorti, u blizini mesta gde je geolog Šmit otkrio narandžasto 

Mesečevo tlo. Posada Apola-17 se vratila sa 110 kilograma kamenja i proba tla, sto je više 

nego što je sakupljeno na svim ostalim mestima spuštanja na Mesecu. Danas - više od 

četrdeset godina kasnije - Černan i Šmit su još uvek poslednji ljudi koji su kročili na Mesec. 


Apollo 17-posada, NASA 

17


UKRŠTANJE HORIZONTA 

Objašnjenje slike: Kada pratite ovaj panoramski pogled od horizonta do horizonta, vaš 

pogled ide kroz zenit tamnog noćnog neba preko opservatorije Pic du Midi. Za put preko 

mora oblaka su 31. Oktobra pred kraj noći napravljeni 19 pojedinačnih snimaka i montirana 

je merkator projekcija, koja je izračunala oba horizonta u ravni. Gore gledate prema istoku 

do kupole 1-metarskog teleskopa opservatorije okrenute naopačke. Ravan našeg Mlečnog 

puta se lako prati, jer izgleda kao da izlazi iz kupole i protiče prema horizontu na suprot. 

Desno se na nebu pojavljuje upadljivo difuzno svetlucanje Zodijakalnog svetla na ekliptičkoj 

ravni našeg Sunčevog sistema. Zodijakalno svetlo i Mlečni put sa zvezdanim jatima, 

kosmickim prašnjavim oblacima i bledim maglinama se ukrstaju blizu zenita. 


Jean-Francois Graffand 

18


NAŠA ISTORIJA U JEDNOJ MINUTI 

Objašnjenje animacije: Da li imate jedan minut da pogledate celokupnu istoriju ljudskog 

postojanja? Ovaj uzbudljiv film kombinuje nekoliko video isečaka, koje obuhvataju našu 

istoriju. Od početka do kraja su kratko pokazani: umetnička animacija Velikog praska, put 

kroz rani univerzum, nastanak Zemlje i Meseca, pojava višećelijskog života i biljaka, uspon 

reptila i dinosaurusa, razorni udar meteorita, uspon sisara i ljudi i konačno, početak moderne 

civilizacije. Ovaj jednominutni video se završava sa etom iznad modernog nebodera i 

čovekom, koji se nalazi na snegovitom vrhu. 

Kredit za animaciju i autorska prava: MelodySheep, Symphony of Science 

Kredit za muziku: Our Story 

19

47. nedelja 2017. 

UZDIGNUTI FILAMENT 

Objašnjenje slike: Razvoj filamenta blizu ivice Sunca naginjali su se i uvijali dok ga je rotacija 

Sunca dovela u jasniji položaj na dan (16-17. novembra 2017. godine). Filamenti su hladniji i 

često nestabilni oblaci čestica koji plutaju iznad površine Sunca, koji su vezani magnetnim 

silama. U ekstremnom ultravioletnom svetlu, oni izgledaju tamnije od površine Sunca. Svetla 

površina desno od filamenta je aktivna oblast. Petlja koja se pojavljuje iza filamenta u sredini 

snimka je napravljena od naelektrisanih čestica praćenih linijama magnetnog polja. 

Video snimak može da se pogleda ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Filament_churn_big.mp4 


SDO/NASA 

20


INTEGRALOVE ORBITE 2002.-2017. 

Objašnjenje slike: Integralna opservatorija od ESA je posmatrala Zemlju već 15 godina, u 

gama zracima, rentgenskim i vidljivoj svetlosti. Studiranje zvezda koje eksplodiraju kao 

supernove, čudne crne rupe i, u skorije vreme, čak i gama zraci koji su povezani sa 

gravitacionim talasima, Integral nastavlja da proširuje naše razumevanje univerzuma visoke 

energije. Ova slika vizualizuje orbite satelita od njegovog lansiranja 17. oktobra 2002. do 

oktobra ove godine. 

Integralno putovanje u vrlo 

ekscentričnoj orbiti. Tokom 

vremena, najbliže i najdalje 

tačke su se promenile, kao i 

njihove orbite. Integral je 

25. oktobra 2011. godine, 

doveden na najbližu tačku 

od 2.756 km od Zemlje, i 

najdalju od 159.967 km, dva 

dana kasnije. Ova vrsta orbita pruža dugotrajne neprekidne opservacije sa skoro 

konstantnom pozadinom daleko od vazdušnih pojaseva oko Zemlje koji bi inače ometali 

senzorska merenja satelita. 

