AAO-52

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 52 / 2017
1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- US SPACE CORPS ZA PLANETU ZEMLJU OD 2019. GODINE 4
- NASA PLANIRA INTERSTELARNU MISIJU DO ALFE KENTAURI 6
- ORGANSKA KORA NA ASTEROIDU 7
- TELESKOPI DŽEJMS VEB I HABL 8
- KONVEKCIONE ĆELIJE DOVODE DO VRENJA POVRŠINE ZVEZDA 11
STALNE RUBRIKE 12
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 12
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 19
- ESA - SLIKA NEDELJE 20
- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 21
- ESO - SLIKA NEDELJE 22
HABLOVA SLIKA NEDELJE 23
- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 24
- SPACEX 25
- SVE OPSERVATORIJE SVETA 26
- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 27
- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 28
- ZANIMLJIVOSTI 29
TEKSTOVI SARADNIKA 30
- PLANETARNA MAGLINA NGC 2899 30
- 6 CASSIOPEIAE 31
- NESO - NEPTUNOV SATELIT 32
- EFUZIVNE I EKSPLOZIVNE ERUPCIJE VULKANA 33
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 38
IMPRESUM 39
BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 40
2

Dragi čitaoci,
u ovom broju saznajemo nešto o planovima osvajanja svemira u budućnosti, kao što je
organizovanje svemirskih vojnih jedinica i planova za put do Alfe Kentauri 2069. godine.
Zahvaljujem se Minor Planet Centru, STScI i JPL-laboratoriji na poslatim tekstovima.
Takođe se zahvaljujem mojim kolegama na saradnji u istraživanju površine crvenog džina.
Astronomski Bilten može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca. Do sada ih već ima
1020, što znači, da je postignut cilj da bilten do Nove godine ima hiljadu čitalaca.
Zahvaljujem se svima na interesovanju i raduje me veliki, pozitivan odziv.
Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da
Internaconalna Astronomska Unija stalno podupire ovaj bilten u svojim objavama.
Zahvaljujem se stalnim saradnicima i raznim upitima za saradnju.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
24.decembar 2017.
3

US SPACE CORPS ZA PLANETU ZEMLJU OD 2019. GODINE
Amerika planira osnivanje US Space Corps, koji bi već od 2019. godine bili aktivni, kako bi
USA osigurala prevlast u svemiru. Od 1947. godine, u USA postoje pet vojnih sila: Army,
Navy, Marines, Air Force i Coast Guard. Za dve godine bi mogla da se ustali i šesta vojna sila:
US Space Corps. Kako već samo ime kaže, ova sila će biti zadzžena za svemir. U vojnom
odboru su Republikanci i Demokrate, doneli odluku o osnivanju Space Corpsa. Da bi
svemirska borbena trupa mogla da započne sa radom od 2019. godine, Senat mora da se
dogovori o finansijama za odbrambeni budžet, u sledecoj finansijskoj godini, koja počinje 1.
oktobra 2018. godine.
Politički je Space Corps deo Air Force, slično kao Marines, koji su deo Navy. Air Force već ima
jedan Space Command, koji će onda postati deo Space Corps-a. Zbog toga je
vazduhoplovstvo protiv osnivanja Space Corps-a, jer će onda izgubiti personal, budžet i vlast.
Šta će tačno Space Corps da radi i koja oprema treba da bude nabavljena, je još uvek tajna.
Ideja za Space Corps, nije nova. Još 2001. godine je tadašnji ministar odbrane Donald
Rumsfeld izneo ovaj predlog. Tada je argument bio, da bi se sprečio novi „Pearl Harbour“ u
svemiru.
Dok Amerikanci organizuju svoj Space Corps, Rusija je od 2011. do 2015. godine imala
samostalnu vojnu silu – VVKO (Войска воздушно-космической обороны), koja je bila u
sastavu vojske Ruske Federacije. 1. oktobra 2015. godine je samostalna VVKO spojena sa
vazduhoplovstvom.
Russian Space Forces
4

US Space Corps za planetu Zemlju od 2019. godine
USA pokušavaju već duže vremena da ignorišu ugovor iz 1967. godine o zajedničkom mirnom
korištenju svemira, koji su potpisale. Broj 15 AAO-biltena u tekstu „Kome pripada svemir“,
sadrzi detaljna objašnjenja i linkove za stare i nove zakone po tom pitanju.
U godinama posle Challenger-katastrofe, je svemir postao neinteresantan za ulagače,
međutim, to se sa uspešno obavljenim interstelarnim NASA-misijama poslednjih godina
promenilo. Do skoro su državne vlade odlučivale o misijama u svemir, ali pojavom privatnih
investora, troškovi misija su smanjeni za 90% i administracija je pojednostavljena, što je
dovelo do toga, da se države malo toga pitaju kada se radi o svemirskim misijama.
Asteroidi sadrže rude plemenitih metala,
koji su atraktivni za eksploataciju.
Amerika je već u kongresu ozvaničila
zakon o jednostranom vlasništvu
asteroida, koji se suproti potpisanoj
povelji iz 1967. godine. Informacije o
tome se takođe nalazi u AAO-broju 15.
Problem je, da se USA nisu dogovorile ni
sa jednom državom na svetu pre nego što
su ratifikovale taj zakon. U slavlje pedesetogodišnjice potpisivanja sporazuma o mirnom
koristenju svemira, koji su potpisale 98 država, planirano je da se ove godine UN ponovo
sastane, kako bi se ispitale eventualne promene. Mi smo već na kraju ove godine, ali UN još
uvek nije objavio rezultate tog sastanka. S obzirom da se radi o velikom profitu prilikom
korištenja resursa u svemiru, stručnjaci ne očekuju brzi izveštaj o tome.
Još jedno važno polje, gde su potrebne oštrije zakonske regulacije, je oblast nano-satelita.
Već sada postoji Japanska firma, koja nudi veštačku meteorsku kišu po narudžbi. Pri tome se
radi o nano-satelitu, koji se namerno programira tako, da padne na Zemlju, prilikom čega
sagorevanjem u atmosferi, nastaje kiša meteorita. Finansijski problem slanja satelita u
svemir je postao tako mali, da skoro svako može da pošalje jedan satelit u svemir. Stručnjaci
smatraju da je ovde potrebna bolja kontrola i centralna regulacija, pošto že uskoro u svemiru
biti toliko otpada, da rakete više neće moći da startuju u pravcu Zemljine atmosfere.
NASA - NATIONAL AERONAUTICS SPACE AGENCY
5

NASA PLANIRA INTERSTELARNU MISIJU DO ALFE KENTAURI 2069. GODINE
NASA je vec isplanirala kako će da proslavi stogodišnjicu spuštanja prvih astronauta na
Mesec, 2069. godine. Odlučeno je da to bude start misije u pravcu Alfe Kentauri, koja je od
nas udaljena 4,2 svetlosne godine.
Mnogi osnovni uslovi za ovakvu misiju još ne postoje, ali ono što postoji je mladi naučnik,
koji već duže vremena radi na pogonu, koji će da postigne 10% brzine svetlosti. To znači, da
bi misija trajala 40 godina, dok bi sonda stigla do Alfe Kentauri. U međuvremenu će i nauka
na Zemlji da postigne određene napretke, a i dobijeni podaci sonde koja je tom brzinom na
putu prema svom cilju, će biti prikupljeni. Za poređenje, Vojadžer 1 trenutno napušta Sunčev
sistem brzinom koja j 0,005% svetlosne brzine. Sledeća brza sonda, Parker Solar Probe, će
2019. godine biti lansirana u pravcu Sunca, njena brzina će da bude 0,067% svetlosne brzine.
Jedan od problema misije je, kočenje sonde pre njenim ciljem, kao i adekvatna oprema za
vreme njenog putovanja. Razmišlja se o tome, da sonda sama,
putem 3D-printera napravi delove koji su joj potrebni na
njenom dugačkom putu.
Kod ove interstelarne sonde će prozor komunikacije da se
zatvori 12 godina pre njenog stizanja na cilj kada će biti
moguće da se pošalju naredbe i da se dobija potvrda o primanju tih naredbi. Zato će osam
godina pre dolaska na cilj da se obavi poslednji update sonde, kada će njegovo
implementiranje i potvrda biti moguća i onda će sonda ostati potpuno sama. Komunikacija
sa sondom na toj udaljenosti je i tako već sama po sebi, poseban izazov.
Ako sonda posle 40 godina stigne do Alfe Kentauri, ostaju joj samo nekoliko minuta za
analizu eventualne egzo planete, pre nego što proleti kroz sistem. Ako bi mogla da prikoči,
onda bi imala nekoliko sati na raspolaganju za analizu, kao što je to bio slučaj kod New
Horizons kada je analizirala Pluton. A ako bi bilo moguće da se sonda navede u orbitu egzo
planete, cilj bi dugoročno mogao da se istraži. Uprkos ogromne količine vremena koja
protekne dok signal stigne do Zemlje, naučnici bi mogli da utiču na proces istraživanja sonde.
NASA nije jedina, koja se bavi planiranjem ovakve misije. Ruski milijarder Juri Milner, takodje
ima sličan plan u okviru svog projekta seines Projekts "Breakthrough Starshot".
JPL - JET PROPULSION LABORATORY
6