U 2015. godini operateri svemirskih brodova sproveli su četiri pažljivo osmišljena manevra, 

kako bi se osiguralo da eventualni ulazak satelita u atmosferu 2029. godine, zadovolji 

smernice Agencije za minimizovanje svemirskih ostataka. Ovi manevri smanjuju potrošnju 

goriva, omogućavajući ESA da maksimalno iskoristi život satelita. Promene u orbitama koje 

su uvedene tokom ovih manevara mogu da se vide u širokim razmacima levo na ovoj verziji 

slike: http://sci.esa.int/science-e-media/img/27/INTEGRAL_orbit_v8_15yrs_625w.jpg. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

21


THURSTON OSTRVO, ANTARKTIK 

Satelit Sentinel/1 je poslao radarsku sliku jednog od tri najveća ostrva – Thurston. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

22


MUSE PRONALAZI GIGANTSKI KONTRAHIRAJUĆI OBLAK OKO KVAZARA 

Ova slika nedelje pokazuje ogroman oblak gasa oko dalekog kvazara SDSS 

J102009.99+104002.7, snimljeno sa Multi Unit Spectroscopic Explorer (MUSE) na Very Large 

Teleskopu (VLT) od ESO na opservatoriji Parnal. Kvazari su svetlosno snažna jezgra aktivnih 

galaksija, koja se hrane materijom, koja pada u super masivnu crnu rupu. Ovaj kvazar i okolni 

gas pokazuju crveni pomak od preko 3, što znači da ga vidimo starog samo 2 milijarde godina 

posle Velikog praska. 

Gasoviti oblak oko kvazara (dakle maglinu), astronomi označavaju kao Enormous Lyman- 

Alpha Nebula (ELAN). Takvi objekti su ogromne količine gasa, koji je nastao u ranijem 

univezumu. To astronomima pruža nagoveštaje, kako nastaje rotacija kasnijih galaksija u 

univerzumu. Zahvaljujući revolucionarnom MUSE-instrumentu, danas je moguće da se ove 

retke, ogromne magline sasvim detaljno istraže. 

U ovom slučaju ELAN-objekat ima prečnik od oko milion svetlosnih godina. Zahvaljujući 

mogućnostima MUSE, da istovremeno fotografiše slike na različitim talasnim dužinama, prvi 

put se ustalnovilo kretanje gasa u jednom pravcu. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1747a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

23


KOSMIČKA ZMIJA SA PUNO ZVEZDA 

Ova fotografija svemirskog teleskopa Habl, razotkriva kosmičku zmiju - daleku galaksiju, koja 

je prožeta grudvičastim oblastima sa intenzivnim procesima nastanka zvezda.Ove oblasti 

izgledaju kroz gravitaciono sočivo, iskrivljeni. Ogromna galaksija u formi luka se u stvari 

nalazi iza gigantskog galaktičkog jata MACS J1206.2-0847, ali zahvaljujući gravitaciji jata, 

možemo da je posmatramo sa Zemlje. Svetlost udaljenih, visokostepeno crveno pomaknutih 

galaksija koje dolazi do Zemlje bi bila iskrivljena zbog snažnog gravitativnog uticaja 

galaktičkog jata između. Fascinirajuće je, da snažni efekti gravitacionog sočiva poboljšavaju 

rezoluciju i dubinu slike, tako što povećaju pozadinski objekat. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

24

NGC 2024 

Chandra proučava nasilno spajanje galaktickih jata u Orionu, u blizini magline Plamen, gde se 

starost zvezda kreće od 200.000 do 1.5 miliona godina! Nova studija o NGC 2024 i maglini 

Orion pokazuju da su zvezde na periferiji ovih jata starije od onih u sredini. Ovo se razlikuje 

od predviđanja najjednostavijih ideja o tome kako se u ovim jatima formiraju zvezde slične 

našem Suncu. Kako bi ovo otkrili, astronomi su razvili novu tehniku koristeći podatke sa 

Chandre i infracrvenih teleskopa. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

25

INTERVJU SA HANSOM KENIGSMANOM VICE DIREKTOROM SPACEX 

Ni jedna privatna firma koja se bavi svemirskim letovima nije tako uspešna kao SpaceX. Ovih 

dana je vice predsednik firme SpaceX, povodom saradnje sa AAO-biltenom, dao intervju 

urednici biltena. Reč je o nemačkom svemirskom inžinjeru Hansu Kenigsmanu, koji je još od 

2002. godine deo firme Elona Muska. 