ORGANSKA KORA NA ASTEROIDU
Spektroskopska posmatranja objekta Oumuamua su pokazala, da je verovatno prektiven
debelim slojem kompleksnih ugljenikovih supstanci. Organski sloj bi mogao da je zaštitio
asteroid Oumuamua od zračenja Sunca i tako je sprečio isparavanje vodenog leda iz njegove
unutrašnjosti. To bi objasnilo, zašto se Oumuamua ne ponaša kao kometa. U toku razvoja
Sunčevog sistema su brojne komete i asteroidi izbačeni u interstelarni proctor. Slično se
desilo i kod nastanka drugih planetarnih sistema. Dakle, u interstelarnom prostoru postoji
veliki broj ovakvih, izbačenih objekata.
U oktobru ove godine, su astronomi sa automatskim teleskopom Pan.STARRS, prvo put
otkrili ovakav interstelarni objekat u Sunčevom sistemu i nazvali ga Oumuamua. Na suprot
očekivanja astronoma, nije se obrazovala koma ili rep objekta. Površina asteroid prekrivena
organskim supstancama se u toku miliona godina obrazovala putem kosmičkog zračenja.
Istraživanja su pokazala, da je dovoljna debljina od pola metra, da bi objekat izolovao
Sunčevo zračenje, pa je zbog toga u njegovoj unutrašnjosti još uvek prisutan led.
Oumuamua je u odnosu na tipične komete previše mali, pa je moguće da su sastojci njegove
unutrašnjosti u toku interstelarnog putovanja već kompletno isparili. U tom slučaju će budući
teleskopi pored daljih interstelarnih objekata, otkriti mnoštvo slično malih i neaktivnih
nebeskih tela u našem Sunčevom sistemu.
MPC – MINOR PLANET CENTER
7

TELESKOPI DŽEJMS VEB II HABL
Dok svemirski teleskop Habl radi pre svega u optičkoj i ultravioletnoj oblasti, Džejms Veb
teleskop će da ima težište na istraživanju u infracrvenom području. To znači, da će teleskop
Džejms Veb moći da gleda još dublje i dalje u prošlost. Osim toga se mlade zvezde često
sakrivaju iza oblaka prašine, kroz koje vidljivo svetlo ne može da prodre, ali infracrvena
svetlost može. Tako nam je Habl pružio pogled u detinjstvo našeg univerzuma, a Džejms Veb
će da nam pruži pogled u fazu kada je univerzim bio u povojima.
Dok je Habl snabdeven ogledalom površine 4,5 kvadratna metra i 14,5 metara dužine,
Džejms Veb teleskop ima površinu od 25 kvadratna metra i sastoji se od 18 šestougaonih
modula, koji obrazuju apsolutno ravnu površinu. Svetlost koja se sakuplja na tako velikoj
površini se reflektuje na drugom ogledalu i usmerava se prema kameri i drugim naučnim
instrumentima.
8

Teleskopi Džejms Veb i Habl
Dok Habl kruži oko Zemlje na visini od 570 kilometara, Džejms Veb teleskop će da se
pozicionira na 1,5 miliona kilometara udaljenosti od Zemlje. Tamo će teleskop da kruži oko
tačke Lagranž-2. Tu će solarni štit da blokira svetlost sa Sunca, odsjaj Zemlje i Meseca, što je
veoma važno, da bi teleskop ostao hladan i da bi mogao da vrši istraživanja u infracrvenom
području. Kada Zemlja bude kružila oko Sunca, Džejms Veb teleskop će da orbitira zajedno sa
njom, ali će da ostane fiksiran na istoj tački u odnosu na Zemlju i Sunce.
STSCI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE
9

Teleskopi Džejms Veb i Habl
JAMES WEBB
10

KONVEKCIONE ĆELIJE DOVODE DO VRENJA POVRŠINA ZVEZDA
Na Suncu vri površina: Milioni takozvanih konvekcionih ćelija – slično turbulencama u loncu
sa ključalom vodom – dovode do izjednačenja temperaturnih razlika. Internacionalni tim
astronoma zajedno sa naučnicima Bečke univerzitetske opservatorije su prvi put dokazali
postojanje ovakvih konvekcionih ćelija kod crvenog džina. Do sada je mehanizam konvekcije
mogao da se posmatra samo kod Sunca. Na njemu se nalaze oko dva miliona ključajućih
oblasti, svaka veličine ok oko 2.000 kilometara. Astronomi označavaju ovakvu zrnastu
strukturu površine, kao „granulaciju“.
Prema teorijama konvekcija ima fundamentalnu ulogu kod skoro svih zvezda, pa i kod
crvenih džinova. Pri tome se radi o krajnjoj fazi razvoja zvezda slabije mase, koje se
naduvavaju na višestruku veličinu i umnogostruče svoju jačinu svetlosti. I naše Sunce će da
dođe do takvog kraja.
Veličina konvekcionih ćelija zavisi od toga koliko brzo pritisak opada prema spoljnjoj strani-
Ako pritisak veoma sporo opada, kao kod crvenih džinova, onda su i ćelije velike. U ovom
slučaju se ćelije menjaju veoma sporo, to traje mesecima. Kod Sunca, gde pritisak u pravcu
površine veoma brzo opada, ćelije su male i menjaju se brzo, u roku od nekoliko minuta.
Za ovo istraživanje je odabrana
zvezda „π1 Gruis“. Ona je 350 puta
veća od Sunca i kada bi se nalazila
na mestu Sunca, prostirala bi se do
iza Zemljine putanje oko Sunca.
Nasuprot mnogih drugih crvenih
džinova, prašnjava opna ove
zvezde se nalazi daleko u svemiru i
ne ometa pogled na zvezdu. Merenjem raznih pozicija teleskopa i uz pomoć kompleksnih
matematičkih proračuna, astronomi su mogli da rekonstruišu sliku crvenog džina i da istraže
njegovu površinu. Pokazalo se, da konvekcione ćelije imaju veličinu od oko 100 miliona
kilometara, što odgovara predviđanjima i dokazuje ispravnost modela za tako različite zvezde
od Sunca, kao sto je crveni džin.
LJILJANA GRAČANIN
11

18. decembar 2017.
KEPLER-90 PLANETARNI SISTEM
Objašnjenje ilustracije: Da li druge zvezde imaju planetarne sisteme kao što je naš? Da -
jedan takav sistem je Kepler-90. Katalogizovao ga je satelit Kepler i sada je otkrivena osma
planeta, čime Kepler-90 ima isti broj poznatih planeta kao naš Sunčev sistem. Među
sličnostima između Keplera-90 i našeg sistema, pripada i zvezda slična Suncu - G-zvezda,
kamene planete slične Zemlji, kao i velike planete slične veličine, kao što su Jupiter i Saturn.
Različito je, da sve poznate planete Keplera-90, kruže relativno blizu svoje zvezde, bliže, nego
što je Zemlja Suncu. One su verovatno pretople, da bi na njima postojao život.
Posmatranjima preko dužih vremenskih perioda, bi mogle nešto udaljenije, hladnije planete,
da budu otkrivene. Kepler-90 je od nas udaljen oko 2.500 svetlosnih godina, njegova
magnituda je 14 i vidi se sa srednje velikim teleskopima u sazvežđu Zmaja (Draco). I sledećeg
desetleća su predviđeni startovi sa ciljem trazenja egzo planeta: TESS, JWST, WFIRST i
PLATO.
Kredit za ilustraciju i autorska prava:
NASA Ames, Wendy Stenzel
12

19. decembar 2017.
MARSOV SPIRALNI SEVERNI POL
Objašnjenje slike: Zašto se uvija jedna spirala oko Marsovog severnog pola? Svake zime, ovaj
pol razvija oko jedan metar debeo spoljašnji sloj ugljendioksida, koji se iz Marsove atmosfere
zaledi. Ovaj sveži sloj se taloži na sloju vodenog leda, koji postoji preko cele godine. Snažni
vetrovi duvaju od sredine kape, vitlaju zbog rotacije crvene planete i doprinose spiralnoj
strukturi Planum Boreum. Ova slika je perspektivni mozaik, koji je početkom godine
sastavljen od brojnih slika ESA sonde Mars Ekspresa, kao i od merenja laserskog visinskog
merača na brodu NASINOG Mars Global Surveyor-a. Za sledeću godinu su planirane Mars
misije: Insight, sa planovima da će da buši Marsovo tlo, kao i Egzo Mars i rover Mars 2020, sa
planovima da traži tragove ili postojanje mikroskopskog života na Marsu.
Kredit za sliku i licenca:
ESA/DLR/FU Berlin; NASA MGS MOLA Naucni tim
13

20. decembar 2017.
KAKO SE PERE KOSA U SVEMIRU
Objašnjenje filma: Kako se pere kosa u svemiru - bez gravitacije? To je dugo vremena bila
muka za astronaute. Karen Niberg, koja je 2014 godine kao inžinjer leta boravila na
Internacionalnoj Svemirskoj Stanici (ISS), pokazuje uputstvo. Najvažnije komponente su,
pakovanje vode, šampon, koji se ne ispira i snažno korištenje peškira i češlja. Ovaj video
pokazuje da ceo proces traje samo nekoliko minuta. Ostatak vode na kraju ispari iz kose i
biva usisan od klimatskog uredjaja, gde se procisti i preradi u vodu za piće. Posle 180 dana
provedenih u svemiru, Karen se vratila na Zemlju, gde je radila u nekoliko funkcija za NASU,
između ostalog i kao vodja odeljenja za robotiku.
Kredit za video i licenca:
NASA, Posada Ekspedicije 36
14