AAO-bilten: Gospodine Kenigsman, vi ste od prvog dana u firmi SpaceX. Ako pogledate 

unazad na 15 godina njenog postojanja, šta smatrate za njen najveći uspeh? 

Hans Kenigsman: Jedan od naših prvih ciljeva je 

bio, da raketu koja je bila u svemiru, ponovo 

ateriramo na Zemlju, da je ispitamo i da je ponovo 

pošaljemo u svemir, umesto da gradimo novu. 

Falcon 9 je nas najveći uspeh do danas. U početku 

smo bilo samo nekoliko osoba, koje su sedele oko 

stola i planirali. Međutim, ubrzo smo se razvili u 

jedno od najuticajnjih preduzeća. Nije mi jasno 

koliko je zaista veliki ovaj uticaj, ali često čujem, da 

inspirišemo ljude. Prilikom svakog starta su prisutni 

brojni gledaoci, neki posebno zbog toga dolaze u 

USA. To je zadivljujuće: Mi oduševljavamo nove 

generacije za svemir. 

AAO-bilten: Da li postoji nešto što još niste postigli, a da ste računali sa time da ćete to 

postići? 

Hans Kenigsman: Mi smo mnogo više postigli, nego što sam u početku mislio. Lično gledajući, 

želeo sam uvek da transportujem nemački teret u svemir. To još do sada nismo uradili. 

AAO-bilten: Šta vas je motivisalo da uopšte počnete saradnju sa SpaceX? 

Hans Kenigsman: Ja sam radio sa satelitima, ali sam već mislio, da bi bilo zabavnije da 

gradim rakete. Kada mi je Elon Musk iznenada predložio saradnju, nisam se razmišljao duže 

od deset milisekundi, jer je to nešto o čemu inžinjeri samo mogu da sanjaju. Kada hoćete da 

dobijete finansiranje od države ili neke firme, morate da šaljete bezbroj molbi i to sve traje 

veoma dugo, a sve vreme morate da se pravdate za vaš rad. Sada je ovaj momak 

jednostavno stavio novac na sto i rekao je: "Sa ovime trebaš da mi izgradiš jednu raketu." Sve 

što mu je bilo važno je tehnicka sposobnost inžinjera, nije bilo nikakve administracije, samo 

nas dvojca. 

26

Intervju sa Hansom Kenigsmanom vicedirektorom SpaceX 

AAO-bilten: Sa trećim startom rakete Falcon 1 ste postali glavni inžinjer i to ste ostali do 

danas. Iz vaše perspektive, šta su tri najveće razlike između Falcon 9 i ostalih raketa na 

tržistu? 

Hans Kenigsman: Ono što Falcon 9 razlikuje, je način na koji je ona izgrađena. Mi smo veoma 

jednostavno počeli i trudili smo se da funkcioniše. Do danas mi sve što smo napravili i dalje 

razvijamo. Razlika između SpaceX i drugih preduzeća je, što drugi postave sebi jedan cilj, 

analiziraju ga deset godina i onda počnu sa testovima leta. Mi testiramo i za vreme testiranja 

pravimo promene, ako su potrebne. Posle prvih teskoća, veoma brzo je postalo bolje. 

Trenutno smo se 11 puta spustili uspravno na brod, sedam puta na tlo, pri tome su se 14 

spuštanja odvijala besprekorno. 

AAO-bilten: Znači da SpaceX prihvata velike neuspehe, da bi postigao velike uspehe? 

Hans Kenigsman: Ne zaista. Kada 

se radi o glavnim misijama, na 

primer, da se pošalju sateliti u 

svemir, mi smo veoma 

konzervativni i ne ulazimo u rizik. 

Međutim, prilikom testova smo 

spremni na rizike. Između misija i 

ciljeva postoji jasno razdvajanje. 

AAO-bilten: Kako ste se osećali 

prilikom neuspeha? 