21. decembar 2017.
SOLSTICIJSKO SUNCE II MLEČNI PUT
Objašnjenje slike: Dobrodošli u decembarski solsticium, prvi dan zime na severu i leta za
južnoj hemisferi. Astronomski markeri godišnjih doba, sunčevih i ravničarskih datuma
bazirani su na Sunčevom mestu na svom godišnjem putu duž ekliptike, preko Zemljinog
neba. U ovom solsticijumu, Sunce dostize maksimalni južni nagib od -23,5 stepeni, danas u
16:28 UTC, dok je njegova koordinata rektascenzije 18 sati. To postavlja Sunce u sazvežje
Strelca u pravcu blizu centra naše galaksije Mlečnog puta. U stvari, ako biste mogli da vidite
današnji Sunčev solsticijum od slabih pozadinskih zvezda i maglina (to je stvarno teško,
posebno tokom dana ...), vaš pogled možda izgleda nešto poput ove kompozitne panorame.
Da bi to učinili, slike naše galaksije su bile napravljene pod mračnim Namibijskim noćnim
nebom, a zatim su spojene u panoramski pogled. Sa snimka napravljenog 21. decembra
2015. godine, Sunce je digitalno preklapalo kao briljantna zvezda na današnjoj poziciji
susednog zimskoge solsticijuma, u blizini centra Mlečnog puta.
Kredit za sliku i autorska prava:
Stefan Seip (TWAN)
15

22. decembar 2017.
GEMINI -- METEORI
Objašnjenje slike: Kiša meteora na ovoj lepo komponovanoj zimskoj noćnoj sceni na
tamnom nebu iznad provincije Heilongjiangu severoistocnoj Kini. 48 meteora poticu od
godisnje kise Geminida prosle nedelje. Svi su snimljeni uprkos temperaturama od -28°C na
vrhuncu nebeskog spektakla. Oni izlaze iz radijanta kiše, koji se nalazi visoko iznad horizonta
dve svetle zvezde sazvežđa Blizanci. Geminidi su veoma aktivna kiša, ove godine su postigli
vrhunac od 13. do 14. decembra, kratko pre nego što je asteroid Feton 16. decembra
dostigao najveće približavanje planeti Zemlji. Tajanstveni 3200 Feton je matično telo
meteorske kiše Geminida.
Kredit za sliku i autorska prava:
Jeff Dai (TWAN)
16

23. decembar 2017.
FETONOVA DECA
Objašnjenje slike: Prema dobro izmerenoj putanji je Feton 2000 prepoznat kao izvor
meteorske kiše, koja je odgovorna za svakogodisnju kišu Geminida. Poreklo meteorskih kiša
su najčešže komete, ali 3200 Feton je poznat, tačno posmatran asteroid blizu Zemlje, sa
vremenom obilaska od 1,4 godine. To je kameni, isušeni svet, njegov perihel – najveće
približavanje Suncu, se nalazi daleko unutar putanje unutrašnje planete Merkura. Ovaj
teleskopski pogled pokazuje brzo kretanje asteroida ispred bledih zvezda u pozadini
herojskoh sazvezdjžđa Perseja levo, kao kratak trag. On je nastao za vreme ekspozicije od
dve minuta. Paralelne crtice njegove meteorske dece, putuju mnogo brže kroz ovu scenu.
Familijarni portret je nastao oko veoma aktivnog vrhunca meteorske kiše Geminida 13.
decembra, kratko pre istorijski najvećeg približavanja 3200 Feton, planeti Zemlji.
Kredit za sliku i autorska prava:
Mikiya Sato (Nippon Meteor Society)
17

24. decembar 2017.
IZDUVNI GASOVI RAKETE SPACEX IZNAD KALIFORNIJE
Objašnjenje slike: Šta se dogodilo na nebu? U petak su fotogenični izduvni gasovi raketnog
starta SpaceX pružili upečatljivu sliku iznad delova južne Kalifornije i Arizone. Impozantan
start rakete sa vojnog aerodroma Vanderberg kod Lompoka (Kalifornija), je neko vreme
izgledao kao ogromna svemirska riba, koja je bila je tako svetla, jer je Sunce osvetljavalo od
pozadi. Falcon-9 raketa za teške terete je startovala u okviru sitnog jednosekundnog startnog
“prozora”. Uspešno je odnela deset Iridium-NEXT-satelita u nisku Zemljinu orbitu. Ovi sateliti
su deo rastuće svetske komunikacione mreže. Oblak prvog stepena se vidi desno, a raketa u
usponu se nalazi levo. Nekoliko dobrih video snimaka starta su objavljeni. Ova slika je nastala
u Orange County (Kalifornija), sa ekspozicijom od 2,5 sekunde.
Kredit za snimak i autorska prava:
J. Rhoads (Arizona State U.) et al., WIYN, AURA, NOAO, NSF
18

51. nedelja 2017.
KOVRDŽAVA PROTUBERANCA
Objašnjenje slike: Mala protuberanca posmatrana u profilu je iskočila i poslala struje
kovrdžave plazme natrag na Sunce tokom 30-satnog posmatranja. Mi vidimo naelektrisane
čestice koje prolaze duž linija magnetnih polja vidljivih u ekstremnom ultravioletnom svetlu.
Protuberance su hladnije linije plazme koje su magnetne sile privezale iznad površine Sunca.
One su prilično nestabilne i često se raspadaju za nekoliko sati ili dana.
Video snimak može da se pogleda ovde:
https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Curling_Prom_big.mp4
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
19

18. decembar 2017.
GAIA II NJEN NEBESKI SKEN
Objašnjenje slike: Misija Gaia će da napravi najveću, najprecizniju 3D mapu naše Galaksije
istražujući više od hiljadu miliona zvezda. Ovaj cilj se oslanja na sistematsko i ponovljeno
posmatranje pozicije zvezda u dva polja gledišta kako bi se otkrile bilo kakve promene u
kretanju objekata kroz prostor. Gaia polako rotira, pomerajući svoja dva teleskopa, koji su
odvojeni za 106,5 stepeni, preko celokupne nebeske sfere kako bi napravili četiri potpune
rotacije dnevno.
Istovremeno , njegova osovina rotora menja orijentaciju oko Sunca sa vremenom od oko 63
dana, omogućavajući skeniranje različitih delova neba. Ovim pristupom izgrađena je veza
između zvezdanih pozicija i
pokreta.Dok karte zvezda
pružaju fokus prethodnih
izdanja slika, ova slika
predstavlja pokret samog
satelita preko celog neba.
Polozaj Gaia satelita se
svake sekvence sklanja sa
dve tačke: jedna u svakom
trenutku predstavlja neki
od dva teleskopa. Položaji su planirani na nebeskim koordinatama: rektascenzija
(horizontalna osa) i deklinacija (vertikalna osa), koje se mogu zamisliti kao linije dužine i
širine odštampane na unutrašnjosti nebeske sfere.
Boje označavaju pravac skeniranja, za koji je ključ naznačen na granici slike. Smer skeniranja
u odnosu na sever (gore) može da se nadje startovanjem u sredini slike i kretanjem ka granici
do odgovarajuće boje. Svaka boja oko granice pokriva opseg od 18º. Uvećanje otkriva prvo
krstasto tkanje, a na kraju pojedinačne tačke. Najveća gustina preklapanja uzorka predstavlja
područja neba koja su već nekoliko puta skenirana u različitim pravcima, dok su oblasti niže
gustine, skenirani manje puta i u manje različitih pravaca.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
20

22. decembar 2017.
OSTRVO IRVASA, KANADA
Misija Copernicus Sentinel-2 nas vodi preko dela jezera Vinipeg u kanadskoj pokrajini
Manitoba, dok je ostrvo jelena vidljivo u donjem desnom uglu slike.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
21

18. decembar 2017.
ČESTITKE EVROPSKE JUŽNE OPSERVATORIJE
Saradnici Evropske Južne Opservatorije vam žele sretan Božić i dobar start u Novu godinu
2018!
Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1751a/
Kredit i autorska prava: ESO
22

18. decembar 2017.
SNEŽNA VEJAVICA ZVEZDA
Počinje da izgleda jako slično Božiću u ovoj NASA/ESA slici Hablovog teleskopa zvezdanog
jata koja liči na vrtlog snežne oluje. Ove zvezde čine globularno jato Mesje 79, koji se nalazi
oko 40 000 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Lepus (Zec). Globularna jata su
gravitativno vezana grupa do milion zvezda. Ove ogromne "zvezdane kugle" sadrže neke od
najstarijih zvijezda u našoj galaksiji. Messier 79 nije izuzetak: Sadrži oko 150.000 zvezda,
smeštenih u područje veličine oko 120 svetlosnih godina.
Ovo 11,7 milijardi godina staro jato zvezda prvi je otkrio francuski astronom Pierre Méchain
1780. godine. Čarls Mesje ga je uvrstio u svoj katalog pod brojem 79. Oko četiri godine
kasnije, koristeći veći teleskop od Mesijeovog, Vilijam Heršel je ovaj objekat opisao kao
"globularno zvezdano jato". Na ovoj Hubbleovoj slici, zvezde slične Suncu se pojavljuju kao
žuto-bijeli i crvenkasti zvijezde dzinovi, koji su u završnoj fazi njihovih života. Većina plavih
zvezda raspršenih po jatu su zvezde koje stare goreci helijumom, koje su iscrpile vodonikovo
gorivo i sada fiksiraju helijum u svojim jezgrima.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
23