Hans Kenigsman: Eksplozija 2015. 

godine me je veoma uznemirila, jer 

je raketa jednostavno nestala. Za 

momenat sam pogledao na dole i 

kada sam ponovo pogledao na 

gore, nisam više mogao da je 

vidim. Tako sam zbunjen stajao 

nekoliko minuta i pitao sam se: 

Gde je nestala? Još ranije sam 

primetio anomalije, ali ove rakete 

ne mogu jednstavno da nestanu. I 

to nije bila prva ili druga, nego 

dvadeseta raketa koja je nestala. 

27

Intervju sa Hansom Kenigsmanom vicedirektorom SpaceX 

AAO-bilten: Kao sledeće, dolazi start super rakete Falcon Heavy, termin je trebao da bude 

u novembru, da li postoje novi termini za start? 

Hans Kenigsman: To će biti nesto kasnije, za sada nemamo fiksni termin, jer moramo da 

napravimo još neke testove. 

AAO-bilten: Šta je najznačajnije tehničko dostignuće Falcon Heavy rakete? 

Hans Kenigsman: Posmatrač ce da vidi raketu kako leti prema gore i dva bustera sa strane 

koji će da se vrate na Zemlju. To će da bude fenomenalno. Centralni stepen rakete će da se 

spusti na jedan brod, a samo mali deo - drugi stepen - će da odnese teret u orbitu. To podiže 

ponovnu upotrebljivost na novi nivo. Koristiće se isti delovi i isti hardver, kao kod Falcon 9. To 

u mnogome štedi troškove. 

AAO-bilten: Da li ste lično prisutni prilikom starta rakete ili ste previše nervozni da biste ga 

gledali? 

Hans Kenigsman: Često sam hteo da istrčim napolje da gledam, ali do sada još to nisam 

uradio, dok sam vodio neku misiju. Obično sam sedeo u Kontroli misije, kako bi sve 

nadgledao. Ovakav događaj traje duće, nego što mnogi misle. Doduše, mi smo u roku od 

deset minuta u orbiti, ali tamo moramo često da izbacimo više od jednog tereta. Osim toga, 

mi vratimo drugi stepen iz orbite. Sve to traje oko dva sata. Posle toga, mogu da se opustim. 

Manje sam uzbuđen nego na početku, ali tokom starta nisam miran. Kada je čovek deo tima 

koji je startovao raketu, onda on ima osećaj da mu za jedan dan ceo svet pripada, ha ha! 

28

31. DEO 

OPSERVATORIJA U MARSEJU, FRANCUSKA 

U ovoj opservatoriji je Eduard Stephan otkrio grupu galaksija 1877. godine, koja je poznata 

kao Stefanov kvintet. Opservatorija je sagrađena izvan grada, dok se danas, zahvaljujući 

proširenju grada, nalazi u samom gradu. 

29

31. DEO 

KOLIKO DALEKO DOSEŽE GRAVITATIVNI UTICAJ SUNCA? 

Ne postoji granica na kojoj uticaj Sunca odjednom prestaje da deluje. Privlačna sila Sunca sa 

većom udaljenošću od njega sabi, a uticaj okolnih zvezda se pojačava. Objekti u Oortovom 

oblaku, koji se nalaze na oko jedne svetlosne godine udaljenosti od Sunca, važe za daleke 

objekte koji su gravitativno povezani sa Suncem. 

30

21. DEO 

VODOPAD TUPAVICA, SRBIJA 

Ovaj vodopad važi za jedan od najlepših u Srbiji. Nalazi se na 1.050 metara nadmorske visine 

u centru Stare planine i pada sa visine od oko 20 metara preko crvenkastih stena. 

31

21. DEO 

PROJEKAT "AVATAR" 

Godine 2010. je NASA u saradnji sa Kanadskom Svemirskom Agencijom predložila projekat 

"Avatar" na Mesecu. Ideja je, da se pošalju roboti na Mesec, kojima bi se sa Zemlje bilo 

upravljalo preko specijalnih odela. Ova misija bi služila i kao priprema za spuštanje na Mars. 

32

NGC 2818 

NGC 2818 je otvoreno zvezdano jato i maglina u sazvežđ Kompas, koje je vidljivo na južnoj 

nebeskoj polulopti. 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

33

ENIF (EPSILON PEGASI) 

Epsilon Pegasi ili Enif (znači "nos konja") je narandžasti nadgigant spektralnog tipa K2. Od nas 

je udaljen oko 700 svetlosnih godina. Za nekoliko miliona godina, ova zvezda cće da postane 

masivni beli patuljak ili će da eksplodira kao super nova. Enif je iregularna, promenljiva 

zvezda, čiji sjaj se ponekad zbog enormno jakih erupcija značajno pojačava. Tako se 1972. 

godine desilo da je zvezda pojačala svoj sjaj za celu jednu magnitudu. Enif je trostruka 

zvezda, koja poseduje dva pratioca slabijeg sjaja. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

34

KARPO (JUPITEROV SATELIT)) 

Karpo kruži oko Jupitera na srednjem rastojanju od 16.989.000 km u roku od 456 dana. 

Putanja poseduje veliku ekscentričnost, a Karpo je najspoljašnjiji Jupiterov satelit. Prečnik 

satelita je oko 3 kilometra. Sastoji se uglavnom od silikatnih stena. Površina je veoma tamna, 

jer reflektuje samo 4% Sunčeve svetlosti. 

Izvor: Solar Universe 


Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

35

VEĆA ŠTETA OD AEROSOLA, NEGO KORIST 

Univerzitet Harvard je u sklopu svog Solarnog geoinženjerskog programa predstavilo plan po 

kome bi se mogla spasiti Zemlja od klimatskih promena za "samo" 10 milijardi dolara. "Ako 

želimo stabilnu klimu, moramo da smanjimo zagađenje na nulu", izjavio je profesor David 

Keith u promotivnom videu. Prema takvim idejama bilo bi dovoljno smisliti takvu vrstu 

aerosola koja bi bila neškodljiva za život na Zemlji, što nije slučaj sa sulfatima, koji bi mogli 

jednostavno da se proizvode u velikim količinama. Međutim, grupa naucnika, poučena 

iskustvom da je čovek, kad se u velikim razmerama mešao u prirodno stanje stvari na Zemlji, 

redovno izazivao katastrofe, proučila je sve zamke takvog geoinženjerskog solarnog 

poduhvata. Koliko bi onda opasno moglo biti izazivanje "vestackih vulkana"? Zaključak 

studije je, da bi to bilo izuzetno opasno i da bi se čovečanstvu vratilo kao bumerang. 

36

Dr. Stjepan Janković – Veća šteta od aerosola nego korist 

Ispuštanje aerosola na jednoj Zemljinoj hemisferi, konkretno severnoj, jer tu ima 

neuporedivo više stanovnika, dovelo bi do manje učestalosti tropskih oluja i ciklona. Ali bi 

istovremeno za tacno isto toliko bile pojacane tropske oluje i cikloni na južnoj Zemljinoj 

hemisferi. Pokazalo se takođe, da bi se područja u subsaharskoj Africi našla na još gorem 

udaru suša. Popis nevolja koje bi čovjek dodatno izazvao je veoma dugacak, a konačni 

problem je čisto pravne prirode. Na svetu ne postoje ni zakoni ni mehanizmi koji bi takve 

zakone sprovodili, ako bi nekoj razvijenoj naciji palo na pamet da jednostavno pocne da 

menja klimu u svom delu sveta, gurajući ostatak sveta u još gori i brži vrtlog klimatskih 

promena. Danas je svijet topliji od preindustrijskih proseka za 1°C i već se beleže ogromne 

štete, ljudske žrtve, milioni klimatskih izbjeglica, čak izbijaju i ratovi, na primer oko vode ili 

zbog siromaštva i gladi. 

Najviše koliko se procjenjuje da bi Zemlja mogla da podnese, a da klimatske promene ne 

postanu trajne, bilo bi zagrejavanje od 2°C. Mnogi naucnici smatraju da bi već i 1,5°C moglo 

biti vrlo opasno. A posljednja istraživanja oko toga koliki se rast mora može očekivati do kraja 

veka usled otapanja polova i glečera, kažu da možemo da računamo na rast i do 10 metara. 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

37

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje 

novčana nadoknada. 

38

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička ilustracija spektralnih boja 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: ESA 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA National Aeronautics and Space Administration 

APOD Astronomy Picture Of the Day 

ESA 

SDO 

ESO 

COPYRIGHT 

European Space Agency 

Solar Dynamic Observatory 

European Southern Observatory 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/ 

- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/ 

39

40

41

AAO-48

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?