PERSEJEV OBLAK: NOVI TVIST U PRIČI O TAMNOJ MATERIJI
Inovativna interpretacija rentgenskih podataka iz jata galaksije mogla bi da pomogne
naučnicima da razumeju prirodu tamne materije. Ovo otkriće uključuje novo objašnjenje za
niz rezultata koji su napravljeni sa Chandrom, XMM-Njutnom i japanskim teleskopom. Ako se
u toku sledećih istraživanja potvrde dosadašnji rezultati, to može da predstavlja veliki korak
unapred u razumevanju prirode tajanstvene, nevidljive supstance koja čini oko 85% materije
u Svemiru.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
24

FALCON-9 RAKETA JE IZAZVALA UFO HISTERIJU U KALIFORNIJI
U noći od petka na subotu, pre dva dana, je SpaceX startovao drugu Falcon-9 raketu u
Kaliforniji. Pri tome je raketa izazvala spektakl na nebu iznad ove Američke države. Najvećem
broju posmatrača nije bilo jasno o čemu se radi. Tako je došlo do paničnih poziva u gradu
Riverside, koji se nalazi istočno od Los Anđelesa. Vatrogasci su poslali svoje snage, pošto su
dobili izveštaj o „eksploziji na nebu“. Na brodu su se nalazili deset telekomunikacionih
satelita za firmu „Iridium“. Elon Musk je na Tviteru u šali napisao da se radi o "Nuclear alien
UFO". Naravno, razjasnio je da je SpaceX upravo startovao raketu Falcon-9.
25

OPSERVATORIJA VIŠNJAN, HRVATSKA
U svom delovanju, opservatorija se istakla astrometrijskim merenjima i otkrićima malih
objekata. Do sredine 2005. godine, zabeleženo je 1.750 otkrića asteroida, od čega ih je sa
primarnim oznakama oko 1400. Postavljanjem neekološkog javnog osvetljenja, poraslo je
svetlosno zagađenje na području cele Istre. Tako je u proleće 2000. i 2001. godine, nivo sjaja
noćnog neba porasao do kritičnog nivoa i dotadašnji naučni rad je otežan, da bi 2001. godine
u potpunosti prestao. Postavljanjem opreme za astronomska i geofizička merenja na novoj
lokaciji, nastavljen je rad na mapiranju Sunčevog sistema.
26

34. DEO
DA LI SE U POJASU ASTEROIDA SVI OBJEKTI KREĆU ISTOM BRZINOM?
Ne. Objekti u pojasu asteroida se kreću, isto kao Zemlja i druge planete na eliptičnim
putanjama oko Sunca. Oni potpadaju pod iste zakonitosti, kao svi objekti, koji kruže oko
Sunca, što znači da se ponašaju prema Keplerovim zakonima. Njihova tačna brzina zavisi od
njihove putanje. To znači, što su bliže Suncu, to se brže kreću.
27

24. DEO
VULKAN BROMO, JAVA, INDONEZIJA
Bromo je strato vulkan na Indonežanskom ostrvu Java. Njegova visina je 2.329 metara. On je
najmlađi vulkan u masivu i jedan od najaktivnijih vulkana na Javi. Nalazi se u Nacionalnom
parku Bromo-Tenger- Semeru.
28

24. DEO
KORNJAČE U SVEMIRU
Prva živa bića koja su letela oko Meseca su bile centralnoazijatske kornjače. Sa njima su bile i
bube, biljke, alge, semenke i bakterije.
29

OTVORENO ZVEZDANO JATO M 29 (NGC 6913)
M29 se nalazi u delu Mlečnog puta bogatim prašinom. Istraživanja su pokazala da prašina
možda smanjuje sjaj ovog jata za 3 magnitude. Udaljenost je procenjena na između 4.000 i
7.200 svetlosnih godina. To je deo Cygnus OB1 asocijacije zvezda i prilazi nam brzinom od 28
km/s. Starost jata je procenjena na 10 miliona godina. Najsjajnija zvijezda ima sjaj koji je
160.000 puta veći od Sunčevog. Prečnik jata je 11 svetlosnih godina i sastoji se od 20-50
zvezda.
LITERATURA: Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
30

ŠEAT (BETA PEGASI)
Scueat ili Beta Pegasi je promenljiva zvezda CO-Cygni tipa u sazvežđu Pegaz. Scheat markira
severoistočni ugao Pegazovog kvadrata. Njegova svetlost se menja sa periodom od 41 dana.
To je crveni džin spektralne klase M2. Zvezda je oko 200 godina Udaljena od Zemlje.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
31

DEZDEMONA (URANOV SATELIT))
Dezdemona kruži oko Urana na progradnoj, skoro perfektno kružnoj putanji. Ovaj satelit se
nalazi između dva Uranova prstenova. Za obilazak oko Urana je Dezdemoni potrebno 11 sati,
22 minuta i 3,33 sekunde. To je brže od Uranove rotacije, pa Dezdemona, gledano sa Urana,
izlazi na zapadu, a zalazi na istoku. Prečnik ovog satelita je 64 kilometara, gustina mu je
značajno manja od Zemlje i sastoji se od vodenog leda. Temperatura na Dezdemoni se
procenjuje na između −184°C i −209°C. Površina satelita je siva.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu
.
32

ZASTRAŠUJUĆE RUPE NA ZEMLJI
1. DELUXE MYSTERY HOLE
Ova rupa se nalazi u Anstedu, u zapadnoj Virdžiniji. Iako je rupa sama po sebi uska, ni
jednom poznatom modernom metodom stručnjaci nisu uspeli da izmere njenu dubinu.
Trenutno ona služi kao turistička atrakcija.
2. SVETA RUPA
Odvod Monticello ili kako ga još nazivaju "sveta rupa" u Kaliforniji, se koristi kad je brana
opterećenog kapaciteta, pa voda mora da se isisava iz rezervata. Zahvaljujući svojoj veličini, u
nju stane oko 14.400 kubika vode svaki sekund. Rad na njoj je dovršen nakon punih pet
godina, 1957. godine. Široka je oko 20 metara, a duboka oko 214 metara. Voda se u nju
preliva samo u slučajevima izuzetne količine vode, kao što je bilo u julu 2006. godine.
33

Dr. Stjepan Janković – Zastrašujuće rupe na Zemlji
3. SAWMILL "SUDOPERA"
Radi se o svetlo plavoj rupi ispunjenoj vodom na Bahamima. To je mesto na kojem su rađena
opsežna arheološka istraživanja, što znači da je ona nekad bila suva, pa je tek naknadno
postala ispunjena vodom.
4. VELIKA PLAVA RUPA
Ova rupa se nalazi u središtu Lighthouse grebena u Karipskom moru. Smatra se da se isprva
radilo o sastavu spojenih pećina koje su se sastavile tokom poslednjeg ledenog doba. Ovo
mesto se smatra i jednim od najboljih mesta za ronjenje na svetu.
34

Dr. Stjepan Janković – Zastrašujuće rupe na Zemlji
5. DEANOVA RUPA
Još se naziva i samo "Plava rupa", a nalazi se na Bahamima. Duboka je 202 metra, a
pretpostavlja se da je, kao sve plave rupa, nastala tokom ledenih doba kada je nivo mora bio
100-200 metara niža nego današnja. Legenda kaže da je rupu napravio đavo, koji i danas
izaziva ljude i životinje da uđu unutra, premda se tamo svake godine održavaju takmičenja u
ronjenju na dah.
6. RUPA HARWOOD
Iako ova rupa ima dno i u stvari nije rupa, već pećina na Novom Zelandu, i dalje je vrlo
impresivna. Radi se o najdubljoj vertikalnoj pećini na Zemlji.
35

Dr. Stjepan Janković – Zastrašujuće rupe na Zemlji
7. RUDNIK MIRNY
Ova rupa je rezultat ljudskih ruku, a zaista je ogromna. Mirny dijamantski rudnik je najveći
rudnik tog dragog kamenja, a bio je i prvi na svetu. Dubok je 525 metara, sa prečnikom
spljašnjeg kruga od 1.200 metara. Zabranjeno je čak i preletanje iznad rupe, jer je bilo
slučajeva kada je "usisala" helikoptere. Danas je rudnik napušten.
8. BOŽANSKA RUPA
Na kineskom Xiaozhai Tiankeng, ova rupa je formirana pre više od 128 hiljada godina. Ovo je
omiljena svetska lokacija za turiste, a Kinezi su u njoj izgradili 2.800 strmih stubova kako bi
privukli još više ljudi. Rupa je 626 metara duga, 537 metara široka i duboka između 511 i 662
metra, sa vertikalnim zidovima.
36

Dr. Stjepan Janković – Zastrašujuće rupe na Zemlji
9. RUPA U GVATEMALI
Godine 2010. bez ikakvog prethodnog upozorenja u Gvatemala sitiju, se otvorila ogromna
rupa široka 20 metara. Uništila je celu prometnu raskrsnicu i fabriku na tri sprata. Kao
mogući razlozi nastanka, smatra se tropska oluja Agata, erupcija vulkana Pakaja, kao i
curenje vodovodnih cevi.
O AUTORU: Geofizičar
Department of Earth Sciences - University of Oregon
Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture.
37

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
38

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Space corps - amblem
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA
SDO
ESO
COPYRIGHT
European Space Agency
Solar Dynamic Observatory
European Southern Observatory
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju
dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst.
Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena
dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/
- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/
39

40

41